среда, 11. јул 2018.


ХИСТЕРИЈА
СРЕБРЕНИЦЕ
СЕ ПРЕТВАРА
У ГЕНЕРАТОР
НОВОГ РАТА
ИЗМЕЂУ СРБА И МУСЛИМАНА

За Српске Издајнике, који су признали Геноцид и бројку 8372, треба градити ротационе гробове.
Да им се олакша превртање.
Олакшавајућа околост не може да им буде ни то што су натоварили бриге на врат муслиманима, данашњим Бошњацима, да нађу толико жртава.
Па, сваке године проводе акцију За Укоп Спремни.
Стријељање Ратних Заробљеника у Сребреници је неспоран злочин. Који је имао своју и војну логику. Јер број наоружаних муслимана, пуштен из Сребренице, надилазио је снаге које је у том подручју имала Војска Републике Српске. Евентуалним заузимањем подручја до Дрине, значајно би се утицало на изглед Мира.
Ну.
Сребреничко Стријељање организовале су филигранске тајне службе уз помоћ својих невидљивих линија и спавача.
Што не изузима и поједине огранке таквих српских Служби.
Оно је требало да послужи као оправдање покоравања Срба и остављања Српске Државе у Босни и Херцеговини.
Муслимани тада нису ни помињали догађаје у Сребреници. Јер су знали колико је у тој заштићеној, формално демилитаризованој енклави било наоружаних њихових формација.
Службе и Велики Кројачи су, много касније, по завршетку дејтонског и паришког процеса, почеле да форсирају Геноцид у Сребреници.
Из два разлога.
Техничка и правна подршка хашком сатанизовању, суђењу и гиљотинирању Срба, јер стварне правне нити чињеничне подлоге није било.
И као добру алатку за Унитаризацију БиХ и њену комплетну предају муслиманима. Што је само дужи опис за укидање Републике Српске.
Јер нико није ни почео Распад Југославије да би иједан Србин остао са западне стране Дрине.
Потом су се и муслимани, Бошњаци, дочепали Геноцида.
Ешдаун је уврнуо муда Драгану Чавићу да се прихвати Извјештај и бројка.
Дрган Чавић, као Предсједник Републике Српске, помислио је да је нови, Сршски Брант а заборавио да је бањалучки приградски политички аналфабет.
Форсажом Геноцида, без икаквих чињеница и доказа, устрану су стављене Српске Цивилне Жртве у том подручју. Њих више од три хиљаде.
Данас их се нико не сјећа. Обиљежавају их само Борци Војске Републике Српске и Власти Српске.
Усрана Ам Амбица театрално и помпезно долази у Себреницу. Не пада јој на памет да дође у Братунац.
А број српских цивилних и муслиманских наоружаних жртава у подручју Сребренице, скоро је идентичан.
То говори о њеној, и свих њих, жељи да Срби нестану из БиХ.
Муслиманска Јавност у БиХ запосједнута је Лажним Геноцидом.
Та пропаганда закривила је и јавну и појединачну свијест до мјере када се, више, чињенице и реалност не могу сагледавати.
Лажни Геноцид Сребренице постао је генератор мржње муслимана према Србима.
А постаје и генератор ратног хушкања.
Одавно је прерастао фазу националног обједињавања и градње Нације.
Од тога се одустало јер је то немогућ процес на такав начин.
Пришло се генерисању вјерског фанатизма, што је много примјереније агресивном исламу и што се код босанских муслимана, на уобичајен вјерски начин, није могло постићи.
Једини спас од Хистерије Сребренице је Подјела БиХ и Самосталност Српске.
Уз сталну контрапропаганду чињеницама и стварним догађајима у Сребреници.
Српска се не смије препустити хашко-сарајаском дивљању Лажима о Сребреници.