субота, 02. мај 2015.



ПРОЉЕЋЕ
У ПАРКУ СКУЛПТУРА









 ПРОЉЕЋЕ
НА РУКОТВОРНОЈ
ВИКЕНДИЦИ

 ЉУБАВ

ШТАБИКАКОБИ,
НАЈТЕЖИ СКУЛТПОРСКИ
ПРОБЛЕМ
РАНКА
ПАРОЛАНКА

Уколико Власт крене мимо воље радника, имаће адекватан одговор.
То је саопштила Ранка Мишић из Првомајског бункера борбе Синдиката током опсаде од стране Власти.
Млада Партизанка бомбе бацала.
Синдикат није само археолошка ископина Доброг Комунизма.
Већ је и ископина остатака чудног бившег живог бића чије кости и кошчице данас ни један научењак не умије да састави тако да реп буде на свом мјесту а глава на свом.
Они који покушавају да склопе нови синдикат, склопе га тако да ноге тог диосауруса, свечетири, стоје на земљи.
Данашњи диносауруси, међутим, ходају леђима.
Модерни капитализам, који ће касније прерасти и Неолиберализам, формирао је јаке синдикате у времену које је било погодно за то. И користио их на капиталстички ефикасан начин.
Бит капитализма није у уништавању радника и синдиката већ у синтагми Све што видиш, искористи да владаш.
Синдикат је комунизму служио искључиво за колективизам. Каква права радника.
Највећа права радника су радна мјеста.
Кад нема радних мјеста нема ни права радника. Нема ни синдиката.
Данас и овдје, синдикат служи углавном за то да неко носа мегафон.
Велики комунистички разгласни систем спао на мегафон.
А батерије нису Змај.
Капитализам је одавно престао да се зајебава са посредницима у експлоатацији.
Избацио је синдикат, државу, нацију, вјеру, право.
Још само да измисле доларе који се међусбно јебу и тако размножавају.
Власт у земљама транзиције, живог блата, опште пропасти и два минута до катаклизме, има свуда великих проблема да обезбиједи услове за радна мјеста.
Финансијерски Територијализам све чини да уништи и оно радних мјеста што постоји. А о новим не расправља нико.
Укидање радних мјеста сада зову Социјалним Реформама.
Власт Републике Српске мора да тражи друге начине комуникације са запосленима и незапосленима.
А не да интерфејс буде Ранка Мишић, било која ранка, Синдкат, Грански Уговори.
Ти слојеви, не зна се који је у тежој позицији, запослених и незапослених, морају се значајније детектовати у струкурама Странке Социјалног Савеза. Која је на власти. Или која је у опозицији.

Па ће, онда, Гуја мало друкчије да гледа Крст.

петак, 01. мај 2015.

ДА ЛИ СЛИЈЕДИ
ОФАНЗИВА
НА ПОЛИЦИЈУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Толико је Државних институција ту вече полетјело у Зворник да би неко са стране могао помислити да је тамо било само једно одјељење Титових пионира.
Па онда хапсе по регији, испитују, одређују притворе.
Праве параду.
Све оно што је било у телефону оног терористе вехабије, Државне Институције и службе требале су да знају. И да поступе по истом.
То што они сада раде, могао је свако да им уради за ћевапе и мало пиво. А не они, курчеве агенције, који троше толике паре из буџета.
Прегледали именик и историју позива.
Како су испитивали оног што је био у Сирији.
Тако да је његов друг упао у полицијску станицу. Као да то нису могли да сазнају.
Јебала им аналитика матер.
Ако је стигао Терор Аларм, онда мораш поименице узбунити регије у кругу Сиријаца. Нпр.
Овако. Могу да мислим да је неко из агенција и служби знао шта ће се догодити и гдје.
Они су много обавјештенији и повезанији него што показују.
Како то да поједини блогери и учесници интерних састанака имају исте чињенице. Којих нема у изјавама и у медијима.
Или раде за исту службу или су повезани на неки други начин.
Како то да поједини блогери ћуте 24 или 48 часова. Да нису били мамурни. Славили рођендан пуници.
Како то да се Мектић, министар безбједности и надзорних камера, форсира у свим медијима а да, истовремено, амабасаде надлежне за безбједност у БиХ, и за све остало, шуте и не осуђују тероризам ни онолико колико једну декларацију сабора неке странке.
Како се нису сјетиле да проговоре о ефикасности Државних Агенција и Државних Институција.
Како то да не помињу Републику Српску већ само синтагмирају о нападу на Државу.
Зворнички Тероризам није никакав напад на Државу, на БиХ и на курацпалац.
То је напад на Србе и Републику Српску.
Бојим се да се стварају услови да се Полиција Републике Српске почне проглашавати неспособном и непотребном.
Да се захтијева утапање у Државну Полицију.
Само чекам кад ће почети прича о набавци оружја и опреме. Са нивоа цијеле БиХ.
Полиција Републике Српске мора хитно да се припреми и за тај фронт.
Влада Републике Српске такође.
Јасно је да се не може тако реаговати на тероризам као ни на поплаве што није требало да се реагује на онај начин. Туре министре у хеликоптер и они постају специјални извјештачи телевизије Републике Српске.
Као што су, ономад, монистри развозили багере за снијег по Републици.
Српској не треба позориште. Ако Мектићу, Сарајеву и амбасадама треба.
Министри и Влада се не троше на ватрогасне послове.
Дакле.
1.    Обавјештајни теренски рад Полиције Српске.
2.    Борбена готовост на максимуму.
3.    Стратегија одбране од унитаризације која неће доћи на једном великом и историјском скупу већ се проводи сваког дана.
4.    Опрема објеката и опрема и обука људи за борбу против тероризма.
5.    Владина политичка тактика и стратегија. Не јавна.
6.    Мапа потенцијалних терористичких пунктова и подручја регрутације у Републици Српској.

7.    И даље.

четвртак, 30. април 2015.

БИТКА ПРОТИВ
ТЕРОРИЗМА
ЈЕ ИЗГУБЉЕНА

Младен Иванић, и у антитерористичким изјавама Дел Бој, и Божо Љубић, предсједник Главног Вијећа Хрватског Народног Сабора, говорили су о двије различите теме али су дали исту дијагнозу.
Тероризам је побиједио.
Божо Љубић је рекао да БиХ иде као дисолуцији. Такозваним народним обичајима растакања, расточивања, оно кад се дрвена волујска кола расточе, распада. Поводом чињенице да Хрвате, ХНС и ХДЗ БиХ жуљка Демократска Фронта Жељка Комшића. Јер наставља тамо гдје је Есдепе заустављен, каже Љубић. То води дисолуцији, каже још.
Подсјећам да је прије неки дан Драган Човић рекао да Хрватима припада половина власти у Федерацији. То је већи удар на БиХ него Декларација СНСД о Самосталности. Јер је Сарајево досад изградило систем да Хрватима у Федерацији не припада ништа. Па је повратак на дејтонско стање тамо вишеструко болнији од повратка надлежности Српској о чему прича Декларација са Пала*.
Жељко Комшић је Политички Терорист. Као што је био и Златко Лагумџија. Из истог су легла. Имају исте носаче цуцли. Не ради се о доборовољним даваоцима цуцли али се ради о добровољним примаоцима.
Политички Тероризам је технологија која влада Насеобином БиХ још од рата.
Политички Тероризам је била Ноћ Дуге Скупштине без Срба.
Политички Тероризам било је рушење потписа Алије Изетбеговића на Лисабон. А да даље не набрајам. Све до Охаера и његовог насиља над Дејтонским Споразумом и његовим Уставом. Односно над овлаштењима Републике Српске. А Хрвати су, у почетку, добровољно пристали на поништење једнакоправности у Федерацији и Државизацију БиХ те дерогирање овлаштења Српској.
Пристали су, дакле, на Политички Терор Сарајева.
Који се у теорији државе и права зове Унитаризам. Али је Терор. Само не над становништвом, полицијом, медијима, бомбама и рафалима. Већ Терор над Уставом.
Тероризам није продукт једног пуклог вентила на друштвеном механизму. Једне грешке.
Тероризам је продукт општег стања друштва а у вези са околином.
Тако је Политички Тероризам у колективну свијест а и подсвијст, увео допуштено понашање које се код појединаца одређује волунтаризмом, анархијом, радикализмом.
Вјерски радикализам, Ел Муџахид, Вехабијске заједнице и слично, само су инфраструктура.
Без прилагођавања општег стања друштва, колективне свијести и појединачног анархизовања Тероризам би се морао увозити као илегалан готов производ.
Овако, а то знамо још од Мостарске Експлозије, имамо све своје. Оружје, Стање БиХ, Анархизоване појединце, Вјерске фанатике. И Свјетске формуле.
Изјава Дел Бој Иванића типична је соцреалистичка. Тако је и у СФРЈ декламовано. Кад неко запјева Дрма ми се шубара и цвеће, то је проблем српских кадрова у комитетима и то. А ми можемо помоћи да нађемо још по једног из друга два народа. Да се не дижу тензије код Срба. Све исто као и данас. Јер, шубара није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска. Она је четничка.
Иванић одговорност за борбу против Тероризма пребацује Бошњацима. Бошњачким лидерима, јавносницима, одговорносницима. Јер, ако то раде српски и хрватски, може бити тенденциозно и створити тензије, отпор, шта ли.
То је унапријед пропала теза, јер највећем дијелу њих одовара Тероризам пошто се лако може користити за јачање Државе. За Унитаризацију. Друго. У овако магловитој БиХ ни један фактор се не може издвојити као носилац борбе против Тероризма. Чак ни на Балкану.
Тероризам је побиједио.
И њега ће у Босни и Херцеговини бити док она не постане муслиманска и унитарна. Или док се не распадне.
Нестаће само у првом случају. Као што је нестао и Усташки Тероризам формирањем Независне Хрватске.
Република Српска се мора Тероризму супротстављати на исти начин као и Политичком Тероризму.
Сваког дана, на сваком мјесту, свим средствима.
И најмања портирница мора бити у борби против Тероризма. Као што је то, у политичкој сфери, један одборник у малој општини.
У том свјетлу, и Иванићева изјава говори о Дисолуцији, као што Љубићева говори о Тероризму.


*Какогод окренеш, Пале ће јој доћи главе. 

среда, 29. април 2015.

ЕМИНА РАМОВИЋ:
С КИМ БИ РАДИЈЕ
СЈЕДИО
У ПРЕДСЈЕДНИШТВУ БиХ:
а) СРБИН
б) ХРВАТ
ц) БОШЊАК

Видио сам. Нека је фркуша око неког упитивања за ученике у некој сарајевској школи. А онда су Фронталерси објавили фотке тих тестова и питања.
Тамо све безбожништво хуманизма, суживота, европског пута а и шире. Мислим на Братство и Јединство. А Алија, доље или горе, не знам гдје је, ако мисли, мисли на Мултиетничност, Мултиконфесионалност и Мултикултуралност.
Наставница Емина Рамовић је сачинила тај анкетни пројект за потребе свог магистарског рада. Каже да има дозволе за то. Будући магистри то масовно раде по школама, наставници помажу једни другима па реализују то. Теме се широке као што магистарске и могу да буду.
*
Ако нас је ичему научио Титин Комунизам, којег ја, од миља, зовем Самоуправни Социјализам, онда је то да Стварност не треба гледати само у очи него, понекад, и подреп. Не треба је уљепшавати већ је треба видјети онаквом каква јесте. А, ко јепаметнији, и каквом ће бити за који дан, годину или деценију. Ако је трула и смрдљива, не треба је китити љубичицама и јоргованом. Ми смо је, од Вардара па до Триглава, китили у 3лпм, па смо земљу китили крстовима и нишанима.
Драча лијпо мирише, кад процвјета, али боде се упиздуматерну.
*
Да конкретизујем.
Да ли је Анто, мада је било и других, крив што је, ономад, у сеоској кавани јебо Тити матер па одгулио три мјесеца затвора. Или је крив Друг Тито што је систем створио и много незадовољних.
Питање је за кокош и јаје.
*
Као што је и питање за Емину Рамовић, наставницу. Да ли је крива она и њена анкета, тест, шта ли, или Стварност. За коју и дјеца из њеног разреда, и Емина, и директор осмољетке, деветољетке, и надлежно министарство ентитетско, иначе нелегално, лажно, и медији и родитељи, знају каква је.
Ако је прије рата било случајева Немој са балијом, Немој са власима, а било је, ко ће очекивати, да послије братоубилачких ратова, или агресија и геноцида, да се послужим страним језиком, буде боље.
Умјесто напада на Емину треба погледати Стварности и подреп.
Ко би то урадио. Неће нико.
Мислим, ко би одвео један сарајевски разред у четничку бањалуку, код њиховог једног разреда. Три дана аутобусом. Или бањалучки разред, три дана у разред Емине Рамовић. Не би нико.
Да не идем даље од тога. Да ли би родитељи итакото.
Кад је Стварност таква, онда је непотребно нападати Емину. Као што је непотребно лажно позивати и на смиривање тензија послије Зворничког Тероризма. Јер је он прекретница у односима у БиХ. Да не понављам све што сам написао о његовом ширем значењу. Као што је непотребан дан жалости у Федерацији, јер огроман број инсана у себи мисли Нека их је упуцао, Шехид.
Највише што се може учинити јесте да се Стварност прихвати онаквом каква јесте. И да се покуша усмјерити тамо гдје је боље. Макар за педаљ тамовамо.

А спреј, са егзотичним мирисима, даље ће је само ускиснути.

уторак, 28. април 2015.

БЕЗБЈЕДНОСТ
СРПСКЕ
МОРА СЕ, ТРАЈНО,
ДИЋИ НА
ВИШИ НИВО

И да није околног, свјетског, Тероризма, којег нису продуковали муслимани, већ Збигњев Запад, постратна подручја, као што је балканско, веома су плодно тло за Тероризам.
Само јака власт силе, једноумља и диктатуре, као што је била ФНРЈ, од 45е, може да спријечи међунациналне освете и крвна смиривања послије вишенационалних ратова, као што је био и Други Свј Рат у овом дијелу Европе.
Репбулика Српска нема такве инструменте. БиХ има још мање могућности.
Напротив.
Међународна заједница, Трериторијалистички Запад, све и чини да се, уназад двадесет година, сваки систем дерегулише и дерогира како не би могао да буде ефикасан.
Пошто се не исплати организовати нове ратове на подручју Балкана, на таквом плодном тлу за међунационални тероризам, једну од подваријанти фундаменталистичког тероризма у свијету, најоптималније је развијати управо тај вид територијалне и националне контроле.
Што Збигњев Запад, и ради.
Сторија о томе да је Зворнички Терорист дијете којем је отац убијен у рату или стријељан као заробљеник, од стране Војске Републике Српске, не мијења дијагнозу.
Само је прецизира.
Тај човјек је можда тек на ободу вјерског агресивизма, један од најблажих кругова којег чине појединци тек приступили, са погодним личним траумама и карактерима. Он је, пошто је младић у питању, тако прочитао и схватио политику коју треба водити према Републици Српској, када је он у питању. А остали, вехабијство, или слично, само су адитиви.
Шта говори ова чињеница.
Да су унутрашњи кругови вјерског и националног радикализма, много садржајнији чистим Тероризмом, без примјеса личне освете, авантуризма и егзибиционизма.
Да су ти унутрашњи кругови опаснији и бројнији.
Чак и сарајевски стручњаци су износили тврдње о хиљадама прикривених вехабија, потенцијалних радикала вјере или терориста.
На шта су се многи вјештачки еуропљани, интелектуалци и лажни мултиетничници, више исмијавали него уозбиљавали.
Овдје се, у Српској, пак, Потенцијалу Тероризма, такође, из других, наивних, бајкастих, самоуљуљкујућих комформизама, не придаје велики значај.
Тај потенцијални и стварни Тероризам углавном се, у јавности, инфицираној антирежимском и антисрпскијанском бактеријом, идентификује са ставовима Џевада Галијашевића.
Као. То је плаћено и смијешно.
Опасност је мнго стварнија. И много тамнија од наочара или ставова Џевада Галијашевића. Има и других теоретичара и практичара који у Српској о томе говоре и пишу. Ни њих Јавност не доживљава ни уопште ни озбиљно.
Република Срска је, по својој географској уобличености, са толико слабих и пропусних граница, изванредан полигон за Тероризам. И са домаћим, беха, тимом и са страним ирачима.
А и пожељан јер се њиме, тим Тероризмом, могу уздрмати и друга подручја.
Нарочито су погодне и незаштићене мете Приједор, Добој, Бијељина. За Зворник смо већ видјели.
Полиција Срске мора своју цијевну и организациону готовост дићи на много већи ниво.
Нажалост, прошло је вријеме канцеларијског полиционарства. Морамо се почети привикавати на појединачну бробену готовост какву има америчка плиција. Кад зауставиш ауто, руке на шајбу иначе полицајац одмах пуца.
Не кажем да ћемо доћи у ту фазу. Али, тај пут, један од могућих, пред нама је.
Полиција Српске, нажалост, мора на себе преузети и неку врсту обавештајних теренских послова. То захтијева много више контакта са људима и „информаторима“ на терену.
Пошто Српска још нема услова да формира своју обавјештајну унутрашњу сруктуру.
Политички, лијек против Тероризма јесте Самосталност Српске и озваничење и прихватање подјела које су унијете у Дејтонски споразум и његов Устав.
Тада би се елиминисао један од екстерних, унитаристичких, генератора Тероризма. Смањила би се његова ефикасност. Јер је једно имати за циљ поништавање дејтонске позиције Српске а друго њено „окупирање“ као самосталне државе у Унији или Заједници Држава.
У оваквим односима, када се Српска стално настоји државно припитомити, Зворнички Тероризам призива јачање Државе. Видјели смо већ поплаву вијести о томе како су сви „државни“ кренули у Зворник. Мада нико не зна чему ће они тамо помоћи. Осим каквом глупом изјавом као што је Мектићева.
У односима Самосталности Српске, структуре власти и регуларне силе Српске морају преузети одговорност за територију, институције и људе, на много већем нивоу.
Тада Тероризам јасно долази са стране и извана. А не, као сада, што га се настоји смјестити у унутрашње прилике и узроке, у овиру Републике Српске.
Шире, геополитички, Зворнички Тероризам треба анализирати са македонском границом, са притиском на Србију да се уради још ових десет а онда још них петнаест захтјева овога или онога бриселског жбуна. Као и смјестити у потенцијалну општебалканску дестабилизацију, источно од Загреба. Те га посматрати и у свјетлу енергетских токова и настојања Кине да од Пиреја иде на сјевер.
Превише струјних жица за једну малу и крхку сијалицу, као што је Српска и као што је балканска уопште.
А што се тиче лажних позива на разум, хладну главу, избјегавање подјела, братство и јединство и слично, који нису тако масовни као анархистички и радикални коментари на сарајским друштвеним мрежама, цијели тај лепезаријум контрапродуктиван је и може бити суодговоран за еветуалне будуће сукобе ширих размјера. Којих ће сигурно бити, само не зна се у ком облику и када, јер предстоји тежак завршетак распада бивше Југославије, могуће комбинован и са тектонскм поремећајима неких околних земаља.
Тако смо, многи у БиХ, пред грађанске ратове у распаду Југославије, живјели у илузијама. То се догађа тамо некоме другом, у Книну, нисмо ми такви а нису ни они.
Баш да је и тачно да је све прекривено златним прахом, у Босни и Херцеговини, увијек је испод дебео, труо и смрдљив слој муља који једва чека да неко загребе горњи прах.

Никога не треба да завара мљевени шећер по пити од од љутих папричица. 

понедељак, 27. април 2015.





КРИК
МУЛТИРАКУРСНА СКУЛПТУРА


БАЊАЛУЧКЕ БАНАНЕ
КОЈЕ СУ ЗИМУС ПРЕД ЦРВЕНИМ КРСТОМ ЗАПАКОВАНЕ У КУЋИЦУ, САДА СУ СЕ УПРОЉЕЋИЛЕ И НАПРЕДУЈУ.
И ЕСЕНЕСДЕОВЦИ
МНОГИ, И ОПОЗИЦИЈА
КЛЕТА, ОСИМ ОТВОРЕНИХ
ПОТУРИЦА, ТРЕБАЛИ БИ
ДА СЕ ОБАВИЈЕСТЕ
О ДЕЈТОНУ

Дејтонски Споразум и Дејтонски Устав за БиХ, који је његов саставни дио, и који је, као и сав Споразум, непромјењив, јер су га организовале и потписале све Велике Силе, које више нико никад неће окупити око једне геополитичке ситнице величине Усране БиХ, и који је потписан на два важна мјеста, у САД и у Европи, дочекан је са озарјем. Рат је измучио људе у Босни и Херцеговини.
Миру се не гледа у зубе.
Осим оних који су подмукли.
Сарајевске Подмуклице, као и Странци Усранци Унитаристи, док су Србима и Хрватима исказивали љубазност Насвећетирстране, кренули су, истог јутра, у промјену Дјетонског Устава па и самог споразума.
Класична Есдеесовска власт није се много бавила Дејтоном. Осим професора Лукића. И професора Поповића. Које нису узимали много за озбиљно.
Странка Независних Социјалдемократа, формирана 96е, у свој политички програм је уписала БиХ – два ентитета и три уставна народа.
Прије двадесет година.
Па се онда разни отпадници, опозицинари, губитници, турцољуби и интергузичари, чуде 2006ој и политичкој сторији о Референдуму, чуде тези о Трећем Етитету, реже, ове 2015е, на Декларацију о Самосталности.
Када одбацимо политичко опозиционарство, које је у једној својој суштини увијек јевтино и смијешно, остане горка истина да људи нису прочитавали и промишљали Дејтонски Споразум и Анекс који се зове Устав БиХ. Који није мијењан нити може да буде мијењан.
Чак и Сузана Рађен, прва политичка виолина Беентевеа, на твитеру пише, мени, Ентитети нису државе. Кад сам рекао Држава Српска.
Чизна тебра, није читала Дејтонски споразум и Устав БиХ.
Јер тамо нема ништа против Есенесдеа па није занимљиво.
Од новинара који има своју политичку емисију, очекује се, минимално, да ствари зна боље од својих саговорника. Поготово од Опште Јавности.
Многи Есенесдеовац, такође, политички не познаје Дејтон и Устав БиХ.
Многи на власти се лако препусте сарајевској слаткорјечивости или иностраној а лажној мултиетничности, интеграцијалности, такође лажној, и пристаје на промјене и Дејтона и Устава. Који је његов недодирљиви дио.
Тако се у Босни и Херцеговини повећава разлика између Нормативног и Стварног. Која, увијек иде на штету мањег и небројнијег, а у корист јачег и бројнијег.
Јавност у Републици Српској, мора бити максимално опрезна и критична спрам Унитаризма Сарајева и Интеграцијације Странаца.
То нема везе са Есенесдеом који је многима толико мрзак и одбојан да би се сутра потурчили.
Ја ћу се побринути да им Странка издвоји довољно средстава за фесове.
Али морају сви чувати Дејтонски Споразум и његов Устав јер само то гарантује опстанак. Не само Републике Српске већ и Српског Народа Овдје.
У политичкој мржњи и сировој опозиционој борби, али и у свом незнању за политику и НДД Сферу, у свом лизалаштву и фелационарству Странцима, Интеграцијама и Натоцистима, многи Политички Србин спреман је на издају, свјесно или несвјесно, више него што је Класични Усташа За Дом Спреман.
Ертеерес, та Државна Телевизија Српске, требала би непрестано да организује емисије са стручњацима о томе шта је Дејтон и Устав.
Па да људи сазнају шта је у Дејтону Савјет Министара, нпр, а шта је сада у Нелегалној Стварности.
За почетак, им, могу да кажем.
Република Српска је у Дејтон отишла, или је одведена, са свим атрибутима Државе. Са својом Војском. Територијом. Парламентом. Полицијом. Влашћу. Новцем. Државном Администрацијом.
Таква је ушла у састав БиХ. Само БиХ. Јер тамо не пише Држава БиХ. Заједно са муслиманско-хрватском Федерацијом. Како је тада декларисано али је брзо избачено из употребе. Ну. Федерација је остала и до данас. Чега је Федерација. Пита учитељица. Није Федерација Бакира и Комшића. Или Хариса и Златагана.
Из Дејтона се Република Српска и вратила као Држава. Једино што није имала је међународно признање. Што је непотребно кад све претходно имаш. И што показује Косово.
То је, дакле, Самосталност Републике Српске. Унутар БиХ или изван БиХ.
Тиме би Општа Јавност, опозиционари, па и новинари, који су исти као и они, јер нико до тих Новинара, није ме подржао када сам, као министар, био против босанскохерцеговачке телевизије, која је неуставна и недејтонска, требало да зна и да заступа.
А да Есенесде препусте бирачима и изборима.
Свако ко је бескрајно дрзак и дрчан према Есенесдеу, нека одвоји једну прегрш и према Сарајеву и Странцима. Биће довољно.


недеља, 26. април 2015.

МАСЛАЧАК 




ЊУШКИЦА
КРИЗНА ШТЕДЊА
ЈЕ ЗАДЊА ФАЗА
УНИШТАВАЊА НАРОДА,
НАЦИЈА, ДРЖАВА

То је завршна фаза великог процеса Отуђења. Које су марксистички теоретичари звали Алијенација.
Индустријска, потрошачка и маркетиншка тоталитаристичка револуција довеле су до отуђења човјека од човјека. До атомизовања друштва, до раздвајања људи, до депресијације сваког везивног ткива колективитета, вјера, националности, култура, традиција, а до, истовременог, наметања новца и потрошње као правог и неприкосновеног конекта појединаца.
Из тих револуција израсла је данашња неолиберална аждаја која даље прождире све постојеће.
Данашњи циљ, оних оји су покренули индустријску револуцију, односно њихових потопотомака, јесте коначно уништење колективитета у било ком смислу. Њима сада, њиховој моћи и умијећу манипулисања капиталом, не на свјетском тржишту већ над судбином свијета, не треба више појединац потрошач нити појединац радник а поготово не радничка класа. Њима треба унесрећени и размрвљени појединац, којем ће се узети Територија.
Велики скуп унесрећених и атомизованих појединаца оредаје своју Територију без борбе и без пораза.
Јер. Територија собом доноси много већа богатства и предности од скупа потрошачких менталитета и потенцијала дотичног живља.
Да би се то постигло, на мети Неолиберализма јесте сваки колективитет, од Вјере, преко Нације, до Државе.
Они који су упали у мрежу Збигњева, Територијализма, Финансијеризма, Неолиберализма, који је само уљепшан израз за теоретске и практичне недоученике, и сада предводе фаланге против НДД Сфера, Нација Држава Друштво, темељно су заврбовани и организовано и прецизно дјелују. Обични људи нису. Они су естрадне жртве непрестане медијске пресије. Као и љубитељи Сорајине гузице.
Када премијер Србије каже да ће питати ММФ да струја мање поскупи, а цијена струје убија сиротињу, која је, као и свуда, масовна појава по Србији, онда то нису Реформе, то ниу Интеграције, то није Модернизација, то није Економски Напредак.
То је Капитулација једне земље.
Премијерово питања Емемефу равно је Капитулацији Србије у неком замишљеном рату, који она није повела и којег не води неправедно.
Колико су пута земље бивше СФРЈ, на овај, начин, капитулирале, од Великог Распада.
Милионима пута.
Зато и јесу, сада, ту гдје јесу.
А и још ће.
Шта постиже ММФ овом изјавом Вучића о Молићу Лепо ММФ.
Постиже веома много. Више него да је бацио атомску бомбу на Србију.
Том Вучећевом реченицом пола суверенитета се баца у Саву а пола у Дунав, дерогирају се државне институције Србије, поништава се право Србије да одређује своје економске параметре и да свој развој користи у складу са својим потенцијалима и потребама, обеснажују се јавне институције. Моћ се, једном јавном реченицом, као политичком одлуком, пребацује у руке бизнис моћника који чак нису ни видљиви, транспарентни и никад се неће и ни детектовати.
Када се прихвати Молићемо Лепо ММФ политика онда крећу офанзиве о штедњи у јавном сектору. То даље обезвређује инсититуте власти, државну администрацију растројава и чини је незадовољном и неефикасном, потхрањује недисциплину, слабије контрорле а веће корупције. Итд. Све то земљу разједа као црви балегу Док не постане сува да је неко у пролазу шутне с пута и запосједне га.
Такво инсталирање стратешких одлука, у једној реченици изреченој пред таблоидима, у руке оних који покоравају и територијализују, својеврсно је финале Колонизације.
Некадашња Колонизација, енглеска, француска, обишла је пун космички круг и поново се вратила са свјетлуцавим ђинђувама.
Разлика је само у томе што су свјетлуцаве ђинђуве сада ајфони а плантажирање чајева или кикирикија је сада преузимање нафте и рудних богатстава.
Умјесто шатора, Бвана Маса сада поставља војне базе.
Сириза није оптимална брана томе.
Сириза је изнуђена масовна реакција бирача. Задња, можда већ напукла сламка спаса одлучивања о властитој судбини.

Политички артикларијум у свим НДД Сферама, биле то велике или мале државе, мора промовисати Повратак Људима као врхунаравану Политичку Стратегију 21. вијека. Мора политичке странке структурисати као Странке Социјалног Савеза. Које ће предухитрити Сириза Синдром. Не зато што је он штетан већ зато што је закаснио.