КРИЗНА ШТЕДЊА

ЈЕ ЗАДЊА ФАЗА

УНИШТАВАЊА НАРОДА,

НАЦИЈА, ДРЖАВА

То је завршна фаза великог процеса Отуђења. Које су марксистички теоретичари звали Алијенација.

Индустријска, потрошачка и маркетиншка тоталитаристичка револуција довеле су до отуђења човјека од човјека. До атомизовања друштва, до раздвајања људи, до депресијације сваког везивног ткива колективитета, вјера, националности, култура, традиција, а до, истовременог, наметања новца и потрошње као правог и неприкосновеног конекта појединаца.

Из тих револуција израсла је данашња неолиберална аждаја која даље прождире све постојеће.

Данашњи циљ, оних оји су покренули индустријску револуцију, односно њихових потопотомака, јесте коначно уништење колективитета у било ком смислу. Њима сада, њиховој моћи и умијећу манипулисања капиталом, не на свјетском тржишту већ над судбином свијета, не треба више појединац потрошач нити појединац радник а поготово не радничка класа. Њима треба унесрећени и размрвљени појединац, којем ће се узети Територија.

Велики скуп унесрећених и атомизованих појединаца оредаје своју Територију без борбе и без пораза.

Јер. Територија собом доноси много већа богатства и предности од скупа потрошачких менталитета и потенцијала дотичног живља.

Да би се то постигло, на мети Неолиберализма јесте сваки колективитет, од Вјере, преко Нације, до Државе.

Они који су упали у мрежу Збигњева, Територијализма, Финансијеризма, Неолиберализма, који је само уљепшан израз за теоретске и практичне недоученике, и сада предводе фаланге против НДД Сфера, Нација Држава Друштво, темељно су заврбовани и организовано и прецизно дјелују. Обични људи нису. Они су естрадне жртве непрестане медијске пресије. Као и љубитељи Сорајине гузице.

Када премијер Србије каже да ће питати ММФ да струја мање поскупи, а цијена струје убија сиротињу, која је, као и свуда, масовна појава по Србији, онда то нису Реформе, то ниу Интеграције, то није Модернизација, то није Економски Напредак.

То је Капитулација једне земље.

Премијерово питања Емемефу равно је Капитулацији Србије у неком замишљеном рату, који она није повела и којег не води неправедно.

Колико су пута земље бивше СФРЈ, на овај, начин, капитулирале, од Великог Распада.

Милионима пута.

Зато и јесу, сада, ту гдје јесу.

А и још ће.

Шта постиже ММФ овом изјавом Вучића о Молићу Лепо ММФ.

Постиже веома много. Више него да је бацио атомску бомбу на Србију.

Том Вучећевом реченицом пола суверенитета се баца у Саву а пола у Дунав, дерогирају се државне институције Србије, поништава се право Србије да одређује своје економске параметре и да свој развој користи у складу са својим потенцијалима и потребама, обеснажују се јавне институције. Моћ се, једном јавном реченицом, као политичком одлуком, пребацује у руке бизнис моћника који чак нису ни видљиви, транспарентни и никад се неће и ни детектовати.

Када се прихвати Молићемо Лепо ММФ политика онда крећу офанзиве о штедњи у јавном сектору. То даље обезвређује инсититуте власти, државну администрацију растројава и чини је незадовољном и неефикасном, потхрањује недисциплину, слабије контрорле а веће корупције. Итд. Све то земљу разједа као црви балегу Док не постане сува да је неко у пролазу шутне с пута и запосједне га.

Такво инсталирање стратешких одлука, у једној реченици изреченој пред таблоидима, у руке оних који покоравају и територијализују, својеврсно је финале Колонизације.

Некадашња Колонизација, енглеска, француска, обишла је пун космички круг и поново се вратила са свјетлуцавим ђинђувама.

Разлика је само у томе што су свјетлуцаве ђинђуве сада ајфони а плантажирање чајева или кикирикија је сада преузимање нафте и рудних богатстава.

Умјесто шатора, Бвана Маса сада поставља војне базе.

Сириза није оптимална брана томе.

Сириза је изнуђена масовна реакција бирача. Задња, можда већ напукла сламка спаса одлучивања о властитој судбини.

Политички артикларијум у свим НДД Сферама, биле то велике или мале државе, мора промовисати Повратак Људима као врхунаравану Политичку Стратегију 21. вијека. Мора политичке странке структурисати као Странке Социјалног Савеза. Које ће предухитрити Сириза Синдром. Не зато што је он штетан већ зато што је закаснио.