субота, 14. јул 2018.


ЗА СВЕ НАЦИЈЕ
СФРЈИШТА,
ПОГУБАН ЈЕ
ЗАЈЕДНИЧКИ
МЕНТАЛИТЕТ

Муслимани у БиХ, никад неће ништа бити, ни Вјероскупина, ни Нација, ни Држава... док се не одмакну од Срба.
Срби и Српска, у БиХ, нестаће ако се буду и малим прстом држали за Сарајево и за муслимане, Бошњаке.
Хрвати ће испарити на камењару Херцегвине, ако се буду уздали у заједништво Државе БиХ, које им се нуди из Сарајева и ако одустану од тројне равноправности, односно своје равноправности.
Србија ће, за само двадесет година, изаћи из свега ко ошурени певац коме су, погрешком, умјесто главе, одсјекли реп. И сама отићи на Цјепало, да јој одсијеку и главу.
Зашто су Хрвати успјели на Свјетском Првенству а Срби нису.
Питање је за Милион Глупих Срба.
Можемо то објашњавати чињеницом да имају играче који играју у два велика европска клуба, а Србија нема.
Можемо да серемо као Осим, да су прихватили западне вриједности рада и концепта.
Далић, Западне Вриједности. Немојте срат.
Можемо да кажемо да их је пратила срећа.
Да их носи Усташтво.
Објектвино је то да су прошли онако како се најчешће пролази у фудбалу, гдје нема изразито јаког, једног или два фаворита. Уз борбеност, непредавање, мало среће и мало случаја. И ниво потребног знања, које се подразумијева.
Али, једна чињеница која лебди над свим и коју је тешко доказати, главни је разлог успјеха Хрватске Репрезентације. Као и Римчевих аутомобила.
Хрвати су се одвојили од Заједничког Менталитета наших драгих Народа и Народности.
Они јесу Усташе. Они на Усташкој вертикали граде Нацију. Али то није постјугословенски проналазак Хрвата.
Кључно је да они више не виде Србију, Босну или Косово и Македонију.
То за њих не постоји.
Окренули су се себи.
Шта ради Србија.
Србији сви Пријатељи.
Онај Манекен Емтела нема ђе неће наћ пријатеља.
Да Србија има толико пријатеља, била би, одавно, већа од Нато Пакта.
Србија непрестано, као и Сарајевски Муслимани, гледа преко плота, шта ко ради, па се љути, па саопштава, па кука и лелече, па се жали, па клечи пред вјештачким пријатељима...
Није то Филозофија Паланке.
То је Филозофија Сокака.
Србија мора да пође путем Српске.
Да јебе матер уздуж и попријеко, кад је у питању она, Србија.
Да растјера те Пријатеље. Да прекине све контакте са Косовом. Да га блокира свим унутрашњим и међународним правним средствима.
Да се окрене Русији и Кини у економији.
Да престане пријатељима давати аеродроме, народни и државни иметак уопште, и скидати гаће.
То ће подићи Национално Самопоуздање.
А онда ће и Репрезентација играти много боље.
Јер, сад се, на терену, види, да их је срамота што су из Србије.
Боље бити Самостални Усташа.
Него од свих Пријатеља Усраша.




петак, 13. јул 2018.


ОДБРАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ОД НАТО ПАКТА
МОЖЕ СЕ ОСТВАРИТИ
САМО ОДБРАНОМ
ОД САРАЈЕВА

Оцјена Бакира Изетбеговића да је кретање БиХ и улазак у Нато Пакт, у рукама Милорада Додика, не може се тумачити као знак слабости нити као предаја и помирење са стварношћу.
То је Чадорска Подмуклица налијепила мету.
Он је Западу поручио да се позабави Додиком и Републиком Српском, док се он бави учвршћивањем свог положаја над муслиманима.
Ако му Фахро не сјебе Предсједништво.
Нато Пакт, није проблем Српске, само зато што је бомбардовао положаје Војске Републике Српске, током нашег Рата Опстанка.
Није проблем због тога што је бомбардовао Србију и отео Косово.
Нато Пакт је проблем Републике Српске због опстанка.
Јасно је да БиХ нема шта да тражи у ЕУ.
А нарочито нико не мисли озбиљно да у ЕУ прими равноправне дијелове БиХ, Федерацију и Српску.
ЕУ само купује вријеме и чува стражу од Русије.
Док се не активира МАП, узму стратешке базе Српске, кроз књижење Перспективне Војне Имовине, зипа им тангмесин, на Државу БиХ, која не постоји.
Што значи да се та Територија Српске, практично, одмах књижи на НАТО.
Када би БиХ, сутра ушла у НАТО, нико се више у Бриселу не би ни по гузици чешао за БиХ. Нарочито не за Републику Српску.
Сви говоре о томе да је овдје опасност Русија.
Ко то говори.
Без обзира што гласови о томе долазе из Брисела, то говоре уста НАТО Пакта.
Уласком БиХ у Нато, тренутно нестаје Република Српска. Јер, у Нато неће ући Два Ентитета и Три Конститутивна Народа. Ући ће само БиХ.
За ту операцију Нато Пакту треба само Министарство Одбране и Паре.
Обоје је већ дато Сарајеву.
Република Српска се у одупирању Нато Пакту не може ослонити на Србију.
Нити очекивати да Русија, због Српске, зарати са Нато Пактом.
Једини начин је одвајање од Сарајева.
Престанак било каквих заједничких чинова који се могу одразити на будуће вријеме. Као што је лондонска декларација коју је пустио Иванић.
Одвајање од Сарајева блокира улазак Нато пакта у Српску.
Јер се не ради о уласку БиХ у Нато Пакт, већ о уласку Нато Пакта у Српску.


четвртак, 12. јул 2018.


НАМЕТАЊЕ ПОКРОВА
ЛАЖНОГ ГЕНОЦИДА
МЕЂУФАЗА ЈЕ
НАМЕТАЊА КРИВИЦЕ
ЗА ТО ШТО
ПОСТОЈИМО

Срби су олако прешли преко Усташког, Хрватског, Јасеновачког, и на другим мјестима, Геноцида над њима.
Па, сљедствено, олако прелазе и преко оптужби за Српски Геноцид над босанским муслиманима, који је лажан и непостојећи.
Главни генератор такве националне обамрлости јесте у Србији.
Та национална обамрлост, довела је, током многих деценија, до губитка Косова. И довешће до његове предаје.
Понекад ми изгледа да је Република Српска остављена сама, и пред новима Јасеновцем, Шаховницом На Дрини, и пред оптужбама за непостојећи Сребренички Геноцид.
Понекад, кад се сјетим мрачних траншеја, пуних блата и крви, осјетим да неко из мрака, надамном, шапће, Ко вам је крив што нисте прошли ко Книн.
Непрестано смо свједоци Хистерије Геноцида Сребреница.
Не само због сокачке сарајске галаме поводом мог јучерашњег Твита, којег нису разумјели а којег нећу да појашњавам, и због тога што га је видило скоро 150 хиљада мрежаша, већ и због тога што се чак и политичка сарадња једног Додика и једног Човића, подводи такође под неки геноцидни план.
Сарај Чадор Чаршија је потпуно слудила сваког појединачног муслимана.
И та Хистерија над Србима се наставља.
Бакир Изетбеговић јуче оптужује Србе да крију Масовне Гробнице оних које су побили у Геноциду.
То је путоказ да ће Српско Унуково Унуче бити криво за Геноцид.
Да ће се непостојећи Геноцид Сребреница претворити у гасну комору која ће угушити и Републику Српске и Српство Овдје.
А оно што остане, неће се више осјећати кривим за Геноцид.
Осјећаће се кривим што постоји.
Срби Српске, Срби Србије су изгубљени, морају се тргнути и устати.
Лажни Геноцид Сребреница ће бити нова линија рата и српског уништења.
Он се тако гради да постаје савршен изговор за све.
Мора се убрзати Самосталност Српске.
Морају се елиминисати Потурице из Српске Политичке Свијести.
Мора се Србији отворено рећи, Или си на Нашој Страни или си на страни Истребитеља.
Мора се Политичка Сцена трајно преоријентисати у Рационални Национализам.


среда, 11. јул 2018.


ХИСТЕРИЈА
СРЕБРЕНИЦЕ
СЕ ПРЕТВАРА
У ГЕНЕРАТОР
НОВОГ РАТА
ИЗМЕЂУ СРБА И МУСЛИМАНА

За Српске Издајнике, који су признали Геноцид и бројку 8372, треба градити ротационе гробове.
Да им се олакша превртање.
Олакшавајућа околост не може да им буде ни то што су натоварили бриге на врат муслиманима, данашњим Бошњацима, да нађу толико жртава.
Па, сваке године проводе акцију За Укоп Спремни.
Стријељање Ратних Заробљеника у Сребреници је неспоран злочин. Који је имао своју и војну логику. Јер број наоружаних муслимана, пуштен из Сребренице, надилазио је снаге које је у том подручју имала Војска Републике Српске. Евентуалним заузимањем подручја до Дрине, значајно би се утицало на изглед Мира.
Ну.
Сребреничко Стријељање организовале су филигранске тајне службе уз помоћ својих невидљивих линија и спавача.
Што не изузима и поједине огранке таквих српских Служби.
Оно је требало да послужи као оправдање покоравања Срба и остављања Српске Државе у Босни и Херцеговини.
Муслимани тада нису ни помињали догађаје у Сребреници. Јер су знали колико је у тој заштићеној, формално демилитаризованој енклави било наоружаних њихових формација.
Службе и Велики Кројачи су, много касније, по завршетку дејтонског и паришког процеса, почеле да форсирају Геноцид у Сребреници.
Из два разлога.
Техничка и правна подршка хашком сатанизовању, суђењу и гиљотинирању Срба, јер стварне правне нити чињеничне подлоге није било.
И као добру алатку за Унитаризацију БиХ и њену комплетну предају муслиманима. Што је само дужи опис за укидање Републике Српске.
Јер нико није ни почео Распад Југославије да би иједан Србин остао са западне стране Дрине.
Потом су се и муслимани, Бошњаци, дочепали Геноцида.
Ешдаун је уврнуо муда Драгану Чавићу да се прихвати Извјештај и бројка.
Дрган Чавић, као Предсједник Републике Српске, помислио је да је нови, Сршски Брант а заборавио да је бањалучки приградски политички аналфабет.
Форсажом Геноцида, без икаквих чињеница и доказа, устрану су стављене Српске Цивилне Жртве у том подручју. Њих више од три хиљаде.
Данас их се нико не сјећа. Обиљежавају их само Борци Војске Републике Српске и Власти Српске.
Усрана Ам Амбица театрално и помпезно долази у Себреницу. Не пада јој на памет да дође у Братунац.
А број српских цивилних и муслиманских наоружаних жртава у подручју Сребренице, скоро је идентичан.
То говори о њеној, и свих њих, жељи да Срби нестану из БиХ.
Муслиманска Јавност у БиХ запосједнута је Лажним Геноцидом.
Та пропаганда закривила је и јавну и појединачну свијест до мјере када се, више, чињенице и реалност не могу сагледавати.
Лажни Геноцид Сребренице постао је генератор мржње муслимана према Србима.
А постаје и генератор ратног хушкања.
Одавно је прерастао фазу националног обједињавања и градње Нације.
Од тога се одустало јер је то немогућ процес на такав начин.
Пришло се генерисању вјерског фанатизма, што је много примјереније агресивном исламу и што се код босанских муслимана, на уобичајен вјерски начин, није могло постићи.
Једини спас од Хистерије Сребренице је Подјела БиХ и Самосталност Српске.
Уз сталну контрапропаганду чињеницама и стварним догађајима у Сребреници.
Српска се не смије препустити хашко-сарајаском дивљању Лажима о Сребреници.

уторак, 10. јул 2018.


ИЗБОРНА ЛИСТА,
УЗЛЕТНА ПИСТА
ИЛИ САВЈЕСТ НЕЧИСТА

У мом утопијском Граду Сунца, Велика Политичка Странка има свој Устав који се зове Правила и Процедуре.
То није ни Програм ни Статут.
Правила и Процедуре би требале да обухватају читав демократски живот Странке. Однос органа и Чланства па све до критеријума за кандидовање било кога и за било шта, од Одборника па даље.
Ну.
У Граду Избора, ствари стоје другачије.
Мало је технолошки и демократски изграђених Великих Политичких Странака.
А ниједна нема Правила и Процедуре.
Све рјешавају Кланови или Лидери.
Онај који је мислио да након Социјалистичког Балкана, овдје може успоставити транспарентну демократију, тај заиста живи у непостојећем Граду Сунца и већи је утопист од оног Кампанеле и Томаса Мора.
Они који носе комунистички ген, они су трајно негенетизовани за Демократију. А они који су били против Комунизма, они су и против Демократије.
Парламентаризам нигдје, више, није што је некад био.
То како је Комунизам провјеравао Кандидате за Изборе који нису били Избори, никада неће бити на Изборима који се издају за Изборе.
Ако Кандидат, и Изабрани Посланик може да буде Ева Шукало, онда је, даље, свака расправа излишна.
Али важност Угледа Кандидата, ипак је битна у малим НДД Сферама у којима не могу да владају финансијски картели, ЕУ их још није посве поклопила а желе да владају Профитери, Тајкуни и Мајкуни.
Лик и дјело Народног Посланика. И сваког другог Кандидата, пресудан је за љествицу морала који је још могућ у Политичком Мозаику.
Критеријуми за кандидовање требало би да садржавају одсуство оних који се баве бизнисом, неакумулацију позиција, претходне изборне референце, саживљеност са Организацијом, подршку Организације Политичке Странке, немијењање страначких дресова...
Али два основна Критеријума су
◘ Кандидовање и подршка Организације Политичке Странке и
◘ Углед и подршка у Бирачком Слоју уопште.
Политичке странке не разумију ова два критеријума.
Ако имају Чисту Листу, она ће у изборној јединици добити и неколико хиљада гласова више него што је уобичајено.
Ако на Листи имају једног шукалоидног, читава листа ће бити повучена надоле.
А на девет изборних јединица, тај збир, горе или доле, није занемарив.
Да. И у мом Граду Сунца, Листе су затворене а Изборни Праг је ко Богаз а не ко у дневном боравку.




понедељак, 09. јул 2018.


ПОМОР
ПРЕДСЈЕДНИКА
СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ
СТРАНКЕ, УЗРОЦИ
И ПОСЉЕДИЦЕ

Само Велика Политичка Странка, унутра демократски устројена, са унутрашњим Уставом, који се зове Правила и Процедуре, која је својеврсна Политичка Породица, може да у неком изборном ритму, четири или двије године, мијења Предсједника Странке.
Али. Такве нема.
Она која све то није а све друго, и више јесте, тим се уништава и претавара у конгломераторијум интересних буљука.
Она која је Лидерска, а све то нема, вишеструки је скуп интересних буљука који зависе од Шефа, и, кад промијени Шефа, оде све упиздуматерну.
Шта да радимо.
Ништа. Осим да сазнамо зашто је, барем нешто од тога, тако и шта може да произведе.
Есдеес је промијенио, ономад, Босића и изабрао Говедарицу.
Босић је то заслужио.
Али, Говедарица није.
Што је сљедствено промјенама Караџић – Буха, Буха – Калинић, Калинић – Чавић, Чавић – Босић.
Караџић је био Лидерско-кабадахијски Предсједник Странке.
Касније је Додик то технолошки усавршио у Лидерско-макијавелистичко Лидерство.
Сви други су само обављали своје промјене.
На аналфабетски начин.
Српска Демократска Странка је скоро ко коров. Ко Пирика. Ко Сијерак.
Коликогод откидаш и чупаш, она и даље постоји и тићи се.
То није покуда.
То је похвала чврстом чланству и бирачком тијелу, којем Руководитељства Есдееса нису дорасла и нису га заслужила.
Та Руководитељства су Есдеес претварала у скупину Интересних САО, или га, пак, потчињавала као своју Интересну Групу.
Тиме се објашњава овомандатно неславно Потуричарство Српске Демократске Странке. У коју га је вјешто гурнула Једна Амбасада и Младен Иванић. Оставивиши манипулативни Педепе, прикривен иза тога.
Босић је то учинио, и пристао, ради свог Интереса.
Помислио је да му не лажу кад су му рели да он има Мисију. Можда је мислио да ће постати и Пријеседник Босне. У Брчкоме Столном Граду.
Ко се једном окупа на Брки, тај са Брке силазити неће.
Због такве унuтрашње технологије. Есдеес се, у цијелом овом мандату, не само током Уличне Анархије Правда За Давида, ослања на аморфне параполитичке масе, уличних протеста и окупљања.
Какав је био онај парковски скуп у Бањалуци и какав је, још израженије, ПЗД.
Да је Есдеес, у Бањалуци начинио ускостраначки Скуп, са пет и више хиљада присутних, показао би своју снагу, ојачао Странку и осоколио и неопредијељене бираче, или туђе који се колебају.
Али, они то не могу. Јер губе општине, губе људе, распуштају Општинске Одборе. А Одбори доводе Чланове на Велики Скуп.
Зато се, законито приклањају Параскуповима, Параслојевима и Парабирачима.
Крију се иза њих.
А никакве гласовне користи од тога, и њих, неће имати.
Дакле.
Поптуно су повезана, очекивана и логична три процеса.
1.    Есдеесова технологија Промјене Предсједника Странке.
2.    Колаборација, Потуричарство и Издаја Српске.
3.    Сакривање иза туђих Покрета, комешања и таласања.
У томе је Говедаричарење над Босићем и пристајање уз Обрена, само једна мала епизода.
Није то само освета Босићу, или његово поништење, да се, у октобру, који се први изгуби, он не појави као Претендент, већ и мали гатачки макијавелизам.
Говедарица рачуна да ће муслиманске гласове у Добоју, које добије Обрен, добити и он у утрци за Предсједника Српске.