субота, 15. април 2017.











ПРАЗАН ЗАГРЉАЈ


КАКО СУ ЈАЈА, НЕКАД,
БИЛА ВАЖНА,
ТОПЛА И ТВРДА

Не само за Васкрс. Иако се, код нас, испод Требаве, говорило Ускрс. Већ и свим другијем данима.
Кад смо чекали испред Кокошињца, која ће кока прва да снесе.
Сиротиња се било. Па, кад се крава отели, кад нема парадајза, кад нестане сланине, само се јаја једу.
И мали жути курузни колачићи, печени на мањем колу фијакера.
Али за Ускрс, јаја су била нарочито важна. Иако сам био мали, сјећам се, тих дана јаја запале интернет. Моје село. И сви побудалимо за лајковима.
Босонога војска крене по раскрсницама, каквим ничијим њивицима и игралиштима за лопту и пируз палу, по вршалиштима, да се показују јаја, да се туца, да се односе, да се поједу.
Они већи су увијек имали тврђа јаја. Поразбијаше све. И чим га разбије, дајеш му, јер је то казна за твоја мека јаја. Онда они једу разбијена јаја и гледају нас гладне, са висине.
Не могу да се сјетим јајета које сам ја неком разбио и онда поијо.
Увече, причам Старом како је било, како неки имају тврда јаја. Можда су, причало се међу нама дјечицом босоногом, од старе жељезничке шине направљени, можда од растовине тврде. А сигурно су нека пуњена и оловом.
Све те мистерије биле су нам неразјашњиве.
Ја сам се разумио у технологију дрвета и олова. Стари је имао столарску и ковачку радионицу а ја сам од олова излијевао лежиште за шибицаре. То су оне пуцаљке са ексером, мало затупљеним. Па кад у рупу у олову надробиш шибице и удариш главушу ексера о камен, пукне тако јако да и руку може да сракрвави.
Мислио сам да се олово не може излити у јаје. Али шта друго море, маму му јебем.
Неко  је причао да су то јаја од тоте. Тоте су оне пиргаве кокоши које се не једу и нису ко наше кокоши, паметне и то. Већ се држе подаље и само ћуте.
Неки су говорили да се кокошима, пред Ускрс даје само туцани камен или креч па онда им јаја имају трипут дебљу љуску него другим мјесецима.
Послије сам схватио да је то туцање са јајима, губици и туга, исто ко и свуда. У парама, у љубави, у трговини, у изборима, у Животу.
А од свих туга, један Ускрс ми је остао најтужнији. Нисам могао да одам по селу, да учествујем у туцању.
Кад смо орали, Плаота, љевак, стао ми на ногу. Толико сам јауко и ваљо се по њиви да је и Плаота плако.
Стари имо увијек чудо волове. Морају да буду Посавци и најмање дванест метери. Нисам знао да су ти метери мјера за тежину али сам знао да су имали папке ко таве.
И нисам знао шта ћу им ја да их водим, кад немам ни по тог метера. Али чим пустим ланац и одмакнем се они стану. Ко да су имали фотоћелију.
Пошто је доба пред Ускрс кад се скида зимска обућа, а не користиш другу коју немаш, сви смо босоноги, кад је било неприлике, и гологузи, одали са јајима по Интернету.
Били смо срећни боси. Обућа ће опет у октобру. Да се мало угријемо. Јер. Зими је ладно и надвору и у кући. А онда Стари, за Божић води у Цркву на Требави. Она потпођена неким великм каменим плочама које су, сигурно дошле из Сибира и још се нису угријале.
Послије чујем, Црква реновиорана, уграђено подно гријање. Ђе сте тад били, кад су ми ногице отпадале.
Што ће вам подно гријање. Нек цркну душмани. Не знам на кога су мислили. Можда на комунисте.
Истабанамо, тако, за Ускрс, цијело село.
То што неко одбије ноктић о какву каменицу, то су били украси ужитка.
Они старији су стално жалили зашто се цуре не туцају за Ускрс. Ми мањи, а паметнији, нисмо знали о чему се ради па се нисмо укључивали.
Углавном, те године, ногица ми је отекла, помрчила и само сам је држо на бетону да се лади.
Сљедеће године сам се убо на виле. Истом ногицом, једва стиго до болнице, било тровање, умало не оде и до јаја и од јаја. Послије сам, у Рату, мислио, какаве сам среће с њом, ни лопту не знам шутнути, сигурно ћу баш њоме стати на мину.
Углавном, те године нисам се конектово на интернет а нико није дошо да јави како је прошло туцање.
Послије је туцање, знате и сами, изгубило на важности. Јаја су постала шарена, свјетлуцава, циркони, декупаж, чарапе, кравате. Није било битно да су тврда.
Понекад се, као овог дана, сјетим тих времена. Кад сам босоног држао оба јаја у руци, па се, онако тврда и глатка, угрију, ко поскок на сунцу.
Како су код сиротиње јаја важна.

петак, 14. април 2017.



СРПСКА
БЕЗ ПРЕДСЈЕДНИКА
РАЦИОНАЛНОГ
НАЦИОНАЛИСТЕ,
КО ВАТИКАН
БЕЗ ПАПЕ

Жаре Марковић отворио, у Недељнику, тему о Кандидату за Предсједника Републике Српске.
Сви ће рећи Рано.
А касно је.
Мени је тема занимљива искључиво из Есенесдеовог угла.
Јер, Есенесде је још једини гарант Националне Политике Републике Српске.
Есдеес је, политиком свога руководства, коју је усмјерило ка Пробосанштини и Бакиризмећарству, учинио да ће и сљедећи мандат потрошити да се врати на српске пашњаке, ако им то још уопште буде намјера и ако ко буде могао да то оствари у тој све аморфнијој структури.
Руководство Есдееса регрутује само Дарк Хејтере. Ствара Црни Талас. Тако да онај ко говори Рационално Национално, нема пролаза у тој тријажи.
Есдеес мора потпуно промијенити профилацију и регрутацију. А то је за велику странку и велики проблем.
Ни Оги Тадић, мој друг, није био капацитета Предсједника Републике. Али је добио много гласова. Да их сада не разабирем. Но. То у Есдеесу није имало никакву цијену.
Есдеес, дакле, нема уопште Кандидата за Предсједника Републике Српске.
Есенесде, пак, дошао је у ситуацију да нема фаворита за Кандидата за Предсједника Републикле. Оног ко може побиједити.
Јер. Вријеме опште атмосфере и политичког полета, када је побиједио Јелић, па када је побиједио и Кузмановић, далеко је за нама и немогуће га је ревитализовати.
Савез За Промјене, ако их Велики Кројачи, који су их пошнитали, мало погурају, са двије пречаге на одређеном слову, они могу кандидовати Иванића. Могу кандидиовати чак и Чавића.
Имали би већ у старту потенцијал сигурних гласова оних више од стотину хиљада муслимана који живе у Српској. Не рачунајући оне које рачуна Сарајски Попис.
Сваки кандидат против таквог старта тешко може да се бори. Потребна је потпуна национална, не само страначка мобилизација.
Додик је, уз садејство мртвих и живих суфлера, али и у својој генези све мањих очију на све већој висини, оголио страначки простор око себе. Остао је сам на чистини.
Што је добро за Лидера. Али није добро за Изборе. Јер још увијек Демокиратија није дошла дотле да се може кандидовати за двије и више функција и позиција истовремено.
Кад се мало загребе, стање у СНСД је лоше и за посланичке поставе. Не само за Предсједника Републике.
СНСД у Требињу нема Страначког Оријентира. Нема у Бијељини. Нема у Добоју. Нема у Источном Сарајеву. Нема у Приједору. Нема ни у Бањалуци. Оног који би повукао таласе бирача у цијелој Републици. Радојичић је већ искориштен за мјесто Градоначелника и има огромних послова тамо. А као Црногорац има ограничења кандидатуре.
Есенесде је послије првог мандата Мазалице и другара, у Народној Скупштини, престао да селектује и његује нове генерације.
Ко јебе искуства Епла и Голфа.
Тада, 2010е, почео сам да се сукобљавам са Мудрим Руководством. Ништа се, од тада, није промијенило, само се погоршало, што значи да сам био у праву. Већ 2012е.
А Политичка Странка, нивоа и озбиљности, нарочито Националне Политике коју је креирала и у коју је доспјела, као што је СНСД, мора да води озбиљну и дугорочну кадровску политику. Са основним сазнањем да Бек никада неће моћи да одигра сезону Центарфора.
Дабоме. Никоме се не може рећи. Буди паметан и слушај, ти ћеш бити Кандидат за Предсједника Српске. Али се активисти могу груписати, селектовати, усмјеравати, на поједина подручја, теме, циљеве, могу се образовати, кориговати и подржавати. А они ће сами, у тој конкуренцији, избацити, или не избацити, кандидата за ово или за оно.
Мјесто Предсједника Републике Српске, рећи ће неко, није тако уставно важно. Као ни у Србији.
Тачно.
Али, што онда свака мрака хоће да сруши Додика. И што се Вебер кандидовао у Србији. А нема Драгицу.
Најтежа варијанта за Српску ће бити ако нека мрачна сила приближи Додика и Иванића, па СНСД, у ко фол српском јединству, подржи тог Педевеаша, Компромисера и Писмара.
Не знам шта би реко.


четвртак, 13. април 2017.






 ОРИГИНАЛНЕ ПОЧЕТНЕ СКИЦЕ ЗНАКА И ЛОГА РУБИКОН ЕНИГМАТИКЕ, 94. ГОДИНА



АКО НЕ ЗНАТЕ
КОЈИ ЈЕ МОНСТРУМ БОСНА,
ОТВОРИТЕ БАКИРОВУ ГЛАВУ

Босна је Доброћудни Монструм. Нешто као Доброћудни Рак.
Доброћудна је из времана Моше Пијаде и Ђуре Пуцара Старог, Јебо Земљу која Босне нема. Како је говорио Моша зајебант. А што је само превод Куд сви Турци ту и мали Мујо. Или, Ајд Алија нек је више војске.
Монструм је још из предраспада Југославије. Кад је Алија умислио и упрактиковао да је он сам Војска.
Од тада, од написане Исламске Декларације, Босна не постоји.
Не постоји ни Босна и Херцеговина. Али се води у Дејтону. Као међународном катастру. Као међународно признат празан простор између Србије и Хрватске. Празан у државном и земљаном смислу.
Онај ко данас говори о Босни, намјерно или необразовано, говори о Новом Јасеновцу за Србе и Хрвате.
Јер Босна сугерише Бошњаке, Босанце и Босански Језик.
А ту ни за кога другог или за нешто друго, нема мјеста.
То је визија Отоманског Чадора Сулејмана Величанственог. Који даје живот и узима живот, даје положаје а узима главе.
То је визија Алијине Исламске Декларације.
То је и визија Бакира Себијанца.
Јединог лидера на Усраном Балкану, који је своју жену устоличио да влада нечим тако важним као што је сарајевско здравство.
У интервјуу некој сарајској телевизији, Бакир Изетбеговић је говорио о свему и свачему, али, као и увијек, говорио је о себи.

IZETBEGOVIĆ: Pa nisam. Mislim da sam dao i da sam spreman dati ljudima ono što im pripada da bi bili relaksirani u ovoj zemlji, ali očekujem sličan odnos od gospodina Čovića, da razmije sve frustracije Bošnjaka koje sam sad nabrojao a ne samo da izvadi ono za što je hrvatska strana zainteresovana, što onda neće dobiti. 

Он, Бакир Сулејман Величанствени, је дао и спреман је дати.
То је тај Отомански Чадор. Насупрот Конституцији. Консоцијацији. Европи.

IZETBEGOVIĆ:U FBiH, gdje je Hrvata 20 posto, najmanje imaju trećinu tih pozicija. Drže čitave vertikale kada su finansije u pitanju. Kada Čović ljetos preuzme predsjedavanje, on će biti vrhovna komanda, suveren BiH. Ministrica odbrane je Marina Pendeš, Hrvatica i general iz hrvatskog korpusa će biti komandant OS BiH. Prema tome, imaju i tu vertikalu, bankarski sistem. 

Себе, дакле, гледа као Суверена. А о народу, Хрватима, говори са већинске позиције.
Он, Народ, Хрвате, мјери по Марини Пендеш, једном генералу и још неком угузичењу.
Он од тих позиција, не види Народ, Нацију, колктивно право и положај. Као од дрвета шуму.
Као што од своје позиције, позиције Суверена, не види муслимане, Бошњаке, Народ.
С таквим политичарем нема Државе.
Таква Политичка Технологија, погубна је површина на коју могу да насједну само минорне Политичке Странке, односно њихови Рагужи, Босићи и Говедарице.

среда, 12. април 2017.

СЛОЈЕВИ ГЛАСАЧА
ПОБЈЕДНИЧКИХ СТРАНАКА

Клети Побједник на Изборима није добро упућен у своју Побједу. Нити од чега се она састоји.
То одређује краткорочност његовог рада и размишљања у погледу конструкције Странке и њеног дугорочног развоја.
Али. То одређује и његово политичко понашање, исколчено са до сљедећих избора.
И. То Политичку Сцену и Политички Систем чини краткоричним категоријама. Што је веома лоше по НДД Сферу.
У класичном Страначком Мозаику, слојеви гласача за Побједника, сљедећи су.
► Чисти Страначки Гласачи. Ради се о евидентираном Чланству. Њихов број, односно постотак, зависи од квалитета и разуђености Страначке Организације.
► Магнетни Страначки Гласачи. То су Гласачи који гласају редовно за Странку а по основу тога што им је брачни друг Члан Странке или неко важнији у родбини.
► Кандидатски Гласачи. То су кругови око сваког кандидата, родбина, пријатељи, радне колеге, познаници... Они само на тим Изборима гласају за одређену Странку, због имена и личности Кандидата.
► Атмосферски Гласачи. Гласачи који за одређену Странку гласају због Политичке Атмосфере која је створена око неког важног и судбинског питања или теме. То су ријетки случајеви у сваком Друштву.
► Коалициони Гласачи. Гласачи других Странака које су у Коалицији. На њих не треба претјерано рачунати. Између једне петине и једне четвртине њиховог сталног бирачког тијела.
► Инерциони Гласачи. Ако је Странка на власти, она увијек, без посебног притиска или активности, вуче за собом одређену количину Инерционих Гласова. То су људи којима је релативно добро у одређеној координатури постојеће Власти. И они гласају за сваку Власт.
► Приморани Гласачи. Гласачи из микрорејона, јавних предузећа, установа, приватних предузећа. То је танак слој. Јер је механизам контроле тешко изведив.
► Купљени Гласачи. Не само новчаним средствима, што се најчешће догађа код кампања појединачних кандидата на локалним изборима. Већ купљени и на друге начине, поклонима, акцијама... а што користе и странке Власти и странке Опозиције.
► Манипулативни Гласачи. Они којима је нешто обећано, они у чије име се гласа, ако је Изборни Процес неуређен, болесни и стари, мртви, одсутни...
► Покрадени Гласачи. Систем крађе Гласова је бесконачан и непрегледан по начинима. Он зависи од уређености Друштва и Државе. Може да обухвата велики проценат гласова Побједника. Он се догађа у Бирачком Списку, на Бирачком Мјесту, у Врећама и њиховим путовањима, у Записницима.
► Гласачи који не излазе на Изборе. То је прилично константан слој али је најважнији. Они да изађу против Власти, свака Власт би изгубила Изборе. Дио њих излази само у оним Атмосферским Приликама.
Али је тај слој најважнији. Њихова незаинтересованост за Изборе шаље поруку о томе да подржавају сваког ко побиједи на Изборима.
То умањује значај Гласова губитника. И њихов Политички Значај. Што се, редовно, заборавља и преко чега се прелази.
Власт и Побједник о њима не води рачуна, што је погрешно. Они који не излазе на Изборе, такође су дио Јавног Мнијења и дио оних који креирају одлуке оних који излазе. Они једнако утичу на подсвјесне одлуке Бирача, половином мандата, као и они који су гласни, опредијељени, организовани и гласајући.
*
Дебљина сваког слоја ових Гласача зависи од Страначког Мозаика, квалитета и организованости Странака, Процедуралности Друштва и Политичког Система. У добром Страначком Мозаику најдебљи слој је Слој Страначких Гласача. У неуређеном мозаику, код непостојања организованих Политичких Странака, најдебљи су манипулативни слојеви, купљени, приморани и покрадени.
Што је мала рупа за те Изборе а велика провалија на дуги друштвени рок.



уторак, 11. април 2017.

СОЦИОЛОШКИ
И ПОЛИТИЧКИ
ПРОФИЛ ПРОТЕСТА
У СРБИЈИ

Узимам у обзир само Језгро Протестера у Србији.
Како се то у почетку самодекларисало. Као студентско, младалачко, омладинско, социјалистичким рјечником речено.
Дабоме, како су се Протести одвијали и омасовљавали, придруживале су им се и друге структуре, дефинисане једино по старосној доби већој од студентске и младалачке.
Али једини изворни интресни и компактни слој је управо онај први.
С тим да треба узети у обзир да је број учесника, студената и младих, у односу на тај сегмент друштва, на бирачку популацију и, поготову, на Целу Србију, занемарљив.
Али је демократски и политички неоспорно валидан.
Термин Протестери користим као индукцију од ријечи Пролетери. Као асоцијацију. Ни Протестери немају ништа, у социлолошком и политичком смислу, као и, ономад, Пролетери, у имовини и правима.
Зашто је дошло до Протеста.
► Због тога што је Србија залутала. Она лута већ тридесет добрих година. Када је највећи дио Језгра Протестера рођен, Србија је већ лутала једну деценију.
► Зато што у Србији нема Опозиције. Ови Протести нису протви Вучића и Режима, нити су подршка Јаду и Беди Опозиције. Каквегод пароле избацивали.
Они су Вапај за Избором и Слободом.
А Слободе нема, ако нема Избора.
То је срж Протеста. Појава захтјева и парола, како дани пролазе, може да побије овај мој закључак. Али  ће то значити да је срж Протеста поново потиснута под блато политичке баналије.
► Зато што Србија није заокружена НДД Сфера. Зато што нема Национални Програм. Зато што није Орбанова Мађарска.
*
То је подсвсјесна позадина Протеста студената и младих.
Они ње нису свјесни, дабоме.
Стога и не знају шта хоће. Стога су им захтјеви конфузни, партикуларни, скоковити и несуштински.
Али. И то има своје коријене. У сљедећим социолошким и политичким чињеницама.
► Студенти и Млади у Србији су потпуно одбачен и заборављен слој Друштва. Приватни факултети су анархизовали и либерализовали студентске слојеве. Беспотребно и неквалитетно студирање допринијело је њиховој небитности. Као и анархизовано друштво уопште.
Млади немају више СКОЈ, Савез Оомалдине, Омладинске Радне Акције. Политичке Странке немају валидне Активе Младих.
Коме требају Млади и Студенти. Никоме.
Мали вентил и идеал је одлзак из Земље.
Али то је само вентил и варка.
► Њиховом Лутајућем Путовању, откако су се родили, печат даје иста структура јавносника, политичара, који се метиљају по јавној, политичкој, економској и судбинској сцени, и тих генерација и Србије.
Егзистенцијално је фрустрирајуће проходати и тепати му, кад се појави на екрану, Сесел, и кад одрастеш, имати га опет на екрану и листићу. Као и Вучића, Дачића, Драшковића, Чанка...
Њихов, Младих, живот се одвијао на Путу Политичке Бљузгавице. То оставља трајни карактерни траг. Не само политички и социолошки.
► Они припадају Кич Генерацији Србије. Они су дубоко у мраку Кич Пинк Шунд амалгама. Они би хтјели да припадају и нечем важнијем. Али немају избора. Могу само да припадају Кич Политици Србије.
► Њихова политичка располућеност дала је гласове Керовођи, Заштитнику Грађана, дакле једном потпно измишљеном Политичком Лику. Ни Заштитника, ни Грађана. То је једна западна фикција која се намеће НДД Сферама, које треба дерегулисати и збрисати са лица властите земље, сјећања и културе.
И дала је гласове Белом. Такође измишљеном Политичком Лику.
С тим што се Керовођа уживио, и има Кројаче, а Бели зна шта се догађа и зајебава се са свима као и са собом.
Млади и Студенти, сада виде да су се зајебали. Да су упали у замку.
► Они, Језгро Протестера, не знају шта је Политика ни како се то ради. То се види по њиховим аматерским и натуралним паролицама. Они не знају како функционише Политички Систем. И то је најтрагичнија чињеница блата и мрака у коме су остављени.
► Они немају приступа никоме на Политичкој Сцени. Не само због тога што овај булументаријум противвучићевских, јер нису опозициони, кандидата, немају ни програма ни странака, ни покрета, не само због тога што не постоји СКОЈ, Савез Студената или Активи Младих.
Они не спадају у Есенес јер је то радикалска технологија примитивне политичке мисли и праксе, која их је двадесет и више година држала у политичком и животном подруму.
Они не садају ни у Еспес, јер је то пресвучени распали Савез Комуниста Србије.
А обје те политичке категорије су повезане се Мајкунима и Тајкунима, у спрези која будућност даје веома малом и ограниченом броју оних који су спремни да сваког дана живе на Ивици Смртовнице и на Марици Затвора.
► И, коликогод ово од мене било неозбиљно или заједљиво, прљаво, чак, они, Млади и Студенти, не спадају ни у Парове, Пинкове Звезде. Чак ни у Жирије.
Не спадају у властите Кич Генерације. И то им је наметнуто.
Они су сами а живи зазидани.
*
Протестери су тужна црно-бијела слика свих боја силазног пута Србије. Који траје све те претходне деценије.
Стога је најмудрије пустити да се Протестери сами организују и да Протести сами прођу и јењају.
У нади да ће неко паметан у Србији, паметан, јебемлига, узети све то у обзир.
Али то не може да буде нико са листе Кандидата. Да ме се не оптужује унапријед.
Свако придруживање и тај би њихов чин претворило у Кич.
Као што би најбезочнији Шунд, а Србији тако природан, био Противпротест Вучића и његовог Конгломераторијума.
Био би то Катран и Перје на Младост и Дух.
Као што би национална пропаст била да се Протести претворе у Београдски Мајдан, у рушилаштво и формирање Политичког Система Улице.




понедељак, 10. април 2017.





 ПРИМЈЕНА МАТЕРИЈАЛНО-ТЕХНИЧКОГ СРЕДСТВА ТОИЉ, ЗА ТУЦАЊЕ ОРАСА И ЉЕШЊАКА

ОЋЕЛ СУТРА БИТИ КИШЕ ИЛИ НЕЋЕ
КОЛИКО КОШТА
ПОУЗДАН И ОБУЧЕН
СТРАНАЧКИ АКТИВИСТ

Нема цијене. То се не купује, то се школује.
Гледам, са дубоком тугом у души, како ови Избораши, од Државног Врха, Чистосузца Вучића и Победника Јанковића, до декларисаних Опозиционараца, мало знају о Изборима.
Директан пренос бројања листића са два санџачка Бирачка Мјеста.
Ништа трагичније нисам видио, везано за Изборе. Суморније, јадније али и смјешније.
Јер. Јавност Србије је дефинитивно увјерена да Јанковић и други, лажу.
То ништа не говори о Аргументу и све говори о Јавности.
На два начина сам могао, досад, да будем богат човјек.
Да сам само по динар добијао по свакоме сепету куруза који сам носио, преносио, дизао на таван, истресао, претресао, а који је мој стари производио у енормним количинама за моја нејачка плећа. Био једне године и рекордер у БиХ. Јебо га и Ибрид Земун Поље и БиХ.
И да сам само по марку наплаћивао свако своје Изборно Искуство које ме јебало и до којег сам дошао у двадесет година страначког иргетовања.
За Војску Политичке Странке, која иде у Рат Избора, сваки члан, гласач и симпатизер, пресудан је. А најпресуднији су два типа Активиста.
Посматрач и Члан Бирачког Одбора.
Они могу да се итну задњом ногом, садпасад, и да проспу све што је млијека, током мандата, сишло у виме и сисе.
У најгорој варијанти, иде народна пјесма Што пропусти дели Посматраче, то овјери Старина Чланина Бирачког Одбора.
При томе, Посматрач може да буде теле, намјерно одабрано, да не зна шта се догађа, а Члан Бирачког Одбора мора да се нагоди, договори или прода.
Ако се сви Чланови БО, из свих странака, за паре договоре, нема силе која ће спријечити крађу. Осим отварања врећа и поновног бројања.
А то је мало вјероватно.
Шта, дакле, радити у погледу Посматрача и Чланова Бирачког Одбора.
► Школовати, школовати и обучавати, Активисте за оба посла. У Другом полугодишту мандата то Странка мора да ради. Јер, има нова искуства из прошлих избора и има нове кандидате за те послове.
► Страначка Обавјештајна и Контраобавјештајна Служа мора непрестано да ради на провјери сваког Активисте.
Нема изговора Сиротиња је, нек заради неку цркавицу. Кад ти мјесни Актиист предложи то, знаћеш да је у неком дилу.
Нема Добар је чојек, мада му је жена у Есдеесу. Иди буди добар Својој Жени и Пуници.
Нема отјерали га из његове Странке јер је поштен и добар па ће сад он за нас да буде још поштенији и још добрији.
► И поред обуке и образовања, за Посматраче и Чланове Бирачког Одбора, ангажовати само оне који су прошли активизам у најмање два изборна циклуса.
► Они који су дјеловали на Бирачком Мјесту на којима су Избори изгубљени, у односу на број Чланова Странке, не могу никад више бити Посматрачи и Чланови БО.
*
Дабоме да ће 11 од 10 несретника који ово читају рећи То је нереално.
У подручју гдје многи Појединац може да мијења вјеру и гдје сваки Појединац само гледа како да не ради ништа, јесте нереално.
Али није и немогуће.
То од Политичке Странке захтијева огроман, дугорочан и озбиљан рад.
Политичка Странка је најмање бити Миле Додик и Аца Вучић.
И не треба насједати на то кад те они убјеђују да је то тако. И кад ти кажу, Шта сереш, ти, Васићу. Кад све знаш, оснуј себи Странку и побиједи.
Вучић ни то не мора да каже. Јер, да сад неко оснује у Србији Странку, не може за десет година доћи у ситуацију да побиједи Малог Алека.
Са оваквим Страначким Мозаиком у Србији, нема Лека за Малог Алека.
Нема Чланова Бирачких Одбора нити Посматрача за Великог Алек Мача.

недеља, 09. април 2017.

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ
СУ НАШИ УНИВЕРЗИТЕТИ

Уз велики ризик да ће ми кордони Дркомислилаца, Колареволуционара, Лајкменаџера, Натуршчика права и нерада, јебати матер, уздуж и попријеко.
Јер. Дерегулативни Запад, ти савремени термити свега постојећег, и људског и колективног, у својим изливима Дерегулације, што код нас значи Разградња, у првим тренуцима захватили су Политичке Странке.
То свеочекујуће Вишестраначје, без којег је, на овим просторима Цивилизација преживјела неколико хиљада година, на једвите јаде, дало је прилику свакој будали да ту идеју девастира.
Запад је давао паре за оснивање странака.
Ако кога није срамота, нека се присјети каквих је све странака било. Кога је све подржавао. И због кога се свађао са пријатељима, родбином и мрским непријатељима из других Странчуљака.
Уз девастиране и префабриковане комунисте, спектар је био потпун и отрован.
Ако се појаве знаци да би неко могао да организује Велику Политичку Странку, на ту Странку се насрне свим средствима.
Тако је уништаван Есдеес а форсирани Чавићи.
Тако се већ одавно покушава уништити Есенесде. Да би дошли... да би дошли... Чавићи и Босићи.
Ја сам у СНСД уништен због Организације. А не због мојих ставова, мрзитељства и копилади. Како се то ширило Смрдуљом БиХ.
Када је, након локалних избора 2008е, делегација Америчке Амбасаде тражила сусрет са мном, рекао сам да радим на Организацији а о ставовима, плановима и то, треба да причају са Лидерима Странке.
Али, они су хтјели баш о Организацији.
Америчка Амбасада је била један од сталних и упорних захтјевника Додику да ме се ријеши.
Тако је у Србији уништена Организација Српске Радикалне Странке. Превеслали глупе радикале у напредњаке.
Да би створили Вучића.
И иначе, ником није симптоматично, на шта указујем годинама, да тај усрани, девастирајући Запад, само са Лидерима Странака хоће да рјешава ствари. Не са Владама и Парламентима и Парламентарним Групама.
Јер се лакше уврће пар него гроздови муданаца.
У Српској, Политичке Странке, срећом нису до краја девастиране.
Постоји СНСД и постоји Опозиција, СДС. Остало је све купљено, манипулативно и небитно.
У Србији, пак, спржена је страначка земља.
Дође ми да јаучем кад видим протесте у Србији.
Са колико временског помака се то одвија.
Како се то користи за пробој и отварање пута Саши Јанковићу Цуковођи, који о Политичком Организовању не зна ништа, али зна да је у Сребреници био Геноцид, који је поштени насљедник Вучића и Светлост Србије.
Износе се подаци о 320.000 гласова које је покрао Вучић.
Како сте организовани, тренирани и дисциплиновани, мало вам је покрао.
Вама су се Избори сами крали.
Јер највећа Страначка Организација је Лајковачка Странка. Странка Лајкова.
У Србији веома мало Страначких Активиста зна минимално од онога што треба да зна за Изборе.
Избори нису само Циго, Решето и Игра Вучић.
Избори су Врхунска Технологија, у занатском и организационионом смислу.
И судбински политички тренутак сваке Нације Државе Друштва.
Све што учините испод та два нивоа, чините против Нације Државе Друштва, НДД Сфере.
Велике Политичке Странке, кад их једном изградите, ако вам допусте, са својом Организацојом савршени су универзитети за обуку страначких активиста, и учесника Изборног Процеса, Бирача и саме Јавности, за Изборе, њихов успјех, демократичност и процедуралност.
Другог начина нема.
Стога је бесмислено кривити само Вучића.
Мада сам и прије избора рекао да је само пола од његовог процента стварно добијених гласова.
Друга половина је манипулативна, што укључује и покрадене.