уторак, 17. децембар 2019.


РЕФЕРЕНДУМ ЈЕ УБИЦА
ЧЛАНСТВА У НАТО ПАКТУ,
БИО ОН БЕХАШКИ ИЛИ
СРПСКОРЕПУБЛИЧКИ,
БИО ПОДРЖАН
ИЛИ ИГНОРИСАН

Кад је већ Република Српска засрала грану са Додиковим пристанком да се у Брисел НАТО пошаље Папир, сљедећи потези морају бити стратешки и прецизни.
Некидан је у Сарајеву боравио Тод Волтерс, главни за НАТО у Европи.
Он је давао отклањајући изјаве, помирљиве, реалистичније, о проблему пута БиХ ка НАТО.
Једна од њих је била о томе да он прихвата стање у коме Република Српска није одлучна да иде у НАТО. И да ће о томе одлучивати БиХ и Грађани.
Послије је та варијанта изјаве уклоњена са портала.
Не знам да ли НАТО Цензуром или Сарај Ћагетањем.
Шта значи помињање Грађана у вези са Чланством у НАТО Пакту.
Значи Референдум.
Стога је још једна погрешка у коју је улетио Додик, то што се поводом Папира НАТО у Бриселу, помињала одлука Предсједништва и ПС БиХ у вези с Чланством у НАТО.
Није се смјело дозволити да се не помиње Народна Скупштина Републике Српске и толико пута најављивани Референдум.
Нато Генерал је војник и он је можда погријешио помињући Грађане.
Али Република Српска не смије погријешити са Референдумом.
Републици Српској се можда може и забранити Референдум, формално, онемогућити, игнорисати.
Можда се може инсистирати на Референдуму на нивоу БиХ, који непостоји, као ни БиХ. Јер то није у десет дејтонских надлежности заједничких институција.
Али. Сваки Референдум, овдје, има цијену. Био он бехашки или само српски. Или био игрнорисан од стране Срба.
Референдум о независности БиХ, из 92е, који не може формално да буде признат а који је формално искоритшен за сарајевско проглашење независности и суверености, имао је за Сарајево високу цијену.
Не рачунам жртве у БиХ, које су цијена и муслиманске, Алијине, Жртве Мира за БиХ.
Рачунам Републику Српску која је настала као Држава, као Држава отишла у Дејтон, и као Држава се вратила из Дејтона.
Та чињеница је, у ствари, плаћен рачун за тај Референдум из 92е.
Са тим треба рачунати и код Референдума за чланство у НАТО.
И никад не треба прећуткивати чињеницу да је Чланство у НАТО, питање Опстанка.
Чланство није питање бомбардовања Озрена и Бецња, током Рата Опстанка Срба у БиХ. Нити Границе на Дрини.
Чланством БиХ у НАТО, отвара се пут нестанка Српске и Срба.
Када се формира Савјет Министара, очекујем да Република Српска заузме ортодоксне ставове о овом питању.
Све друго би била Издаја и Предаја.