ЈЕДНО ОД ПОСЉЕДЊИХ ДОЈЕЊА, НА ЈЕСЕЊЕМ СУНЦУ

БЕРБА ЉУТИХ ПАПРИЧИЦА

СИРОВИ

НАЦИОНАЛНИ

ТЕРИТОРИЈАЛИЗАМ

ЕСДЕА

И ЕСДЕЕСА

Кад Садик Ахметовић, из Сребренице, говори и пише ријеч Опћи, знај да је у питању Запосједање Територије и борба против Срба.

Иначе, у Сребреници се одувијек знало да дјеца муслимана јаучу само зато што их родитељи туку све док не науче ријечи Опћина, Опћенито, Опћи. И слићно.

Ну.

Садик Ахметовић је овијех српскијех дана у Сребреници завапио. Није ово Странки Демократске Акције први пут да губи у Подрињу. Ово је губитак читавог ентитета.

А Стари Есдеесовци, Оснивачи, они послије којих се појавио Исус, рекли су, поводом Дана Сјећања на Босића, Соколу је догорјело до муда ка је изгубио Пале.

Какве везе имају Стари Есдеесовци и Садик од старијех Ахметовића.

Из исте су Странке.

Само се једна зове СДА а друга СДС.

Њихове, тих двију странака, порођајне особине су Дивљи Национализам и Сирови Територијализам.

Неки се сјећају тог њиховог дивљања, утројченог са Хадезе, по асфалту Бранка Микулића и Николе Стојановића. Када се на сваки километар бијелим кречом исписивало те три магичне скраћенице. А између пуне линије. Не прелази без три литре крви.

Тако су те три странке схватале национално и територијално питање. Као хордашко.

Зато те три странке нису успјеле да остваре своје циљеве. СДА није остварио Државу Босну, јер је, тако како они мисле и докле могу да схвате, немогуће направити ни Државу ни Дркаву. СДС није имао тако прецизан концепт. Лутао је од САО до Слобо Јао. Зато им је главни град Републике Српске, Сарајево. Какве Историјске Српске Будале. Умјесто да су отишли у Брчко.

Политиколошки је занимљиво да су те двије странке, СДА и СДС, ХДЗ се нешто копрца са Столним Градом и Трећим ентитетом, каснећи за мном деценију и по, и данас на тим позицијама Дивљег Национализма и Сировог Територијализма.

Па заједно и губе општине, које се сматрају њиховим легајама. И заједно вапе за Палама и за Сребреницом.

Не схватајући, јер их је вријеме прегазило и јер се од старих млитавих и млатећих муда не може исциједити коко шанел пет, да данашња политичка борба, и вријеме, захтијева концептуалну националну политику под стијегом Националне Државе.

Политика, Нација, то је моја Странка, Територија, то је моја општина, чак и када се то конгломератизује у неки облик Унитарне БиХ или Републике која ће имати трајну петељку у Холидеј Ину, у Сарајеву, не даје резултате.

Стога СДА и СДС полако одлазе са сцене. Само им је, као и оно суштинско, то тешко схватити. Бакир се против тога бори изградњом Чадор Сараја. Есдеес се бори слуганством, националном издајом и колаборационизмом према Чадор Сарају и Америчкој Амбасади.

Али и те политике су неутемељене. Краткорочне.

Стање са Есдеесом и Есдееа добро је за анализу стања Босне и Херцеговине. И њених могућности.

Крајње могућности БиХ су домети СДА и СДС.

Кад Америчка Амбасада то схвати, отићи ће Додику на ноге. Или неком другом Додику.

Али, мени не идите ни на пушкомет.

НЕКО ЋЕ

ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

МОРАТИ ДА КАЖЕ,

МАРШ КУРВЕТИНО

Дабоме да нам промичу озбиљне информације из Европске Уније.

Нама је, овдје, судбинско питање Срушити Режим. У Србији је судбинско државно питање Срушити Петричића. У Хрватској је судбинско питање Пријећи Мост. И приклати још нешто Срба.

Јебо Ину-Мол. Јебо Трепчу и Телеком. Јебо несметан увоз пољопривредних производа.

А озбиљне информације из ЕУ, су, мада су то трендови, Мађаризација и Реполонизација, нпр.

Мађаризација је процес који садржи и реунгаризацију али и заштиту суеренитета свим средствима. Па и Референдумом против квота утрпавања избјеглица како би се растеретила Матер Меркел.

Реунгаризација је, нпр, отплата кредита ММФ и прекид аранжмана са тим гуликожама лажног рабоша.

У пољској је преживјели брат близанац покренуо опсежну акцију државног откупа важних пунктова економије и државних алатки.

Све то након побјешњеле приватизације. Која је, у свим земљама совјетизма, социјализма и неевропејства, била лизало за улазак у Демократију, Тржиште и Капитализам. А, у ствари, био је то инструмент осиромашења НДД Сфере. Огољавања Нације Државе Друштва.

То је сада на сцени у Србији. И на Косову.

Кад не може Приватизација, може најобичнија отимачина.

Није случајно да су та два процеса, Реполонизација и Реунгаризација, покренуте у двјема ортодоксним католичким земљама.

И није случајно да је једна од тих Мађарска. Која је била на рубу Соцлагера, под притиском Совјетизма, али ни тада није изгубила своје дуго историјско национално понашање.

Срби су близу Мађарске.

То није нека далека Скандинавија.

Можемо да свакодневно гледамо шта се тамо ради.

А то значи да те путоказе можемо слиједити и сами постављати.

Република Српска мора да почне да се понаша као Друга Српска Држава.

А Србија као Држава.

КАКО ВЛАДА

БОШЊАЧКИ

ПОЛИТИЧКИ КРУГ.

КАО

ОСМАНЛИЈЕ.

Адил Османовић, цивилни пословњак у Савјету Министара, располаже многим парама. Он те многе паре додјељује бошњачким институцијама. А нешто отапада и костију баци и Србима у синџиру.

Жељка Домазет данас пише о томе.

Сарајевска библиотека за слијепа и слабовидна лица добила је 85.000 марака а иста таква бањалучка, тек 5.000 марака.

Нек користе штапове. То је порука Сарајева.

Сарајевска библиотека добила је 200.000 марака а бањалучка 20.000.

Земаљски музеј у Сарајеву, то је једна од установа из Седам Величанствених Државних, добио је 450.000 марака а Република Српска је, у тим појединачним износима, успјела да прескочи само љествицу на 38.000 марака.

Таквих примјера је безброј.

Занимљиво је да у Републици Српској о томе нико не говори. Ни Савез За Промјене, који је на извору информација, у СМ, заједно са Братом Адилом. Ни они што стално помињу Паре Пореских Обавезника. Ни борци за Државу БиХ, толеранцију, компромисе и кооперацију. Јер да би БиХ била Држава, морала би да равномјерно дисперзира средства.

У Суду БиХ, дејтонски непостојећој институцији, пошто је Медџиди испала кашика из меда, траје битка за насљедника. Битка траје али није неизвјесна. Бошњак ће бити. То је већ трећи мандат.

Зато су одговорни сви који су учествовали у заједничким органима. Па и СНСД.

Ну. Јебеш Медџиду. Да она није оставила управну структуру Суда БиХ без иједног Србина. Тек са једним Хрватом кога, каже радио, прогоне на пасја прескакала.

О разлици Србин у Суду БиХ и Представник Републике Српске у Суду БиХ, не бих овом приликом улазио у краћи пледоаје.

На та два примјера, видљива је босанска намјера Сарајева.

Свако ко с њима улази у коло, са Сарејвским Бошњачким Кругом, треба узети податке о расподјели пара у овом и претходна два мандата, по агенцијама и министарствима Савјета Министара.

Јебеш вјеру, јебеш идеологију, јебеш националност, јебеш коалиције, Паре Кажу Све.

Овако као Адил и као Медџида, у Сарајеву се преводи Српска Кооперативност. Савез За Промјене. Пробосанска политика Иванића и Босића. И, наравно, Шаровића.

Подијелити Све Што се Може Подијелити.

ШТА ТРЕБА ДА РАДИ

ЕСЕНЕСДЕ

КАД ЕСДЕЕС

ПОПУШИ НА ИЗБОРИМА

Треба да јача Организацију. Технологију.

И да одмах почне Предизборну Кампању.

Ваташ се коломасти кад кола иду узбрдо.

Кад крену низбрдо, нећеш стићи ни кладић да подбациш.

Локални Избори су степеница за Опште Изборе.

То је Есенесде имао прилику да види 2012е и да се 2014е једва спаси предсједничког пораза.

Зашто није видио прије 2012е, о томе сам писао.

Прије плана јачања Организације и Технологије, Есенесде треба да утврди постотак свог доприноса Сазаповом поразу, постотак властитог учешћа у побједи и постотак Сазаповог донаторства Есенесдеовој побједи.

Ако пође од поставке да смо најљепши и најпаметнији и да смо сами побиједили, неће моћи ништа да уради у она три посла са почетка текста.

Есенесде мора да рашчисти неразумљиву шуму страначких органа на на шиљку вертикале. Који су потпуно одвојени од организације. А Извршни Секретари за Изборне Јединице служе да ту чињеницу сакрију и замаскирају.

Кампања за ове Изборе била је неорганизована, анархична и неефикасна. Многе организације су остављене саме.

Све се то мора утврдити у исцрпној Анализи дјеловања Организације, на основу извјештаја и анализа из општинских/градских организација СНСД.

Уз напомену да неће бити урађени извјештаји и анализе ни из 20 општинских организација.

Потребно је примијенити бањалучку изборну технологију која почива на принципу Један Мјесни Одбор – Једно Бирачко Мјесто. Тај концепт је био инсталиран али се врло брзо одустало од њега јер се Феудалцима и експлоататорима политичке робне марке СНСД није допала дистрбуција важности, па и моћи, у Мјесне Одборе.

Занимљиво је било гледати како посматрачи других странака у Бањалуци, на Бирачким Мјестима, бече очи на посматраче СНСД. Шта ви то обиљежавате, откуд вам спискови, куд их носите, коме шаљете поруке.

Есенесде није у обавези према себи.

Побјеђује већ толико дуго.

Есенесде је у обавези према Републици Српској.

Јер се од 2006е оглашава са Српском у свом циљу и у порукама, а не са причом о себи.

Јер је остао једина валидна политичка снага која може да носи и Политику и Национални Интерес.

СДС и ПДП не могу да се опораве, трансформишу а нарочито не могу да крену у узлет. И кад би могли, треба им деценија. Као што је требала и Есенесдеу, до побједе 2006е.

Јер још задуго неће овдје доћи нова политичка снага, национална демократска странка, која ће радити у интересу Републике Српске.

Јер ће Сарај Чадор и Једна Амбасада покушати, поред осталог, и да за 2018у спреме нову вјештачку слагалицу Издајника, Колаборациониста, Компромисера и Мекушаца.

Зато Есенесде мора да догради Организацију, побољша Технлогију и почне Предизборну Кампању 2018.

И зато, сви имају времена а Есенесде га нема.

ШТА ЋЕ УЧИНИТИ

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

ПОСЛИЈЕ ИЗБОРА

Ма. Неће учинити ништа. То се ја мало зајебавам.

Дабоме. Мислим на странке које су изгубиле и на оне које су добиле.

Оне које су нако прошле, немају обавезу да било шта раде. У коалицијским завјетринама ограничен резултат и омеђена стабилност, пуна је шака браде.

Есдеес и Педепе су изгубили.

Есенесде је добио.

Босић је први изашао са најавом анализе и одговорности. Прави Лидер Странке, пошто зна да је варљиво, са тим изађе прије Избора.

Бореновић је убиједио и Вучуревића да ПДП напредује и побјеђује.

Додик је мало зајебавао Босића. Добили смо 11 општина а изгубили Босића.

Политичка Странка која доспије у ситуацију Есдееса и Педепеа, тешко може учинити неку значајну трансформацију. Да је могла, не би се довела у такав резултат. Оставка Лидера, пак, доноси нове проблеме. Борба за Пријестоље, подјеле, пукотине.

Додуше. Није исто оставка Босића и Бореновића. Кад Босић поднесе оставку скачу крокодили. Мијења се географска постојбина Есдееса. Кад Бореновић поднесе оставку, сви равнооки, ко кад у борделу прође дама голе гузице.

Есдеес је пропустио шансу да реорганизује странку и донесе свој дугорочан национални политички програм. То је сада тешко урадити јер на националној лепези нема више простора. На политичкој лепези такође. Нема Политичких Људи. Актера. Лидера. Активиста.

Есдеес је у ситуацији да нема Организацију а треба јој Вођа. Или, да нема Вође а нема ни Организације.

Пошто су Локални Избори увијек степеница за Опште, у нашим приликама наизмјеничности, сваких двије године, Есдеесу се озбиљно клима 2018а. Све послове, које сам набројао у интервју Росићу, на Порталу Полиграф, а то је мањина, Есдеес би требао да уради до јесени сљедеће године.

То је, мислим, надљудски и немогуће.

Педепе, као колаборационистичка драперија Иванићу и Мрљатку, нити може нити треба да ради нешто. То је Прагматолошка Секта која се води као Политичка Странка. Са дневном политиком која вријеђа час једну, час другу синтагму.

Есенесде. Такође: Види Интервју Полиграфу.

И Есенесдеу је тешко да учини нешто. Велика странка је велика врела плитка посуда која се тешко закреће. Стога често на једној страни загори.

Есенесдеова организација, гледам кроз број одборника, урадила је, често и сама, остављена и игнорисана, као у Бијељини, нпр, велики посао. По Инерцији. И по чињеници да се ради о Политичкој Породици. Са стабилним чланством, усвојеном технологијом и вољом за рад.

На неким другим мјестима кандидати су успјели да развију ММЉ. Мрежу Мојих Људи, умјесто мреже актива, Мјесних Одбора. То је донијело гласове али то није степеница за 2018у.

Ну. Не морам да анализирам до краја.

Нисам ни Кандидат, ни Мандат, ни Солдат.

INTERVJU RAJKO VASIĆ: Reorganizovati SDS do krmokolja sljedećegodine!

 on 04 okt 2016

Izbori

Rajko Vasić, multimedijalni umjetnik i član Glavnog odbora SNSD u ekskluzivnom intervjuu za Poligraf analizira ishod nedeljnih lokalnih izbora u Republici Srpskoj i Federaciji BiH...

Poligraf: Da ste politički savjetnik Mladena Bosića, lidera SDS, šta biste mu savjetovali nakon žestokog izbornog debakla njegove partije?

Vasić: 1. Projekt organizacije Stranke 2. Izrada Nacionalnog Političkog Programa 3. Statutarnotvorni Sabor 4. Izbori na svim organizacionim nivoima 5. Izbori za Predsjednika Stranke 6. Vojnička obuka Organizacije.

Sve to uraditi do Krmokolja sljedeće godine.

Ali se ne treba zavaravati. To je veoma teško učiniti. Esdees je veoma blizu linije kada više uzdizanje nije moguće. Kada je stranka u situaciji da je uzdizanje moguće, i Porazi su dio Pobjede. Kod njih su već odavno Porazi dio Poraza.

Ključno za njihovo propadanje je strateška orijentacija SDS-a. U stvari, dezorijentacija. I odstupanje od Nacionalnog Programa.

Poligraf: A drugoj dvojici lidera opozicije, Draganu Čaviću, šefu NDP, i Branislavu Borenoviću, prvom čovjeku PDP?

Vasić: Njima ništa. Nek' još malo iskoriste blagodeti političkog života. Čavić je imao sve i izgubio sve. Takvom čovjek u politici nije dozvoljeno da počinje ispočetka. Poslanički mandat, Senat, puna šaka brade. Borenović nije kapacitiran za Predsjednika Stranke. A i da jeste, PDP je profilisan kao Pragmatološka Stranka što destimuliše svakog sposobnog i mladog političara.

NAJNOVIJE 1 INTERVJU RAJKO VASIĆ: Reorganizov... 2 Žirinovski za Poligraf: Rusija uv... 3 Kesić: Ključno je da Dodik nastav... 4 Beslać: Osnovni cilj- oživjeti pr... 5 Nenad Popović: Dodik postao simbo...

Poligraf: Svojevremeno ste, u jednom intervjuu za naš portal, izjavili da je Mićo Mićić ispekao zanat regionalnog političara. Da li je možda on rješenje za novog lidera SDS, ukoliko, kako stvari stoje, pobijedi u trci za gradonačelnika Bijeljine?

Vasić: Jeste. Pored svih potresa unutar SDS, njegove stranke, i potresa u bijeljinskoj organizaciji, Mićo se održao u sedlu. Kad već SNSD nije iskoristo svoje potencijale i tamo se organizovao da ga pobijedi.

Ali, Mićo Mićić nije potencijal za Lidera Stranke. Ove veličine. Profila i veličine Pedepea, možda. Esdeesu je potreban nešto mlađi Vođa, koji se neće mnogo baviti praktikom. Mićo je u tome već mandatima i teško može da se izdigne iz dnevne kalkulacije. Šarović je potrošen u sluganstvu Sarajevu. I Esdees je u teškoj situaciji, i u tom izboru i u mogućnostima koje mu se nude.

Poligraf: Kako komentarišete fenomen nevjerovatnih izbornih pobjeda Obrena Petrovića u Doboju?

Vasić: Doboj je KVOT. Krnjin, Vučijak, Ozren, Trebava. Potpuno raznorodno područje. Onaj ko želi da bude vladar tamo mora plivati između toga ili ostala tri eliminisati. Obren je Ozrenac. Što ima svoju cijenu ali i prednosti. Položaj Doboja švercerski pa i u političkom smislu. Treći dan po povlačenju sa linije, nakon potpisa Dejtona, odem u civilu na liniju na Putnikovom brdu iznad Doboja i vidim da u rovu šverceri piju Badel i naručuju robe, isplaćuju jedni druge. Malo je falilo da ta govna pobijem.

Tako je danas u političkom životu. Obren je vrhunski švercer političkih koraka. Ali jedan od mnogih. I svi oni djeluju zajedno.

A najvažnija stvar je islamizacija i ambasadizacija Obrena. Svako ko hoće da ga pobijedi, ima protiv sebe u startu nekoliko hiljada bošnjačkih glasova koje treba nadoknaditi pa tek onda ići u ravnopravnu bitku.

Nu. Obrenu je kao i Mići Semberiji, mnogo pomogao SNSD. Ali to je druga priča.

Poligraf: Kako objašnjavate činjenicu da uz ovoliku, rekordnu, podršku glasača SNSD-u u opštini Teslić, za načelnika ne pobijedi kandidat SNSD, a on obavlja funkciju ministra zdravlja u Vladi RS. U čemu je "kvaka"?

Vasić: SNSD je uništio svoju organizaciju u Tesliću. Ministar je to pokušao da nadomjesti tzv. MMLj. Mrežom Mojih Ljudi. To nije dovoljno za pobjedu. Protiv Vlasti moraš da imaš mnogo bolju organizaciju od njihove. Jer, Vlast, ako je imalo pametna, u velikoj je prednosti.

Drugo. Organizacija mora da kandiduje Načelnika. Ne može da se pojavi Kandidat niotkud. Primjer Radojičić i Banjaluka. Da je Banjaluci nametnut kandidat, dobio bi maksimalno 33.000 glasova.

Poligraf: Bakir Izetbegović nastupio je "pojačan" sa SBB Fahrudina Radončića i uprkos tome doživio izborni neuspijeh u čak 12 opština. Da li je ovo uvod u slabljenje Bakira Izetbegovića i SDA?

Vasić: Bakir je primorao Radončića u zagrljaj. Jer im je Radončić dužan i zaprijetili su mu zatvorom i oduzimanjem imovine. I jer im je postao opasnost sa tom svojom novom pričom, različitom od zelene memle fundamentalne Esdea. To je Bakira spasilo, donekle, a Radončića potopilo zaposve.

Znakovito je da su pored nekih uspjeha SDP, mnogi nezavisni kandidati uzeli i više opština. To je znak da je Bošnjacima pun fes Sarajevske Čador Politike u kojoj stoluje Sulejman Bakir Han. To govori i pobjeda Babe u Velikoj Kladuši. To govori, Bakiru i SDA, i odustajanje Bošnjaka da idu u Srebrenicu, prijavljuju se da žive tamo, praveći budalu od sebe i od onih sirotih muslimana koji žive u Srebrenici.

SDA počinje da ubire poslove svoje unitarističke politike. Bošnjaci počinju da shvataju da je to mlaćenje prazne slame i da ih to tjera u izolaciju.

Sad će Bakir, po svemu, izgubiti i Savez Za Promjene, Probosanske Srbe. Ostaće mu samo Erdogan.

Problem je što u Bošnjačkoj Političkoj Žabokrečini nema nikoga ko može da pokrene racionalan i realan koncept federalizacije ili konfederalizacije BiH, kako bi ona opstala.

Poligraf: Postoje mišljenja da je za sve pobjede SNSD, u svim opštinama, zalužan Milorad Dodik lično, a ne načelnici i kandidati u tim opštinama. Vaš komentar?

Vasić: Dodik je Lider sa oreolom. I u Organizaciji SNSD ali još i više izvan. On ne treba da se miješa u dnevne poslove Organizacije. Jer je SNSD prevelik i Dodik počinje da mu smeta. On korist stare alatke iz manjih vremena. Nedopustivo je da u Laktašima, u godini Izbora, gdje dobijamo bez problema, Dodik sebe dovodi u situaciju da raspušta Opštinski odbor.

SNSD, kao velika stranka, sa 185.000 članova, ne fiktivnih, već sa brojevima telefona, mejl adresama, rođendanima, matičnim brojevima, u fazi je kad joj Lider ne može pomoći a može odmoći. To svi treba što prije da shvate.

Kada smo, 2008. pobijedili u 41 opštini, Dodik nije znao pola kandidata za načelnike. Kada je 2012. sve uzeo u svoje ruke...

Poligraf: Da ste na mjestu Milorada Dodika, u narednim danima i sedmicama, koje biste političke poteze povlačili?

Vasić: 1. Analiza Izbora. 2. Postavljanje ovih rezultata na mjesto prve stepenice za Opšte Izbore 2018. 3. Hitna reorganizacija SNSD, sa promjenom Statuta i sa razuđenom horizontalom a amputiranjem verikalnih jalovih organa. 4. Obraćanje Naciji sa jasnim programom Samostalnosti. Bez anarhije, na dejtonskim proceduralnim kolosijecima. Poziv svima da se uključe u Nacionalni Program Republike Srpske, u njegovu kreaciju i njegovo formulisanje kao cilja. Postavljanje Nacionalnih Standarda i, na taj način, eliminacija Poturica, Kolaboracionista, Interešdžija i sumnjivih Integracionista. A sve to sa ciljem da ljudi ovdje ne gledaju Republiku Srpsku kroz dnevnu Vlast. Već da je gledaju kao Državu.

Sve Države, i velike i male, nastaju najprije u Glavama njenih ljudi.

Redakcija

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ 2016,

ПРОПАСТ САРАЈЕВСКЕ

А И СРПСКЕ БОСНЕ

Три су се важна политичка догађаја концетрисала око овогодишњих Локалних Избора.

● Референдум о Дану Републике Српске. Он има своју историјску важност у Слободи Српског Народа да каже шта мисли и чему тежи. У овом тексту његова важност је у томе што га Савез За Промјене, Пробосански вјештачки сплођен страначки конгломерат Издајника, Изјајника и Предајника, није могао да спријечи. Као што је, у протекле двије године успјешно спречавао Републику Српску у многим акцијама у односу на БиХ.

Референдум је, први пут, поставио брану нелегалним одлукама Сарајева према Републици Српској.

● Српска Демократска Странка, након унутрашњег растројства, у протекле двије године, доживјела је и изборни дебакл какав није одавно. Након, прије четири године, отимања 20 општина од СНСД, сада су спали на осам, девет општина у којима су њихови чисти страначки начелници, и на још толико коалиционих општина. И, што је јако симболично, избубили су и Пале.

Бирачи су јасно рекли да не желе да им у општинама, над главама, буду начелници Пробосанске Лепезе. А ништа у локалним оквирима не могу да понуде, пошто нема чаробног штапића, ни за кога. И онда је боље да се синхронизује општинска и републичка власт.

Ови Избори су вема добар примјер како Глобална Политика неке странке, Пробосанство, може да потпуно уништи локалне позиције.

Било је ту још фактора али је то за плаћену анализу.

● Бошњаци су изгубили Сребреницу. У Сребреници су побиједили Срби. Мада то не треба гледати на тај начин. Кандидату се не гледа у националност. И то људи у Сребреници много боље знају од оних Сарај Чадор Ага, Бакира, Реиса, Муазукија.

Срби су и прије побјеђивали у Сребреници али је то поништавано маханицаијама са гласовима оних који не живе тамо.

Сада су бирачи, очито је, схватили да је та представа непотребна Бошњацима. Да од ње ни они, ни Бошњаци који живе у Сребреници, немају никакве користи.

Када се овим политичким догађајима дода побједа Фикрета Абдића у Великој Кладуши, губитак СДА општина, од стране независних кандидата, а не од стране једнако унитарног слабог Есдепеа, онда је слика пораза Сарајевске Чадор Босне потпуна. Тај Чадор, СДА, држи се само још на присилном загрљају, коалицији, са СББ. А Хадезе је, такође, узео своје и тај лажни хрватски стуб у служби Сарај Чадора више не постоји.

Три главна политичка догађаја која сам навео, глогов су колац Сарајевској Босни и Пробосанском Српству Савеза За Промјене.

Њих треба посматрати као једну политику. Јер је Савез За Промјене и формиран да би дјеловао као синхрон Унитарном Сарајеву. Попис, пробриселски бирократски акти, као и одлука Уставног Суда о поништавању Дана Републике велике су акције у којима је учествовао и Савез За Промјене. И прећутно и као српско сувластничко покриће.

Сада је та политика, и њени актери, пала.

Пала је једна важна траса УНитарне БиХ. Пала је једна значајна амбасадна политика у Сарајеву. Пала је једна бирократска бирселска визија Сарајевске БиХ.

С тим што ће Бакир Чадор остати а Велики Везир Босић ће морати да да главу у врећу па на пањ.

Шта ће бити са Есдеесом, то је већ друго питање.

НИЗАК ИЗБОРНИ ПРАГ

ПОНИШТАВА

НЕПОСРЕДНО

БИРАЊЕ

НАЧЕЛНИКА

У земљи изборног законодавства скрпљеног од аматеризма и калкулантности Странаца Усранаца, и сирове а неартикулисане жеље за неразумљивом  демократијом, туземних Абориџина, није могуће добити Локалну Власт која ће бити ефикасна и дејствујућа по демократској већинској вољи бирача.

Како се до тога дошло.

● Низак изборни праг омогућава свакоме да учествује на изборима и добије једно или два одборничка мјеста. У БиХ је данас на позорници 451 субјект. Од чега су 102 странке, 103 коалиције, 171 независни кандидат...

● Постоји практична разлика између непосредног бирања начелника и скоро диригованог бирања оборника.

● Широка могућност кандидовања ослабила је Велике Политичке Странке. Њима је много теже са, нпр, 10 одборника скочити на 12 него некој приручној, једнократној странци узети једно или два мјеста.

● Велике Политичке Странке сву енергију бацају на побједу кандидата за начелника. Јер се то рачуна као пораз или побједа. Не остаје им енергије за одборнике и листе.

● Броја кандидата за одборнике, за 31 мјесто, нпр, 35 кандидата, умјесто да се ограничи на број раније освојених одборника помножен са 1,7, нпр, расипа и уситњава гласове што доводи до конгломератизације изабране скупштине у којој је подршка начелнику прескупа.

У свему томе је глас за Начелника прескуп а глас за Одборника прејевтин. Сутрадан, након избора, начелничко мјесто је вишеструко обезвријеђено а одборничко вишеструко поскупљено.

Усљед свега тога, Начелник или Градоначелник не може остварити свој програм. Он је увијек у служби плаћеног компромиса, увијек је у опасности да не може добити подршку за своју одлуку или да ће изгубити већину. Па, чак, ићи и на опозив.

Све то чини ситуацију и власт неефикасном.

Ефикасност и успјех власти, у ствари, никога не занима. Чак ни самога Начелника. О одборницима, оним који улазе, и сигурно пролазе, из интереса, да и не говорим.

Тако изборни систем поништава већинску вољу бирача код избора једног или другог јаког кандидата.

Бирачи узалуд иду на изборе.

Тај неефикасни систем локалне власти одговара Странцима Усранцима. Они, потом, могу да формирају приручне ентитетске коалиције и на неефикасној локалној власти граде Савезе за промјене, промаје и промашаје.

Потребно је затворити листе, или ићи без одборничких листа, па након избора нека Странке попуњавају своја добијена мјеста, и током мандата их мијењају. И драстично подићи изборни праг. На 10% најмање.

У супротном, трошимо непосредне изборе за начелника, трошимо Бираче, слаби њихова воља и излазност, трошимо Начелнике, што отвара апетите и жеље и потпуно неспособних, за кандидовањем и позориштарењем.

Тако долазимо до апсурда да је локална власт неефикаснија од републичке. Мада су све предности на њеној страни.