понедељак, 24. новембар 2014.

3389.
СРАМОТА
ЗА
РЕПУБЛИКУ
СРПСКУ

Данашња Конститутивна сједница Народне скупштине, као да је одржана усред предизборне кампање.
Она је, истовремено, тужно финале једног двогодишњег периода шиканирања Републике Српске од стране Мисионара, Страних Праћеника и Рушилаца Режима. Шиканирања безграничним понижавањем не само онога што они зову Режим већ и многог од оног што је Српско и Српска. Што је њен државни и институционални оквир.
То се догодило и данас.
Потпуно је хијенизирано оно запјенушано и болесно кидисање на ННП, Најстаријег Народног Посланика. То је лешинарење најниже људске, културолошке и цивилизацијске врсте.
ННП није ту у улози вођења сједнице скупштине. Нити је он способан за то. Нити се то може научити за три дана. Он је у улози домаћина, у улози најстаријег, стога би требао бити најпоштованији.
А то што се он замјерио промјенашким хијенама, одлазећи из њиховог клуба и њихових клупа није разлог за понижавање тог човјека. Јер су га већ понизили што су га ставили и прихватили на листу. Саучествовали су са њим у одласку из неке друге групације а знали су његове гласовне и пролазне капацитете.
Истовремено, данашња скупштинска сједница почетак је нове ере праегзистенцијалног парламентаризма који ће газити све пред собом. Са константним циљем Рушења Режима.
Групација ЧГМБ, Чавић Говедарица Михајлица Бореновић, разориће Народну Скупштину.
На другој страни неће бити специјалних јединица да им се супротстави. Јер су кандидовани и бирани по посве другачијој технологији.
Добро што ће разорити скупштину али ће разорити и добар дио институционалног демократског имиџа Републике Српске. Претвориће је у циркус.
Уз напомену која је видљиво да Власт, или Режим, што им је драже, даје им и дио повода за њихову нехигијенску хијенизацију.
Стога се морају до краја јавно ријешити и снимци и пипци, и врапци и папци. А кривце и манипулаторе процесуирати.

Многи су заборавили на Републику Српску. 
3388.
ОПЕТ СЕ ДАНАС
ЋИЛИМАРИЛО
У САРАЈЕВУ

Мостови шумом а Миљацка друмом.
У Предсједништву БиХ уприличен свечани пријем поводом сутрашњег датума, када је далеке 43е у Варцар Вакуфу организовано засиједање Завнобих, као увертира пред јајачко Антифашистичко Вијеће Народног Ослобођења Југославије. Која се послије угушила у тим народима и народностима.
Предсједништво је било застрто са неколико врста и величина ћилима, што је неоспоран знак везе са јајачким и мркоњићким ћилимима 43е и бриселском еуропском перспективом БиХ. Ћилим а бриселски.
Ко се имало разумије у историју КПЈ, револуцију и антифашизам Комунистичке Партије, зна да је Друг Тито био мајстор шестоугаоне симетрије. Послије осмоугаоне. Ако је један имао цементару, онда су морали имати и остали. Ако је један имао Партизане, морали су да их имају и остали. Макар их измишљали. Ако је један имао народне непријатеље, морали су и остали. Ако се неком од народа догодио национализам, морао се догодити и свима.
Тако се у Мркоњић Граду догодио Завнобих.
Нема смисла да се, ту у близини, у Јајцу, одржи Авној а да његове претходнице нема у БиХ.
Тако је и био Завнох у Хрватској. И другдје
Завнобих нема никаквог другог смисла. Никаквог ту антифашизма није било осим српског. Част не тако малим изузецима, Карабеговићима, Мажарима и покој им души револуционарној.
Стога данашње обиљежавање тог датума, датума из земље коју је то Сарајево свесрдно рушило, обиљежавање у оквиру земље која је утјерана у границе у Дејтону, тамо у пизди мамтерној, гдје се умјесто преко Неретве, ишло преко Бурбона, нема никаквог симболичног, историјског и стварног упоришта ни континуума.
То неће моћи ријешити никакав закон о заједничким празницима, којег помиње Иванић, као оправдање због данашњег изостанка.
То не може закрпити ни Изтебеговићево позивање на равноправност и друге отрцане фатаморгане за Босну и Херцеговину у посљедњих двадесетпет година.


3387.
ЧИЈА ЈЕ ВЛАДИНА
АДМИНИСТРАЦИЈА

Пошто је дошло Коалиционо Доба, стигли су и подаци из Владе Републике Српске, по министарствима, о томе ко је гдје, кад и докад именован. И ко је члан које политичке странке. За припадност политичким странама нема података.
И ово што је дошло пуна је шака браде.
Јер. Министри и њихове секретарице, тачније Секретарице и њихови министри, нарочито ако су из туђе странке или партије, крију и списак мјеста која подлијежу конкурсима и именовањима. А камоли спискове људи. На тај начин свако штити свој феудални коридор у владиној администрацији.
Има и случајева да су министри пали с плафона, да и не знају шта обухвата њихово министарство и зашто би уопште разматрали кадровски мозаик, припадност, способност, ефикасност.
Есенесде је већ годинама најлибералнија политичка невладина организација на Балкану.
Чеда Јовановић, да то зна, напустио би онај свој ДЛС, како ли, и молио на кољенима, спавао на клупи, пред главном канцеларијом, да га учланимо.
Од 924 мјеста која су прикупљена у Влади, што укључује министарства и разне директорске позиције, позиције у надзорним и управним одборима, а што није ни близу свеобухватности, чланова Есенесдеа има 426.
46%.
Договор са коалиционим партнерима био је такав да Есенесдеу припада 75%.
Вршку странке сам говорио. Другови и господо, не можемо бити Режим са 46%. Како ћу Чавићу погледати у очи, кад га сретнем на улицу. Он ће да ме доживи ко губавца и помисли Ти Режим, Ви Режим, па ви не знате ни вратнице на тору да затворите.
А онда сам и ја престао да причам.
Владајућа Политичка Странка мора да искористи сваки стуб на коме почива. Владина Администрација, Посланички и Одборнички Мозаик и Страначка Организација.
За изборе и за позитивне поруке јавности и грађанима.
Сваки од тих стубова огледало је ВПС.
Ако посланик може да буде свако, ако одборник може да буде свако, ако у владиној администрацији може да буде свако, јасно је да неће свако гласати за ВПС. Гласаће само практични инетересанти.
По структури оних који су чланови Есенесдеа од тих 924 јунака, именована, постављена и исконкурисана, највише их је постало члан 2006е. Кад је Есенесде убједљиво побиједио.
Са 2007ом то је 118 јунака (87 + 31). 12.77%.
Јасно је да су ранија годишта пријема требала да буду заступљенија. Та скоројевићина разара раније страначке организационе структуре.
Још је поразнија чињеница да је 8.5% оних који су у чланство примљени непосредно прије или непосредно послије постављања или именовања на неку од малих или великих функција.
То је знак да је Владина Администрација затворен круг. Они се између себе мијешају као врућ кестен. Иди само формално се учлани, да нам не може нико да сере од оних страначких пацова.
Они су сами себи и бубањ и лото куглице и сузана манчић. МИЈ.
Предложићу новој Влади да да се за свако министарство купе челичне касе па да секретарице држе чланске карте свих оних који их имају, по неколико. Па како који министар дође, ако му случајно падне на памет да пита, она му извади, да простиш, сортиране ЧК које он треба да види.
Ово што Отпозиција и Странци Усранци серу о професионалности, експертности и слично, смијешно је размазивање балеге по чичку.
Потребно је увести пливајућу кадровску политику. Након сваких избора мијењамо оркестар. Изузетно, неко може бити у два мандата. Тад ће се у странкама створити конкуренција. Колико знаш, колико си користио странци, шта ће у току мандата странка да има од тебе у смислу угледа и опредјељења гласача и јавности.
Овако, Владина Администрација користи Политичке Странке као задње наивце.

Странке при томе могу и да падају. А они остају. Множе се и легу.

недеља, 23. новембар 2014.

МАРГИНАЛЦИ
УВИЈЕК
О УЈЕДИЊЕНУ
СНСД И СДС,
СА ЦИЉЕМ
УНИШТЕЊА СНСД

Прије него је Додик добио мандат, ономад, од Предсједнице Републике Српске Биљане Плавшић, Младен Иванић је био у Београду. И по повратку, пошто је и тамо подржана његова идеја да у Владу Српске уђу и Есенесде и Есдеес, а није прошла овдје, код Есенесдеа, вратио је мандат.
Тада је Слоба хтио да уништи Есенедсе, иако је тада Есенесде био много слабији од Додика.
И сада Шукало 260 саопштава исту формулу.
И сада је циљ да се уништи Есенесде.
Да Есенесде уђе у сарадњу са Есдеесом.
Да га Есдеес поведе у Сарајево. Код својих Бакира, Домовина и Комшића. На већ потписане споразуме.
Да, тако, Есенесде, поништи сву своју политику у посљедној деценији. Да призна Босну. Погази Дејтон. И легне на руду.
Младен Иванић је, тада, кад се вратио из Београда, био маргиналац.
Маргиналац је и сада. То што је укњижен као Члан П, не даје му историјску деминзију српске аустостраде дел соле.
Маргиналац је и Шукало.
Маргиналци никад не могу имати велике идеје. Нема велике идеје без велике жртве. Топла и мала муда не производе велику историју.
Есдеес је имао шансу да покаже своју одговрност.
Мисија за уништњем једне велике српске странке није одговорност.
Одговорност није ни покерисање са споразумима, декларацијама и договорима, без икаквих изгледних добитака. Које демонстрира Есдеес.
Република Српска ће морати да једно вријеме издржи ову вјештачку подјелу. Коју стално призива и прижељкује Есдеес и Алајчауш Иванић. Јер та подјела није ни стварна ни попола.
Гласови које је добио Иванић нису друга половина. Стварна подјела је на граници броја Есдеесових посланика.
Све друго је вјештачка приредба. Луткарско позориште.

Што не ослобађа Есенесде од одговорности. Што му не даје право на импровизације и Бело Одело.


























КРВОПИЈА
ВЈЕЧНА БОРБА. НИЈЕ ЧОВЈЕК ИЗМИСЛИО КРВОПИЈЕ. ВЕЋ ПРИРОДА.
КАМЕН И ДРВО СЕ ОВДЈЕ УЈЕДИЊУЈУ ПРОТИВ НЕРАСКИДИВИХ
КРВОПИЈСКИХ ЖИЛА БРШЉАНА.

ТРИ СЛАТКЕ КУЦЕ
ОВА СРЕДЊА СЕ, У МЕЂУВРЕМЕНУ УДАЛА, МЈЈ, И ДОБИЛА СВОЈУ КУЦУ.
3383.
АЈНШТАЈНОВ
ТЕСТ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ
ЗА ПРОМЈЕНЕ

·         Лидер који не воли страначку кућу воли да буде у Предсједништву
·         Странка која је имала саће замијенила га је нишанима
·         Предсједник странке који носи сако као да је туђи, воли да држи пробосанска предавања и не пуши
·         Лидер који пије Хајнекен не пуши Житан
·         Бивши лидер који има главу инсекта под микроскопом не пије Јагодинско пиво
·         Бивши Предсједник Републике не бави се сликарством јер не може да сачува ни неколико нацртаних посланика
·         Странка која има кандидата који никад не побјеђује има домовину
·         Кнадидат Странке коју не воле оснивачи не пуши Пал мал, само пућка
·         Кандидаткиња жандармерије не пије Џони Вокер, пије крв Бабаљу
·         Кандидат који никад не побјеђује живи у регистратору
·         Лидер који је једини побиједио не бави се пољопривредом али има говеда


Ко је примио паре па пуши и шути.



субота, 22. новембар 2014.

3382.
НАРАНЏАСТА
ПАНДУРЕВИЋКА

Коликогод Онај Босић, Пробосанац, ништа не зна, толико Плавуша Пандуревић све зна. Та Сека Алексић српскијанске политичке сцене, убијала нас је у кампањи својим спознајама да је Милион Људи у Српској незадовољно влашћу, режимом и криминалцима окупљеним у тајној трилатерали Око Додика.
Сада, у сарајским медијима, у којима ће постати Српска Ханака Палдум, кадгод збори нешто што милује уши Сарчаршије, Александра Пандуревић најављује бунт у Републици Српској. У случају да Додик формира власт.
Најављује Пандурица Наранџасту Револуцију.
Онај србијански аналитичар најављује збацивање Додика.
Да нису били на истом семинару, СТЈ.
Немам ништа против да Пандуревићка, и њен  Кривоусти, накупи Милион Незадовољних. Може да упише и Весну Пусић.
Али имам све против тога да Политичке Дилеје, у које неспорно спада Пандуревићка, и сва параопозициона сцена, креира Републику Српску као Барикаду.
На којој ће бабетине, брабоњакиње, шлауфаре, пјандуре, штифтунговке, дроњци испрдоњци, недовршени професори и њихови потплаћени студентуи, узгред, јебеш студенте са којима њихови професори иду у протесте, пропали политички савјетници и аналнитичари, и понеки политички зукваш, да улицом мијењају политичку сцену и од ове јадне територије праве мајданске експерименте. Праве турска јебалишта. Праве Збигњевљеве онаниције. Праве Сорошеве пролажице.
Не разумијем зашто им, тим Пандурицама,  Кровокурицама и Потурицама, за политику треба Народ. Народ је био на изборима и урадио је своје.
Зашто га опет утјерујете у тор.
Зашто опет скупљате Милион Незадовољних. Да својим курцем млати ваше глогиње.
Довољно је да скупите 42. ЈВЈ.
Тешко је Дилејама објаснити да сви једва чекају да се у Републици Српској догоде нереди.
У нередима се најлакше руши све а не мијења ништа.
Само будали треба улица. Кад има Парламент.

Будали. Плаћенику. Издајнику.

петак, 21. новембар 2014.

3381.
САМО
ДВИЈЕ
СТРАНАЧКЕ
ДЕМОКРАТИЈЕ

Пуно тражиш од живота. Рекао би Томан.
Све је на пијаци, и вага и вагина, и Мара и Марина, кад сам већ код талијанштине, и спас и глас, и поданик и посланик, и рација и нација.
Само се понекад заборавимо. Као у години избора. Па превише искрено уђемо у вртлог. Као у овој предизборној кампањи. У којој је, а и послије избора, политичка мржња постала стварна мржња која хода улицама.
Кадгод не постоји политичка идеја, потегне се за нечим животињским.
Па људи постану гори од животиња. Животиња не мрзи, само хоће да уједе. А људи хоће и да уједу и да то рационално образложе.
А кад не помогне ни мржња. Ни Мисија. Ни чудноватих Милион Незадовољних, онда се, опет, прашњавог спуштеног репа, вратимо Пијаци.
Купујемо и продајемо лоше кандидате који су добили потврду и дозволу да буду још лошији посланици.
То је првобитна акумулација американизованог практиковања конгресмена.
Али и сљедственост нашег овдашњег времена. И код нас је све постало Пијаца. Имамо куповне факултете, куповну националност, куповну приватизацију, куповне тендере, куповне министре. Зашто би посланици били самониклице.
*
Политичка култура је, као и свака пољопривредна култура, захтјевна у погледу обраде и припреме земљишта, у погледу агротехничких, пардон, социополитичких, мјера, у погледу прихране и третмана. И у погледу одговарајуће жетве.
Када смо испали будале, много веће него што јесмо, приликом рушења Друга Тита и СФРЈ, као она четири брата која се нису могли договорити о подјели куће, па кренуо свако да избија по један зид, да би наудио оној тројици дивљака, срушивши, тако, кров на себе саме, све што нам се догађа и више од двије деценије након, разумљиво је.
Ми се још увијек отресамо од прашине, комада цигле и цријепа, извлачимо се испод рогова и греда, пребијених руку и ребара, добро ударени у главуше, и бауљамо по рушевинама, несвјесни да само сви одлучили да рушимо кућу а нисмо имали знања ни да курац убодемо у земљу а камоли да направимо нову.
Тако нас је затекла Демократија. МЈЈ.
Након Првих Слободних Вишестраначких Демократских Избора. Колико сранија стане у пет обичних нетачних ријечи.
*
А ово са посланицима.
Свака Политичка Странка, Велика Политичка Странка, не рачунам, дакле, на опиљке и испртке, то су грешке Изборног Система, мора да има двије демократије у свом бићу. У Организацији.
1.
Изборна Унутарстраначка Демократија.
Слободни и процедурални унутарстраначки избори. Од Мјесних Одбора па уз стожину. Чланству се мора показати да је сваки члан, па и бирач који није члан, једнако важан као и глас који од њега очекујемо. Онај ко показује да му је само важан глас, систематски и сигурно остаје без Организације и без Странке. При томе, у задњим фазама, заварају га, донекле, куфераши, одбораши и феудалци. Кад схватиш да је куповина гласова опасна, Странка је већ пропала.
То практиковање слободних процедуралних унутарстраначких избора, умјесто комунистичко-удбашких папирића са именима која требају бити изабрана, и умјесто распуштања одбора и именовања намјесника из Стамбола, подлога је друге непоходне страначке демократије.
2.
Демократија Кандидовања.
Квалитетно изабрана организациона структура, мјесна и општинска, никада неће начинити грешку са кандидовањем. Као што ће начинити подвалу Екстерна Моћ, Болесна Амбиција, Прљав Капитал, Санџачка Братства и технолошки усавршени шефови суфлери.
*
Више о томе у мојој књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности.

А овдје још само ово. Да је овдашња политичка култура, оне двије страначке демократије, на нивоу узгоја гламочког кромпира барем, 95% садашњих имена не би никад видјели међу посланицима.

четвртак, 20. новембар 2014.

3380.
СРПСКИ ПРОМЈЕНАШИ
У ЗВАНИЧНОЈ
И ПРИЈАТЕЉСКОЈ
ПОСЈЕТИ
САРАЈЕВСКОЈ
ДОМОВИНИ

1.
Није проблем што су чланови БИЧ Коалиције данас у Сарајеву задужили фесове,
2.
Није проблем што су Српски Промјенаши отишли на ноге турцима, у Сарај, умјесто да су Бошњаци, који тврде да им је Република Српска домовина, дошли у Бањалуку. Јер се власт формира у Бањалуци а не у Сарајеву и јер су они учествовали на изборима у Репбулици Српској а не у Сарајеву,
3.
Није проблем што су виђенији људи Савеза За Промјене у Сарају, са Домовинцима, договорили како ће се заједно понашати у понедјељак који први дође, на конститутивној сједници Народне Скупштине, односно, ко ће коме назвати Мерхаба и ко ће их дочекати на тротоару, ко на степеницама а ко ће са њима продефиловати Зеленим Тепихом,
4.
Није проблем што је још једино у Сарају остао Мирнес Ајановић са којим Савез За Промјене није разговарао и постигао договор,
5.
Није проблем што Савез За Промјене, БИЧ Коалиција, Босић, Иванић, Чавић, разговарају са организованом Домовином која заступа Бошњаке у Српској и у дијаспори, док, истовремено, Србе у Федерацији заступају Три Рамиза,
6.
Није проблем што данашњи разговори нису најављени медијима,
7.
Није проблем што су сви разговори, пристаници и потписи, везани за Републику Српску одржани у Сарају,
8.
Није проблем што су сви разговори, пристанци и потписи везани за власт на нивоу БиХ и у Републици Српској, у којима је учествовао СЗП, били унапријед планирани и прецизно смјештени у низ,
9.
Проблем је што Савез За Промјене ништа од тога што сада ради није ни поменуо јавности и бирачима у Републици Српској, током предизборне кампање и у години избора уопште.  




РАДИ СЕ КРВОПИЈА
СКУЛПТУРА КОЈА ЋЕ ОПЕТ СПОЈИТИ КАМЕН И ДРВО
3378.
ДА ЛИ ЋЕ ХРВАТИ
ЈОШ МАНДАТ
СИСАТИ ДРЖАВНО ВЕСЛО
А БОШЊАЦИ УНИТАРИЗАМ
ИЗ НАРГИЛА

Фундаменталист Суљагић издао је наређење, попалио свијеће. Прво сви у борбу за Министара Вијеће.
Па онда да се замајавамо са недржавном влашћу колико хоћемо.
Суљагић је један од оних из галерије политикоида, као што му је и Комшић, за које ни рођена мајка не зна шта хоће, куд иду, кога представљају, чији програм имају и за кога раде.
Али, зна да му је Држава на Првом Мјесту. На мјесту Првог Марта.
Типична сарајевска политичка сторија.
У Сарају не могу чуда да се десе. Да Миљацка Демократију понесе.
И кад би задњи сарајски контејенер за смеће истресли у камион Чистоће, опрали га варакином и вратили на мјесто, чим би отворили поклопац – искочила би Држава.
Маму Му Јебем, како увијек воле да имају Државу они који је никад нису имали, који КНМ, Курцем Нису Мрднули, за њу и који ни не знају шта је Држава.
У цијелом том стршљенику коалиционих споразума, чуо сам и Човића како извикује да је Држава БиХ на првом мјесту. И теке једнакоправности за Хрвате, на јавном сервису.
То је стара, предтрећашка прича Хадезеа.
Хрвати су за Државу Босну и Херцеговину, јединствену и праву. Док им Злагумџија није викнуо Комшића.
Могу, дијелом, да узмем у обзир да их Човић мало зајебава.
Јер ће Херцег Босна наставити својим путем. Тај Госпа Ентитет већ одавно има апсолутну сувереност и Бакир не може тамо да крочи чак ни кад би га особно Додик одвео за рукицу.
Обећавши да ће га послије водити и у Републику Српску.
Али. Како су се ствари поспоразумиле са јаким политичким факторима, од Есдеа до Српских Промјенаша, од којих и Иванић данас изјављује да нема ништа од промјена Дејтона, Трећи Ентитет и Човићев Дистрикт Сарајево, нико више неће помињати.
Тако ће Хадезе, и Хрвати иза њега, и даље остати грађани другог Реда и прве Госпе. А Федерација Чудовиште из Лох Неса.
БиХ ће, при томе, и даље бити БиХ Фут из Балканских Брдусина.

А Суљагићи и Бакири, Сарајево уопште, живјеће у својим унитарним илузијама из исто таквих наргила. 

среда, 19. новембар 2014.

3377.
ОД САМОСТАЛНОСТИ
ДО УСАМЉЕНОСТИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Данас сам потписао коалициони споразум о два пружна прелаза. Један се налази одмах послије Жељ. Станице Врбања, према Челинцу, обезбијеђен је рампом и скрентичарем, а други је у Дебељацима, према усташком злочинству над Србима, Зеленом Виру.
Прецизирали смо да возовођа на првом прелазу обавезно поштује процедуре и одлуке скретничара, укључујући звучне сигнале, сигнале црвеном заставицом или сигналном свјетиљком а да на другом прелазу који је слободан и транспарентан, најприје звучним сигналом обезбиједи равноправност народа и ентитета а да потом практикује брзину која омогућује заустављање композиције у случај наиласка мотора СУС, пјешака, бицикала и коњске запреге са људском посадом.
Подвукао сам да ми је при потписивању овог споразума најважније јединство двије шине и државни поредак прагова.
Ипак, коначну одлуку ћу донијети током викенда. Када сагледам све могућности бројања четрдесет два прага и након цијелог процеса папкарења скупштинске већине.
Данас су и други и трећи потписивали споразуме.
Од којих почиње глава да боли.
Споразум Човић и Бакир, са пришипетљом, надградња је на споразума СДА+ДФ+СЗП. Који је надградња на споразум СДА+ДФ. А који је надградња на инцијативу МИП ВБ И СРЊ, уједињену након пада Берлинског Зида.
Данашњи КИЧ Споразум, Комшић Изетбеговић Човић садржи најмање двије спорне одредбе. Једна је конститутивнст свих на цијелом подручју, која ће се осигурати кроз равнправност, мада је то изречено нестандардним политичким изразом, а друга је књижење војне имовине по одлуци Предсједништва.
То може само да значи девастацију ентитета, и Дејтона. И употребу Иванића као квиска.
Све остало је неодређена политичка измаглица. Чак се и Телевизија на хрватском језику помиње као равноправност у оквиру јавног телевизијског сервиса. Или слично.
Јасно је да Инфлација Коалиционих Споразума има за циљ изолацију Републике Српске. И Режима, на челу са Додиком. Непојамно је да је толико празних споразума потребно да би се обавило оно што је јасно по изборним резултатима.
Схватио је то, подсвјесно, и Додик. Па је поново потписао Коалициони споразум СНСД+ДНС+СП. Док је Пробосић разговарао са Мадам Адам.
Знајући како дише Београд, Република Српска је остала прилично усамљена у свим токовима којима се покушава креирати и зацементирати цијели мандат.
Иако ће празна опозиција покушати да јавности предочи да су Есенесде и Додик изоловали Српску и завадили је са Европом и Америком, учинио је то, ипак, Есдеес. Подвукавши се под срајцу Младена Иванића. И одлазећи у Сарајево, по босанске записе.
Ну. Инфлација коалиционих споразума не значи инфлацију коначних рјешења.
Сјетимо се како је, прије четири године, Валтер кренуо са исуканом курчином. А мандат завршио са чимбуром.
Баш кад сам кориговао овај текст, зове ме скретничар. Нисмо прецизирали ко ће подмазивати скретнице и мијењати сијалице у стационарним закретним расвјетним тијелима.
Па, Америчка Амбасада, јеби је. Она стално подмазује и сигнализира. Наложи ватру у блоку, шта дижеш панику.


3376.
БАЛКАНСКА ВАГА
СА СЕДАМ, ОСАМ,
ТАСЕВА. КИЛА И ПО
ШЕШЕЉА, КИЛА ГОТОВИНЕ,
ПО КИЛЕ КОМШИЋА,
КИЛА ЗЛАТКА ПСИМА...

Дуго је био на тасу.
Та чудновата Балканска Вага нема два таса на ланчићима као што је уобичајено, нити један, као кантар, са крушком на другој страни. Има их седам или осам. Или и више. И нема тас за гевихте. Улогу гевихта обавља роба или више њих. Али нико од оних на тасевима не зна ко је Гевихт. Која је Роба Роб.
Робе се, повремено, мијењају. Стварне и оне које су у улози Гевихта. Уобичајено је да се то ради око избора.
Ко мијења робе.
Ејебига.
Суштина није у томе. Некад је то Збигњев. Некад његов наставник за општетехничко образовање.
Суштина је у томе што нико од оних на тасевима не схвата сврху, своју, и те мултиплекс клацкалице спојених тасева. На којој никад није могуће унпаријед знати који ће се тасеви дићи кад се на један од њих дометне по киле Демократа, нпр.
Понекад не схвата ни Збигњев и његов Наставник ОТО. Пробавају.
Али. Њих то много и не занима. Њима је битно да су сви тасеви подмазани и да се сви дижу или спуштају. Проблем настаје кад један зашкрипи. Закочи се. Неће да слуша.
Неки од Роба на тасевима схватају, угрубо, шта се догађа. Неки су пристали да буду донешени на тас. Мада никад не знају који ће се тасеви дићи. Због њихове политичке тежине.
Да. Нисам вам рекао да је Геополитички Мултитас конструисан тако да онај тас који је високо, који је, да простиш, дигнут, мање вриједи од оног који је спуштен. Неуобичајено.
Али. Ни то Тасовци не знају.
Па зато данас изгледа смијешно Иво Јосиповић, кажу Предсједник Хрватске, када, у данима обиљежавања трагедије Вуковара, у ствари Војничке Глупости Срба, који су се зауставили ту и чинили злочине, умјесто да су то заобишли и ишли директно на Загреб, као Тито на Трст и Блајбург, када, као и већина му Хрватске, протестира против Шешељеве Честитке Четницима, и иних радњи, и тражи да га се сепетује поново у Хаг.
Изгледа смијешно јер очито не схвата, да је, онако свилен и углађен, постављен на тас. Кад је требало.
Додајдер, мали, килу Иве. Не врбе. Јосиповића. А награби килу и по Колинде. Па ћемо видјет.
Тако је и у БиХ. Нарочито у Републици Српској.
Помећидер, мали, што више, било чега, по околним тасевима. Да се Додиков дигне. Овај Златаганов се исто дигао. Баци га псима. Додај по киле Комшића. Фахру држи у фишецима. Па ћемо видјет. Јесил накупио ових За Промјене. Иванића метни што више.
Тако је и Шешељ стигао у Србију. Четир Киле Пријесног Шешеља на тас. СТЈ. С оним претходним мећањима смо мало претјерали. Зато иде много више Шешеља него Готовине. Са Готовином смо баш апотекарски уболи. Код Срба, то је мало компликованије.
И тако. Надам се да разумијете. То је моја теорија о геополитичким и неотериторијалним кинетичким скулптурама.
Мислим да неко разумије да никоме није био циљ да се уклони Милошевић. То све накнадне Робе на тасевима доказују.

Не доказују онима који гледају кратко, серу танко и мисле плитко.

уторак, 18. новембар 2014.

3375.
КАКО СЕ
РЕПУБЛИКА СРПСКА
ДОВЕЛА
У СИТУАЦИЈУ
МАДАМ АДАМ

Таблица множења ко столњак. Сви се прерачунали. Појединачно. И сви заједно. Умјесто да су се, на вријеме, окренули гласачима.
То је кад мудрови из кабинета, Кадрови Кабинетизације, имају рецепте за оно што не знају. Кад од притке не виде шуму, кад не разликују жир од међеда.
Једни се прерачунали у нади да ће им медијска инквизиција у саставу један блогер, једна сембервизија и нешто портала, донијети пријестоље, попунити затворе и обезбиједити мјеста у главама и свијести Милион Незадовољних. А они, надаоци, да, при томе, не МрднуК.
Други се прерачунали да ће формирати Коалицију Центра па ће наплаћивати улазнице у салу гдје се формира власт. И формирали Коалицију па сад не знају шта ће с њом. Коалиција добила 260 гласова па хоће мјесто делегата у Дому народа БиХ, како би била преводилац између два спрска блока и обезбиједила европски пут. Истовремено, Коалиција, при чему мислим на странку извјесног Шукала Са Славе, изјављује децидно да своје министре неће давати у Владу Републике Српске. Ниједног од 260 министара.
Трећи се, моји, прерачунали да ће се све импровизације чаробним штапићем сложити у један идеални, композитни, ефикасни и самофункционирајући систем који ће побједу, за рукицу, довести у крило. Па смо, због анархосамозадовољавајућег рада феудалаца и јањетичара по терену, изгубили три, четири, посланика.
Није то само српско прерачунавање.
Шта су се све и како прерачунале оне Голубице Са Башчаршије, то ни Пас С Маслом.
Главни генератор тог Српског Калкулантизма ипак је Есдеес и њихова нагодба о Пробосанству. Она је, најприје коштала њих. На застави Великог Есдееса само је слика Иванића.
Тај политички манир којег је Међународна Заједница, њен деструктивни и унитаризациони дио, накалемила на многим мјестима у БиХ, па су родиле воћке које ни Тасманијска Неман не може да једе, Платформа делишес, нпр, примио се код Есдееса у виду оријентације да је Главна Политика срушити Додика. То су демонстровали 2012е на локалним изборима гдје су постигли извјесне успјехе. Па их је заварало и уљуљкало, за ове изборе. Поново су примијенили исти рецпет. И попушили Иванићу.
Ну.
Српски Калкулантизам, којег је, дакле, почео да практикује Есдеес, проширио се и по осталом дијелу српскијанског политичког мозаика.
Што је, сљедствено, довело до тога да г. Шукало сада дијели лекције, дијели скупштину, дијели трендове.
То мала странка може да ради. У највећем броју случајева и нема шта друго да ради.
Велика Политичка Странка не смије себи дозволити да постане дио тог политичког вртлога ниских домета.
Повратак Људима. Повратак демократски изабраној Организацији.
Иначе, све неповратно клизи у Лагумџизацију.