среда, 26. фебруар 2020.


БОСНА ЈЕ
ТУЖНИ
ВИЦ О ХУСИ

Купио Хусо Моторцикл.
Хусо је лик из оних подсмјешљивих и досјетљивих социјалистичких вицева о Хуси и Хаси.
А и Виц је из тог доба.
Из доба Братства и Јединства. Када је свима било нормално да су Хусо и Хасо приглупи.
А Србима било нормално да их воле.
Једне ноћи, са игранке, у Задружном Дому, крене да се провоза по Макадаму.
Усупрот му иде свјетло.
Сад ћу да прођем близу њега да препаднем Инсана.
Ну. То је било ауто којем је радио само десни фар.
Скрши се Хусо. Шест мјесеци Болнице.
Опет купи Моторцикл.
Опет ноћ на Макадаму.
Опет свјетло у сусрет.
Сад ћу да му прођем са друге стране. Да се Инсан усере.
Ну. Било је то ауто коме је радио само лијеви фар.
Скрши се Хусо.
И то.
Трећи пут, што нема везе са Србима, Хусо купи Моторцикл.
Трећи пут ноћ на макадаму.
У сусрет иду два свјетла.
Сад ћу да прођем између њих.
Да се види ко је Паша.
Ну. Било је то ауто којем су радила оба фара.
Скрши се Хусо.
И више није дошао кући.
На Џенази, локални Пјесник прочита Пјесму у прози, о Хуси који је волио Мрак а погино од Свјетла.
*
Босна и Херцеговина је Земља коју нико њен не воли а она воли Охаер.
На Џенази мора да се прочита та пјесма.
Вољела је Охаер а погинула од Српске.
Толико је пута покушала да прође крај ње или кроз њу.
И сваки пута се скршила.
Предлажем да Џеназа буде Првог Марта.
Босна и Херцеговина не постоји.
То је нешто што има територију а и нема.
Нешто што је заједно а подијељено.
Као Подунавска Конфедерација.
Има је а ниђе.
То није Југославија у малом.
То је Југославија у Ћенифи.
Кад хоћу са још већим гађењем да говорим о Босни и Херцеговини, онда ћу да је назовем Босна.
Ни Босна, дабоме, не постоји.
Постојала је док је био жив Моша Пијаде и, евентуално, Мак Диздар.
Босна је само ријека.
Као кад би неко Србију звао Морава.
Ил Хратску, Сава.
Босна је Виртуелна Држава изнад Сарајевске Котлине.
И само у тим политичким и припадничким главама постоји. Већ код Какња, од тога нема ништа.
Босна и Херцеговина је прва Земља Вирус.

уторак, 25. фебруар 2020.


ЗАПАД СРБИМА ФОРСИРА
ДИКТАТОРСКО-ЛОПОВСКУ
АУТОРИТАРИЈУ
И КУРВАЊСКУ ОПОЗИЦИЈУ,
КАО ПРЕДИГРУ
ЗА ПОДАНИЧКУ ВЛАСТ

Све што се догађа овдје, послије пада Социјализма, догађа се ради стварања комплетне основе и потке која ће разграђивати НДД Сферу.
Нацију Државу Друштво.
На штагод помислио.
Приватизација. Кредити. Јавне Набавке. Цензус. Избори. Судство. Странке...
Генерални циљ је да се форсира нестручност, некомпетентност, анационалност, корупција, криминал, пљачка, отимачина.
Све је то толико познато и банализовано да не треба објашњавати.
Само наивна Опозиција, НВО сектор, појединачно незадовољни кордони, и легије болесника општег друштвеног смјера, искрено мисле да због тога треба нападати Власт, Владајућу Странку, Режим, Лидера, Вођу.
Западне структуре их гурају у то, сугеришући им да су они та демократија, вриједност, образ и напредак, који сви, Запад нарочито, а Грађани, ко озебо сунце, чекају колико сутра ујутро.
Ну.
То је срачунато да се стање даље генерише а не мијења.
Непрестаним непродуктивним нападима на легално изабрану Власт, она се учвршћује, диже јој се популарост, активирају се условни рефлекси да се она брани. И да иде даље и дубље, у ономе што јој је омогућено.
Јавне набавке, нпр, легално омогућују пљачку. То не мора да изведе Власт. Извешће и Приватни Сектор.
Опозицији је забрањено да се са Властима такмичи у Националном Програму.
Да не би била конкурентна.
Да би остала, и селектовала се, послушничка.
Да би остала неспособна.
Такве и Медије форсирају. Са Новинарима, Медијашима, који мисле да су задужени да буду коректив Властима, Каћун Демократије, Добош Другог Мишљења. Генералићи.
Шетајте за нешто друго, ко госпоја кучиће. Само Лава не дирајте.
Негдје је Лидеру допуштено да национализује, србује, непријатељизује. Негдје, гдје Лидер, заиста србује, или претјерује, по њиховим мјерилиа, он се проглашава општом опасношћу и на њега се дјелује комбинованим процесима.
Али и њему је дозвољено да има Власт која има афере, од корупције, до диплома.
Јер се то лако користи против њега.
Потребно је да се стање самодегенерише, како би, када се сва кола расточе, на Власт дошли Послушници, Потурице, Издајници, Нудигузи, Суфлоиди.
У Србији, на Косову, у Црној Гори, у Републици Српској, у Македонији, све ово имамо ко на длану.


понедељак, 24. фебруар 2020.


ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ
ЕСДЕЕСА ЈЕСТЕ ТО
ШТО ЈЕ СТРАНКА
БЕЗ ЧЛАНСТВА

Зато Мирко Шаровић, не представља никога, осим Сарај Чадор.
Да Есдеес има проблема са Чланством, то значи са Страначком Организацијом, видљиво је одавно.
Још откако је постало јасно да нема никакве снаге у Бањалуци.
Велика урбана агломерација, тест је за сваку Странку.
Без обзира што многе мање Странке могу да вјештачки егзистирају, на основу БО Дијагнозе.
Једноставно, Политичка Странка која жели да буде пресудна у Власти, или у Опозицији, мора бити јака у највећем граду и у другим великим градовима.
◘ Есдееса нема у Бањалуци, Требињу, Добоју, Зворнику, Приједору...
◘ Добој, који је представљан као бастион Есдееса, између КВОТ, четири планине, преко ноћи је преименован у Друштво љубитеља лептирова и нестао са радара и карте Есдееса
◘ Стање у Бијељини није нимало друкчије од добојског. Штагод се догоди за Локалне Изборе, остаће та дијагноза. Само још није формализовано као што је Добој.
◘ За Добој и Бијељину, није кривац, ни индуктор, СНСД.
Есдеес, одраније нема те велике средине у свом саставу. Јер није имао Организацију Странке, већ Странку Добрих Домаћина. Које смо заборавили као њихову синтагму. А била је врхунска подјеба српској сиротињи раји.
*
Шта је посљедица таквог стања.
● Мирко Шаровић, односно Есдеес, не представља никог и не говори у име неког. Већ у име своје уске групе.
● Есдеес постаје манипулативни фактор Политичке Сцене Републике Српске и БиХ. Квалитетнији него што је ПДП, који је у ту сврху и формиран.
● Слаби се квалитет Опозиције у Српској. Слаби се квалитет Политичког Мозаика, уопште, у Српској.
● Отварају се и Српска врата унитаризацији, издаји и потуриштву.
● Анархизација и хаотизација постају легитимни процеси на Политичкој Сцени. То се може детектовати кроз Улицу и рушење Скупштине, као највидљивије опозиционе представе. Које практикује и води и Есдеес.
● Есдеес, пошто губи Чланство и Бираштво, на Изборима за парламенте, али и за појединачне кандидате, окупља оне који су Против.
Слојеви Бирача, који су против, аморфни су, неповезани, неупотребљиви за било коју идеју, напретка или назатка, више су анационални, или противнационални, него национални.
На подршци тих слојева, тешко се може побиједити на Изборима.
А и кад се побиједи, не може се владати. Јер не представљаш никога.
Што Власт чини манипулативом, са много већом штетом него за вријеме опозиционарства.
*
Стога, пошто је одаво прешао егзистенцијалну границу Политичке Артикулације, да не кажем Националног Политичког Програма, Есдеес мора да буде демонтиран са Политичке Сцене.
А Есенесде мора да се оспособи да то претвори у јачање Рационалног Национализма и Орбановог Суверенизма у Републици Српској.

петак, 21. фебруар 2020.


САРАЈЕВО
НЕЋЕ
ТАКО ЛАКО
ДАТИ СВОЈ
УСТАВНИ СУД

Ту ће им помоћи и Присарајска Србенда Шаровић, који извикује да је СНСД дао односно земљиште својим  члановима, и да су га, неки, преписали на себе.
Мада је тај проналазак, одавно, први пут примијењен на подручју Рогатице. За вријеме Есдеесове Власти.
Па зато диже панику, грају и галаму.
Ну.
Шаровић жели скренути воду. Није битна Република Српска. Битно је да ови нешто краду. Ни њима није битна Република Српска.
Приједлог Закона о замјени страних судија у Уставном Суду, тешко ће проћи.
Сарајеву је још остао тај Унитаристички Пункт.
И Америчка Амбасада.
Сарај Чадор ће поднијети још једну годину нефункционисања Власти, или више, као и поводом АНП-а.
Сарајеву одговара да Заједничке Институције не функционишу.
Тако ни Хрвати ни Српска, не могу ријешити кључне проблеме свог опстанка.
А када се и пристане на замјену Страних Судија, појавиће се кључни проблем надлежности и функционисања Уставног Суда.
Посебним законом се мора регулисати којим подручјима се бави Уставни Суд БиХ, ко може поднијети Апелацију, које су му редовне процедуре.
БиХ је компликована творевина.
Она није Једноуставна Земља.
БиХ има више Устава, који су прошли процедуре оцјена компатибилности са Уставом БиХ. А то значи са Дејтонским Споразумом.
И, УС БиХ, нема шта да ради у подручјима надлежности других, нижих Устава.
БиХ има више Уставних Судова.
Уставни Суд БиХ, стога, мора да буде ограничен на мали број надлежности.
Те надлежности морају да буду високог нивоа а не из баналности и свакодневице.
То се неће моћи издејствовати са Сарајевом.
Тако да за Босну и Херцеговину, нема наде.
Нема Суда, нема Уда.

четвртак, 20. фебруар 2020.


ДОСТА ЈЕ
И АМЕРИЧКЕ
АМБАСАДЕ

Још је Живко Радишић, као Српски Члан Предсједништва БиХ, јавно протестовао против Америчког Амнасадора и имао сукоб са њим. И њом. Амбасадом.
Ми се двадесетпет година јебемо са Америчком Амбасадом.
Досадно је и гадљиво.
Мада су, неки, отишли из БиХ са уредним сексуалним животом, који смо им приуштили, и са тугом, да таквог више неће имати.
Ми, овдје, баш, немамо среће.
Док, негдје, Амамб дођу са захтјевима да једу, ми овдашње морамо да јебемо.
БиХ није нормална земља и зато не може опстати.
Ни у једној, чак и ненормалној Земљи, Амбасадор не разговара са Шефом Државе.
И не пријети.
Амамб је изнио чињеницу да они, УСА, овдје 25 година стоје на блатобрану БиХ и улажу паре и да неће гледати како неко то угрожава па ће испоручити посљедице, у таквим случајевима.
Тако Амери кажу, Јебаћемо вам матер.
Чињенице, пак, стоје друкчије.
◘ Амамб у БиХ, увијек је на страни Муслиманског Унитаризма. Никад није на страни Дејтона и Тројне Равноправности Нација.
◘ Амамб у БиХ, увијек је против Срба и Републике Српске.
◘ Амамб у БиХ, скоро никада није имала јавну подршку Стејт Департмента за оно што је радио њихов Амбасадор.
Што може значити да је то комплот-политика ко зна којих седиментних слојева у Америчкој Каљуги.
◘ Амамб је увијек у БиХ, нарочито у Републици Српској, форсирала Опозицију и Рушитеље.
Тако је било са Лагумџијом, нпр.
Тако је сада са Педепеом.
Тек у свјетлу пријетњи које је Додику изрекао Амамб, може да се разумије претходни одлазак руководства Педепеа код Америчког Амбасадора.
Нормална Српска Партија, тако нешто никад не би себи дозволила.
Стога је и логично да Шаровић и Бореновић не смију нигдје да се појаве гдје се говори и чини нешто за Републику Српску. А против Муслиманског Унитаризма.
Имају страх и забрану.
◘ Амамб у БиХ, деценијама, мирно гледа како Сарај Чадор у изборним вјерским махинацијама, елиминише Хрвате као трећу нацију у БиХ.
◘ Амамб у БиХ, деценијама, подржава нелегалан, неуставни и недејтонски инструментаријум који је у рукама Муслиманског Вођства и Сарај Чадора.
Стога немају утемељења да говоре о Рушитељима Дејтона.
*
Додик треба да објави Транскрипт састанка са Амамб.
И да то преточи у праксу са свима.
Република Српска нема шта да крије.
И да се, више, не састаје са Амбамб.
Има, ваљда, неки српски помоћник у МИП-у.


среда, 19. фебруар 2020.


ШТА НИЈЕ УРЕДУ
СА СРПСКОМ
ОПОЗИЦИЈОМ

Њихово Српство.
То не значи да је све друго уреду. Нити да је Српска Власт, Голо Српство.
Ну.
Ти својеврсни Носоинсталатери, трпачи носа у свашта, нису мајстори за Опозиционарство. Нису ВКВ. Нису дипломирани инжењери за Опозицију. Нису, дабоме, ни доктори.
Они су Болесници.
Опозиција, у Политици, значи да се ради о Опоненту, о Супротности, Супротставу, о својеврсном Отпору.
То се постиже Политичким Програмом којег Странка инјектује међу Бираче, спомоћу Организације. Нешто се може постићи и у Јавности, мреко Медија, или Лидера, који има магнетизам код иступа.
Ако је лидер Пичка, не може пропагирати Курац.
Политичко Опозиционарство је утакмица која се одвија на Политичком Игралишту.
Власт бира Страну а Опозиција бира Дресове.
Власт увијек креће са Центра, Опозиција увијек баца Аут.
У та Угралишта не спада Парламент, Улица, Медији, Анархија, Протести...
Она могу да се користе, али као помоћни терени.
Не могу се претварати у Главни Терен, мислећи да ће се Публика, са главног, пребацити, за исте паре, на лоше и неуређене трибине.
Опозиција не разумије да су Бирачи и главне и помоћне судије.
Они мисле да су то Амбасаде, Фондације, Донације, Сороши, Сероши, Странци Усранци, ЕУ, НАТО...
Опозиција непрестано настоји да убиједи Бираче у то како је Власт никаква, лоповска, криминална, корумпирана, фамилијарна, нешколована, фалсификована...
То не даје никакве ефекте. Само чини подсвјесну пропагаду владајућој странци или њеном Лидеру.
У подсвијест Бирача, Опозиција, тако, сваког дана, убацује инјекцију: Ови њима не могу ништа.
Долазимо, дакле, до списка грешака Опозиције.
◘ Нема Политички Програм
◘ Игра на погрешном Игралишту
◘ Од погрешних Судија траже да суди утакмицу
◘ Погрешна Љубавна Писма шаље Бирачима.
*
● Политички Програм је, мало, компликована ствар. Он је пројекција, заснован на Идеологији.
Пошто, данас, више, нема Идеологије, Класа и Маркса, мора да постоји нека Идеја око које се странка окупља.
Ако не постоји ни Идеја, мора да постоји јак Лидер, заиста јак, кога широко чланство и јавност подржава, или ауторитарно јак, који је поклопио све Медије, Институције...
Политички Програм је различит од свакодневне Акције, Власти или Опозиције.
Али и свакодневна активност, мора да се, барем подсвјесно, код Бирача, уклопи у Идеологију, или Идеју, или да се подведе под перцепцију о Лидеру.
У данашњем времену општег насртаја на Нацију и Државу, Политички Програм може само да буде националан.
Не можете у Сахари продавати вунене Накурњаке.
А не можете их нудити ни бесплатно.
● Игралиште које користи Опозиција, на истом је мјесту на којем је и Андрићев Ћоркан. И на којем је суманута Пинкова Задруга.
То је непродуктивно за Опозицију а штетно за НДД Сферу.
То је исто као и кад би довели одбојкаше да играју одбојку, на терену на коме се одвија кошаркашка утакмица.
Прво би попиздили кошаркаши а онда би попиздила и публика.
● Опозиција непрестано позива ОХР, ЕУ, Амбасаде, Суд у Стразбуру, Уставни Суд... да санкционише Власт. То је на површини. Испод површине, то је много усраније. Ако га ви не склоните с Власти, ми смо немоћни.
Бирачи то препознају као тужну причу. У којој неко сваког дана моли Шумара, да иде у кућу и јебе му жену.
Опозиција служи некоме. Сарајеву. НАТО Пакту. Вучићу. Противницима Српства.
● Данас у Народној Скупштини, главна Пробојница Педепеа, иначе, као Мачевалац ушла на утакмицу кошарке, напада неки закон и разне грешке које су тамо скаламбурене.
Она мисли да ће Бирачи сада да попизде, купе Правописе и сви чекају Изборе да гласају за Педепе.
Инсистирање на словним, граматичким, правосписим грешкама, одавно је заведенео као мањак Интелигенције.
Нарочито данас, када су сви неписмени. Када је Професор СМС и учитељ и наставник, и лектор и књижевник и диплома Српског Језика.
То није Љубавно Писмо Бирачима.
То је зајебавање Бирача.
*
Из овог излазе само два могућа закључка.
► Кад би се сутра, неким чудом, појавио Опозиционар, прво би упитао, Ко вам је ово радио.
► Опозиција, и у Српској и у Србији, никад неће побиједити помоћу Бирача. Може доћи на Власт, али побиједити не може.
Може доћи на Власт само уз помоћ Улице, Анархије, Странаца Запада...

уторак, 18. фебруар 2020.


БиХ
ХРВАТИ ИМАЈУ,
УНЕКОЛИКО, СРБЕ УЗАСЕ
 И УНЕКОЛИКО, ХРВАТСКУ,
СРПСКА ИМА, УНЕКОЛИКО,
ХРВАТЕ УЗАСЕ И
УНЕКОЛИКО, СРБИЈУ,
САРАЈЕВО НЕМА НИКОГ

Врабац би, у овој ситуацији, упитао Међеда, А што се, онда, курчиш у авиону.
Нерационалност политике бошњачких политичких, вјерских и паравојних вођа, траје од самог почетка распада СФРЈ.
Она је условљена чињеницом да је муслимане у БиХ, лоше вођство увијек водало од сокака до сокака, увијек као служинчад и наполичаре, увијек без свог политичког интереса и националног сидра.
Условљена је и објективном неспособношћу да се разумије и предвиди ток догађаја, да се реално постави тактика и стратегија.
У муслиманском корпусу у БиХ, Политичке Интелигенције за то није било.
И, нема је ни данас.
Главна чињеница је да се Бошњаке заварава да су Нација.
То њима нико не спори.
Ну.
Проблем се јавља унутра а не извана.
Унутрашње национално биће, Национална Свијест, ако не постоји у довољној мјери, ако није финализована, не може да се политички артикулише.
Без Политичке Артикулације, нема Политике.
Нема Државе. Нема Националног Интереса.
Политичко Вођство Сарај Чадора, јер Бакир и Клика СДА, претворила је Бошњачку Политику у један Чадор, једну Котлину, одвојило се од сваког другог подручја у БиХ, не само хрватског и српског, већ и тузланског, бихаћког, кладушког, зеничког, мостарског.
Оно чучи у Сарајеву.
И са њим чучи Америчка Амбасада.
Понекад се јави неки ПИК, Круг 99 и наводна Квинта.
Али. Све је то око Чадора.
Бошњачко Вођство у Сарајеву, успјело је против себе окренути сваки дио БиХ. И Хрватску и Србију.
Оно, непрестано, продукује центрипеталне силе, из те Котлине, а оне, непрестано, производе још веће центрифугалне.
Оно, непрестано завађа муслимане са хришћанима, Бошњаке, са Србима и Хрватима.
Умјесто да прихвати Пливајући Дејтон, да се одржи какватаква БиХ, гдје би муслимани имали неку ширину, то Вођство се опредијелило за Трап.
Бакир Изетбеговић, из тог Трапа, а и свог менталног и ратног, извикује, Недао бог да крену.
Он пријети Ратом.
А требао би да зна, да у том Рату нико не би био уз Сарајево.
БиХ не би опстала.
А Мир би био без Анекса.
Срећа је, само што, тај Бакир и тај Сарај Чадор, немају, више, шта жртввати за БиХ.
А нема ни БиХ.