ПАРАЛЕЛНИ
КОЛОСИЈЕЦИ
НАПАДА НА
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
То је прилагођена тактика и стратегија, овом времену и околним условима. Сада је то сведено на партизанско ратовање приручним средствима на привремено заузетој територији.
Да је Русија слаба, да је изгубила у Украјини и остала без својих Територија, да је Америка јака и да је овдје, користило би се, фигуративно, нуклеарно оружје. А не приручне Тољаге и зарђали Српови.
Напади иду паралелно.
▪ Напади на Руководство Републике Српске. Прогони, Суђења, Потјернице. То се неће брзо завршити.
Треба очекивати и „законске“ елиминиације са функција или из Избора.
▪ Ново неуставно Законодавство које је потребно као „правна подлога“ и логистика.
▪ Финансијске Санкције, за појединце и за колективе, па и саму Републику Српску.
▪ Напади на изабране српске Делегате у Парламенту.
▪ Напади на Пословнике који обезбјеђују Тројну Конститутивност.
▪ Напади на Парламентарну Већину, на нивоу „БиХ“, гдје се муслимански Превјерници уздају у Издајнике, српске и хрватске.
▪ Напади на српска мјеста у Савјету Министара...
-------
То је још увијек Психолошки Политички Рат.
Његова улога је двострука.
▫ Да Сарајмуслимане држи на топлој тави, подгријане за унитаристичке наде, да их и даље имају као послушне савезнике.
▫ Да купује вријеме у очекивању глобалне геостратешке промјене, за четири године, у Америци, у нападима на уништење Русије...
Република Српска још није у опасности Опстанка.
Ну.
Мора да гледа унапријед.
Мора да има припремљене потезе.
Њени највећи адути су властити Рачун за ПДВ и самостално организовање Избора.
То мора припремити током ове године.
Сљедеће године су Општи Избори и они ће, сигурно, бити искориштени за синхронизоване фронталне тешке нападе на Српску. Због промјене  политичког мозаика и значајног слабљења њене позиције.
Поред та два адута, нипошто се не смије одустати од Новог Устава.
Вријеме је такво да Власт, Већина, на нивоу Републике Српске, не смије себи дозволити заваравање ситним потезима и шићарима.
То Опозиција може да ради, Власт не може.
СНСД, као највећа и као Национална Странка, једина, има огромну одговорност.
Зато на Изноре мора да иде са двоструком  мобилизацијом.
И треба да зна, ако посрне, сви ће са политичке сцене, сви, отићи под скуте Запада.
Све ударајући се ногама у гујицу.
 
 
 
 
 
 
 

 

НЕПОЛИТИЧКА СРЕДСТВА
НА ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ
-СУМРАК НАЦИЈЕ
И ДРЖАВЕ

 
На једној страни су остале Политичке Странке, укључујући и оне манипулативне, које су формирале Службе или Странци, и Избори.
На другој страни је цијела лепеза Неполитичке Технологије, која влада Политичком Сценом између Избора. То значи, стално.
То доводи до разлике између Изборног и Стварног.
У Политичкој Теорији је забиљежена разлика између Нормативног и Стварног.
Али, о овој другој разлици још нико није говорио.
Разлика између Изборног и Стварног, приморава изборне побједнике да не поштују Политичке Платформе са којима су ишли на Изборе. Не само да приморава већ они сами у томе виде излаз.
Генератор Неполитичких Технологија у Политици, није само џиншарповска аматерска опозиција.
Главни дистрибутер је Запад, у оној мјери у којој је поклопио Политичку Сцену.
Чегагод се сјетимо, може се подвести под Неполитичке Алатке.
▫  Инсталирање нелегалног Шмита
▫  Дјеловање нелегалног Шмита
▫  Дјеловање легалних Високих Представника
▫  Наметање Институција, СИПА, Гранична Служба...
▫  Улична Анархија Опозиције у Српској
▫  Манипулација Медија
▫  Суђење Предсједнику Републике Српске и другим Актерима Српске
▫  Наметање муслиманског Плиновода Хрватима
▫  Избор ХЧП
▫  Одбијање разговора о рјешењу кризе у БиХ, од стране Сарајевског Политичког Круга...
 
То су видљиве, крупне, тачке.
Читав Политички Живот, у ствари, одвија се на неполитички начин.
То није видљиво.
Видљиво је да нема Кадровске Политике, у Странкама и уопште.
Да нема међузиборног контакта са Бирачима.
Да нема преузимања Обавеза о било чему. Осим неодговорних Извика типа, Изградићемо то и то... и никад.
Да нема ни једне Коалиције. Око Политичког Прогама или неког Циља. Ни у Опозицији. Постоје само нагодбе о уласку у Власт...
 
На тај начин Избори постају излишни и баластни терет.
Они су Лаж којом се покрива непостојање Демократије. Барем у неком привидном елементарном облику.
Избори су постали Луткарско Позориште а пролази онај ко зна то на најбољи начин да искористи.
Чак и када се знају Трендови међу Бирачима, ако не умијеш да искористиш Луткарско Позориште, губиш. Јер немаш међузиборни контакт са Бирачима, Гласачима.
Поред Луткарства, Избори су и Манипулација. Јевтини Коперфилд.
Такви Избори, дијеле Друштво, дијеле Нацију.
Онај ко је дјеловао у некој Странци, он је обиљежен за читав живот. Он је крив онима другима. То се преноси на његову Породицу, и послије његове смрти.
То је темељна изградња болесног и подијељеног Друштва које, тако, постаје све неспособније и неспособније да има своју Државу.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ЗАШТО МИРНО
ГЛЕДАТЕ ШТА
ВУЧИЋ ЧИНИ
ОД СРПСТВА

 
Најприје је пала Илузија о Србији, нашој Матици.
То су искусили Срби Републике Српске Крајине.
Па је пала Илузија, Сви Срби у једној Држави.
Вучић је предао дио Државе Србије.
Сада Вучић руши Илузију о Србима као страдалничком али праведном, антифашистичком Народу.
Србија то мирно гледа.
Кад кажем Србија, мислим и на Србе.
Познато је да Вучић даје и продаје Оружје и Муницију Неонацистичкој Украјини, која је прије више од десет година почела да истребљује Русе и оне који говоре Руским Језиком.
Сада је отишао на некакав Самит, којег организује Неонациста Зеленски а овце у тор утјерује Брисел, Запад, дакле, Неонацистичка Конгломерација.
Таквим ударима у леђа Русији, уз истовремено одвајање Србије од Русије, Вучић такође издаје Србе.
Не само да издаје, оних уништава.
Мора се отворено рећи да је Вучић пристао на захтјеве Запада, да ће уништавати Србију и Србе.
То се мора званично, политички и национално објелоданити.
То Србија неће учинити.
То нема ко да учини, осим Републике Српске.
Република Српска ће, мала и небитна, бити једина одговорна за стање у које ће доћи Србија и Српство.
Србија неће бити одговорна. Она ће, као и увијек у Историји, дугом ћутњом да прележи властиту Несрећу.
Остави Тита у Кући Цвећа и заболе је курац.
Трагично је анархизовати Целу Србију због новосадске Надстрешнице.
То јесте Масовно Убиство од стране Власти.
Организовано Масовно Убиство.
Оно ѕсе Анархијом не може ријешити.
То морају да рјешавају Институције, каквегод су. Чак и ако неће да рјешавају, мора се њима оставити.
А, онда, на Изборима промијениш Власт па промијениш и поставу Институција.
Нико, више, не зна зашта су почели Студенти и Блокаде.
Нико не помиње практични Неонацизам Вучића, Председника Србије.
Нико, и прије, не помиње Косово и Метохију.
Није довољно на неки протест донијети Транспарент, Косово је Срце Србије.
Ово што Вучићева Србија чини, а није само Вучићева, покушавам да будем уљудан, директан је пут у Пропаст Српства.
То треба гледати цјеловито.
Од предаје и издаје Републике Сропске Крајине и Срба у Хрватској, одрицања од Срба у црној Гори, предаје Ратка и Радована, који су творци Друге Српске Државе, предаје Косова и Метохије, уништења жила и ткива Србије, отворена Колаборација са Неонацистима... све је исти Пут Пропасти.
А Србија ћути.
Ако Република Српска буде ћутала, онда је залуд ратовала за Опстанак Срба и Српске.
Залуд су нам, Срби, Војници и Цивили, оставили животе на Праговима и по Рововима.
 
 
 

 
ШТА ЋЕ БИТИ
СА САРАЈСКОМ
МУСЛИМАНСКОМ
ПОЛИТИКОМ

 
Жељели би да буде као са Сиријом, али, Зеленски се под прозором указује.
Наступа крај сарајских унитаристичких илузија.
Неће се појавити никакав Шара Џулани.
Сарајски муслимански Унитаристи, већ су пуштенији судбини него сам Зеленски.
Из Америке стиже абер да се БиХелез не петља са Ираном.
Хелез јесте Неартикулисана Будала, међу намноженим након пропасти Социјализма.
Ништа артикулисанији Будалаши нису били и Алија и његова свита.
Свима је заједничка нит – Аналфабетски Аматеризам за Политику и Нацију.
А Нацију и немају.
Свака Национална Политика мора иза себе да има Озбиљну Политичку Снагу, Нацију, Територију, Државу.
И свака носи Ризике који се морају успоређивати са онима који, инострано, могу подржати такву Политику.
Сарајевски Политички Круг о томе не размишља.
Термин Никшић мора у Бањалуку, јебига.
Читав тај муслимански политички живаљ, чаршијске провенијенције, живи у Прошлости.
То је њихова константна особина.
У свакој Садашњости, они су у Прошлости.
Њихова тренутна Прошлост је предвечерје Међунационалног Рата у БиХ и заједничког хрватско-муслиманског плана и учинка на истребљењу Срба и унишштењу Републике Српске.
Тада их је подржавала Европа, муслимански свијет, Америка... сви.
Садашњост је, међутим, таква да су Хрвате окренули против себе.
И једни и деруги би истријебили Србе и унуиштили Српску, али Хрвати неће са муслиманима.
Европа је сведена на Кају, НАТО на Руту, Њемачка на Мерца, а Инглези су заузети експериментима са масовним изгубијама Украјинаца.
Америка је у Дејтону, на годишњици, јасно поручила да не жели, више, да се петља у БиХ и остала срања.
Абер Хелезу је могао да се предвиди.
Муслиманска Сарајска Политика, не  мијења се, дакле.
Политика Републике Српске се мијењала, у складу са токовима политичког времена.
Национална Политика мора да има Жироскоп.
Увијек је окренута Циљу, Самосталности, Опстанку, Суверенитету, Српској Држави... али кретање може да се модификује.
Зато смо, између осталога, и преживили и изборили се у Рату па и послије Рата, када смо у Миру, преживили огромне нападе и офанзиве, које и сад трају.
Те офанзиве ће трајати још, али Сарајска муслиманска политика ће да јењава, да сушичи, да нестаје.

 

ТЕСЛИЋ ЈЕ ИЗГУБИО
ПОЛИТИЧКУ
СТАБИЛНОСТ
КАД ЈЕ СНСД ПОЧЕО
ДА ЕКСПЕРИМЕНТИШЕ
СА ДОШЉАМА И БИЗНИСОМ

 
Народу можете „отимати“ Паре, али Народ не можете мијешати са Парама.
Прво Правило за Странку и Изборе, јесте да Странка никада не смије да функционише на Готовини.
Паре кваре и Људе и Гласове.
Паре кваре и Паре.
Есенесде је имао, од побједе 2006е, цијели низ спектакуларних грешака које треба проучавати на релацији, Како се са таквим грешкама одржати побједнички и на Власти.
Есенесде је у Теслићу имао Општински Одбор састављен од скромних људи. Они су први пут побиједили сами, без икаквих додатних полуга, и финансијских и посебнотретманских.
Многи се више не сјећају да је Теслић једна посебна мјешавина, да је то некад била Општина Попа Саве.
Било је покушаја да се Одбор Еснесдеа дестабилизује али су се одупирали.
Онда је на сцену ступила Синтагма, Кад све знаш, направи себи Странку и побиједи на Изборима.
У игру је ушао Представник Крупног Капитала. Који није имао никакве везе са СНСД.
А познато је да се такви разумију у Странку, Организацију, Изборе и Политику, ко МУКК.
Након разних вратоломија и бродолома, вратио се Есдеес и дошло је до тога да Теслић постане средиште Есдееса.
Ну.
Ако је Странка слаба, у распаду, мало помаже да је Предсједник Странке у твојој Општини.
То носи обавезу да владаш, барем у тој Општини.
А у Теслићу није лако добити већинске Гласове и скупити Одборничку Већину.
И, Одборници неће сами да се нуде на продају.
Што је питање заостале средине и недостатка практичне Демократије.
Ипак, важи правило: Одборници се купују само на Пијаци малих и слабих Странака. Ако је Странка јака, не можеш ни примирисати.
Какогод окренеш, сада те пријашње грешке Есенесдеа, плаћа цијели Есдеес.