среда, 01. октобар 2014.

ИДЕАЛИЗОВАЊЕ
ИЗБОРНЕ
КАМПАЊЕ

Томан: Одувијек сам желио да легнем у кревет са Адријаном Лимом или са Џорџом Клунијем, а видиш, синко, какав ме џелат запо.
Сви мисле да организују генијалну кампању а нико не гледа фаце бирача.
Изборном кампањом у БиХиС бави се свако. Од Квазининтелектуалне Вуке до Амаричке Амбасадне Штуке.
Лепеза експерата широка је. И смјештена у распону Пичкин Хил – Мудо Од Лабуда.
Извјесни програмски наплаћеници анализирају изјаве, обећања и програме Политичких Субјеката. Како се ословљава сав вашарник и кртичњак састављен од Политичких Странака, од којих су само три или четири озбиљне колективне организације. А остале не би прошле технички преглед ни у Џурџкурчпандлавији. Оне су као аутомобили без мјењача, без волана, без три точка, без ауспуха, без фарова. И без возача.
Ну. Мала моја, демократија је.
У цијелом том поподневном идилиријуму који је задесио наше мале душе, а зове се Предизборна Кампања, бесмислено је тражити смисао.
Сви сценаристи, глумци, режисери и статисти су дио јединственог колача. И савршено се уклапају. Ко по рецепту за колаче.
Јавност и медији, бирачи и грађани, Политички Субјекти, Изборне Институције, Демократија и Странци Усранци, дио су истог миљеа чија љествица је постављена на ниво којег може прескочити прабака Бланке Влашић.
Стога је бесмислено интелектуализовати над овим изборима. Као што чини онај са портала Баба Вука.ба. Да су изашли они који нису изашли у Лакташима, Коџоман не би побиједио. Какав будалаш. На основу чега је анализирано да ли су то они који су против СНСД или они који су сигурни да ће СНСД побиједити. Или они који никад не излазе на изборе и које Боли Пичка, ово је ради равноправности полова, за политику и изборе. И за вријеме СНСД и у вријеме прије СНСД. И за вријеме послије СНСД.
Једнако је валидна моја анализа Да је моја баба имала барем једно муданце, не би је дјед јебавао педесет година.
Анализе које говоре о томе да Есдеес даје најконкретније изјаве у кампањи нису чак ни смијешне. То су Нота Рачуни о томе да је неко плаћен да то анализира и објављује.
Порталске интернетске анкете, повјерљива сазнања о резултатима истраживања Јавног Мнијења, Иванићеве лажи да је СНСД на биро за незапослене пребацио 60.000 запослених, Тадићеве лажи да пензију нижу од 160 марака прима 45.000 пензионера, самјерене су квалитету Политичких Субјеката, нивоу Јавности и захтјевима Бирача.
Да пођем одзада. Слађе је.
Бирачи су своју одлуку донијели у првој половини мандата. И сада, отприлике, сједе и гледају шта будале раде. Јавност је одавно себи допустила да је прокурвају и без квалитетног сводника и без квалитетног јебственика. Па може да поднесе све што коме изађе из главе или из гузице. Политички Субјекти, странке, осим оних три или четири, не могу да поставе политичке стандарде ниучему па ни у предизборним кампањама. И у којим би сваки испад, био апсурдан и унапријед дисквалификован.
Због свега тога имамо и неразумијевање побједе новог начелника Лакташа.
А та анализа може да исприча више од свих учесника Предизборне Кампање заједно. И плаћа се.
Углавном. Предизборна кампања у БиХиС, укључујући све, од креативних концепата до предизборних мртвачких теве хроника, личи на ситауцију у којој преварена жена, обрисавши сузе након шамарчине, добије паре и оде у робну кућу у куповину. Или ону у којој преварени муж, стави свој олињали реп у џеп, лагано затвори врата и оде да пије брљу у својој традиционалној локацији за локање. А након седме, почне да шмрче и плаче у ревер својим кронерима.  



ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО, 
РУСИ ЋЕ ОПЕТ 
МОРАТИ ДА ОСЛОБАЂАЈУ 
БЕОГРАД.

ПУТИН ЈЕ ИЗВИЂАЧ.

уторак, 30. септембар 2014.



ИДЕ ЗИМА,
СЛИКЕ СЕ ОБЛАЧЕ
У ОКВИРЕ

3254.
ПАРАДА,
РИЈЕЧ
КОЈА СЕ ОСИПА

Има Ријечи које постану Споменици.
То су ријечи које се рађају или укоријене у тешким сиротињским временима, па, кад дођу боља, оне остану као велике гранитне озидине, пркосе времену, киши сленга, поплави интернета и навали глобализације, англизације и опште језичне девастације у малих и нејаких народа.
Онда сви ови виде да су нејаки против Ријечи Споменика и мудро сачекају да Вријеме обави своје.
Тако је Ријеч Калодонт остала споменик послије сиротињског времена обнове, и дуго се држала под кишом нових паста за зубе које је самоуправни народ одреда звао Калодонтом.
Парада.
Јебенија ријеч од Споменика.
Парада је вријеме. Парада је Молитва Херојима. Парада је увијек Војна. Нема параде скакаваца.
Овдје долазим до тренутка када морам да констатујем да се пјесник мало зајебао.
Има Парада Педера. То је скоро као и Парада Скакаваца.
У Београду, 16. октобра биће Парада Војна. Поводом годишњице ослобађања Београда у коме је пресудно учествовала и Краснаја Армија.
А управо је одржана Парада Поноса.
Нисам практичар теорије завјере. Али као да је неко намјерно и тај јад назвао Парада. Из цијеле те Параде Поноса не би могао да се регрутује ни један коњеводац у било коју армију а камоли у неку ослободилачку. Гдје се гинуло ко на текућој траци.
Као да је неко употријебио синтагму Парада Поноса да би у нашој свијести девастирао Војну Параду. Оно што она у нашој колективној свијести и историји значи. Побједу над Фашизмом. Који је био пун педера.
Легенда о Руском Ослобађању Београда, некада је била обавезно народно предање. Послијератне сиротињске дуге зимске ноћи, садржавале су и приповијести о томе како су Руси, одозгора, кренули равницом на Њемачке линије и утврде које су браниле Београд. О томе је сваки приповједач знао све, као да је учествовао.
Руси су, у том походу, наишли на Дунав. Нијемци су имали митраљезе на пет спратова, обарачи им били повезани сајлама па је један Швабо пуцао из дванавест митраљеза. Српски робови су им у сепетима доносили муницију и пунили реденике који су били усијани као и цијеви. Швабе су митраљирале а Руси ишли. Давај. Право преко Дунава. Без обзира што су први редови листом падали покошени. Ишли су све док нису преко лешева сабораца прешли Дунав. Као преко моста. А онда су почели зубима да кољу Швабе. Један врат прегризе. Па четири прста вотке отпије. Па опет Швабу заврат. Ко није имао вотке пио је керозин. Или нафту из тенкова.
Тишина је у тим причама обузимала цијелу кућу, мушкарце, жене и дјецу, којима су очи биле веће од тикава. А ватра се одавно угасила.
Русе смо замишљали као дивове. Ја сам мислио да су већи од блока на жељезничкој станици. Блок је висока соцреалистичка зграда, нека врста данашњег контролног торња на аеродромима.
И Београд је ослобођен. Онда је наша Народна Армија кренула даље. Сремски Фронт. Загреб. Све до Зоне А и Зоне Б на Трсту. Мало сјевероисточније, побили су неколике усташе и четнике, на Равној Гори Блајбург.  Да нису Американци звали Тита,  Милан и Интер би били југословенски клубови.
Некидашње учеснице Параде Поноса у Београду не могу доћи ни до Зоне Г. СТЈП. Пичено.
Да није ријечи, не би имали ни појма о пропадању времена. И властитом. О пропадању вриједности на којима почива све.


3253.
НАСИП ЗАЧЕПЉЕН,
НАСИП ЗАЧЕПЉЕН

Далекобијељница, Бијељинска Далековидница, Беентеве, надалеко је позната по објективности, слободи, маштовитости и осебујности у уређивању и одсуству страног утицаја, екстерног, на уређивачку политику. ЈестК.
Зато ме мало чуди нагла и изненадна смрт једног Васковићевог текста, на порталу РТВБН, из гарнитуре Лажно Распуштање ГИШ. Иначе, текстови против Есенесдеа стоје мјесецима на насловној страни, на по неколико мјеста, и скупљају прашину и коментаре. Који су умилни и уљудни упиздуматерну.
Васковићев текст је нестао за трен. А остало је питање Ко је моћнији од Насипове оријентације да се науди Додику и Есенесдеу. Ко је моћнији од Насипа а није од Лабудовог Језера.
Јавке кажу да је Кратеж лично звао. И да је Насип пристао да се зачепи. Лабуд има још релација. Па је, код њега, текст остао.



понедељак, 29. септембар 2014.

3252.
ОСАМ СТОТИНА
ЖЕНА
ЗВОРНИКА

То је било још само у Социјалистичком Самоуправљању. Када је снимана серија Осам стотина жена, у текстилном гиганту, тадашњег Босанског Новог, Сани.
Зворничка породица Савеза независних социјалдемократа организовала се у тај женски караван и отишла у Андрићград.
Када су Жене Зворника тамо стигле, Бикавац је пропјевао а дух Мехмед Паше Соколовића побјегао духом без обзира.
Усрана Опозиција поставља банализована питања о томе Откуд им аутобуси, Кога су опљачкали, колико су им платили.
То је та иста опозција која вечерас у Требињу скандира Миле Лопове и Жељко Курво.
То су ти васкрсли Шумскодлаци Есдеесовог недовршеног политичког бића. Сада пресељени у Требиње и уњедрени у Вучурију Демократског Прогреса.
Зворничка организација Есенесдеа, пак, једна је од оних које су ми послужиле за креирање концепта приближавања страначке органиазције Члану и Бирачу. За Пројект 2000 мјесних одбора за 2000 бирачких мјеста. Зворничка организације један је од могућих инкубатора Политичке Странке као Политичке Породице.
Неки су склони, на основу давних поништавајућих искустава, да кажу да се тамо купују избори.
Да имам паре, дао бих свакоме милион марака па да покуша да купи 10.000 гласова, колико их има у Зворнику, за Есенесде. Да се увјери да је то немогућа мисија.
Данашња Есенесдеовска Искуства Зворника имају другачију таблицу. На сваких десет гласова треба ти један активист. Па ти види.

Зато је један мој страначки друг из Зворника, међу ријетко ријеткима, добио моју књигу Политичка Странка Перманентне изборне активности.
3251.
ТАВАРИШ ЛАВРОВ
УПОЗОРИО
БАЛКАНСКЕ НАТОРШЧИКЕ

Онај Андрес Фог Расмунсен, неки секретар Нато Пакта, на завршетку мандата, у сједишту, у Бриселу, шта ће Нато у Бриселу, у Оклахому га носите, положио цвијеће на мјесто у улазном холу Сједишта, гдје су уклесана имена погинулих Народних Хероја Нато Пакта. Ваљда у његовом мандату, у трајању од пет година.
Тај чин показује да је степен крволочности цивилних дркаџија, за које Нато Пакт обавља глобални секјурити по свијету, далеко изнад крволочности сваког појединачног борца, или јединице, Пакта наоружаног до зуба и пуштеног у сиротињска насеља Терористичких Региона.
Да је барем курац од људине, тај Фог Расмунсен, могао би да буде и Фрог, положио би вијенце уз неки канделабер у Бриселу, да се не трза за путне трошкове, у знак поштовања цивилних жртава Нато Пакта у петогодишњем мандату.
Какви су хероји ти погинули Нато Армејци. Они су били добро нахрањени, добро опремљени, добро обучени, добро логистиковани. Они су погинули добро плаћени. Убијени цивили су погинули неплаћени.
Ја, пак, вођен истим хуманистичким разлозима као и Расмунсен, размишљам да, на погодном мјесту, положим цвијеће и вијенце за оне који заступају Нато Пакт у БиХ. Који га призивају, који га маме. Који у част му скудају себи гаће. И који га пропагирају као првог свјетског економског генератора, доносиоца инвестиција, покровитеља правне сигурности, грађанске једнакости и перманентног јутра без сумрака.
Да им за живота метнем вијенце.
А онда ме јутрос пробуди мој савјетник за Подмосковные Вечера. Јесил чуо шта је реко Лавров.
Министар иностраних дела Русије, уљудно је, као што и приличи сваком главном дипломати Русије, саопштио да је добро да Србија разговара, и убрзава са ЕУ, доклегод су заштићени њени односи са Русијом, економски, и доклегод то не значи спречавање нових и напредовање постојећих односа. А у погледу Нато Пакта, Лавров је јаснији. Движение Нато Пакта ка Балкану била би грешка. Провокација чак.
Ја, дабоме, без тог дипломатског уљудбеног спектрозоријума њежности и учтивости, схватам Лавровљево упозореније као упозореније Балкану, Србији и Босни и Херцеговини, а не упозореније Нато Пакту.
Русија жели да нам поручи сљедеће. Ако имате неодољиву жељу да пред Нато Пактом скинете гаће, треба да знате да ћете пред Русијом прво морати да се усерете у исте.

Да је Балкан паметан, коштоније, Србија и БиХ, то је једини прави Балкан, остало су отпаци и прирепци, држао би прст на челу док не помодри, а боље док не отпадне, и размишљао да ли да се упетљава, ионако добро усран, између цијеви хаубице и затварача.   

недеља, 28. септембар 2014.

3250.
ПОЗАДИНА
ЕКСПЛОЗИВЕ
*РАСПУШТАЊЕ
ГЛАВНОГ ИЗБОРНОГ
ШТАБА СНСД*

Ако хоћеш да сазнаш ко су ти противници, мораш да изгубиш.
Морам да признам да још нисам евидентирао све противник Есенесдеа. За девет годиница увукло их се под скуте много. А неке смо и сами одгојили. Заборавили смо да је боље слушати рику звијери него предење мачкица. Нисам ја, али то нас не пере.
Данас је Блентевара пустила вијест о томе да је Додик распустио свој Главни изборни штаб.
Вијест је, само иницијално, најприје објавио Лабудово Језеро.
У вијести је зашићен Зоран Тегелтија и Агенција Вочаут.
Чекао сам неколико часова да неко демонатује а онда сам покренуо обавјештајне процедуре.
Иза вијести стоји Кратеж. Нисам успио сазнати тачан идентитет ни њега ни других актера.
Кратеж је учино да вијест дође до Лабудобог Језера а онда ће је Насип, такође актер Пројекта Огољавање, уходано преузети јер је то по договору склопљеном приликом једног гостовања ког Јајчанке а подолареном приликом доласка АмАмб у просторије Насипа.
Главни циљ је Славко Митровић, Предсједник Главног изборног штаба СНСД, који више од десет година смета Службарошима. Иако се одавно повукао из јавности.
Вијест је задња фаза Пројекта Огољавање Додика у којој је он остао скоро посве усамљен.
Службароши сматрају да ће га тако одвојити од Странке и организације и лакше оборити.
Пројекат је почео још прије Локалних избора 2012. Убрзан је једним агенцијским мејлом у коме су сви који су близу Додика означени његовим непријатељима и онима који раде против њега. Ту фазу извела је Његоватељица. Која је након тога удаљена из одаја и из пројекта. А инвентура је начињена, недавно, у једном сарајском ћагету које материјалне картице за инвентуре добија из Бањалуке.
Кратеж је као подизвођача ангажовао субверзивца кодираног као Билборд а заведеног и као Рада Манојловић. Много добра пичка, бре.
Лабудово Језеро Кратежу даје само јавну платформу. Други дио јавне плотунаже обавља Пичкин Хил и његови ооури.
Као што је у вијести о распуштању заштићен Зоран Тегелтија, јер процјењују да ће преко њега извући лову, тако је у инвентури једина остала заштићена и непоменута Жућка Жбуњара.
У пројекту је још и Ипсилон. Али и много других, умигољених и притајених.




3249.
ЈОШ ЈЕДНО
ПОНИЖЕЊЕ
СРБИЈЕ

Неће бити чудо ако Брисел, односно Уншарф Збигњев, на свијетлом историјском приступном путу Европској Унији и Нато Пакту, од Србије буде тражио да организује још једне катастрофалне поплаве.
И да наметне да на изборима не може учествовати нико ко није педер.
Медији јављају да је Београд у опсади.
Као кад је падао Милошевић. Или као да је одлучио да се врати.
Нема те требе ни тог куроње због којег би се дигла једна европска пријестолница у опсадно стање. Као због параде Да Га Проноса. Као да је Београд пун педера.
Да се цијели пројект не води из иностранства, из истих оних центара из којих је рушен Милошевић, Чаушеску, Садам, и све што је рушено од Уншарф Збигњева, истосполци, и мужјаци и женке, одржали би неку своју демонстрацију, тражили истосполне бракове и слично, и све би се завршило као и друге безазлене манифестације.
Овако, максималном политизацијом, србијанско друштво је доведено до опаасне поларизације. То је случај и са другим срединама. Једна струковна манифестација дигнута је на пиједестал важности изнад свих инстутуција државе, парламенаризма, нације, друштва уопште. Постала је услов свих услова.
Парада педера постала је важнија и од Вучића, СТЈ.
Друштво је доведено до руба цивилизоване свакодневнице и свакодневне анархије.
Невјероватна је антихуманост тих бриселских института приступног пута, кад једну друштвену скупину, маргиналан слој, злоупотребљавају као вашарске мечке.
Све је, дабоме, у функцији деструкције НДД Сфере. Деструкције институционалног, парламентарног, демократског и процедуралног политичког система.
А сви су мислили да је довољно да даш Косово.
Шта ћемо ми који немамо Косово. А нисмо педери.

  

субота, 27. септембар 2014.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

УТИСАК НЕ ВАЉА
3247.
НИСКЕ СТРАСТИ
У ПОЛИТИЧКИМ
КАМПАЊАМА

Једна од дефиниција Политике јесте и ова. Политика је легализовани полигон за демонстрацију мржње, дисквалификација, нељудскости и патолошких деформација.
Свако од нас, и без и изван политике, собом носи лепезу болести, болести главе, мозга, свијести и карактера, које га чине нормалним.
Проблем настаје само у два случаја. Када му то љекар званично саопшти као дијагнозу. Или када му се онемогући и минимално испољавање тих болести.
Зато је Политика важна за болеснике. Али и за Јавноснике. Које Унитаристи зову Грађанима, па се ја грозим тог израза.
Политика је једна велика спужва која упија емитовање болести политичара. А кроз то емитовање празне се и цијели слојеви Јавносника.
Сви смо ми пуни наелектрисаних знакова болести и свима нама потребна је нека жичица како би дошло до варничења и пражњења.
Политика и Предизборне кампање коубиле су се.
Дабоме. Нисам необухватан.
Политика укључује цијели низ и племенитих особина. Љубав за себе, љубав за своју моћ, љубав за моћ својих ближњих, сексуални нагон, нагон према пенетрацији у џепове, осјећај за клање противника у својој близини или званичног противника на даљини.
И прве и друге особине нису преовлађујуће. А могу лако да буду. Као и крава која пасе а цијели дан је уједају муве и обади. Док се једном не заобада, прекине ланац, и одјезди у легенду. Мислим, у туђе њиве, преко седам поља.
Тако и политичари, странке, кандидати, могу мирно да пасу годинама, док се у једној кампањи не заобадају. Па новине претворе у таблоиде, себе претворе у државу, на рогове набију кога стигну, свима гаће згуле, а своје лагано свуку само пред једним, кога се боје и коме пућкају, да га прекомјерно не узбуде, инстуције претворе у волунтароиде а утиске у притиске.
Убиоме бог ако знате о коме причам.
Има и оних којима је стало да се нешто створи, да се успоставе процедуралне демократије, да се изгради организација, да се виде резултати, да нам живи, живи НДД Сфера.
То су будале.
У актуелној кампањи у Републици Српској, евидентирам више болести и болесника него што је уобичајено. Неко је донио неку тежу, продужену, дрогу. Уобичајене протуве, под дејством тог опијата, добију привид послања, мисије, нових властитих чаробних способности и права која им не припадају.
Неко им је објаснио да су њихове шансе веће од њихове вечерње сјенке. Неко им је сугерисао да је куцнуо час.
Стога се Требињски Синдром кампањског насиља шири Српском.
То кампањско насиље било би безазлено да није само мали индикатор огромне негативне енергије која се складишти у акумулаторима Политике.
Близу је прага када се треба запитати ко ће се први заобадати.
Плодно тло за то су планови и оптужбе за крађу избора, најаве Петог Октобра послије дванаестог октобра, распитивање званичних странаца о немирима послије избора, пуштање Хилових Димова...
Генерално. Постоји опасност да се заобада свако ко, овдје, побиједи на изборима. Тај негативни набој у кампањи, када пријеђе праг, постаје општедруштвена енергија. Која укључује освету, трајнију мржњу, трајну девастацију противника, наставак рата крвавим средствима, хапшења и уништења сваке врсте.
Тада се древна кинеска политичка филозофија, изражена кроз филозофију ратовања аутора званог и знаног као Сун Це, претвара у српску ратничку философију Сунце Ти Јебем Милосно. Саћеш видит како Гуја Крсно Име Служи.
Да сам на вашем мјесту, не бих дирао туђе билборде.

   

петак, 26. септембар 2014.

3246.
АМЕРИЧКИ ЉУДИ
И ДЕМОКРАТИЈА
ХАОСА

Сваке друге године у БиХ се појави једна дивизија Америчких Људи.
Пусти се прича о томе како је овај и овај Амерички Човјек. А како су овог и овог Америчани пустили низводу. Пошто су их, Амере, наводно, дотични, пустили нискурац.
Ну. Слушајући шта ових дана, и у дуљем периоду, прича Пичкин Хил, ријеч Наводно није баш потребна.
То, дабоме, може да буде и спин и магла и ракијска. Али Амерички утицај је овдје огроман. Као и у цијелом свијету. За њих не постоји мала и небитна земља. И за Гитљера, кад је освајао Драги Наш Исток није постојао мали градић гдје не треба успоставити тортуру типа Есесштурмбанфирер Лос Лос.
Колико Америчких Људи дјелује у БиХ, ни сам бог не зна. Провокација Усаида говори о једном дјелићу. Сви они, које ангажује та агенција, и не знајући, раде за Амере.
Здравко Гребо Уставотворитељ, неку вече у некој дискусионој просерионици у Федерацији, изрекао је став, не цитирам, да је БиХ од интереса за САД и по основу овдашњег успјешно расађеног тероризма и агресивног ислама.
Ја додајем да је овдашњи тероризам и крволочност ислама такође америчко дјело. То је једна од њихових алатки која злата вриједи на Балкану. За пола године то се може активирати као пријетња овом мирољубивом подручју од Пратера до Прешева. А том пријетњом, и активираном и неактивираном, поред осталих, веома успјешно се управља и подручјем и нацијама и државицама.
Гребо каже да су Американци створили ужас на Блистоку па се боји да по истом моделу и овдје не створе монструме који ће се отети контроли.
Опасност јесте реална.
Али не постоји могућност да се неки монструм, којег је ејаполирао Амер, ејаполат је политички ејакулат, отме контроли.
Отме се он. Али то само тако изгледа.
Пола Америке дан ноћ ради на продуковању и одржавању контролисаног хаоса и ужаса по свијету. Ништа ту није препуштено случају.

Као ни инсталирање Америчких Људи у малој усраној Босни. Који имају дебеле досјее и шифре, мислим, кодна имена, и који су, са том својом торбом, такође употребљиви, управљиви и испушљиви.

четвртак, 25. септембар 2014.

ФЕУДАЛНЕ ТРОЈКЕ
СА ИЗБОРНИХ ЛИСТА

Постоје кандидати који бирају странке. Али не постоје странке које бирају кандидате.
Па се на кандидатским листама нађе свако и свашта.
Добар број кандидата, говорим о великим странкама, не говорим о малим културно-политичким друштвима која имају проблема да наватају потребан број кандидата, дође на листу по два основа. Преко Екстерне Моћи, која има своје делегате и изасланике код Шефа или у врху странке. И преко Шефа у директном преносу. Иначе, ко Предсједника Странке зове Шеф, њему је и девето кољено уназад, лоповско.
Други дио кандидата су Сиротиња Раја са изборних листа. Празна џепа и образа чиста. У тај дио спадају и жене. Њих се ставља на листе само зато што постоји законска обавеза. Друго, пето, седмо... мјесто мора бити женско. Иначе Јалове Мудоње никад не би дозволиле да се неко умијеша у ту изборну бодљавину.
Страначке листе и Идилски Рат међу кандидатима највећа су попришта недемократије, насиља, понижавања, трговине, мобинга, дивљаштва, нелојалне конкуренције, пљачке јавних добара и феудалног монопола.
Да се тако боре против других листа, као што се боре унутар својих рођених, МИЈ, имали би по милион гласова.
Тај двоструки колосијек кандидовања разара страначку организацију, убија у појам искрене страначке активисте, читав политичко-породични страначки колективизам чини бесмисленим и доноси и краткоричну и дугорочну штету Политичкој Странци.
Странке гријеше у првом кораку. Писао сам о томе у књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности.
Ако Странка нема Правила и Процедуре, ако није постављен критеријум за кандидовање, ако није устоличен принцип Један Кандидат – Један Мандат, а да се за други мандат може кандидовати само Народни Херој страначке борбе, онда се грешка, на сљедећим праговима, не може исправити.
Свака листа великих странака, у изборним јединицама, има своје Феудалне Тројке Кандидата које проводе изборни зулум над осталим кандидатима.
То су штеточине које уништавају странку и њене потенцијале. Они не доносе ни један једини нови глас у страначке наћве. Они се само боре за позиције како би заграбили што више из наћава за себе.
А кад неко само помене приједлог да Политичке Странке иду на изборе након којих ће, на основу добијених гласова, доставити листу својих посланика, или да иду са унапријед фиксираном листом, сви из бијелог свијета скоче у повике како је то недемократија. Морају да постоје кандидати.
Могу да се сложим. Али нека иду као независни. Па да им видимо наћве.
Не знам колико би их, од оних 54 из првих тројки, видјело Народну скупштину Републике Српске, да иду као независни и самостални кандидати.
Најпогубније од свега јесте чињеница да они који су на том терору стигли у посланичке клупе, након избора немају Другог Бога, осим Себе и Само Себе. За њих није бог ни Странка нити било ко други, укључујући и НДД Сферу. А још ако су, ко међеди, заштићени скупштинском већином, нико у њих не смије да дирне. Ни Шеф Шефова.
Тако се од мале грешке у кандидовању дође до деструкције цијелог политичког миљеа.

Како се неко понаша у кампањи, понашаће се и у држави. Томан, Јеванђеље о Изборним листама.
ЗАШТО
НА БИРАЧКИМ
ЛИСТИЋИМА НЕМА
АМЕРИЧКЕ АМБАСАДЕ

И зашто друге амбасаде, у Сарајеву, не органузују Амба Прајд. У склопу борбе за равноправност амбасада. Кад могу педери да буду равноправни, зашто и друге амбасаде у БиХ не би могле да учествују на изборима. Као и АмАмб.
Добро што дају Паре За Промјене.
Америка и не зна ништа да уради без пара.
Али зашто дају Америчку Заставу за промјене.
Све ми блати, али Америчку Заставу ми не блати.
Молећива реченица Америчке Амбасаде, Потрудите се, изађите на изборе, бирајте промјене, директна је подршка Промјенашима у БиХ, овим Нашима и Радончићу.
Док се све то догађа пред очима поплављене јавности, шути ЦИК, шуте Лидери, шуте Кандидати, шуте Медији, шуте Невладинци. Ко Пичке, шуте.

Није ми жао америчких пара. Нека их троше на прљаве послове, како су и навикли. Жао ми је оних који имају искрене илузије. И само због тога могу да поручим Америчкој Амбасади, Пишате, господо, у шупљу тикву.