ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И
ДРУШТВЕНЕ РУЉЕ,
КАО ОСНОВ ПОЛИТИКЕ
И ЈАВНОГ МНИЈЕЊА

 
Цуро, Политико, отвор своја врата
Да дивљамо и ми, неуки, без зната.
----
Маклуанова Телевизија, одавно није Глобално Село, нити Глобално Сијело.
Сада су до Социо Мреже.
Социопатске Мреже.
На којима је Голо Дупе вриједно колико и Анонимни Суманоид са стотинама хиљада Прегледа.
А ниједно код Психијатра.
Упркос свим Слободама, и порактичним могућностима, Човјек је радо задржао своју минорност, небитност и Никоиништа категоризацију.
То му омогућује да „равноправно“ расправља са неким ко је стручњак у нечему, или је читав живот посветио неком науку и знању.
Они који знају, неће то да трпе и повлаче се.
Тако Мрежашка Јавност, која се по систему Спојених Посуда, прелијева у Јавност уопште, и постаје физички опипљива Сила која производи Дејство, постаје Већина.
У броју, не у знању и потенцијалу.
Анонимни Идиот, постао је генератор масовне, јавне Деструкције и Анархије.
То су Употребни Људи.
Никада, током Цивилизације, није било лакше и масовније окупити Људе и употријебити их.
Битно је само овлаш вјешто лансирати Тему.
Вирус. Руси долазе, Пад Режима...
Тада Друштвене Руље извлаче свој Нацизам, рушилаштво, анархију, и окрећу се против Свакодневних Људи, надјачавју их, иако су Мањина.
Али, Мањине увијек владају. Само се праве да влада Већина.
Мањине увијек освајају Власт. А, онда, укључе Већину, Изборе, да им то потврди.
Нацизам није само Класични Њемачки Нацизам.
Није само истребљење Славена и Јевреја.
Нацизам је свако масовно обиљежавање Људи.
И јавни анонимни масовни Терор над њима.
Као што је сада у Србији.
Наводна борба против Вучића, претворена је одавно, у борбу против Већине Срба. Који су неписмени, не знају да напишу Ђ.
Тако је Ћаци постао србијска верзија Наци.
Заједно са неконотролисаним а савршено програмираним Миграцијама, Друштвене Руље постају инструмент самоуништења Нације и Државе.
Та насилна Деетатизација проводи се ради концентрације Моћи у малом броју руку.
Што нема везе са Капитализмом којег је описао и сецирао Маркс.
То се сада догађа са ЕУ.
ЕУ је изгубила своје Државе Чланице. Оне, више, не постоје.
Губитак Државе значи губитак Нације.
Да ли, данас, постоје Французи, да ли постоје Нијемци.
Срби, као мали Народ дугог трајања, први ће нестати у том процесу.
Не зато што неко има интерес да га уништи, већ због својих грешака.
Мала Историја Срба, Срба Србије, од Распада СФРЈ, објашњава више него цијела Историја Срба од постанка.
То је видљива небрига за себе и за Државу.
Није тек тако Опстанак, анаграм од Постанак.
Постанак обавезује Нацију.
Срби Српске су то платили крвљу.
Србима Србије, не зна се тачно кад, највјероватније код уласка у СХС, то је постало свеједно.
У данашњим изборним превирањима у Србији, то је видљивије него икад.

ПРИМИТИВНИ
САРАЈМУСЛИМАНСКИ
УНИТАРИЗАМ

Исписивање најраспростањеније муслиманске рјечи, Геноцидаши, на муралу Тробојке у Српском Сарајеву, може да се банализује, као и све у српској националној равнодушности.

То су малољетници, попили двије пиве, провокатори, нису свјесни шта раде, ноћни егзибиционизам, навијачке групе...

Ну.

Суштина таквих поступака, који су константни а имају широку лепезу, од рушења споменика до напада на Ћирилицу Путоказа, може се разврстати у неколико трајних политичких и вјерских оријентација муслимана.

• Србима нема мјеста у "Босни", јер је "Босна" муслиманска.
• Са "Геноцидашима" нема никаквог заједништа у било ком облику. Ни у дејтонском, ни у уставном. Рушење Дејтона и Устава, то доказује. Већ тридесет година.
• "Геноцидаши" - то је Србима пријетња Јасеновцем или протјеривањем Срба и уништењем Републике Српске. То је једина права порука пуслиманске употребе ријечи "Геноцидаши".

Светри те оријентације објединио је некидан Бакир Изетбеговић. 

Све што је отето, након Дејтона, остаје.

Јер је све то темељ будуће муслинанске "Босне" и нестанка БиХ заједно са Хришћанима у њој.

Да се ради само о Србима, могли би да разматрамо повратну мржњу због тога што су напустили Српство и Православље. Али, напади на Хрвате, оптужбе за Агресију, што је једно вријеме приписивано искључиво Србима и Србији, показује да је у питању борба против Хришћанства.

Република Српска мора да буде свјесна дугорочних пројекција сарајевског јетрвског и сокачког примитивизма.

И мора да га разматра у свјетлу недостатка Нације код муслимана и неспсообности да граде Државу.

То ће се увијек надомјештати агресивношћу према Хришћанима и према Србима.

Република Српска је њихов свакодневни црни подсјетник. Да Срби имају Државу, Реппублику Српску, а да су они изгубили све Ратове за отимање БиХ за себе.

 

 

 СТРУКТУРА ГЛАСАЧА

ОДРЕЂУЈЕ РЕЗУЛТАТЕ

ИЗБОРА

Кључна је за разумијевање резултата Избора.

Гласачи су сви који имају право гласа.

Бирачи су они који излазе на Изборе.

- Гласачи за Власт

обухватају Бираче за Власт и за Странке Власти, али и оне који не излазе на Изборе.

Бирачи за Власт су Чланови Странака али и они који егзистирају од државне администрације, иако најчешће нису Чланови.

Страначка Организација мобилише један слој нових Бирача а одржава контигент дотадашњих.

Апстиненти подржавају Власт, својим неизласком. Они би подржали и супротну Власт.

Дакле, Опозиција, када се обраћа Власти, кудећи је, најчешће, обраћа се и Апстинентима.

Они неће лако реаговати као Гласачи, да одмах промијене одлуку и изађу на Изборе.

Али, треба водити рачуна да је на тој страни, можда три четвртине Гласача.

Опозиција може имати користи у новој Излазности, ако је преломно политичко и национално вријеме, послије Рата, нпр.

- Гласачи за Опозицију

обухватају Бираче одређене Странке, Коалиције или неког Лидера Опозиције, ако је устоличен.

Уз њих су и слојеви Бирача који су увијек Против.

То је флуидан и неодређен амалгам чији излазак на Изборе зависи од екстерне мобилизације унутар Колективне Свијести, углавном.

Ту су и манипулативни слојеви који иду на Варалице у парама или појединци који окупљају Бираче јер ће имати своју неку пословну и позициону корист.

Слојеви Бирача који су за Политички Програм Опозиције, најтањи су.

Опозиција има најмање својих Бирача.

У односу на Власт, која их, својих или "својих", има неколико пута више.

Јасно је да је Власт увијек у предности на Изборима.

Власт може изгубити Власт само својим грешкама, да отворено ради против онога што Гласачи сматрају недодирљивим.

То Недодирљиво се мијења од Нације до Нације.

Код Срба Србије, мало је Недодирљивог. То су Свеједно Срби. Њима је скоро све свеједно.

Власт се може изгубити и екстерним превратом који има окус домаћег. Србија је то окусила Петог Октобра. И данас куса.

Из ове скице се може закључити ко ће побиједити на Изборима у Србији.

 

УМЈЕСТО ДА УЧЕ
ИЗ ПОРАЗА НА ИЗБОРИМА,
ОНИ УЧЕ ОД АГЕНЦИЈА
КОЈЕ ПРОДАЈУ ПАШТЕТЕ
И ТАРОТ САВЈЕТНИЦА

 
Не морате записивати, свеједно нећете схватити.
Није ми жао ових јадних аматерчина, самозадовољаца и болесника, који двије дуге деценије мрачни подрум свог кобива политичког ума, представљају као Свјетлост јачу од Сунца.
И губе Изборе.
Зашто је Ћоркан био Будала.
Зато што је играо на огради, на мосту, обраћао се Мосту а не Швабици.
Сарајевски Неонацисти, Територијалистички Унитаристи, у протеклих двадесет година, непрестано су ишли на Изборе и обраћали се Милораду Додику.
И стално су губили.
Овај пут, најагресивнији према Предсједнику Републике Српске, били су они Мудаџахедини из Тројке.
Па им се однекле појавила Странка за БиХ. Странка за БиХ, СТЈЖ.
А побиједила СДА која се најмање обраћала Додику.
У Републици Српској, овдашњи Српски Издајници који себе називају Опозицијом, такође се обраћају Додику. Двадесет пуних година.
Нема зашто нису оптужили Додика, Власт, Црвену Секту.
Кад понестане оптужби, они измисле.
Имају БН Центар за лансирање Дронова.
И, тако, живе у свом Свијету Против Додика. СПД.
Политички Актери, Аналфабете, Аматери, из СПД, класични су Аутисти.
Они су одвојени од Политичког Свијета. Они су ишчашени. Њихова орбита није елипсаста, она је коцкаста.
Њих није могуће ни научити Изборима. Јер их није могуће научити ни Политици.
Та Јетрвска Свијест Мераје, и код Сарајмуслимана и код Сарајсрба у Српској,  није способна за искорак.
▪ Људе не занима шта ти, као предсједник неке Странке, Кандидат... мислиш о ономе што је тема кавенисања, испијања Клипаче иза Задруге, славског интелектуалисања...
▪ Не можеш онима који су некога бирали, или нису излазили на Изборе, слажући се, тако, око избора, било ког па и тог избора, непрестано говорити да су будале што су изабрали ту Власт.
▪ Све што им можеш рећи, као Генерал послије Битке, они су већ рекли својим гласањем.
▪ Срби, исто као и Српска Православна Црква, у извјесној мјери, увијек више воле Власт него оне из ћошкова, потока, шикара, мочвара. Јер, дуго, вијековима, нису имали своју Власт.
Они је поштују, иако ће покушати да је зајебу, као да је турска.
▪ Изборне Теме су посебна врста Тема. То нису дневне Политичке теме. То нису судске и истражне Теме. То нису Теме Морала, Поштења, Интелектуала... Бирачи неће да замјењују Истрагу, Тужилаштво, Суд... нити теби вјерују кад то чиниш.
То су теме Нације и Државе.
У случају Републике Српске, то су и Теме Опстанка.
▪ Те Теме мораш да знаш да упакујеш и саопштиш.
То захијева политичко знање, знање из области Политичких Наука. Али не захтијева паметовање.
Захтијева разумијевање Појединачне Свијести, Колективне Свијести, Националне Свијести.
Зашто сам сковао Слоган, Моја Кућа, Српска.
А нисам рекао, Смрт Издајницима, Аналфабетама и Аматерима.
▪ У Кампањи, у години Избора, током цијелог Мандата, обраћаш се Јавности, Гласачима, својим Бирачима, Члановима Странке... никад се не обраћаш противнику. Можеш, успут, ако наиђе, да га клепиш иза ушију.
▪ Бирачи не одлучују на основу било чијег иступа, интервјуа, билборда, теве дуела, не одлучују ни у Кмапањи, ни у години Избора.
Одлучују на половини Мандата.
▪ Одлука о Изборима, више је подвсјесна, подрационална, него шићарџијска и искорисничка.
Оне који ће узети Двјеста Марака за Глас, не може се сматрати Гласачима нити некима који политички одлучују.
▪ О свим главним Темама, националним, државним, опстајућим, непрестано се мораш прецизно изјашњавати.
Не можеш ићи на Изборе, бавити се Политиком, имати Странку, кандидовати се... а никад се ни о чему не изјаснити. Зашта си и против чега си.
Не можеш очекивати да те Гласачи подрже а виде да живиш на Тавану пуном Стршљеника и не смијеш да прднеш.
 
 
 
 
 
 
 

 

У НОВОМ УСТАВУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
НЕ МОЖЕ ДА ПОСТОЈИ
ВИЈЕЋЕ НАРОДА

 
Република Српска је Држава Српског Народа.
У Реублици Српској може да живи когод хоће, биће му исто као и Србима и може да ради исто што раде и Срби.
Али, не може да буде Народ.
Дејтонски Мировни Споразум, признао је такву Републику Српску и такву је уградио у Устав БиХ, који је саставни дио Мировног Споразма. И који се не може мијењати као ни Мировни Споразум.
То што се над Споразумом и Уставом БиХ, одмах послије Париза, почело изводити међународно и сарајевско неправно крволоштво, то је само, наставак Крволоштва према Србима током цијелог једног вијека.
То је Правни Јасеновац.
Вијеће Народа Републике Српске наметнуто је од стране Високог Представника. Као и Констутивност свих на цијелом подручју БиХ.
То нема уставну подлогу.
Али је Уставни Суд БиХ, свеједно, Републици Српској наметнуо Вијеће Народа које је 2003е унешено у Устав Републике Српске преко Амандмана.
Вијеће Народа Републике Српске је муслимански пункт којим управља Унитаристичко Неоотоманско Сарајево.
Тако је Сарајмуслиманима омогућено да директно управљају одлукама изабраних Института Републике Српске.
Вијеће Народа Републике Српске, чиста је муслиманска окупција којом се руководи из котлинског Чадора.
Конститутивност у БиХ постоји само на нивоу БиХ. И она одржава састав двије Државе унутар БиХ, Федерацију БиХ и Републику Српску. ФБиХ је муслиманско – хрватска Федерација а Српска је српска.
Свака друга Конститутивност, па и ова, уперена је и смишљена, искључиво против Републике Српске и Срба. За поништење Српске и истребљење Срба.
Муслимани Хрватима шеснаест година бирају Члана предсједништва а у Српској инсталирали Вијеће Народа.
Док Венецијанска Комисија ћути, Љекари без граница ћуте, Свјетска здравствена организација ћути, Транспаренси ћути, Удружење порноиндустрије ћути...
Република Српска не може, код доношења свог, новог, Устава, да уграђује наметнуте механизме и политичке инсититуте. Да уграђује нешто што није дејтонско и није уставно (Устав БиХ).
Јер ће то отворити пут да се све мора уградити, и у Устав Републике Српске и у Устав БиХ.

 

СНСД МОРА
ФОРМИРАЊЕ МОЗАИКА
ПС, СМ И ПБиХ,
КОРИСТИТИ ЗА
УКЛАЊАЊЕ
НЕУСТАВНОГ НАСИЉА

 

Антисрпски Неонациста Шмит, успоставио је раширен систем Неуставног Насиља у БиХ.
То није само противхришћанска, промуслиманска унитаристичка платформа.
То је најогољенији волунтаризам који није забиљежен никада у Европи.
Република Српска, Предсједник Републике Српске и СНСД, као најјача и најефикаснија Странка, не само у Српској, били су највећа мета.
Та скала наметања неуставних Закона и Одлука, од стране нелегитимног Високог Представника, одвојила је још даље БиХ од Дејтона и Устава.
А било какво заједништво, институционално, политичко, територијално, за Србе је учинила неприхватљивим, непожељним и немогућим.
Ако би Срби и Српска, након свега што су муслимани учинили Србима и Српској, прихватили „државу бих“, било би то исто као да су се преживјели Логораши Јасеновца, на крају Рата, изгрлили са Крвницима, захвалили се и позвали их на Славу.
Сјетим се оног што ми је најближе.
Кампања.
Шмит је обуставио буџетско финансирање СНСД и УС.
То није незаконито. То је Насиље.
Кампања кошта. Хиљаде Активиста Есенесде уложе своја средства, од времена до горива, али постоје сегменти које се мора платити.
Наивци су мислили да ће то потопити СНСД.
СНСД нису Паре. СНСД су Људи.
То се Насиље протеже све до Прогона Срба по основу „величања ратних злочинаца“.
Прогон је и забрана кандидовања.
Републици Српској не треба Босна и Херцеговина.
За било шта.
Република Српска има спој са Србијом и излаз у ЕУ.
Немамо потребе да идемо у Ћумез да видимо како смрди.
Стога је сада прилика да се на мозаички сто Заједничких Институција, приликом расподјеле и попуњавања позиција, изнесу питања насиља и незаконитости. За захјевом да се одмах отклоне.
Ако не функционише, треба примијенити Уцјене и Блокаде.
Само одустанак од финоће Србе спашава.

 

САРАЈЕВО ЋЕ
ПЛАЋАТИ СРБИМА
ДА ГА ДРЖЕ У ОПСАДИ

 
Болести Колективне Свијести, исте су као и Болести појединачне.
Умислиш себи нешто и то постане Болест, лијека нема а не можеш да је скинеш са себе, згужваш и бациш.
Измишљотина о Српској Опсади Сарајева, једна је од јаднијих у Холидеј Ин Хисторији Бошњака.
Сарај Чадор је у Котлини.
Треба још само Шатор преко ње, да буде највећи Тужни Циркус.
Зато морају да буше гуме.
Хрвати, Еуропејци и Интелектуалци, имају Море и Риву, па бацају у Море.
Што звучи спектакуларније, а не онако сокачки, турски, отомански, као бушење гума у Сарају.
Ну.
Читав прошли Мандат, да не залазим дуље уназад, Сарајево се понашало као у Опсади.
Егзалтирали су над  потезима Неонацисте Шмита.
Они су показали не политички менталитет већ Менталитет Кавеза.
Они су се односили према предсједнику Републике Српске и према Србима, као неком ко их, данас, држи у Опсади.
Они су церемонијалисали код зграде Уједињених Нација, са спомеником Сребреници, што је такође, подсвсјесна демонстрација опсаднутог стања.
Лидери, које је инсталирао Двојац Смрти, Марфи – Шмит, Конак, Хелек, Бећир, Рамо и придружена Чланкиња Сабина... нерпестано су изливали неартиклисане неполитичке Септокалије о хапшењу Предсједника Српске.
То је класична манифестација страха од Опсаде, у којој нису али коју су измислили и живе са њом као да доиста постоји.
И сада, током припреме Мозаика Заједничких Институција, и током Мандата, Сарајмуслимани ће се понашати по стазама Опсадног Стања.
Чак и то што ће се међусобно гложити, уцјењивати и искључивати, биће индуковано тим стањем Опсаде.
Цијели Мандат ће бити у Опсади.
Неће бити Комшића да би се могли самозаваравати, како их, барем, Хрвати, не држе у Опсади.
Они и лијепу Даријану виде у оклопима, са мачем и копљем, како стоји изнад Бентбаше.
Све је то једноставно објашњиво.
Непостојање Нације и објективна немогућност властите организације у Државу, продукује Самоопсаду, Агресију, Територијалистички Нацизам, територијалне аспирације, Унитаризам...
И излаз је једноставан.
Раздијелити се по дејтонским границама и надлежностима.
Све је у Споразуму и његовом Уставу, записано.
Нема Оџе који би то боље учинио.
 

 

САРАЈЕВО ПОЛАЗИ
НА ОБУКУ ЗА
ВОЂЕЊЕ ПОЛИТИКЕ
У ТРОНАЦИОНАЛНОЈ
ЛАБАВОЈ КОНФЕДЕРАЦИЈИ

 
Неће положити ни један испит.
----
Данас је у Бањалуци, састанак Додика и Човића.
То није нека вијест јер су такви сусрети у послеизборном времену, обавезни.
Ну.
Данас се одржавају у свјетлу побједе Хадезеовог кандидата за Хрватског Члана Предсједништва.
То је посве ново озрачје.
Раније су се састанци одржавали око линије, Како да им потпетљавамо ноге.
Данас, око плана, Како да им уврнемо муда.
Сарајмуслимани су досад водили Политику као да они нису започели Рат за муслиманску БиХ, него као да су Срби и Хрвати, дошли из Чачка и Новог Винодолског и извршили српскохрватски агресорски удружени подухват.
То им је била Политика.
Која је укључивала кукање о Геноциду, потчињавање Хрвата у Федерацији БиХ и укидање Републике Српске.
Сада, пак, Сарајево је опет у окружењу.
Високи Представник и Амамб су се извукли, ко Насер из Сребренице.
Са сјевера, надиру високотехнолошке Бригаде Граничних Прелаза.
Са запада, иде оружје за масовно уништење, Хрватски Плиновод.
Са југа, Ето јада од Мостара Града.
Са истока, Дрине ни на видику. Не види се ни са Бјелашнице.
Даријана је већ послала поруку. Имамо своје ставове.
Човић је журно, као и милијун пута прије, изнио Изборни Закон на стол.
Жељка ће првом прилико да тражи од Бећировића, да му дође један од Родитеља.
Додик, није ништа па ода около и даје интервју. Убија живу силу.
Шмит је пропустио да наметне Закон да Додик мора да ћути након што их све изјебе и скамари.
Успут је поменуо Суд, Тужилаштво, неуставне институције, Чолин Хит, Април у Сарајеву...
А, тамо далеко, нека Агенција писала обавезни извјештај Стејт Департменту, да би Израел и Саудијска Арабија могли подржати Независност Републике Српске.
Данас је теже бити политички муслиман у Сарајеву, него Нијемац у Берлину, кагда Совјети пријехали.
Јасно је да ће се ово „формирање Власти у БиХ“, које то није, јер не постоји „Власт у БиХ“, постоји тронационални Мозаик, три Лего Платформе – Предсједништво, ПС, СМ, претворити у најаве корака осамостаљења Српске и одвајања Херцег Босне.
Неће то, само, бити нагодба, трговина и размјена добара приликом попуњавања Тронационалног Мозаика.
Српска и Хратски Народни Сабор, сада имају ново осокољење за дјеловање.
Амерички корак ка Српској и амерички плиновод ка Херцег Босни, јасни су знакови.
А Срби и Хрвати, уштагод погледају у охаеровској насилничкој неуставној платформи у "БиХ", моће им бити аргумент и оријентир за погађање, осамостаљење и уцјењивање.
Сљедећих десет година ће сви присуствовати Великој Представи, Како Јарац дере Мусу.
 
 
 
 
 

 

САРАЈ ЧАДОР,
ПОЛИТИЧКИ
САРАЈМУСЛИМАНИ
УВИЈЕК КАСНЕ
ЗА ВРЕМЕНОМ
И ДОГАЂАЈИМА

 
Ко у Сокаку.
Кад виде да је Фата повела дијете у школу, они се узбихузуре.
Опет неко наскакиво на нашу Фату.
Политика није режање на Србе.
Облизивање кад их неко осуди.
Извикивање, и на свадби и на сарани, да је неко „осуђени ратни злочинац“.
Чекање да те Хрватска Војска спаси.
Да ХВО ратује против Срба док ти убијаш Хрвате Цивиле.
Довођење Главосјеча ИСИЛ-а.
Муслиманско бирање Хрватског Члана Предсједништва...
Политика није ништа од тога што Сарај Чадор и Сарајевски Политички Круг раде у посљедњих тридесет година.
Да не идем даље уназад.
Сада су, кад је све прошло, и СНСД Дијете у Власт пошло, дигли порталску маглицу о неким Трамповим пресудним људима, који су напустили тамошњу кампању и дошли овдје да помогну Додику.
Ко да Хусо из Калесије не зна о коме се ради.
Ту су се укључиле све старе курве, расходоване из јавних кућа и почеле и оне да подижу сукње.
За ове Изборе, за Побједу СНСД и ХДЗ, и за Пораз Сарајевског Политичког Круга, све се већ одиграло, нешто и годинама раније а нешто од почетка ове године.
Јасно је било да Комшић не иде у Изборе, да Сарајмуслимани немају никога ко може да замијени његову гранитну кандидатуру, да су и сами у распаду Тројке и уздизања СДА.
Лаж да СНСД краде Гласове, док они своје дају свом Хрвату, највеће је самозаваравање муслимана.
Поред толико Шпијуна у Српској, Плаћеника, Аналитичара, они за двадесет година нису успјели да сазнају шта Есенесде ради да увијек побјеђује.
Па су им подвалили Скенере.
И Скенери се окрену против Наручилаца.
Мени је највише горе жалије што су Скењери уништили и Опозицију Републике Српске. Те златне на Фесу Кићанке.
У Сарај Чадору има паметних и образованих Људи.
Треба их окупити, а то не могу да ураде Бећир и Бакир, да пресаберу токове и трендове.
Никуда неће стићи непрестаним лутањем, од смјене Предсједника Српске, Молитви Хагу, Геноцида Сребреница, фелација Високом Представнику, махањем репом пред Амамабом...
Стоје у мјесту.
Чак су се и журни оптимистични Хрвати, помакли напријед.
А Република Српска их је претекла већ пети пут у истом кругу.
Док су они потрошили своје Громаде. Термина, Конака, Раму, Хелеза, Чабар Злају...
 
 

 
АНАЛИЗЕ ИЗБОРА,
КАО И СВЕ У „БиХ“,
МОРА ДА ПОЂЕ ОД
ЧИЊЕНИЦЕ ДА ПОСТОЈЕ
СРБИ, ХРВАТИ И МУСЛИМАНИ

 
Ништа осим тога не постоји.
Не постоје Политичке Странке.
Не постоји, чак, ни БиХ.
Хрвати неће БиХ, они хоће Хрватску. Они, само, уљудбено и журно причају о БиХ.
Срби неће „БиХ“, они хоће Самосталност Српске. У оквиру Дејтона или изван Дејтона.
Данас се негдје појавило да онај амерички Усро, Марфи, анализира изборе, ко је Побједник а ко је изгубио.
Те разрађује Додика, Човића и Изетбеговића.
То је погрешно, јер је површина.
Срби, овдје, иду на Изборе. Да не би ишли у Јасеновац. То нема везе са конкретним Лидером.
Хрвати, иду на Изборе. Осим када им муслиман и не изгласају неку Овцу Јаловицу, коју користе за таслачење без презерватива.
Муслимани иду на Изборе. То што је Бакир најглупљи а Бећировић најнеспособнији, то не мијења ништа.
Због чега Срби, Хрвати и муслимани, иду на Изборе.
Срби и Хрвати иду да опстану. Срби, још, и да очувају Републику Српску.
Муслимани иду искључиво из унитаристичких, неоотоманских неонацистичких намјера покоравања цијеле Територије између Србије и Хрватске, са циљем, ако је икако могуће, да ту не буде Хришћана. А ако их буде, да се у Матичним Књигама, у Сарај Чадору, воде као Грађани. Са забраном појма Грађанлук, да, случајно, не би личило на неку Групу.
Та три генерална тока, одређују резултате Избора.
Не Додик, Човић и Изетбеговић.
▪ У Хрвата.
Странка ХДЗ БиХ, са Човићем на челу, стално побјеђује. Губитке од Комшића се не може књижити као губитке ХДЗ и Хрвата.
ХДЗ БиХ је одавно хомогенизовао Хрвате. Иако та Странка има хиљаду замјерки, и занатско-политичких, и међу самим Хрватима.
ХДЗ је Побједник зато што су Странка Хрвата.
▪ Код Срба.
Срби су рано схватили да је Опстанак у питању.
Зато су формирали СДС, Караџића, Српску, Војску, отишли у Рат, послије Рата претрпили хашко и охаеровско насиље и терор, прихватили СНСД, умјесто СДС, што је у условима без борбе за Опстанак, немогућа мисија. Никад се не би догодило.
Срби иду на Изборе да опстану.
То Опозиција Републике Српске никада неће схватити. Зато ће увијек бити Покрајни Будалаши, који се лињају крај Међе, крај Живице. Ћоркани.
Кад дође неки Шмит, они жонглирају. Кад оде Шмит, они се кољу завратове.
Срби су побједници Избора.
▪ Код муслимана.
Њихова подсвјесна потреба да БиХ буде Босна а Босна муслиманска, и таква политичка оријентација коју им намећу, Алије, Хариси, Бакири, Бећири... довеле су, најприје, до губитка везе са реалношћу а, сада, и до губитка вјере у ту нереалност.
Њихова колективна политичка свијест и подсвијест, пољуљане су.
Зато су и резултати пољуљани. Побиједила СДА а Изетбеговић изгубио.
Резултати Избора код муслимана, код Сарајмуслимана, говоре о томе да не знају зашто иду на Изборе.
Срби и Хрвати то треба да узму у обзир и у реализацију.

 

НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ
ПАРЛАМЕНТАРНЕ
ДЕМОКРАТИЈЕ
ЈЕСТЕ КОНТРОЛА
ПОСЛАНИКА

 
У Републици Српској се то своди на сљедеће упозорење.
Ако Посланика не контролише Српска, контролише Запад.
А служи Сарај Унитаристима.
У досадашњим Мандатима, Посланике Есдееса, Педепеа, Правде и реда... није контролисала Република Српска.
Зато су они радили за Државу БиХ, за Државу Шмит, за Државу ЕУ Неонациста...
То може да буде груба констатација.
Још је грубља, и погубнија, да нису радили за Републику Српску.
То се не може сакрити борбом против Режима. Борбом против К&К...
Опозиција мора да се бори за Гласове.
Ништа не доноси борба против Власти.
Опозиција није Истрага, Суд, Тужилаштво.
Власт, која је изабрана од оних који Гласове не дају Опозицији, није Режим.
Република Српска и у овај мандат улази са великом количином Мандата у Народној Скупштини, које нико неће контролисати.
Који неће служити Републици Српској.
Мале Странке, уопште, добијају мали број Гласова. Њих не веже никаква Идеја, Идеологија, Интерес. То су Гласови Нако.
Штагод уради изабрани Посланик, добро, лоше, за Српску, против Српске, нико неће реаговати.
Они који су гласали за њега, то су већ и заборавили.
Дио Посланика малих Странака контролише се Коалицијом Власти.
Али, велики дио остаје у пливајућем курсу.
Да су сви Посланици, Срби, радили за Републику Српску, Српска не би у прошлом Мандату прошла то што је прошла. А Опозиција би добила више Гласова на овим Изборима.
Запад је то, углавном, ријешио поларизацијом на двије велике Странке.
Овдје, код Срба, Срби се продају Вијековима.
Тако ће бити, у Српској, и у овом Мандату.
Потребно је да Национални Монолит Власти, ради на привлачењу, у Народној Скупштини, оних који ће задржати свој Национални Оријентир.
Да не оду Издајницима.

 
ИЗБОРИ СРПСКА –
ТРЕНДОВИ У ПОЛИТИЦИ
НЕ ЗАУСТАВЉАЈУ СЕ,
ПОЛИТИКА НИЈЕ
ТРЖИШТЕ

 
Прва чињеница коју треба схватити:
Није битно што расте, и тријумфује, СНСД, битно је да Конгломераторијум Опозиције пада.
СНСД, нити нека друга нормална Национална Власт, не може толико добра начинити колико би штете начинила Опозиција да дође на Власт.
То се не тиче квалитета Актера у Опозицији, којег нема.
Тиче се ненационалног ситношићарџијског оптикума и незаинтересованости за Републику Српску.
За Опстанак Срба Овдје.
▪ Српска Демократска Странка.
Одавно се растаче. Како у почетку није схватила Политичко Вријеме и научила занат звани Политичка Странка, тако је и данас.
Случај Форест Гампа, који је искључен, сигнализира да је СДС и данас скуп локалних моћника. Као и за вријеме Караџића.
Штета је да Есдеес иде стрму. Не због њихових Актера, већ због њихових Гласача.
То је компактан национални политички слој.
И гласају за Есдеес само зато што неће и не могу, национални глас да дају другима који немају никакву везу са Националним.
▪ ПСС. Осигурачи.
ПДП је створен као манипулативни фактор.
Није створен као Странка.
Створен је да разара Политичку Сцену и тако, Западу и муслиманским Унитаристима, Српску преда на длану. Као један рачун за ПДВ.
ПДП је Група која је била у власти са Есенесдеом и добровољно напустила Власт.
Јер су алатка Запада.
Само Будала може да пристане на то.
Онда се појави Аналфабет Аматер, и ту Полустранку разори и формира Покрет, нешто што је још лабавије од Полустранке.
Зато су и Будалаш, и ПДПСС доживили такав пад на овим Изборима.
ПСС ће драстичније да се разара од Есдееса.
▪ Странке Четири Посланика.
Њих ће увијек да буде.
Или су на нечијој сиси, или су грпа упорних „политичара“, или су регионално усидрени...
Сада се у те странке прикључила и Уједињена Српска.
Оне добијају Гласове у тзв круговима.
Не на основу страначке организације и стварних присталица.
Некад припомогне Удбица.
Велика Политичка Странка не може да добија Гласове на тај начин.
Странке Четири Посланика, искористљиве су управо због тих Посланика.
▪ СНСД је покренуо механизам.
Кад је уклоњен Додик.
Иако су сви они, Западаши, мислили да ће уклањањем једног човјека, уклонити све.
Организација СНСД тек треба да достигне радну температуру.
Бањалуку треба освојити за двије године.
Са Бијељином ће бити теже. Бијељина нема Сању Вулић. А, превише је Актера истрошено. Бојан, Млађо... на такве кордоне се треба ослонити.
Локални Избори су важни као степеница за Опште, 2030е.
Јер, локална власт омогућује много употребљивих људи за страначки рад током мандата и у самој Кампањи. Омогућује подршку Бирачког Тијела, које јасно види шта је на ствари.
-------
Дакле.
Опозициона Сцена ће да се распада и урушава.
Тај процес треба контролисати.
Ако то не конотролише Република Српска, контролисаће Западаши ЕУ. Неонацисти. Деструктори. Антисрби.
Есенесде мора наставити да гради Организацију.
Једини је, сада, одговоран за Републику Српску.
Прије петнаест година сам рекао да Есенесдеу треба Организација која ће, у случају да Додик, два мјесеца прије Избора, оде у Прашуму и залута, без њега да добије 30%.

 

ИЗБОРИ СРПСКА -
КРАХ ПОЛИТИКЕ
ПРОТИВ ВЛАСТИ

 
Ту Политику проводе и заступају аматери, аналфабете, кретени и болесници, на Политичкој Сцени.
Индуковани од Западаша, који су их и одабрали. Јер, Западаши, Шмитовци разни, не желе ништа друго осим рушења Власти и преузимања полуга Државе Српске.
Аналфабети, разни, од Вукановића, преко Средњошколца, до Професора... све то чине, претварају то у Политичку Активност, објашњавају борбом против Режима, говоре онима који су некој Странки дали највише Гласова, и стално дају, да су њихови Изабраници најгори у селу, Криминалци, Лопови...
И мисле да ће тако добити њихове Гласове.
Отиђи у неко двориште и реци Чојеку да му је Жена Курва, па ћеш видити како ти се глава котрља око Цејпала.
Сви ти Опозиционари, треба да се упуте зашто Српска Православна Црква, подржава сваку Власт.
Власт је организаотор и опслуживач Државе.
Без Државе, нема Опстанка. Биће Срба, биће Вјерника, Биће Православља, али неће бити твоје њиве, твог ретка, твог блага.
Свако ко ради против Власти, у Републици Српској, ради против Државе Српске.
Та дјелатност, како видимо, изборно није продуктивна.
Што доказује да хоће Власт онај ко је не може добити на Изборима.
То је, увијек, за Пријеки Суд.
Те Протуве су и добро прошле на Изборима, превише су Гласова добили.
Опозиција у Републици Српској, та тужна галерија Скакаваца, Педера, Нарцисоида, Промашених Професора... изгубила је ко Мурат на Косову.
Распорена је.
Требало би да схвате да све Гласове, које су досад и сад, добијали, не могу да сматрају њиховима.
Гдје су они Гласови Јелене Тривић. За које је мислила да су њени и прогласила се Предсједницом.
Гдје је педесет хиљада гласова Балоначелника.
Дакле, сви они зависе од анимације, и манупилације, латентним Гласовима Против. Својих немају.
То ме доводи до сљедеће констатације.
Не можеш добити Изборе у Републици Српској а никад ништа не кажеш за Републику Српску. Никад се не опредијелиш за Републику Српску, никад не дигнеш ријеч заштите, обилазиш је ко да је Куга, или Колера.
Политичко умијеће, битно за Нацију и Драву, нарочито у доба Опстанка, мора да буде тако скројено да препознаје шта је прва и најпресуднија Тема.
Кад имаш Тему, онда идеш међуљуде.
Треба ти много Људи.
А ти мислиш да један Шмит може све да их замијени.
СНСД је десет година табанао међуљуде. Док није дошао до Побједе.
Док сам радио, довели су Студенте ФПН, да им испричам нешто о Странци и Организацији.
Утушио сам их, они млади, пола не вежу, не живе у том свијету.
На крају, један Студент каже, Па Странка се своди само на Гласове.
Не на Гласове, на Људе, на много Људи.
СНСД није драстично осјетио пад Излазности, што значи да је сваки Члан јуче био дио механизма. Било је падова у разним дисциплинама али не у проценту колики је пад Излазности.
Ну.
СНСД јест активирао Организацију, али још није достигао радну температуру. Грешка у Бањалуци, прије шест година, довела је до квантума  неподношљивости према Есенесдеу, због кога су и јуче изгубљени Избори од Блануше, на подручју Бањалуке.
Блануша није најбољи показатељ.
Конгломерат СДС-ПДП, пада.
Наставља пад по 30.000 Гласова сваке четири године.
СДС и ПДП су заједно добијали
2014е – 220.000 гласова
2018е – 190.000
2022е – 160.000
2026е – 130.000 – СДС и ПСС.
Српска Демократска Странка је за Народну Скупштину добила нештоп мање од Осигурача и Гурача.
То је Национални Контигент Гласова и за њега се треба борити.
Очекујући да ће у Есдеесу да се догоди Национално Руководство које слуша своје Чланство и Гласаче.

 

СТАБИЛНИ И
ВАРИЈАБИЛНИ
ИЗБОРНИ ТРЕНДОВИ
ВЛАСТИ И ОПОЗИЦИЈЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
СНСД за Народну Скупштину
2014е – 213.665 гласова
2018е – 218.201
2022е – 221.549
--------------------
СДС за Народну Скупштину
2014е – 173.824 гласа
2918е – 123.515
2022е – 95.640
--------------------
ПДП за Народну Скупштину
2014е – 48.845 гласова
2018е – 69.948
2022е – 65.861
-------------------
Предсједник Републике Српске
СНСД
2014е – 303.496 (Додик)
2018е – 319.699 (Жељка)
2022е – 300.180 (Додик)
---------------------------------
Српски Члан Предсједништва БиХ
СНСД
2014е – 310.867 (Жељка)
2018е – 368.210 (Додик)
2022е – 327.720 (Жељка)
--------------------------------
И ови Избори зависе од Есенесдеа.
Стабилан тренд СНСД је извјестан.
На три претходне изборне препреке, за Народну Скупштину, тај тренд је био стабилан, благо узлазан.
Прерачун је увијек био 28, 29 Посланика.
Времена не иду лакша, било би пресудно да СНСД сада пријеђе 30, према 35 Посланика. Иако је то прилично нереално.
Код Есдееса, падови су били по неколико десетина хиљада Гласова.
Реално би било да се СДС сада стабилизује на броју Гласова од прије четири године. Одвојио се од Мрмака.
Код Педепеа, након 2014е, било је раста по двадесет хиљада Гласова, угрубо. Шта ће сада бити није могуће одредити јер нико не зна шта је ПДП. А појавили су се и Осигурачи. Са питањем Си гурно?
Код Опозиције, СДС и ПДП, разлика између броја парламентарних гласова и гласова за двије појединачне функције, разлика је много већа него код Есенесдеа.
То значи да њихови Кандидати зависе од Гласова оног другог и од мобилизације перманентних Гласова Против. А, кад је могуће, и од анархистичке хистерије коју индукују западне службе.
Есенесде нема таквих разлика.
Ове године, два Кандидата Опозиције су знатно слабији од пријашњих Избора, гдје су били Шаровић, Иванић (једном је побиједио), Тадић.
Шансе Опозиције за два појединачна Избора, много су мање него за Народну Скупштину.
Слаби и их и суманута кампања, оног Неартикуларца, За Премијера.
Стабилност СНСД ће се сада детектовати на Кандидату за Предсједника Републике Српске. Јер се ради о новом имену.
Резултат Синише Карана, на неуставним Изборима, оптимистичан је преткорак.
Жељка ће, посве сигурно, задржати стабилност.
Послије Избора, Политичка Сцена ће се лакше анализирати и сагледати трендове, након прелома и разлома у Опозицији.
Што ће бити важно за Локалне Изборе и сљедеће Опште.

 

СРЕБРЕНИЦА
НИЈЕ МУСЛИМАНСКА
ЕНКЛАВА
 

Није Заштићена Зона
Никад није ни била.
За Сребреницу је крив онај ко је са великим стратешким намјерама, гомилао наоружане муслиманске снаге у Сребреници, кобива Заштићеној Зони.
Муслиманска Унитаристичка Политика, у предаху до успостављања Алијине Исламске Декларације, као балканске верзије Талибанске Државе, влада помоћу Енклава.
Она има
▪ Енклаву Уставни Суд
▪ Енклаву ЦИК
▪ Енклаву БХТ
▪ Енклаву Два Муслиманска Члана Предсједништва
▪ Енклаву ПДВ, тзв Иванићева Меморијална Енклава
▪ Енклаву ОХР
▪ Енклаву СИПА
▪ Енклаву Суд БиХ, и припадајуће Тужилаштво
▪ Енклаву Министар Одбране
▪ Енклаву Министар Конаковић
▪ Енклаву Лагумџија...
 
Има Енклава, боли глава.
И Сарајево је Енклава.
Досад су муслимански Унитаристи имали безрезервну подршку у Неонацизму против Срба и Српске.
Сада се све окреће, изнад Тешња ни вече не свиће, мој пријеседниће.
Зато је Суљагић тако нервозан.
Све што је Српско, то је Државно а све што није Српско, то је муслиманско.
Сребреница је идеалан лабораторијски примјер за анализму Муслиманског Енклавизма, као сокачког политичког поретка.
Нико не може да завири и дирне у Сребреницу, као и у Уставни Суд...
Што се Закона тиче, МЦ Сребреница је исто као и свака Зема која не издаје Фискални Рачун.
Република Српска, након Избора, код формирања Заједничких Институција, мора кренути у борбу против Муслиманског Енклавизма.
Иначе ће тај Канцер да се шири.
Ни руске вакцине неће помоћи.

 

СРПСКА МОРА
ДА МИСЛИ НА СЕБЕ
КАО ШТО СРБИЈА
НИЈЕ СТО ГОДИНА
МИСЛИЛА НА СЕБЕ
 

Српство је, што се националног, политичког и територијално организованог аспекта тиче, спало на Србију и Републику Српску.
Српство је, ту скоро, било преовлађујући југословенски фактор.
Све остало, изван Србије и Српске, може се подвести под изговорну синтагму, Срби у расејању. Али ће бити ближе истини ако кажемо, Срби у растројењу.
Срби у Црној Гори ће доспјети у стање Срба у Аустрији нпр.
Српство је нападнуто и у Србији.
Очито је да се мора одустати од самоуништавајуће водиље Српског Јединства са Матицом у Београду.
Мора се одустати од Српског Јединства у класи Сви Срби у једној држави.
Спас Српства се мора одвијати у јачању двије Српске Државе.
Било би идеално када би се у Србији изградила Велика Национална Странка, која би могла да побиједи на Изборима, и тако замијени садашње паралиберале, педере, издајнике и пљачкаше.
То се, нажалост, неће догодити.
Осим, можда, ако се, можда, догоди побједа Лепен и Алис, у ЕУ. И то, са великим закашњењем.
Република Српска је утемељена на Међународном Споразуму. Она има чвршћи темељ него Србија. Због издајничке политике Београда.
Иако је Српска у сталној Борби Опстанка.
Рјешење није у одвајању Српске од Федерације и припајање Србији. Чак и када би сви односни то жељели и сложили се са тим.
Јер би Београдска Србија прогутала Српску и начинила је љуштуром.
Србија се национално и државно мора квалификовати за прилазак Српске.
А, то се неће догодити.
Ако Вучић остане на власти још десет година, а и ако не остане, Србија нема изгледа.
Понеко примијети како је сићушна Српска ове године била у Вашингтону, у Израелу, у Москви.
То је плод вишедеценијске Политике Српске.
Можда је и Србија имала такву шансу.
Али су Инглези и Нијемци, одавно, инсталирали структуре које то онемогућују.
Слушао сам сторију, од озбиљних људи, који су предлагали Милошевићу, ономад, да напише писмо подршке Клинтону, послије насиља Монике над њим у Овалној Соби. Па би, кажу, бомбардовање било избјегнуто.
Сумњам.
Џејмс Бејкер је стално био за границе Југославије, док Нијемци и Инглези нису превладали. Америка је изгубила било какву позицију на Сфрјишту. Зато је морала ући у Србију са Војном Базом. Да барем има нешто.
Србија је и сада под Инглезима и Нијемцима.
Студенти и Вучић су њихове индукционе лампице.
Србија се неће извући из тог покрова.
То је Републици Српској знак да мора наставити ка Самосталности.
Троугао у коме је добродошла, може, када се стекну услови, то да подржи.
Српска није под Инглезима и Нијемцима, иако све чине.
То је огроман капитал, једнак капиталу дејтонске позиције Српске.
Само Самосталност Српске.