петак, 20. октобар 2017.

БЕРЛИНСКИ ПРОЦЕС
ЈЕ ОКУПАТОРСКА
ОФАНЗИВА
ЊЕМАЧКЕ НА БАЛКАН

Ту скоро, прије неки дан, идејни творац Берлинског Процеса, Кристијан Хелбах, изасланик МСП Њемачке. Дао је интервју санџачком листу Данас који излази у Београду.
Ајакомеће другом.
Берлински Процес је, иначе, милионита варијанта Европске Сплаћине о интеграцији, сарадњи и повезивању овог Бујадишта. Од Подунаске Федерације, Југоисточне Европе, и њене Транспортне Заједнице, СТЈЖ, Пјесме са Биквца до Западног Балкана.
Смишљен је, дакле, да нешто засере, нешто замаскира, неког завара. А двоје од тога трога, односи се на Балканце и над њима ланце.
Таква је будалаштина у питању да је чак и мене срамота.
Разбили нам Југославију, њену привреду и тржиште, поубијали нас, омогућили и да се ми поубијамо а онда у Берлину креирају Процес у коме се ми повезујемо, сарађујемо и тргујемо.
Шта је циљ Берлинског Процеса, чиме се хвали Хелбах.
● ИТ Самит
● Транспортна Заједница
● Саобраћајна инфраструктура
● Размишљања о обнови школа и болница
● Проширење њемачког програма Дуалног образовања
● Регионална канцеларија за сарадњу младих.

Све је, дакле, Лук и вода.
Ту нема ништа од развоја Економије, Поизводње, радне стабилности, Самосталности, Независног просперитета и јачања.
Европска Унија, а то је данас Њемачка, овим само обогаљује и осиромашује Балкан.
То је радила и протеклих двадесет година.
То је Нова Њемачка Офанзива на Балкан.
Нису задовољни одјеком поклича Боље Пакт него Рус.
То је једнако монструозно пражњење Простора и Територије, као и на Блистоку.
Политичка Свијест овог цијелог подручја треба да се тргне и постави ултиматум ЕУ.
Иили Партнерски Однос Брисела и сваке овдашње земље, или прекид инеграција. И враћање им Главића. Поглавља.
Случај Хрватске, која је доведена у ситуацију да се задужује код Руса, на основу претходно самогрешне и инострано инструисане пропасти Агрокора, а то значи и цијеле Економије, осим Туризма, показује какав је однос Њемачке, и ЕУ, према једној овдашњој земљи.
Која је била миљеница, и распадна, и сецесионистичка, и католичка, и бриселска, и њемачка и натовска.
Хрвати су, дабоме, једнако глупи као и сви Балканци.
И никад неће схватити да је Јака Хрватска требала само Социјалисичкој Југославији.
И више никад никоме.
Али би то требало да тргне остале.
Мада је то илузорно. Са оваквом гарнитуром у Сарајеву и Беграду, елементарно глупом за трендове.


четвртак, 19. октобар 2017.

ВЛАСТ СРПСКЕ
ПРАТИ СРБИЈУ
У ПОДЛАСКУ НАТОУ
А СЗП ПРАТИ ВЛАСТ.
ТО МЕ И БРИНЕ.

Декларација о Војној Неутралности Српске, коју је усвојила Народна Скупштина Републике Српске, копија је Србијанске Војне Неутралности.
С тим што је Србијанска неутралност лажнија од босанскохерцеговачке.
Већина БиХ воли да је под Нато Пактом. Они, у Сарајеву, читаву историју, уживају да буду под неким.
Република Српска, пак, види у томе опасност по Опстанак и Самосталност.
То је суштнско питање.
Ми нисмо против Нато зато што нас је бомбардовао. Било би то краткорочно и јогунстао гледање.
Србија је потписала ИПАП са Нато Пактом. Што је горе и теже од уласка у Нато. Јер, Нато може у Србији да ради шта хоће. Више него да је чланица.
Зато је Србијанска Војна Неутралност лажна.
А садашња Власт Србије, са Вучићем на челу и Вучићем на зачељу, од три пакета у који је упала, Брисел, Нато и Косово, неће изаћи ни из једног.
Српска и Србија морају, по питању Нато Пакта да се раздвоје.
Мислила Србија озбиљно, а не лажно, о војној неутралности, или не мислила.
Јер. Наши су интереси различити. Национални Интереси.
Интерес Српске је Опстанак и Самосталност а интерес Србије је да се ријеши Косова. Мада то тамошња Власт представља као Да се ријеши Косово.
Друго. Србија и ако уђе у Нато, остаће Србија. А БиХ, ако уђе, Српска губи своје дејтонске референце.
Бриселске и Нато Интеграције БиХ имају, као један од циљева, поништење Републике Српске.
Стога Српска не треба да геда Србију. Чак и ако она крену у Нато Пакт.
Него треба да се  припремимо на дугорочну борбу.
Иако смо мали. Како ми рече данас један мој друг, Новинар.
Иако смо мали. Јер, за Пентагон, или за Кину, сви смо мали. А то не значи да треба да сједнемо на њиву и чекамо да гром пукне у нас.

среда, 18. октобар 2017.

ЗАШТО ОПОЗИЦИЈА
НИЈЕ НИ СРПСКА,
НИ БИРАЧКА,
НИ ДЕМОКРАТСКА,
ВЕЋ ЈЕ РУШИЛАЦ СРПСКЕ

Када сам почившем Оцу говорио да нешто не зна, да не треба крмке ранити догод има куруза па онда продавати, већ продавати кад је најбоља цијена, или слично, редовно ми је одговарао Како то да ништа не знам а знао сам те направити.
Гледам у њега. Лако ти се курчити кад Очеви праве Дјецу. А Синови не могу да праве Очеве.
Кад сам Додику говорио да нешто око Организације не зна, он је редовно одговарао Кад све знаш, оснуј себи Странку и побиједи.
Гледам у њега. Српској треба ова странка а мени не треба оснивање странака. Мени треба Ова Странка, и двадесет година након моје смрти.
Одбрамбени механизми незнања се веома мало мијењају у историји људске свијести.
То се прикрива новим грешкама.
Опозиција у Српској, Савез За Промјене, њихова руководашка структура, Есдеесова, прије свега, јер је наивнија и незналачкија, мада је и Педеепова слична али имају Иванића који је свјесно, прије двадесет година, ушао у Аранжман, не зна ни дјецу правит.
Не знају шта је Опозиција. Не знају шта је Политика. Не знају шта је Власт. Не знају шта је Република Српска. Не знају да БиХ није ништа.
Разлика, у политичком нивоу, између мог Живка и њих само је у томе што је он узгајао Крмке а они узгајају Говедарицу.
Трагично блаћење Републике Српске, које проводе својом анархоаутистичком блокадом Народне Скупштине, показује само три ствари.
1.    Да не знају ништа.
2.    Да слушају Америчку Амбасаду. Или неког њиховог изоколног изасланика.
3.    Да сву трагедију и циркус приређују само да би избјегли да се изјасне о било чему битном за Републику Српску.
Њихов јасан циљ је срушити Парламент. Онемогућити функционисање Политичког Система. Онемогућити функционисање Државе Српске. Испразнити Републику Српску од било каквог политичког садржаја и такву је, као погажену гљиву прашњару, предати Сарај Чадору.
Кадгод Савез За Промјене поведе неку рушилачку акцију у Српској, Федерација изађе са лажним али свјетлећим подацима оптимизма и успјеха. Прошли пут су рекли да су тамо сви, и кантони, и жупаније и Федерација у буџетском плусу. Сада су изашли са узлетом запослености која је посљедица политике Владе Федерације.
Ми смо у Белом Оделу а ви, у Републици Српској, у говнима сте.
Јасно је, дакле, за кога ради Опозиција Републике Српске. Ради, и претвара се, у Опозицију Републици Српској.
Њихово очекивање од блокаде Народне Скупштине, и дувања у звиждаљке без кесица, јесте, а тако им је и речено, да ће то произвести масовно незадовољство Широких Народних Маса и Бирача и да ће се они дићи, са грабљама, рогуљама и подворима, јер су сиротиња и ништа друго немају, по градовима и селима, а нарочито у Бањалуци, и срушити Мрски Режим и Дрски СНСД.
Сазап мисли да ће им блокада Народне Скупштине донијети гласове на Изборима сљедеће године.
У томе и јесте темељно незнање Опозиције.
Оно је такво да им не вриједи ни рећи да не знају.
Опозција мора имати одговор на свако важно и неважно Политичко и Национално Питање. Мора и Власт, али не мора увијек да га искаже.
Опозиција не може избјегавати да се изјасни. Власт може.
Друго.
Структура Бирача која подржава Опозицију своди се на неколико сегмената.
1.    Чланство тих странака.
2.    Организациона структура.
3.    Противници и непристалице Власти.
4.    Уски круг Крпеља, Болесника, Амбициоида, Нарцисоида.
5.    Ужа родбина садашњих гузељаша на позицијама.
Сазап мисли да су ту и они, она скоро Половина, који не излазе на Изборе. Да су и они против Власти. Да су разочарани па не излазе. Али ће изаћи на улице да у Демократским Промјенама, умјесто ноша Опозицији подбаци Функционалне Фотеље.
Оћекурац.
Управо тај апстинирајући сегмент Бирача никада није за Опозицију.
Што не значи да је за Власт.
И Сазапово очекивање је лудом радовање.
Они се, Савез За Промјене, претварају у нови Српски Ријалити.
Они су Армада оног Пинкаша и оног Хепијаша.
А Народ. И Бирачи.
Па, као и тамо, гласаће да неко остане, да неко отпадне. И, на крају ће остати дватри убогаша.
Бореновић, Говедарица, Чавић.
И Ријалити Сазап завршиће се у јесен 2018е.



уторак, 17. октобар 2017.

ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ
-      ЦРНАЦ У ТУНЕЛУ

Откако сам постао Министар, прије скоро двадесет година, слушам нарицаљке из руководства и активаријума Српске Демократске Странке, о томе како је све пропало. Како ће Баба уништити Српску. Како ће Тракторист да јој узоре Гроб. Како су Криминалци преузели Власт. Како Оде Маст Упропаст.
Несхватљиво је да је та обична људска особина, или болест, самодепресије, самооцрњавања и оцрњавања свега око себе, као болест предаје, болест одустајања, болест аутизма, болест дављеника који је добровољно ушао у живи пијесак, у стању да пријеђе на колективитет, какав је Политичка Странка. Или на умјетност, у појединцу или у цијелом правцу.
Као да је све почело оном пјесмом Радована Караџића о Сарајеву.
Али, било је и прије. У филмском стваралаштву, за вријеме Социјализма. Такозвани Црни Талас.
Та филозофска Немоћ човјека Да Буде, да се укључи и преузме одговорност, доводи до болести, пјанске или аутистичке, свеједно.
У Политици је то, већ сада, евидентно као Политички Правац, Црни Талас Опозиције.
Више од деценије, Опозиција у Српској, и Опозиција Српској, убија Србе у Српској у појам о томе како су пропали, како су помрли само још то не знају, како су их опљачкали и изварали, како су им сахрану одржали, јер ће послије бити скупља а неће имати ни пара пошто ће и њих покрасти.
Као у оном вицу о Хаси и Фати. Коју је Хасо желио да убије а да се не види и да не иде у затвор. Па се савјетовао са доктором. Ећим видио да је будала па му каже Сваки дан јеби Фату три пута. Али јеби крвнички. За три мјесеца ће умријети, ко од Сушице.
Дан пред излазак деведесет дана, сједи Хасо пред кућом. Кост и кожа. Сунча се, грије се, прољеће долази. Али, ни муве не може да склони са лица.
Наилази Хусо. Што Фата нако пјева по кући. А шта ће, јадница, пјева а не зна да ће сутра умријети.
Зашто Српска Демократска Странка личи на Хасу.
Зашто сваког дана одређује, уз помоћ Педепапана, руководства Педепеа, датум Смрти Српске.
Ако тај Есдеес Руководни Булументаријум,  на челу са великим политичким Умњаком, познатим под библијским именом Гацкус Говедариус, не може да схвати основну филозофску поставку Политике, да нико никад није добио Изборе сијањем мрака, пропасти и песимизма, требао би да зна да Стање Ствари стоји посве друкчије.
Скоро 400.000 регистрованих возила је у Српској. Само то, нпр.
Па да су сви Запорошци и Трабанти, Мајку Им Јебем, и то је неко богатство. И није пропаст.
Од педесетак градова, величине као Бијељине или Бањалуке, које сам обишао у задње три године, по еунијској и натовној Европи, ни један није уређен, богат и ведар, као што је Бањалука или Бијељина.
Сад сам био у Старој Загори.
Бугарска је у ЕУ и у Нато Пакту.
Град је, по величини, између БН и БЛ.
У центру града су им тротоари као да су бомбардовани.
Таквих нема ни у бијељинском предграђу.
Поклопце за шахтове праве од бетона. Па су им поједине коцке, између арматуре, поиспадале и тако то стоји.
Општа прљавштина и неуређеност.
Ђесу паре. Па, покрали Есенесдеовци.
А кад смо, трећу ноћ, дошли у Бијељину, центар града блиста. Ко Париз.
И други градови, у којима сам био, чак и познате туристичке дестинације, такви су и гори.
Градови који нису имали Рат и чија се земља није распала.
Рукомудство Есдееса и Педепепрдоње, Лукаводство Педепеа, требало би да оду мало по Животу Европе а не само да сисају памет на воркшоповима. О томе како ће својом имбецилношћу, која је зачин за имбецилност странаца, да сруше Режим. И они да узјашу. Постану Поглавице и оду у Легенду.
Мрачњаци и Самопрчњаци.

понедељак, 16. октобар 2017.

ФОТОПИС
ИЗ СТАРЕ ЗАГОРЕ
- ВЕТЕРАНИ ИЗ СРПСКЕ ОСВОЈИЛИ СРЕБРО НА БАЛКАНСКОМ ФУДБАЛСКОМ ТУРНИРУ

СА ГРЦИМА КОЈЕ СМО ПОБИЈЕДИЛИ

 СА СРБИЈОМ ИЗ НИШ КОЈУ СМО ПОБИЈЕДИЛИ И ОСВОЈИЛИ ПРВО МЈЕСТО У ГРУПИ. ФИНАЛЕ СМО ИГРАЛИ ПРОТИВ БУГАРА, 0: 0, И ИЗГУБИЛИ НА ПЕНАЛЕ.

 БЕЗ МЕНЕ, ГОЛМАНА И ЈОШ ПОНЕКОГ, УЗ ОДГОВАРАЈУЋЕ ЗАМЈЕНЕ, ОВА ЕКИПА МОЖЕ ИГРАРИ У НАШОЈ ПРВОЈ ЛИГИ.

 ДОДЈЕЛА МЕДАЉА. МОЈ ДРУГ БОРО. НИЈЕ ЉУБИО БУГАРКУ.

 ДОНИО КУЋИ.

 ИСПРЕД ЦРКВЕ У СТАРОЈ ЗАГОРИ.

СТАДИОН БЕРОЕ. У ЊИХОВОМ СПОРТСКОМ КОМПЛЕКСУ ЈЕ ОДРЖАН ТУРНИР. УСЛОВИ БОЖИЈИ, ОРГАНИЗАЦИЈА ДОБРА, СУДИЈЕ И БУГАРИ ИГРАЧИ НЕКОРЕКТНИ.

четвртак, 12. октобар 2017.

Одох у Бугарску да играм фудбал.
Требали смо ићи у Шпанију али су главни Геостратези у екипи, Лијево Крило и Задњи Везни, рекли Море бит рата, па смо одустали.
Моја фудбалска каријера се сели на Исток.
Зовите ме Млађано Бугарче.
ТЕРОРИЗАМ ЈЕ
ПРОЈЕКТ
ПРОМЈЕНЕ
СВИЈЕСТИ

Што значи да је то иманентно Западни Пројект.
Али, као и сваки такав пројект, предвиђа и спонтано и неизнуђено укључење свих заинтересованих и талентованих.
Запад, дабоме, користи постојеће услове, које је створио Колонијализам, Глобализам и Неолиберализам, и проблеме Егзистенције, Колективтета, Вјере и Нације, претвара у незадовољство под робном марком Тероризма.
Тероризам није срачунат да ријеши било који проблем муслиманског свијета, арапскога, црног или сиромашног.
Његов главни циљ је промјена Масовне Свијести у Европи.
Стога је он упоредни пројект са неколико других.
● Еуинтеграције
● Натокупација
● Генерисан и индукован прилив Миграната
● Дерегулација Државе
● Растројавање Нације
● Неолиберализам
● Морганизам и Финансијерски Територијализам.
На тај начин, Запад постиже два важна циља.
Глобални Антагонизам. Крах колективитета и продуковање Слабог Појединца.
Та два предуслова су боља за владавину Свијетом него организовање Трећег Свјетског Рата.
Једина брана таквом глобалном тренду, данас су Русија и Кина.
С тим што је Русија, одавно, била и Циљ. А сада то постаје и Кина.
Запад је, ипак, кроз крах САД, почео да губи корак са Руским Колективитетом и Кинеским Напретком.
Цијену ће платити Европа.
Земље које су безусловно стале на страну Америке против Русије и добровољно прихватиле да постану полигон Тероризма као клиничко испитивање медикамената Промјене Свијести, Француска и Њемачка, најугороженије су.
Енглеска се није случајно извукла из тог импровизатива.
Европа не може да схвати трендове.
Пошто их више не креира, као некад колонијална освајања.
Мада је крајњи час да их схвати.
И да почне да форсира Државу Нацију.
Да да овлаштења Држави а Слободу Нацијама.


среда, 11. октобар 2017.

СТРАНСРБИЦЕ,
МАЊАК КОСОВСКИХ
БИТАКА
И КРАТКОЋА ТИТОИЗМА

Можда је највећа корист од Александра Вучића у томе што Србија има прилику да сазна каква је.
Самопонижење према Бриселу и Косову, очито, нису случајност и шугавост двојца Вучић – Дачић.
Нити је Вучић нешто у Србији приграбио, украо и фалсификовао.
Вучић је Пород Србије.
Неразумна понизност, у економском, геополитичком, еуроинтеграцијском, и певачком смислу, не може се објаснити Вучићем и његовом личном сервилношћу.
Као што Дачићево певање Ердогану није, у његовој глави, помешана локација Амиџи Шоуа и Међудржавног Сусрета на највишем нивоу.
То је Србија.
И с тим мора да се помири Народ Србије, а далеко је одмакао на том путу, Опозиција у Србији, а она, никуда и ниучему није одмакла, и Ретки Интелектуалиријум, који, осим, неког јавног гласа, нема било какве моћи.
Како Србија води бригу о себи, уназад много деценија, показује Косово.
Косово није шиптарско. То је Србија. Зато је и трагичнија лоша брига о њему.
Али је лакше за све окривити Тита и Комунизам.
Једина несерећа Србије, са Титом, јесте што је он прекратко трајао. За покриће све небриге о себи.
Али је, зато, дуготрајност Турака над Србијом, продужена са триста на петсто година.
Нешто је морало да надомести кратак Титоизам.
Као и давна 1389а.
Изгубили смо, у фудбалу, од Аустрије.
Нема везе, важније је да смо изгубили Косовоску Битку.
Вучић је само необорив доказ да Србија нема колевку за Националног Вођу.
И да ономе, у Србији, ко о Србији мисли као својој Колевци, Родини, Настамби и Свету, из кога може у Цео Свет, предстоји много деценија да умну крв пролива за Рационални Национализам.
За долазак Србије себи.
За Национално Достојанство, барем у мери једног малог Народа на Балкану.
Тај пут није лак а још више је неизгледан.
Очекивања да ће се догодити неко незадовољство људи у Србији, неки нови Пети Октобар, нека Револуција, неки Масовни Протести, па ће нека Јалова Гарнитура да изјаше из тих догађаја као Нови Лажни Цар, потпуно су нереалана.
Вучић, ако буде хтео да живи још Триста Година, владаће Србијом свих триста.
Тај Пети Октобар, мали Косовски Бој новије историје Србије, био је последица масовних тензија Колективне Свести, након Ратова и Распада вољене Земље. И Манипулација.
Такве се тензије више не могу продуковати.
Србија се, дефинитивно вратила у својих добрих старих Петсто Година.
Иста су очекивања у Српској. Догодиће се Улица. Народ је у сиромаштву. Обориће Режим. А ја ћу доћи Навласт. Да лежим. И нећу морати више, као бедни опозиционар, да, крај живица, режим.
И једни и други морају да се ухвате озбиљног Националног Посла.
Без обзира што је Српска у свом Националном Интересу, одмакла даље од Србије и што боље стоји.
Национални Интерес је као Кућа.
Никад се не завршава и увек око ње има посла.
Што пре заборавите Вучића и Додика, и пљунете у шаке, пре ћете доћи до Националне Идеје.
И знаћете шта Сутра треба да радите.
Јер је Данас већ отишло низ ветар.