КО ВАМ ЈЕ РЕКАО

ДА ВИ, НА БАЛКАНУ,

НА СФРЈИШТУ,

ТРЕБА ДА ПРАВИТЕ

ДРЖАВЕ

Југославија је и разбијена јер је била Држава.

И јер се у Држави нису могли уништити Срби. Коликогод били глупи, ненацонални и интернационални.

То што у крајњој фази није личила на Државу, то је само био кондициони тренинг за ово вријеме.

Шта, данас, имамо од Држава и „Држава“.

Словенија је остала на нивоу Социјалистичке Републике.

Хрватска од Државе има Море. Што је имала и у СФРЈ. И Кредите, што није имала у СФРЈ.

БиХ. У Њу ни Фердинанд не би свратио. А има Комшића. Ну. Коначно је изашла у Свијет. Њени грађани су били у Исил Сирија.ба. Додуше, компанија је сада банкротирала.

Србија има Вучића. Он мисли да је он Држава. Запад мисли да је то довољно.

Црна Гора има Ђукановића којег је имала и прије.

Косово има Америчку Војну Базу. Ко и Њемачка. И има демократску борбу у троуглу Курти Тачи Рамуш.

Македонија на Вардарот тугу белеше.

Премијер Албаније, Рама, критикуј Косово које саботира Мали Шенген.

Вели да је то губитнички потез.

Очито их Рама третира као Државу.

Косово, и тај колективистички менталитет, остао у неком од прошлих вијекова, једноставно, није способно да има Државу.

То од њих нико са Запада и не тражи. Њихова улога је завршена удјелом у уништењу Срба.

Косово Репубљик је Ударничка Значка. Коју ће, кроз неко вријеме, моћи да продају на Бувљаку.

Свако ко покушава да на развалинама СФРЈ начини неки корак ка Држави, падне под рафале и офанзиве читавих кордона западњака, милитариста, финансијерских територијалиста.

Шта Срби треба да раде.

У овој фази деетатизације.

Која није кратка ни лака.

Не треба да ризикују.

Довољно је да његују и развијају Рационални Национализам.

Срби ће се повратити.

Али неће краткорочношћу.

Каталонија се једанаест вијекова бори да поврати своју Националну Независност.

Ниједан од тих вијекова није јој ишао наруку.

Али. Не одустају.

У међувремену су се економски развили до четвртине Бидипија Шпаније.

Јесу на Мору али нису одустајали.

СРПСКА

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА

ОДВЕДЕНА ЈЕ

У ЗАРОБЉЕНИШТВО,

МИРКО ШАРОВИЋ ЈЕ

СМЈЕШТАЈНИ УПРАВНИК

Мирко Шаровић није глуп али мора.

То је најкраће објашњење синоћње срамоте за Српску Демократску Странку, да њен Предсједник, неко усрано признање, прима из руку Стипе Месића, потврђеног Србомрсца, Мрзитеља Републике Српске, Сарајског муслиманског плаћеника, Западног лобисте и отвореног рушитеља Дејтонског Споразума.

У Бањалуци.

Ако се Шаровићево прегалаштво у Савјету Министара, та свакодневна тежња да његово Минисарство буде препознатљиво, могла објаснити приградском инфериорншћу, српском присарајском подсвјесном љубави према Сарај Ћаршији, јер се жељом за стабилизацијом и успоном СДС-а не може објаснити, синоћна Бањалучка Самогиљотина Шаровића, може се објаснити само тиме да он остаје Играч Сарај Чадора и да као мираз, са собом, води и Српску Демократску Странку.

Он, дакле, није имао храборсти, ни моћи, да неком Накупцу Ситним Признањима, барем, каже да неће да то прима из усраних руку једног Легионара Против Српске.

Српска Демократска Странка је у великој опасности.

На Локалним Изборима, сљедеће године, нема шта изгубити, јер већ одавно је јасно да не може ништа добити.

СНСД, ако буде хтио и знао, за три године, на Општим Изборима, извешће лагани скупштински потпоп Есдееса и тако је учинити ТДС-ом. Тадићева Демократска Странка (мислим на Србију).

Чињеница и слика из Харакирија Шаровића у присуству Стипе Месића, остаће у свијести подсвијести Бирача, и Чланства Есдееса, убједљивија и урезанија више него било какав Страначки Програм или прокалмован став.

Српска Демократска Странка треба најприје да свргне Шаровића и изабере некога ко може да посвети десет година тешког ударништва за ту Странку.

Некога ко ће са висине, и благим изразом гадљивости на лицу, да гледа на Сарај Чадор и Запад.

А ко ће да према Есенесдеу, створи отпор Националним Политичким Програмом за Репбулику Српску.

Дабоме да је то нереално.

Јер, то у СДС-у, више нема ко да учини.

До Општих Избора у Српској, остаће овакво жалосно стање.

Мирко Шаровић, Предсједник без Странке. Српска Демократска Странка, без Предсједника.

ЖЕЉКО КОМШИЋ

ЈЕ МАРГИНАЛНА

ПОЛИТИЧКА ПРОТУВА

ЧИЈА ЈЕ НАЈВЕЋА

ВРИЈЕДНОСТ

КОНАЧАН ДОКАЗ

ДА БиХ НЕ МОЖЕ

ДА ПОСТОЈИ

Али, прије свега, да одам потребну почаст.

Јебо га Златко Лагумџија и Амбасадуље које су заједно с њим, реализовале и тај пројект.

Жељко Комшић је невјероватно политички глуп примјерак.

Таквих, дабоме, у арени Беиха, има колико Бог хоће. Јер их регрутују, индукују и продукују и дивљи националисти, и ситне Странке без програма и, нарочито, Странци Усранци, којима је циљ да трајно и коначно униште Политичку Сцену, како би њоме управљали по жељи и по територијалним потребама НАТО Пакта и других Финансијерских Територијалиста.

Ну.

Жељко Комшић је, и поред свега тога, Карактерно Усран Чојек.

Јер. То што он ради читавој једној Нацији у Босни и Херцеговини, не би прихватио нико.

Сарај Чадор је, кад је пропао Златко Лагумџија, монструозни отпадак Цекајашке лажне номенклатуре, генијално удомио Жељка Комшића.

Прошао је, Чадор, веома јевтино.

Ми теби Гласове, ти нама Гузове.

Комшић, да би прикрио ту чаршијску трговину, лансира тезе и програме

● Грађанска опција

● Грађанско-лијеве снаге

● Одбацивање Конститутивности Народа

● БХ блок

● НАТО

● Изборни легитимитет у три национална ареала није битан.

*

Ништа од тога није могуће у Босни и Херцеговини.

Било би могуће да се он кандидује под Иницијалима, као Грађанин, и уђе у Предсједништво. Или као Господин АНП. И уђе у Предсједништво, без муслиманских Гласова.

Мада је и, то уставно, дејтонски и институционално, немогуће.

Јер у Предсједништво могу да се изаберу искључиво Србин, Хрват и Бошњак.

Жељко Комшић је, дакле, директно кршење Устава, као дијела Дејтона.

Земља, у којој је то могуће, није могућа.

И ништа од његових грађански формулација није могуће, ако Бакир Изетбеговић, истовремено извикује, Нас је 50%.

Жељко Комшић је директно насиље над Нацијом Хрвата у БиХ.

Он је доказ да би тако било и према Србима, само да нема Републике Српске.

Земља, у којој једном Чадору, Запад дозволи све то, није могућа.

Жељко Комшић ће довести не до трећег Ентитета, већ до Распада БиХ.

Ја бих му, ипак, дао Еуреку за проналазак Гађанско-лијевих опција.

РЕФЕРЕНДУМ ЈЕ УБИЦА

ЧЛАНСТВА У НАТО ПАКТУ,

БИО ОН БЕХАШКИ ИЛИ

СРПСКОРЕПУБЛИЧКИ,

БИО ПОДРЖАН

ИЛИ ИГНОРИСАН

Кад је већ Република Српска засрала грану са Додиковим пристанком да се у Брисел НАТО пошаље Папир, сљедећи потези морају бити стратешки и прецизни.

Некидан је у Сарајеву боравио Тод Волтерс, главни за НАТО у Европи.

Он је давао отклањајући изјаве, помирљиве, реалистичније, о проблему пута БиХ ка НАТО.

Једна од њих је била о томе да он прихвата стање у коме Република Српска није одлучна да иде у НАТО. И да ће о томе одлучивати БиХ и Грађани.

Послије је та варијанта изјаве уклоњена са портала.

Не знам да ли НАТО Цензуром или Сарај Ћагетањем.

Шта значи помињање Грађана у вези са Чланством у НАТО Пакту.

Значи Референдум.

Стога је још једна погрешка у коју је улетио Додик, то што се поводом Папира НАТО у Бриселу, помињала одлука Предсједништва и ПС БиХ у вези с Чланством у НАТО.

Није се смјело дозволити да се не помиње Народна Скупштина Републике Српске и толико пута најављивани Референдум.

Нато Генерал је војник и он је можда погријешио помињући Грађане.

Али Република Српска не смије погријешити са Референдумом.

Републици Српској се можда може и забранити Референдум, формално, онемогућити, игнорисати.

Можда се може инсистирати на Референдуму на нивоу БиХ, који непостоји, као ни БиХ. Јер то није у десет дејтонских надлежности заједничких институција.

Али. Сваки Референдум, овдје, има цијену. Био он бехашки или само српски. Или био игрнорисан од стране Срба.

Референдум о независности БиХ, из 92е, који не може формално да буде признат а који је формално искоритшен за сарајевско проглашење независности и суверености, имао је за Сарајево високу цијену.

Не рачунам жртве у БиХ, које су цијена и муслиманске, Алијине, Жртве Мира за БиХ.

Рачунам Републику Српску која је настала као Држава, као Држава отишла у Дејтон, и као Држава се вратила из Дејтона.

Та чињеница је, у ствари, плаћен рачун за тај Референдум из 92е.

Са тим треба рачунати и код Референдума за чланство у НАТО.

И никад не треба прећуткивати чињеницу да је Чланство у НАТО, питање Опстанка.

Чланство није питање бомбардовања Озрена и Бецња, током Рата Опстанка Срба у БиХ. Нити Границе на Дрини.

Чланством БиХ у НАТО, отвара се пут нестанка Српске и Срба.

Када се формира Савјет Министара, очекујем да Република Српска заузме ортодоксне ставове о овом питању.

Све друго би била Издаја и Предаја.

ШАРОВИЋЕВ

ПОЛИТИЧКИ ПРОГРАМ:

ВАЖНО ЈЕ ДА ЈЕ КРЕНУЛА

ЈУНЕТИНА У ТУРСКУ,

НИЈЕ ВАЖНО КАКО ЋЕМО

ПОБИЈЕДИТИ ДОДИКА

Зашто Српска Демократска Странка, не зна да побиједи на Изборима у Републици Српској.

Зато што никад није побиједила.

Јер је њу, први пут, на крилима свог страха и борбе за Опстанак, као Народни Покрет, изнио васцијели Српски Народ у Босни и Херцеговини, Републици Српској.

То што никад није побиједила, није нека мањкавост.

Да није било оног првог, ничим заслуженог доласка и преуезимања све Власти над Србима, то би била велика предност.

Пошто Есдеес ни тада није имао програм, набрајање Караџићевог и Руководства Есдееса, лутања, бауљања и аматеризма, захтијева неколико томова, већ је Национални Политички Програм имао Српски Народ, знајући да се спрема Јасеновац На Дрини, Есдеес га нема ни данас.

Есдеес није схватио да је Есенесде 2006е побиједио ● доносећи Политички Оптимизам

● настављајући борбу Народа – Референдум

● раскидајући са изолацијом у којој је била Република Српска и прихватајући излазак у свијет који је омогућио Дејтон.

Есдеес и данас живи на флоскули да су Додика на власт, на тенковима, довели Америчани. Да је он Амерички Играч. А не сјећају се да је Младен Иванић, претходно, вратио Мандат Биљани Плавшић, јер они, СДС, нису хтјели у Свесрпску Владу за коју се залагао Иванић. Барем прокламативно.

Есдеес ни данас нема Национални Политички Програм.

Од свега, Есдеес има

● противљење Властима

● небригу за Републику Српску

● колаборацију са Сарајевом, што се неки пут иментује Реформама, неки пут Издајама.

Стога, Предсједник Есдееса, Мирко Шаровић, ликује о томе како је Додик послао АНП у Брисел, како је шутнуо Републику Српску у НАТО...

Умјесто да, као Предсједник једне такве Странке, за коју гласају ортодоксни национални Бирачи, каже зашта је Есдеес.

● да ли је против Чланства БиХ у НАТО

● да ли је за Војну Неутралност

● да ли је за Чланство у НАТО

● да ли је за Републику Српску

● да ли је за Сарајевску Унитаризацију

● зашто нису гласали за Војну Неутралност у Народној Скупштини Републике Српске

● зашто нису, у Савјету Министара бацили АНП кроз прозор...

он, Шаровићм јетрваши, опањкава, потказује, лаже...

О Додику је све јасно.

За двадесет година борбе против Додика, завирили сте му и у шупак.

Нејасно је, међутим зашта сте ви а против чега сте.

Без тога, никад нећете побиједити.

Ви, Есдеес и Педепе, на овакав начин, никада не можете побиједити, можете само доћи на Власт.

Бирачи, најприје, морају да знају зашта сте а против чега сте, да би вас узели у разматрање.

Од тог тренутка, до којег мора проћи најмање један Мандат, вама треба најмање два Мандата, да на Избрима побиједите.