БИТКА ПРОТИВ

ТЕРОРИЗМА

ЈЕ ИЗГУБЉЕНА

Младен Иванић, и у антитерористичким изјавама Дел Бој, и Божо Љубић, предсједник Главног Вијећа Хрватског Народног Сабора, говорили су о двије различите теме али су дали исту дијагнозу.

Тероризам је побиједио.

Божо Љубић је рекао да БиХ иде као дисолуцији. Такозваним народним обичајима растакања, расточивања, оно кад се дрвена волујска кола расточе, распада. Поводом чињенице да Хрвате, ХНС и ХДЗ БиХ жуљка Демократска Фронта Жељка Комшића. Јер наставља тамо гдје је Есдепе заустављен, каже Љубић. То води дисолуцији, каже још.

Подсјећам да је прије неки дан Драган Човић рекао да Хрватима припада половина власти у Федерацији. То је већи удар на БиХ него Декларација СНСД о Самосталности. Јер је Сарајево досад изградило систем да Хрватима у Федерацији не припада ништа. Па је повратак на дејтонско стање тамо вишеструко болнији од повратка надлежности Српској о чему прича Декларација са Пала*.

Жељко Комшић је Политички Терорист. Као што је био и Златко Лагумџија. Из истог су легла. Имају исте носаче цуцли. Не ради се о доборовољним даваоцима цуцли али се ради о добровољним примаоцима.

Политички Тероризам је технологија која влада Насеобином БиХ још од рата.

Политички Тероризам је била Ноћ Дуге Скупштине без Срба.

Политички Тероризам било је рушење потписа Алије Изетбеговића на Лисабон. А да даље не набрајам. Све до Охаера и његовог насиља над Дејтонским Споразумом и његовим Уставом. Односно над овлаштењима Републике Српске. А Хрвати су, у почетку, добровољно пристали на поништење једнакоправности у Федерацији и Државизацију БиХ те дерогирање овлаштења Српској.

Пристали су, дакле, на Политички Терор Сарајева.

Који се у теорији државе и права зове Унитаризам. Али је Терор. Само не над становништвом, полицијом, медијима, бомбама и рафалима. Већ Терор над Уставом.

Тероризам није продукт једног пуклог вентила на друштвеном механизму. Једне грешке.

Тероризам је продукт општег стања друштва а у вези са околином.

Тако је Политички Тероризам у колективну свијест а и подсвијст, увео допуштено понашање које се код појединаца одређује волунтаризмом, анархијом, радикализмом.

Вјерски радикализам, Ел Муџахид, Вехабијске заједнице и слично, само су инфраструктура.

Без прилагођавања општег стања друштва, колективне свијести и појединачног анархизовања Тероризам би се морао увозити као илегалан готов производ.

Овако, а то знамо још од Мостарске Експлозије, имамо све своје. Оружје, Стање БиХ, Анархизоване појединце, Вјерске фанатике. И Свјетске формуле.

Изјава Дел Бој Иванића типична је соцреалистичка. Тако је и у СФРЈ декламовано. Кад неко запјева Дрма ми се шубара и цвеће, то је проблем српских кадрова у комитетима и то. А ми можемо помоћи да нађемо још по једног из друга два народа. Да се не дижу тензије код Срба. Све исто као и данас. Јер, шубара није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска. Она је четничка.

Иванић одговорност за борбу против Тероризма пребацује Бошњацима. Бошњачким лидерима, јавносницима, одговорносницима. Јер, ако то раде српски и хрватски, може бити тенденциозно и створити тензије, отпор, шта ли.

То је унапријед пропала теза, јер највећем дијелу њих одовара Тероризам пошто се лако може користити за јачање Државе. За Унитаризацију. Друго. У овако магловитој БиХ ни један фактор се не може издвојити као носилац борбе против Тероризма. Чак ни на Балкану.

Тероризам је побиједио.

И њега ће у Босни и Херцеговини бити док она не постане муслиманска и унитарна. Или док се не распадне.

Нестаће само у првом случају. Као што је нестао и Усташки Тероризам формирањем Независне Хрватске.

Република Српска се мора Тероризму супротстављати на исти начин као и Политичком Тероризму.

Сваког дана, на сваком мјесту, свим средствима.

И најмања портирница мора бити у борби против Тероризма. Као што је то, у политичкој сфери, један одборник у малој општини.

У том свјетлу, и Иванићева изјава говори о Дисолуцији, као што Љубићева говори о Тероризму.

*Какогод окренеш, Пале ће јој доћи главе.