СРПСКА

БЕЗ ПРЕДСЈЕДНИКА

РАЦИОНАЛНОГ

НАЦИОНАЛИСТЕ,

КО ВАТИКАН

БЕЗ ПАПЕ

Жаре Марковић отворио, у Недељнику, тему о Кандидату за Предсједника Републике Српске.

Сви ће рећи Рано.

А касно је.

Мени је тема занимљива искључиво из Есенесдеовог угла.

Јер, Есенесде је још једини гарант Националне Политике Републике Српске.

Есдеес је, политиком свога руководства, коју је усмјерило ка Пробосанштини и Бакиризмећарству, учинио да ће и сљедећи мандат потрошити да се врати на српске пашњаке, ако им то још уопште буде намјера и ако ко буде могао да то оствари у тој све аморфнијој структури.

Руководство Есдееса регрутује само Дарк Хејтере. Ствара Црни Талас. Тако да онај ко говори Рационално Национално, нема пролаза у тој тријажи.

Есдеес мора потпуно промијенити профилацију и регрутацију. А то је за велику странку и велики проблем.

Ни Оги Тадић, мој друг, није био капацитета Предсједника Републике. Али је добио много гласова. Да их сада не разабирем. Но. То у Есдеесу није имало никакву цијену.

Есдеес, дакле, нема уопште Кандидата за Предсједника Републике Српске.

Есенесде, пак, дошао је у ситуацију да нема фаворита за Кандидата за Предсједника Републикле. Оног ко може побиједити.

Јер. Вријеме опште атмосфере и политичког полета, када је побиједио Јелић, па када је побиједио и Кузмановић, далеко је за нама и немогуће га је ревитализовати.

Савез За Промјене, ако их Велики Кројачи, који су их пошнитали, мало погурају, са двије пречаге на одређеном слову, они могу кандидовати Иванића. Могу кандидиовати чак и Чавића.

Имали би већ у старту потенцијал сигурних гласова оних више од стотину хиљада муслимана који живе у Српској. Не рачунајући оне које рачуна Сарајски Попис.

Сваки кандидат против таквог старта тешко може да се бори. Потребна је потпуна национална, не само страначка мобилизација.

Додик је, уз садејство мртвих и живих суфлера, али и у својој генези све мањих очију на све већој висини, оголио страначки простор око себе. Остао је сам на чистини.

Што је добро за Лидера. Али није добро за Изборе. Јер још увијек Демокиратија није дошла дотле да се може кандидовати за двије и више функција и позиција истовремено.

Кад се мало загребе, стање у СНСД је лоше и за посланичке поставе. Не само за Предсједника Републике.

СНСД у Требињу нема Страначког Оријентира. Нема у Бијељини. Нема у Добоју. Нема у Источном Сарајеву. Нема у Приједору. Нема ни у Бањалуци. Оног који би повукао таласе бирача у цијелој Републици. Радојичић је већ искориштен за мјесто Градоначелника и има огромних послова тамо. А као Црногорац има ограничења кандидатуре.

Есенесде је послије првог мандата Мазалице и другара, у Народној Скупштини, престао да селектује и његује нове генерације.

Ко јебе искуства Епла и Голфа.

Тада, 2010е, почео сам да се сукобљавам са Мудрим Руководством. Ништа се, од тада, није промијенило, само се погоршало, што значи да сам био у праву. Већ 2012е.

А Политичка Странка, нивоа и озбиљности, нарочито Националне Политике коју је креирала и у коју је доспјела, као што је СНСД, мора да води озбиљну и дугорочну кадровску политику. Са основним сазнањем да Бек никада неће моћи да одигра сезону Центарфора.

Дабоме. Никоме се не може рећи. Буди паметан и слушај, ти ћеш бити Кандидат за Предсједника Српске. Али се активисти могу груписати, селектовати, усмјеравати, на поједина подручја, теме, циљеве, могу се образовати, кориговати и подржавати. А они ће сами, у тој конкуренцији, избацити, или не избацити, кандидата за ово или за оно.

Мјесто Предсједника Републике Српске, рећи ће неко, није тако уставно важно. Као ни у Србији.

Тачно.

Али, што онда свака мрака хоће да сруши Додика. И што се Вебер кандидовао у Србији. А нема Драгицу.

Најтежа варијанта за Српску ће бити ако нека мрачна сила приближи Додика и Иванића, па СНСД, у ко фол српском јединству, подржи тог Педевеаша, Компромисера и Писмара.

Не знам шта би реко.