среда, 02. децембар 2020.

 

ИЗБОРИ СУ, САМО,
СЕГМЕНТАЦИЈА БИРАЧА,
ЈЕДНА ВРСТА ЛОШЕГ ПОПИСА
ВОЉНИХ ДА ГЛАСАЈУ

 
То значи да Изборима треба приступити организованије него курвању, кафанском животу или редовном клађењу.
Ну. Људи воле да Изборима приступају као Народним Зборовима и Бодљавини Бакова.
На изборе, поједностављено, излази половина Бирача. То није половина Становника. Јер, они до пуних 18 година, немају право Гласа. А они су најважнији.
Од половине изашлих Бирача, половина даје глас некоме и он је Побједник.
Или се та половина прикупи постизборном коалицијом.
То, дакле, није ни Четвртина Становништва.
Нико не може да говори о Вољи Народа, Вољи Бирача, о свом посланству које је добио од Народа, о томе да су Бирачи Рекли Своје, о томе шта Народ жели.
Али. Та Петина, нпр, одређује управљање нечим, Државом или Општином, у наредне четири године.
Та чињеница је катастрофална по легитимитет Избора и одговорност изабраних.
То је зато што бољег начина нема. Представничка демократија пирамидално сужава представљање док се на власти не појави један екстрахирани из тог комплетног процеса.
Одговорност, пак, није на Представничкој Демократији, Парламентарном Систему. Нити на Бирачима, који оћенеће да гласају а кад гласају, оћенеће да гласају за некога ко би могао да буде најбољи или најпогоднији. Нити на Властима и изабранима. Чак и када чине лоше, добили су легитимитет за то.
Одговорност је на Актерима Избора.
Политичким Странкама и Политичком Мозаику уопште.
Изборима се, и тој умањеној половини, мора приступити озбиљно и организовано.
Кандидат је само онај на позорници. Као што је Битлса било четворица а иза њих огромна организована машинерија.
Овдје, код нас, пак, нико неће да том одговорном послу приступи организовано и озбиљно. Ни они који имају Организацију и Странку, нити они успутни, адхокисти.
У томе боље прођу они који Изборе схватају као Бодљавину Бакова.
Они који глуме Бака.
Људи то виде и иду на Изборе као на Кориду, на Мањачу, мало попију, навијају за Жујоњу. Жујоња побиједи, они оду кући и боли их курац шта пасе и гдје буче Жујоња.

уторак, 01. децембар 2020.

 

ПДП,
ПАРТИЈА ДОДАТНИХ
ПРЕВАРА

 
Превара је и у самом имену. Демократски Прогрес.
Тривићка је на овим изборима, у Бањалуци, добила 13.000 гласова и јуче поручила Бирачима да се извињава јер неће у градску скупштину, остаће Народни Посланик.
Очекивано за змијске очи једне Преваранткиње, за Политичку Болесницу која Политику схвата као скакање у очи оном ко је тренутно најважнији.
Било је очекивано да Тривићка неће у градску скупштину. Било је очекивано, прије Избора.
Послије Избора, када је побиједио Станивуковић, било је очекивано да хоће.
А, пошто неће, јасно је да у ПДП, постоје двије струје.
Једна је инглеска, друга балканска.
Једна је под Почасним Скутима.
Друга је у Анархистичким Путима.
Бореновић не зна којим путићем. Зато и хода по парку, са Станивуковићем. И да се избјегне прислушкивање.
Иванић је већ потцијенио Станивуковића и рекао да то није било гласање за њега. Као што и није. И одмах је затражио да се одреде кандидати за појединачне функције на Изборима 2022е.
То је јасна порука да владање Бањалуком није приоритет.
Да је то само једна Превара.
Иначе би Тривићка ишла са Станивуковићем.
Бањалука се свим овим дјелима и радњама, позиционира само као полигон Хаоса за 2022у.
И, ако ће изашта Станивуковић служити Педепеу, служиће за то.
То, даље, значи да побједа Станивуковића, у Педепеу и код суфлера, није била очекивана а ни толико жељена.
Станивковићево србовање код Санџаклиберала Хаџифејзовића, потврђује ту тезу.
ПДП, и Иванић, никада не би дозволио да Станивуковић тако прича.
Иванић, се иначе, ни о чему тако стриктно не изјашњава.
Осим о себи, кад треба Сарајеву рећи да је он, из Српске, најзалсужнији за толику Унитаризацију.
Иванићево инсисистирање на раним кандидатурама, неуобичајено је за Опозицију у Српској. А и није.
Очито је да је механизам у Бањалуци два пута имао врућу пробу и да функционише.
Београд ће и трећи пут учествовати јер се тако додворава Првој Петорки западних амбасада у Сарајеву.
Ране кандидатуре на вријеме дају оријентире.
И омогућавају мобилизацију као и правовремене корекције.
Да Станивуковић има стварне Бираче За, и да постоји неко значајно Чланство у ПДП, било би великих потреса.
Овако Анархистични Аналфабет је остављен сам.
Сада је раздвојен од Жонглерке, вјерне сапутнице.
И мораће сам да се сналази.
Биће то четири године бауљања.
Које ће платити Бањалука.

понедељак, 30. новембар 2020.

 
ШТА ЧЕКА СТРАНКЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ДО ИЗБОРА 2022е
 
Најглупље што може да уради неко ко се бави Странкама и Изборима, јесте да страначке резултате, резултате за одборничке листе, са Локалних Избора, пројектује на број посланичких мандата у Народној Скупштини, кроз двије године.
Зато то никад не радим нити гледам такве пројекције.
Што не значи да се на Локалним Изборима не показују послови за Опште и да није потребно тражити путоказе, најаве и упозорења.
▬ СНСД. Први задатак је повећати број мандата у Народној Скупштини. То је потребно ради веће ефикасности Скупштинске Већине, ради лакшег доласка до Двотрећинске Већине и ради опште добробити укрупњавања страначког мозаика.
То се може постићи драстичним скоком активизма Стрначке Организације. И искориштењем чињенице да ће неки досадашњи актери да падну испод цензуса.
Проблем може да буде то што се мора гледати како имати 10 у Парламантарној Скупштини БиХ. Уз сазнање да се на СДСПДП не може рачунати.
Најпродуктивније и најједноставније би било брзо постизање договора са СДС-ом, ако Шаровић склизне, о постизборној Коалицији СНСД и СДС.
То би потопило ПДП, друге минијатуре, поготову. А дало замах и СДСу и СНСДу, СДСу, много више.
СНСД има проблем пада броја гласова у Бањалуци, на овим изборима. Што је било и на оним из 2018е.
Као и проблем пада у Требињу.
▬ Сателити Власти. Ту ће борба да буде у виду Игманског Марша. Земља гори а Смрзотина уби. Осим УС, за све друге Лед може да буде не само клизав већ и црн.
▬ СДС. Најтежа ситуација у историји те Странке. Губи од својих, губи од СНСДа, губи од ПДПа.
СДС мора промијенити Руководитељство, отићи од Сарајева, отићи од Педепеа, отићи од Амабасада, вратитити се Националној Политичкој Оријентацији.
Да ли има довољно унутрашњих актера за то, да се зуастави силазни предсједнички тренд, од подмуклог Босића, преко приглупог Говедарице, до прорачунатог Шаровића, то је за другу анализу.
▬ ПДП. Они имају проблем што немају Страначку организацију и што је не могу изградити. Имају проблем Станивуковића. Који циркусује за своју корист а Партија од тога нема ништа. И који ће, ако настави свој тренд, поставити захтјев за мјесто Предсједника Партије. Имају проблем што имају Иванића а немају Бореновића. Имају проблем што им треба Есдеес који пада, више него они. Имају проблем што морају окупитим много Гласова Против. А за то треба нека усијана политичка атмосфера.
ПДП има и проблем Појединачне Кандидатуре за 2022у. За шта му, опет, треба СДС. Јер му је наложено да се све карте баце на те двије кандидатуре. То ће запоставити Посланичке Мандате.
▬ Службе. Оне ће одрадити највећи посао 2022е. Странке које имају Организацију и активирају је до максимума, могу донекле анулирати тај учинак.
Тај учинак Служби може да иде до поптуног прекомпоновања политичке сцене у Републици Српској.
Тај учинак сам евидентирао и 2018е и ове године. Не треба сумњати да ће 2022е он расти. Јер је и ове године растао у односу на 2018у.
 
 
 

петак, 27. новембар 2020.

 

ПОЛИТИЧКА МОЋ
ИЗНАД ЈЕ СВАКОГ
ЖИВОГ СЛОВА НА ПАПИРУ.
ПАРАЛЕЛА ЕУ – БиХ.

 
Босна и Херцеговина има Дејтонски Споразум, чији дио је и Устав БиХ.
У њему се не помиње Унитаризација БиХ.
ЕУ има Лисабонску Повељу, у којој се не помиње да ће средства ЕУ доћи након што Државе Чланице положе испит из Владавине Права.
Некидан су о томе заједно иступили Додик и Човић. Пред Уједињеним нацијама.
Јуче су се састали Орбан и Моравјецки, поводом Меркелиног захтјева о позитивној оцјени Владавине Права као услову за додјелу средстава ЕУ и СОС-Корона средстава.
Орбан је рекао да ће Мађарска уложити Вето на Буџет ЕУ.
Нису могли да кажу да Меркел треба да иде из ЕУ.
Али Додик и Човић су то рекли за Инцка и ОХР.
Данас је Амамб изјавио да треба покренути дијалог о Промјени Устава БиХ.
Кад Амамб помене Дијалог то треба превести као, Како ми кажемо.
То са Пољском и Мађарском, неће се добро завршити по ЕУ.
Као ни ово са Српском и Хрватима, по БиХ.
Иако је Меркел, односно Њемачка, иза које стоји Запад који преко ње туторише све земље ЕУ, много моћнија од Сарајева и Бакира, иза којег стоји Амамб и још Четир Амба Дебела.
Српска и Хрвати су у много бољем положају у БиХ, него Пољска и Мађарска у ЕУ.
Однос Моћи се промијенио.
Моћ се прелила Србима и Хрватима.
А Амамб, Бакир и Инцко, остали сами.
Стога Српска и Хрвати не требају да посустају ни једног трена.
Ту Моћ, Срби и Хрвати треба да чувају боље од Браства и Јединства.
Очито је да је сваки Споразум, и за Племена и за Западну Европу, само мртво слово на тараби.
Да је Моћ та која може да оживи слова и која може да дјелује и на основу слова која се не виде на папиру.

четвртак, 26. новембар 2020.

 

ИНЦКО ЈЕ
САРАЈЕВСКИ РЕСПИРАТОР

 
Читаво Сарајево, и Међународна Заједница, мада нико не зна шта је то, укључили су се у одбрану Инцка.
То би требало да значи да је Инцко нападнут.
Ну. Није. Инцко је, овдје дежурно зло, нека врста шумара који треба да јавља краде ли неко обловину или суварке.
Он тој Међународној Заједници, која је, у ствари Пет Амбасада Запада, не треба као тумач или чувар Деојтонског Споразума.
Већ јој треба, као и Сарајеву, као чувар неуставних противдејтонских интитуција.
Зато се сви упињу за промјену Устава БиХ.
Јер би се кроз те промјене легализовало и насиље које су вршили Високи Представници.
Само су Парламентарна Скупштина БиХ и Предсједништво, остали у легалним дејтонским уставним оквирима.
Све остало је неуставно и насилно наметнуто или девастирано.
Уставни Суд је такође дејтонски али његова формула са два странца, константно омогућује прегласавање са муслиманима. Што је, практично, недејтонско и неуставно дјеловање против тројне равноправности. И никада није ни дозвољено да се о одбацивању два страна члана Суда, што је Дејтон предвидио, разговара и да се замијене домаћим.
Инцко, данас, у интервјуу Слободној Европи, хвали себе и ОХР. Он говори да је много постигнуто али не говори о неуставним институцијама ни о недејтонском дјеловању Високих Представника.
Говори о књижењу војне и државне имовине, које нема у Дејтонском Уставу, као једном од услова одласка ОХР-а.
Да је то била намјера Дејтонодаваца, то би било одмах и уграђено у Дејтон и Устав. И проведено.
БиХ, ипак, није настала као Држава.
Она је склопљена, састављена, скрпљена.
Она је остављена да може легално и лагано да се распадне, раздвоји, разиђе.
И не може имати своју војну и државну имовину.
ОХР је и данас само један Ров у борби за Унитарну БиХ.
Није активан Корпус, као у вријеме Ешдауна. Али јесте чувар његових и других постигнућа.
Зато није случајно да су и Срби и Хрвати за одлазак ОХР и Високог Представника.
Јер. Што се дуже чувају унитаристичка неуставна постигнућа, већа је шанса да се скочи на сљедећу степеницу.
А тога се боје и Срби и Хрвати.
Иако су у посве различитом положају у БиХ.
 
 

среда, 25. новембар 2020.

 

АНАРХИСТИЧНИ АНАЛФАБЕТ
СТАНИВУКОВИЋ, ДИО ЈЕ
ПЕДЕПЕОВОГ ПРОЈЕКТА
РУШЕЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
ПДП ништа, од оснивања, није учинио за Републику Српску. Није, чак, за њу хтио ни у Власти да буде.
Али је, зато све учинио за Сарајево.
ПДП и Иванић пројект су Запада.
Бореновић је ту да буде Вјештачки Предсједник Странке, поред Почасног.
Станивуковић је ту да скаче около ко Мало Мајмунче.
И да то широке народне масе примијете.
Партију Демократског прогреса не занима Бањалука.
Иначе би имали Страначку Организацију потребну Главном Граду и оволикој Општини.
Не занима их ни Република Српска. Иначе би имали јаке организације барем у дватри велика центра у Републици.
Зато и Иванић и Бореновић и Станивуковић, причају о краху Додика и његове Политике.
Што нема никакве везе са мјестом Градоначелника Бањалуке.
Зато Станивуковић иде около, по пријатељским медијима,  у које се убрајају и Вучићеви, и пропагира пропаст Додикове Политике.
То је, у ствари најава акције за потчињавање Републике Српске.
Никога у тим околним Медијима, који му дају прилику, не занима Бањалука, побједа у Бањалуци и шта ће се урадити у Граду.
Сви се они наслађују над губитком СНСД и Додика у Бањалуци.
Та пропаганда ће се наставити цијело вријеме до Општих Избора. Уз сав могући аранжеријум, од протеста, анархије, уласка у Скупштину, заузимања Градске Управе, рушења и паљевине... зависно од развоја ситуације и могућности екстерних снага.
Главна оријентација је да се докаже да је сва досадашња Власт Републике Српске, слијепи колосијек, да је то провалија, да је то против Српске, да је потребно да се све учини за сарадњу са Сарајевом и Западом и да се Република Српска истопи у европској интегративној ЕУ и НАТО БиХ.
То што Мало Мајмунче сада трчи около и изјављује о Геноциду у Јасеновцу а Негеноциду у Сребреници, пеглање је имиџа на основу популарности побједе у Бањалуци.
То је знак да се рачуна на дугорочну активност.
И да је околина у саучесништву.
Видићемо колико ће осуда из Хрватске стићи по снову Геноцида у Јасеновцу, из Сарајева, по основу Негеноцида у Сребреници, из Вучићевих београдских и западних медија и Црних Жена, по основу Сребренице.  
А Град Бањалука. Бањалука је добро попушила.

уторак, 24. новембар 2020.

 

ВУЧИЋЕВА
ПЕРВЕРЗИЈА СА ПАПОМ,
ВУЧИЋ БЕЗОЧНО ПОДВОДИ
СРБИЈУ ЗАПАДУ

Извикивање посјете Папе Србији, од стране Вучићевог Селала, дан послије сахране Патријарха, најокрутније је насиље на Србијом.
А порука Српској Православној Цркви, о томе ко се пита и како треба да буде изабран Патријарх.
Наивна мјестимична Јавност, оптужује овог и оног за екуменизам, а на ово и не обраћа пажњу.
Понеко каже да је Папа Предсједник Државе па је логично да дође код Вучића.
Можда и јесте. Али Вучић није Предсједник Државе.
Ну је Велеиздајник.
Папа, гдјегод долази, долази да запишава Територију. Да колчи.
Папа није туриста и Хришћански Ширитељ. Он је Територијална Претходница Запада.
Ранији Папа је био у Сарајеву и у Бањалуци.
У Сарајеву су нашли Експлозив за Папу.
Није могуће да усрано Сарајево боље схвата од Србије.
Папа је долазио у Сарајево и у Бањалуку да покаже да БиХ припада Католичанству Запада.
Да Православље не треба да буде ту.
Порука о католичанству Запада дата је и у Сарајеву.
У Бањалуци је био само који километар од мјеста усташког Покоља 2.300 Срба, све и једног живитеља Дракулића и неколико села, под крвавом руком фратра Филиповића. Није рекао да Ватикан жали.
Долазак Папе у Србију, порука је о Војводини.
Вучићев Селак извикује посјету Папе како би будућег Патријарха ставио пред свршен чин.
Како би поручио Синоду кога треба да изаберу.
Да не би добијали Корону.
Главни проблем Србије, данас, није Вучић.
Већ то да нема ко да препријечи и онемогући његову Предају Србије Западу.
Нема на Политичкој Сцени.
Нема у Опозицији.
Нема у Култури и Умству.
Нема ни у Српској Православној Цркви.