БЕЗБЈЕДНОСТ

СРПСКЕ

МОРА СЕ, ТРАЈНО,

ДИЋИ НА

ВИШИ НИВО

И да није околног, свјетског, Тероризма, којег нису продуковали муслимани, већ Збигњев Запад, постратна подручја, као што је балканско, веома су плодно тло за Тероризам.

Само јака власт силе, једноумља и диктатуре, као што је била ФНРЈ, од 45е, може да спријечи међунациналне освете и крвна смиривања послије вишенационалних ратова, као што је био и Други Свј Рат у овом дијелу Европе.

Репбулика Српска нема такве инструменте. БиХ има још мање могућности.

Напротив.

Међународна заједница, Трериторијалистички Запад, све и чини да се, уназад двадесет година, сваки систем дерегулише и дерогира како не би могао да буде ефикасан.

Пошто се не исплати организовати нове ратове на подручју Балкана, на таквом плодном тлу за међунационални тероризам, једну од подваријанти фундаменталистичког тероризма у свијету, најоптималније је развијати управо тај вид територијалне и националне контроле.

Што Збигњев Запад, и ради.

Сторија о томе да је Зворнички Терорист дијете којем је отац убијен у рату или стријељан као заробљеник, од стране Војске Републике Српске, не мијења дијагнозу.

Само је прецизира.

Тај човјек је можда тек на ободу вјерског агресивизма, један од најблажих кругова којег чине појединци тек приступили, са погодним личним траумама и карактерима. Он је, пошто је младић у питању, тако прочитао и схватио политику коју треба водити према Републици Српској, када је он у питању. А остали, вехабијство, или слично, само су адитиви.

Шта говори ова чињеница.

Да су унутрашњи кругови вјерског и националног радикализма, много садржајнији чистим Тероризмом, без примјеса личне освете, авантуризма и егзибиционизма.

Да су ти унутрашњи кругови опаснији и бројнији.

Чак и сарајевски стручњаци су износили тврдње о хиљадама прикривених вехабија, потенцијалних радикала вјере или терориста.

На шта су се многи вјештачки еуропљани, интелектуалци и лажни мултиетничници, више исмијавали него уозбиљавали.

Овдје се, у Српској, пак, Потенцијалу Тероризма, такође, из других, наивних, бајкастих, самоуљуљкујућих комформизама, не придаје велики значај.

Тај потенцијални и стварни Тероризам углавном се, у јавности, инфицираној антирежимском и антисрпскијанском бактеријом, идентификује са ставовима Џевада Галијашевића.

Као. То је плаћено и смијешно.

Опасност је мнго стварнија. И много тамнија од наочара или ставова Џевада Галијашевића. Има и других теоретичара и практичара који у Српској о томе говоре и пишу. Ни њих Јавност не доживљава ни уопште ни озбиљно.

Република Срска је, по својој географској уобличености, са толико слабих и пропусних граница, изванредан полигон за Тероризам. И са домаћим, беха, тимом и са страним ирачима.

А и пожељан јер се њиме, тим Тероризмом, могу уздрмати и друга подручја.

Нарочито су погодне и незаштићене мете Приједор, Добој, Бијељина. За Зворник смо већ видјели.

Полиција Срске мора своју цијевну и организациону готовост дићи на много већи ниво.

Нажалост, прошло је вријеме канцеларијског полиционарства. Морамо се почети привикавати на појединачну бробену готовост какву има америчка плиција. Кад зауставиш ауто, руке на шајбу иначе полицајац одмах пуца.

Не кажем да ћемо доћи у ту фазу. Али, тај пут, један од могућих, пред нама је.

Полиција Српске, нажалост, мора на себе преузети и неку врсту обавештајних теренских послова. То захтијева много више контакта са људима и „информаторима“ на терену.

Пошто Српска још нема услова да формира своју обавјештајну унутрашњу сруктуру.

Политички, лијек против Тероризма јесте Самосталност Српске и озваничење и прихватање подјела које су унијете у Дејтонски споразум и његов Устав.

Тада би се елиминисао један од екстерних, унитаристичких, генератора Тероризма. Смањила би се његова ефикасност. Јер је једно имати за циљ поништавање дејтонске позиције Српске а друго њено „окупирање“ као самосталне државе у Унији или Заједници Држава.

У оваквим односима, када се Српска стално настоји државно припитомити, Зворнички Тероризам призива јачање Државе. Видјели смо већ поплаву вијести о томе како су сви „државни“ кренули у Зворник. Мада нико не зна чему ће они тамо помоћи. Осим каквом глупом изјавом као што је Мектићева.

У односима Самосталности Српске, структуре власти и регуларне силе Српске морају преузети одговорност за територију, институције и људе, на много већем нивоу.

Тада Тероризам јасно долази са стране и извана. А не, као сада, што га се настоји смјестити у унутрашње прилике и узроке, у овиру Републике Српске.

Шире, геополитички, Зворнички Тероризам треба анализирати са македонском границом, са притиском на Србију да се уради још ових десет а онда још них петнаест захтјева овога или онога бриселског жбуна. Као и смјестити у потенцијалну општебалканску дестабилизацију, источно од Загреба. Те га посматрати и у свјетлу енергетских токова и настојања Кине да од Пиреја иде на сјевер.

Превише струјних жица за једну малу и крхку сијалицу, као што је Српска и као што је балканска уопште.

А што се тиче лажних позива на разум, хладну главу, избјегавање подјела, братство и јединство и слично, који нису тако масовни као анархистички и радикални коментари на сарајским друштвеним мрежама, цијели тај лепезаријум контрапродуктиван је и може бити суодговоран за еветуалне будуће сукобе ширих размјера. Којих ће сигурно бити, само не зна се у ком облику и када, јер предстоји тежак завршетак распада бивше Југославије, могуће комбинован и са тектонскм поремећајима неких околних земаља.

Тако смо, многи у БиХ, пред грађанске ратове у распаду Југославије, живјели у илузијама. То се догађа тамо некоме другом, у Книну, нисмо ми такви а нису ни они.

Баш да је и тачно да је све прекривено златним прахом, у Босни и Херцеговини, увијек је испод дебео, труо и смрдљив слој муља који једва чека да неко загребе горњи прах.

Никога не треба да завара мљевени шећер по пити од од љутих папричица.