И
ЕСЕНЕСДЕОВЦИ
МНОГИ,
И ОПОЗИЦИЈА
КЛЕТА,
ОСИМ ОТВОРЕНИХ
ПОТУРИЦА,
ТРЕБАЛИ БИ
ДА
СЕ ОБАВИЈЕСТЕ
О
ДЕЈТОНУ
Дејтонски
Споразум и Дејтонски Устав за БиХ, који је његов саставни дио, и који је, као и
сав Споразум, непромјењив, јер су га организовале и потписале све Велике Силе,
које више нико никад неће окупити око једне геополитичке ситнице величине
Усране БиХ, и који је потписан на два важна мјеста, у САД и у Европи, дочекан
је са озарјем. Рат је измучио људе у Босни и Херцеговини.
Миру се не гледа
у зубе.
Осим оних
који су подмукли.
Сарајевске
Подмуклице, као и Странци Усранци Унитаристи, док су Србима и Хрватима
исказивали љубазност Насвећетирстране, кренули су, истог јутра, у промјену
Дјетонског Устава па и самог споразума.
Класична
Есдеесовска власт није се много бавила Дејтоном. Осим професора Лукића. И професора
Поповића. Које нису узимали много за озбиљно.
Странка
Независних Социјалдемократа, формирана 96е, у свој политички програм је уписала
БиХ – два ентитета и три уставна народа.
Прије двадесет
година.
Па се онда
разни отпадници, опозицинари, губитници, турцољуби и интергузичари, чуде 2006ој
и политичкој сторији о Референдуму, чуде тези о Трећем Етитету, реже, ове
2015е, на Декларацију о Самосталности.
Када одбацимо
политичко опозиционарство, које је у једној својој суштини увијек јевтино и
смијешно, остане горка истина да људи нису прочитавали и промишљали Дејтонски
Споразум и Анекс који се зове Устав БиХ. Који није мијењан нити може да буде
мијењан.
Чак и
Сузана Рађен, прва политичка виолина Беентевеа, на твитеру пише, мени, Ентитети
нису државе. Кад сам рекао Држава Српска.
Чизна
тебра, није читала Дејтонски споразум и Устав БиХ.
Јер тамо
нема ништа против Есенесдеа па није занимљиво.
Од новинара
који има своју политичку емисију, очекује се, минимално, да ствари зна боље од
својих саговорника. Поготово од Опште Јавности.
Многи Есенесдеовац,
такође, политички не познаје Дејтон и Устав БиХ.
Многи на
власти се лако препусте сарајевској слаткорјечивости или иностраној а лажној
мултиетничности, интеграцијалности, такође лажној, и пристаје на промјене и
Дејтона и Устава. Који је његов недодирљиви дио.
Тако се у
Босни и Херцеговини повећава разлика између Нормативног и Стварног. Која,
увијек иде на штету мањег и небројнијег, а у корист јачег и бројнијег.
Јавност у
Републици Српској, мора бити максимално опрезна и критична спрам Унитаризма
Сарајева и Интеграцијације Странаца.
То нема
везе са Есенесдеом који је многима толико мрзак и одбојан да би се сутра
потурчили.
Ја ћу се
побринути да им Странка издвоји довољно средстава за фесове.
Али морају
сви чувати Дејтонски Споразум и његов Устав јер само то гарантује опстанак. Не само
Републике Српске већ и Српског Народа Овдје.
У политичкој
мржњи и сировој опозиционој борби, али и у свом незнању за политику и НДД
Сферу, у свом лизалаштву и фелационарству Странцима, Интеграцијама и
Натоцистима, многи Политички Србин спреман је на издају, свјесно или несвјесно,
више него што је Класични Усташа За Дом Спреман.
Ертеерес,
та Државна Телевизија Српске, требала би непрестано да организује емисије са
стручњацима о томе шта је Дејтон и Устав.
Па да људи
сазнају шта је у Дејтону Савјет Министара, нпр, а шта је сада у Нелегалној Стварности.
За почетак,
им, могу да кажем.
Република
Српска је у Дејтон отишла, или је одведена, са свим атрибутима Државе. Са
својом Војском. Територијом. Парламентом. Полицијом. Влашћу. Новцем. Државном Администрацијом.
Таква је
ушла у састав БиХ. Само БиХ. Јер тамо не пише Држава БиХ. Заједно са
муслиманско-хрватском Федерацијом. Како је тада декларисано али је брзо
избачено из употребе. Ну. Федерација је остала и до данас. Чега је Федерација. Пита
учитељица. Није Федерација Бакира и Комшића. Или Хариса и Златагана.
Из Дејтона
се Република Српска и вратила као Држава. Једино што није имала је међународно
признање. Што је непотребно кад све претходно имаш. И што показује Косово.
То је,
дакле, Самосталност Републике Српске. Унутар БиХ или изван БиХ.
Тиме би Општа
Јавност, опозиционари, па и новинари, који су исти као и они, јер нико до тих
Новинара, није ме подржао када сам, као министар, био против
босанскохерцеговачке телевизије, која је неуставна и недејтонска, требало да
зна и да заступа.
А да
Есенесде препусте бирачима и изборима.
Свако ко је
бескрајно дрзак и дрчан према Есенесдеу, нека одвоји једну прегрш и према
Сарајеву и Странцима. Биће довољно.
