понедељак, 03. октобар 2016.

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ 2016,
ПРОПАСТ САРАЈЕВСКЕ
А И СРПСКЕ БОСНЕ

Три су се важна политичка догађаја концетрисала око овогодишњих Локалних Избора.
● Референдум о Дану Републике Српске. Он има своју историјску важност у Слободи Српског Народа да каже шта мисли и чему тежи. У овом тексту његова важност је у томе што га Савез За Промјене, Пробосански вјештачки сплођен страначки конгломерат Издајника, Изјајника и Предајника, није могао да спријечи. Као што је, у протекле двије године успјешно спречавао Републику Српску у многим акцијама у односу на БиХ.
Референдум је, први пут, поставио брану нелегалним одлукама Сарајева према Републици Српској.
● Српска Демократска Странка, након унутрашњег растројства, у протекле двије године, доживјела је и изборни дебакл какав није одавно. Након, прије четири године, отимања 20 општина од СНСД, сада су спали на осам, девет општина у којима су њихови чисти страначки начелници, и на још толико коалиционих општина. И, што је јако симболично, избубили су и Пале.
Бирачи су јасно рекли да не желе да им у општинама, над главама, буду начелници Пробосанске Лепезе. А ништа у локалним оквирима не могу да понуде, пошто нема чаробног штапића, ни за кога. И онда је боље да се синхронизује општинска и републичка власт.
Ови Избори су вема добар примјер како Глобална Политика неке странке, Пробосанство, може да потпуно уништи локалне позиције.
Било је ту још фактора али је то за плаћену анализу.
● Бошњаци су изгубили Сребреницу. У Сребреници су побиједили Срби. Мада то не треба гледати на тај начин. Кандидату се не гледа у националност. И то људи у Сребреници много боље знају од оних Сарај Чадор Ага, Бакира, Реиса, Муазукија.
Срби су и прије побјеђивали у Сребреници али је то поништавано маханицаијама са гласовима оних који не живе тамо.
Сада су бирачи, очито је, схватили да је та представа непотребна Бошњацима. Да од ње ни они, ни Бошњаци који живе у Сребреници, немају никакве користи.

Када се овим политичким догађајима дода побједа Фикрета Абдића у Великој Кладуши, губитак СДА општина, од стране независних кандидата, а не од стране једнако унитарног слабог Есдепеа, онда је слика пораза Сарајевске Чадор Босне потпуна. Тај Чадор, СДА, држи се само још на присилном загрљају, коалицији, са СББ. А Хадезе је, такође, узео своје и тај лажни хрватски стуб у служби Сарај Чадора више не постоји.
Три главна политичка догађаја која сам навео, глогов су колац Сарајевској Босни и Пробосанском Српству Савеза За Промјене.
Њих треба посматрати као једну политику. Јер је Савез За Промјене и формиран да би дјеловао као синхрон Унитарном Сарајеву. Попис, пробриселски бирократски акти, као и одлука Уставног Суда о поништавању Дана Републике велике су акције у којима је учествовао и Савез За Промјене. И прећутно и као српско сувластничко покриће.
Сада је та политика, и њени актери, пала.
Пала је једна важна траса УНитарне БиХ. Пала је једна значајна амбасадна политика у Сарајеву. Пала је једна бирократска бирселска визија Сарајевске БиХ.
С тим што ће Бакир Чадор остати а Велики Везир Босић ће морати да да главу у врећу па на пањ.

Шта ће бити са Есдеесом, то је већ друго питање.