петак, 28. новембар 2014.

СТЈ,
ЈЕСТ СЕ
ОСИЛИО
ЖЕЉКО
КОМШИЋ ЛИЈАНОВИЋ

Да ли је и код њега, како признаје један од младих Иванковића, била делегација Америчке Амбасаде.
Главна политичка порука дана јесте Сарајевска Раја неће са Бањалучким Папцима.
Жељко Комшић, Играч Неке Амб, устоличио се данас као Вођа Бакир Чопора. Чији главни задатак је формирати власт без Радончића и Додика. На нивоу Зајоргана. Устоличио се као главни и над Бакиром и над Иванићем.
Тако оштро је иступио против Салкића да сам помислио да је ријеч о Ердогану и демонстратима на оном турском тргу.
Комшић им је поручио Јесте ви из Републике Српске али сам вам ја и мама и тата, и даиџа и дадиља. Јесте ви родом из Републике Српске али ваша Домовина је Сарајево. А ваша колијевка је Амбасада.
То је по породично географској линији.
А по политичко манипулативној линији, Комшић је поручио да нема уласка Есенесдеа, и мрског Додика, у власт на нивоу тих Зајоргана. У Државну Власт. КТЈ.
Главни њихов страх је да Есенесде и Додик, преко Домовине, не уђу у Савјет Министара.
Тад ће се, каже Комшић Лијановић, опет блокирати тај европски пут наших душа, гдје припадамо и увијек смо припадали.
Јер. Ми смо, Он, за европски пут ратовали у тенама на Игману. Требевићу. Јебевићу. Гдје ли. Сад би Додик са оним баканџама број 49 да нам гази тај пут, сан и наше душе.
И Салкић.

Понаша се ко Они Из Ереса.
БАНАНЕ СПАВАЈУ ЗИМСКИ САН

3395.
ЗАШТО
ПЛИТКО ОРУ
ШЕШЕЉА

Видим да је политичка плиткоумност паневропска појава.
А ја, будала, мислио да је то особина само Есдееса и Пробосића.
Паневропска плиткоумност протеже се од Хрватске до Европског Парламента. Од угледних колумниста и експерата до професора универзитета.
А све поводом Шешеља.
Шта би се тек показало да је у питању нека озбиљнија тема.
Да ли је могуће да је Воја Војвода, дошавши директно из Легла Противсрпства, у Београд Наше Напредности, са неагресивним митиншким наступом и са пар изјава и интервјуа, у иначе скученом му медијском простору, изазвао такве тектонске поремећаје на политичкој сцени, да се диже и кука и декларација, од Загреба па и свуда гдје затреба, до Стразбура, Царске Порте нове колонизације.
Дабоме да није.
Проблем је у томе што постоји још много Шешеља. У Хрватској највише. Контраагресија као начин националне емнаципације једна је од најважнијих алатки за закашњело формирање нација у двадесетпрвом вијеку.
Јасно је. Да би били добри Хрвати, или добри Бошњани, или Велики Шиптари, морамо поред себе имати лоше Србе. Ја у Загребу морам да будем Наш Добри Шешељ.
Тачно је да Шешељ нема шта ново да каже. А и шта има новије од Карловац Вировитица Карлобаг. Тачно је да његова странка не може доживјети узлет. Не прави се странка за десет мјесеци. Идеалним странкама треба десет година рада, развоја и организације, да дођу на власт. Тачно је да је политички вјетроказ у Србији потпуно промијењен. Тачно је да су заустављени ратови на просторима бивше Југославије. Али не треба заборавити да се ратови не заустављају ради мира већ ради припрема за нове ратове.
Било Шешеља или не, Национална Свијест у својим тешко покретљивим и спороосмозираним слојевима, стоји у темељима сваке Нације па и Српске.
На ниову дневне колотечине, она може да се демонстрира и овако и онако. Зато је лако Радикале преименовати у Напредњаке.
Али, онај ко мисли да се Национална Свијест Срба помјерила и за микрон, бави се наивном и лажном површином.
Неразумно је како се очигледна настава, на великом националном и међунационалном полигону за обуку, као што је СФРЈ, тако врзо заборави.
На просторима те СФРЈ вољели смо се, међусобно, од колијевке па до гроба. А онда смо се, за само двије године, почели да волимо од бијелог грла па до дроба.
Почели смо да се кољемо.
Дакле. Ни двије Југославије, ни Комунизам, ни Тито, ни Самоуправљање, нису промијенили националне свијести балканских међукољача.
И да нема Шешеља, као, све би било лијепо. Земља би била млијеко а небо би било мед. Хрватска би била у суфициту а Србија на води.
Љубав Шешеља и Сабора Хрватске једна је од лед диода у великој контролној соби латентне мржње међу народима и нацијама.

Ако неко мисли да се са дванаест година затвора поништава и уљепша дванаест деценија крви и тла, онда немамо шта да причамо. Ајмо сви на твитер.

четвртак, 27. новембар 2014.

3394.
ТРОУГАО
ДОДИК
ШЕШЕЉ
ВУЧИЋ

Мада може и Трокут јер значајно се тиче Хрвата и Хрватске.
Политичко једноумље опасно је и незаустављиво као и гола гузица у боб стази. Олађена муданца слаба су кочница. А ручица шлајфа слеђена и сићушна.
Неко мора да отвори врата и вукове да пусти у шуме.
Иначе и вукови почну да блеје. Што никако није добро за национални лепезоидни имиџ.
Како се у Србију вратио Шешељ, вратили га, а како је у Српској побиједио Додик, нису га суновратили, Вучић се нашао у Националном Троуглу у коме се не може бито центар нити четврти угао.
Уз то је, након белозагребградске шешељфобије, и Дачић одбрусио Хрватској. Оно о десет ћириличних табли, као о десет нацртаних оваца, које Држава Хрватска не може да сачува.
А Додик не повлачи трупе пред Бакиром и Централизацијом. Без обзира што Српски Савез За Промјене отворено колаборира са Сарајевским Политичким Кругом.
У тој ситуацији константног понижавања Србије, Вучић је, напросто, приморан да се оријентише национално.
Данас је очитао лекцију Еуропљанима у Стразбуру и Еуропљанима у Аграму. А знајући његово крволочно радикалско реченичје, није му то било нарочито тешко.
Цијели низ догађаја претворио се у неподношљиво понижење Србије. Од оних дронова, четвероелипсних и двоножно рамских, па до убиства српског младића у Турској, уз реалну опасност да се србијанска сцена радикализује, подешњачи и национално оријентише, укупно узевши, изнад рејтинга Дачићевих социјалиста, приморао је Вучића да дигне количину децибела.
Али и да настави коегзистенцију са Додиком.
Коликогод то Сране Службе и Домаће Сужбе дизале на узбуне и панике. Као што је то урађено преко Муда Лабудовог. Које није, а и његови, схватило да је чак и e-Look Ovich, престао да о Додику и Шумској пише у ртиму и темпу Карла Орфа. Већ у темпу Тијо Тијано.
Рано је рећи да ли се Србија мијења и настоји боље да се оријентише Међу Вихорове.
Пошто имам искуство са Интер Џелатима, а имају га и други, само се праве, или јесу, пичке, и будале, знам да су, Странци Усранци, у стању ићи не до краја него преко сваког краја. У стању су да ти затру семенку у детино детенце, бре.
Ако им се неко не супротстави, свакој Нацији пријети помор. А Српску Нацију чекају вијековима.
Шешељ нема потенцијала нити кинетичке енергије да учини драстичну прерасподјелу политичког мозаика међу Србљем. Али има толико потребно својство алармне жареће свјетиљке. И лични примјер.
Ако је могао он, сам, да се супротстави Белом Свету, и победи. Може то и Србија. У пола тог времена. При томе не мора да победи. Довољно је да их примора на коректан партнерски однос.
Ну. Још Шешеља и лудих еуропских парламената чекају Вучића.

Па тек након неког времена могуће је закључивање.
3393.
НЕМА
ВИШЕ
ЈУГОСЛАВИЈЕ

Кад ће то Хрвати, Хрватска, и Бошњаци, Сарајево, да схвате.
Српска Радикална Странка, она Војводе Од Хага, има 4,6% подршке јавности, странка Војводе Од Вучића, Томина а Вучићева, има 51%. Више од Шешељеве странке има чак и јаловина бивше демократске странке, бивше странке Брисела Тадића.
Упркос томе, Хрватска захтијева декларације и европске акције. Да се Шешељ врати у Хаг. Будале. Лакше ће се Хаг премјестити у Хрватску него што ће се Шешељ премјестити у Хаг.
Хаг се зајебава са нама. Њима. Издао је само једно подјебно саопштење. Послали смо га кући а он има обавезу да се одазове на читање пресуде.
Чак и када се изузме чињеница да су предсједнички избори у Хрватској, јавност хистерије и хистерија јавности, поводом Шешеља, у Хрватској, неразумљива је.
Изгледа да Државе, понекад, попримају особине недовршених личности. Па су подложне негативним особинама појединаца. И спремне да их демонстрирају.
Политичка активност Хрватске била би разумљива да још постоји Југославија. И да је Хрватска Социјалистичка Република у СФРЈ.
Тада би се Хрватска, њен Социјалистички Савез Радног Народа, најприје, обратила властима у Београду, мислим властима Југославије. Зауставите, Браћо Вољена, Српски Национализам. Јер ни ми нећемо моћи обуздати свој.
Али, пошто Југославије више нема, Хрватска је морала да нађе свој нови Централни Комитет. То је Еуропски Парламент.
Некако уз Декларацијско Дјеловање Хрватске, стигла је вијест из Сарајева. Неки јунак, који је радио код Карлсерга, ООУР Сарајево, то је Вопи, протестирао што у неком складишту у Челареву, то је у Србији, стоје слике Ратка Младића. По сарајевској номенклатури то је Злочинац, Кољач и Геноцидаш.
Јунаков уговор о раду је, након тога, прднуо у чабар. Каже да је отјеран са посла због протеста против слике Ратка Младића. У другој држави.
Дакле. И као Хрвтска, сарајевски бивши карлсберговац, мисли да смо сви још у Југославији.
Зар је толико тешко схватити да Југославије више нема. И да је Шешељ само ствар Србије. Односно Срба.
Нема више заједничког педља.
Свако мора да мјери у својим границама. Да се пење својим љествама. Да се спушта својим конопцима. И да се, можда, објеси прије дна.
Зар је толико тешко схватити да више не мјеримо заједно. Да смо једни другима одмјерили.

Или да организујемо још један рат. Као добри понављачи.
3392.
НЕКОНСУЛТОВАНИ
У ПОРАЗУ

Јавно демонстрирано неодазивање БИЧ Бојса на консултације за састав Владе Републике Српске није кажњива радња али јесте мјерљив политички чин.
САЗАП Коалиција се тако још једном промовисала у примивитиваријум, недомисленост и аутистеријум, толико недопустиве и сувишне утваре и дијагнозе на политичкој сцени.
Опозиција је то увијек и била.`
Читаву претходну деценију.
Омогућивши Властима, које су прозвали Режим, како би, подсвјесно, бирачима сугерисали своју инфериорност, да мирније владају него што је то уобичајено у вишестраначком систему. И да чине многе грешке које су остајале некажњене у довољној мјери да се јавност преокрене у промјене.
Моја ГФГ је то обликовала овако. Нећемо гласати за Додика али још увијек, и након пете туре, не можемо да смислимо зашто би гласали за Босића. Босић ода бос. За њим нема трагова.
Јасно је да након десет година свака Власт досади бирачима и народу. Да би то народ знао, не требаш формирати бомбастичне Савезе За Промјене и извикивати Милион Незадовољних. Много је битније и продуктивније одаслати одговор на питање Зашто да гласам за вас.
И у том зечијем уву крије се грм.
Опозиција, мада је то епохалан и величанствен појам, под који се утрпао сав шљам и политичке сцене и политичког вашаришта, никад није знала, а сада је то и показала, шта хоће, шта треба да уради и шта треба да каже.
Њима је Збигњев рекао да је довољно да све криминализују и да ће то бити довољно да бирачи глогињаре својим а не опозиционим. Рекао им је, Сазапу, да не раде ништа.
Што су они једва и дочекали.
Ни једна странка није обавезна да дође на консултације код предсједника Републике. То је добар политички обичај. Да се честита, покаже хладноћа или политичка присност, да се бирачима предочи схватање важности њиховог гласа.
У овом случају, за Опозицију, била је то и прилика да се изрази неслагање са концепцијом Власти која је на видику. Да се пред јавношћу, на гостујућем терену, Предсједнику, уклиже са двије ноге а да судија не може да да ни жути ни црвени. Да се упути темељна политичка критика и која има мјеста и која нема.
Али. Опозиција је изостала. Успут су слали нека саоштења и отворена писма. Као уцвиљене снаше.
Јер су сами себе, претходно, у кампањи и у дану конституисања Народне Скупштине довели до сувишне ситуације. Постали су сувишни. И политичкој јавности и Предсједнику Републике.
Њихов комплекс мање вриједности, утркивање за иживљавањем, бесловесно надрјечивање и бесмислено понављање синтагми блогераја и порталделиријума, дискусионост као да је судњи дан, као да су четири деценије били нијеми па тад проговорили, довео их је у стање телепортације са напонском грешком.
Отишли су из опозиције а нису нигдје стигли.
Зато се и нису могли појавити на консултацијама.
То није добро за политичку сцену.
Али јесте добро за бираче. Да виде с ким имају посла. И да су своје гласове могли боље распоредити. Не мислим при томе на супротстављене стране.
И добро је за Власт. Сада, за нијансу више него што је то нормално, може да ради шта хоће.
Још ако буде знала одиграти тако да не буде у власти на нивоу заједничких органа, а да то изгледа као узурпација БИЧ Коалиције и БОС Колаборација, бирачи ће добити и треће око за дубинско скенирање овдашњег политичког дрипцераја.

Овдашњег, јер Иванића не убрајам у овдашње. То је Сарајевска Раја.

среда, 26. новембар 2014.

3391.
ЛАЖНА
МУЛТИЕТНИЧНОСТ
ЦРНА ЈЕ РУПА
БИХАЋКЕ
НАСЕОБИНЕ

Бихаћка Насеобина је Босна и Херцеговина, БиХ, Биха. Тако јој ја тепам. Након година крволочности према њојзи.
Иако је у Дејтону састављена о једне једнонационалне и једне једноипонационалне државе, пошто у Федерацији Хрватима ни у рату нису признали статус једнакоправности, ал лијепо бјеше кад су, из званичне Државе Хрватске, правили сраније у Сијековцу, у Мркоњићу и кад су Црни Вуци кренули према Бањалуци, одмах након неколико потписа у Паризу, кренуле су Лажи Са Миљацке. Држава Босна.
Да би лажи трајале дуже и биле увјерљиве за Странце Усранце, исфорсирана је и лажна сарајевска мултиетничност.
Срби генерали. Срби колумнисти. Ценерка СТЈ. Хрвати колумнисти. Чак. Градоначелници. Допредсједници. Ствар је узела маха. До данашњег дана Лажна Мултиетничност постала је популарнија од ГГГШ. Голих Гујица Гранд Шоуа.
Расими чекају у колонама да се упишу у Србе. У Сарајеву.
Болест је захватила и Бакира. И он је посегнуо за Лажним Србима. Он и Лажни Комшић. Да не гријешим душу.
Умјесто Власти Републике Српске у споразуме је уписао Лажне БИЧ Цареве. Босића Иванића Чавића. Они му представљају Србе. И Српску. Немам ништа против.
Само имам против да Лажни Еуропљанин Бакир и Опћенито Лажни Комшић одређују ко су представници Срба и Српске.
Тако је почео и Ефенди Иванић. Ја имам легитимно право да одеђујем ко ће из Српске ући у Савјет министара и у власт у Сарајеву. Па се, нешто, ушутио.
Какве неуставне будале иду на изборе.
Ја сам, међутоа, за даље форсирање те Лажне Мултиетничности.
То је најбржи пут у пропаст.
Есдепе и Златаган Лагумџија су најоочитији примјер. На том принципу ће пропасти и Бихаћка Насеобина. Само је треба пустити. И треба их подржати да формирају власт са Савезом За Миљацку.
Ја бих предложио да САЗАП Српске, Трио БИЧ Бојси, закупи неколико штандова у Сарајеву. Понесе оне табље Добродошли у Републику Српску и отвори књигу уписа у Србе. Има тих Расима чудо једно.
Сарајевска технологијка Лажне Мултиетничности потпуно је заслијепила Сарајевски Политички Круг.
Њихова плиткоумност, поптуно компатибилна са плиткоумношћу Пробосанског Есдееса, дошла је дотле да им Милан Шутало са Хаемеса, мој друг, и ја, морамо цртати како су њихови путеви баш чаршијски, како су погубни по опстанак БиХ и по цивилизацијски међунационални коегзистенцијални напредак.


уторак, 25. новембар 2014.

3390.
ЕСДЕЕС
НОСИ
ФЕС

Можда и не носи али плаћа цијену.
Још ће много кеса испразнити док се Фес не буде избрисао са њихових глава.
Фотошоп у политици није тако ефикасан као код Ким Гузице или Сораја Гуза.
Есдеес је показао своју традиционалну политичку плиткоумност.
Коју је демонстрирао од свог оснутка. Откако је групна лига полусвијета преузела политичке полуге, а врло брзо и криминалне, дивљачке и недемократске, онога што је никло као народни покрет и што је створило Републику Српску.
У том смислу нетачно је да је Есдеес створио Републику Српску. Она је настала на вјековној тежњи сваког народа, па и Српског Народа, за Самосталношћу. Настала на Страху Јасеновца. Настала на тако невиној жељи славенској и православној, да се живи заједно, са својима.
То су они слојеви Православних Славена којима није опција промјене вјере да би остали на својој земљи.
На плодовима те своје плиткоумности, Есдеес, који је деценије потрошио ниушта, умјесто да се организовао и профилисао као модерна Политичка Странка, јер ВПС је најпотребнија Србима на овим просторима, потребнија од пара и радних мјеста, Есдеес је и сада заорао плитко. У тренутку када се рјешава судбина Свих Срба, да ли ће их поклопити Мрски Збигњев, Нато Пакт и Крволочни Запад, или ће остати у оквиру Православних Славена, Есдеес оре оплазе.
Есдеес је заорао плитко јер је ушао у аранжман са Странцима. У аранжман са Сарајевом. У аранжман са Сарајевским Политичким Кругом. То је радио и у рату, па смо једва остали овдје, и Срби и Српска, као кеса на врбаку.
Најприје је прихватио политику Странаца да је у Српској све криминализовано и да је свако ко није у опозицији криминалац. То је веома опасна политичка активност. Једном кад криминализујете нацију, нећете се више никада опрати. А о томе да и обични људи почињу да се понашају тако, по принципу ширења насиља са телевизије на дјецу, да не говорим.
Умјесто да је против Криминала, кога има још опд његових времена до данашње Власти, дјеловао кроз институције и демократски процедурализам, Есдеес и његови још болеснији савезници, Подиванићи, Сучавићи, Кркмановићи, кренули су у јавну и кампањску политичку сатанизацију Српског Народа.
Проглашавање комплетне власти Режимом и криминалном, значи проглашавање свих оних који су гласали за њих такође криминалним опцијама. А то није мало гласача. Значи проглашавање цијеле Републике криминалним Гнијездом.
За такву дјелатност се одговара пред судом.
Есдеес је најодговорнији за такав Црни Талас у српској и српскијанској политици. Маргинални болесници, Чавић, Иванић, Михајлица, Крсмановић, само су самозадовољавајући воајери.
Есдеес је одговоран за колаборационизам са Странцима и СПК. Са главним циљем да се  прво оптужи а онда доказује Криминализованост Срба. Што ће се, јелде, доказати, хапшењем Додика.
ЈВД. У дупе. Шта је Србија доказала хапшењем Мишковића. Видјели сте како се коњи поткивају па и ви дигли ногу.
Есдеес је одговоран за колаборацију и споразум о бонтону у Народној Скупштини потписан са Домовином.
Не потписује се ништа са онима који Српску сматрају Домовином. Изабрани сте како сте изабрани, изволите на ваше мјесто, исти сте као и други посланици. Хвала, довиђења. Ако баш морамо да се виђамо. Јер, шта тражите у Геноцидној Творевини.
То пасије понашање, бацим ти овај споразум, ти скочиш и машеш репом, бацим ти онај споразумчић, ти скочиш на задње ноге и умиљато цвилиш, није примјерен једној српској странци. Јесте малим испрцима. Њима је примјерено све.
Есдеес је, чини ми се, јер немам изворе у Врху Есдееса, прије свега електроинжењерском калкуланцијом, са Н, Младена Босића, кренуо у ту Пробосанску Политику. Да би завршили на приузи Младена Иванића који их вода кроз Сарајево, од Бакира до Бакира, од Споразума до Споразума.
Сада је Есдеес, чини се брже него што је очекивано, почео да плаћа цијену. Нису изабрани потпредсједници Народне Скупштине. А међу њима и Стевандић. Који је, мислим, посљедњи, који би прихватио Пробосанство. А ако се сјећам екрана, добио је исти омјер гласова као и други предложени.
Над том малом ноћном скупштинском чињеницом Есдсеес треба добро да се замисли.


понедељак, 24. новембар 2014.

3389.
СРАМОТА
ЗА
РЕПУБЛИКУ
СРПСКУ

Данашња Конститутивна сједница Народне скупштине, као да је одржана усред предизборне кампање.
Она је, истовремено, тужно финале једног двогодишњег периода шиканирања Републике Српске од стране Мисионара, Страних Праћеника и Рушилаца Режима. Шиканирања безграничним понижавањем не само онога што они зову Режим већ и многог од оног што је Српско и Српска. Што је њен државни и институционални оквир.
То се догодило и данас.
Потпуно је хијенизирано оно запјенушано и болесно кидисање на ННП, Најстаријег Народног Посланика. То је лешинарење најниже људске, културолошке и цивилизацијске врсте.
ННП није ту у улози вођења сједнице скупштине. Нити је он способан за то. Нити се то може научити за три дана. Он је у улози домаћина, у улози најстаријег, стога би требао бити најпоштованији.
А то што се он замјерио промјенашким хијенама, одлазећи из њиховог клуба и њихових клупа није разлог за понижавање тог човјека. Јер су га већ понизили што су га ставили и прихватили на листу. Саучествовали су са њим у одласку из неке друге групације а знали су његове гласовне и пролазне капацитете.
Истовремено, данашња скупштинска сједница почетак је нове ере праегзистенцијалног парламентаризма који ће газити све пред собом. Са константним циљем Рушења Режима.
Групација ЧГМБ, Чавић Говедарица Михајлица Бореновић, разориће Народну Скупштину.
На другој страни неће бити специјалних јединица да им се супротстави. Јер су кандидовани и бирани по посве другачијој технологији.
Добро што ће разорити скупштину али ће разорити и добар дио институционалног демократског имиџа Републике Српске. Претвориће је у циркус.
Уз напомену која је видљиво да Власт, или Режим, што им је драже, даје им и дио повода за њихову нехигијенску хијенизацију.
Стога се морају до краја јавно ријешити и снимци и пипци, и врапци и папци. А кривце и манипулаторе процесуирати.

Многи су заборавили на Републику Српску. 
3388.
ОПЕТ СЕ ДАНАС
ЋИЛИМАРИЛО
У САРАЈЕВУ

Мостови шумом а Миљацка друмом.
У Предсједништву БиХ уприличен свечани пријем поводом сутрашњег датума, када је далеке 43е у Варцар Вакуфу организовано засиједање Завнобих, као увертира пред јајачко Антифашистичко Вијеће Народног Ослобођења Југославије. Која се послије угушила у тим народима и народностима.
Предсједништво је било застрто са неколико врста и величина ћилима, што је неоспоран знак везе са јајачким и мркоњићким ћилимима 43е и бриселском еуропском перспективом БиХ. Ћилим а бриселски.
Ко се имало разумије у историју КПЈ, револуцију и антифашизам Комунистичке Партије, зна да је Друг Тито био мајстор шестоугаоне симетрије. Послије осмоугаоне. Ако је један имао цементару, онда су морали имати и остали. Ако је један имао Партизане, морали су да их имају и остали. Макар их измишљали. Ако је један имао народне непријатеље, морали су и остали. Ако се неком од народа догодио национализам, морао се догодити и свима.
Тако се у Мркоњић Граду догодио Завнобих.
Нема смисла да се, ту у близини, у Јајцу, одржи Авној а да његове претходнице нема у БиХ.
Тако је и био Завнох у Хрватској. И другдје
Завнобих нема никаквог другог смисла. Никаквог ту антифашизма није било осим српског. Част не тако малим изузецима, Карабеговићима, Мажарима и покој им души револуционарној.
Стога данашње обиљежавање тог датума, датума из земље коју је то Сарајево свесрдно рушило, обиљежавање у оквиру земље која је утјерана у границе у Дејтону, тамо у пизди мамтерној, гдје се умјесто преко Неретве, ишло преко Бурбона, нема никаквог симболичног, историјског и стварног упоришта ни континуума.
То неће моћи ријешити никакав закон о заједничким празницима, којег помиње Иванић, као оправдање због данашњег изостанка.
То не може закрпити ни Изтебеговићево позивање на равноправност и друге отрцане фатаморгане за Босну и Херцеговину у посљедњих двадесетпет година.


3387.
ЧИЈА ЈЕ ВЛАДИНА
АДМИНИСТРАЦИЈА

Пошто је дошло Коалиционо Доба, стигли су и подаци из Владе Републике Српске, по министарствима, о томе ко је гдје, кад и докад именован. И ко је члан које политичке странке. За припадност политичким странама нема података.
И ово што је дошло пуна је шака браде.
Јер. Министри и њихове секретарице, тачније Секретарице и њихови министри, нарочито ако су из туђе странке или партије, крију и списак мјеста која подлијежу конкурсима и именовањима. А камоли спискове људи. На тај начин свако штити свој феудални коридор у владиној администрацији.
Има и случајева да су министри пали с плафона, да и не знају шта обухвата њихово министарство и зашто би уопште разматрали кадровски мозаик, припадност, способност, ефикасност.
Есенесде је већ годинама најлибералнија политичка невладина организација на Балкану.
Чеда Јовановић, да то зна, напустио би онај свој ДЛС, како ли, и молио на кољенима, спавао на клупи, пред главном канцеларијом, да га учланимо.
Од 924 мјеста која су прикупљена у Влади, што укључује министарства и разне директорске позиције, позиције у надзорним и управним одборима, а што није ни близу свеобухватности, чланова Есенесдеа има 426.
46%.
Договор са коалиционим партнерима био је такав да Есенесдеу припада 75%.
Вршку странке сам говорио. Другови и господо, не можемо бити Режим са 46%. Како ћу Чавићу погледати у очи, кад га сретнем на улицу. Он ће да ме доживи ко губавца и помисли Ти Режим, Ви Режим, па ви не знате ни вратнице на тору да затворите.
А онда сам и ја престао да причам.
Владајућа Политичка Странка мора да искористи сваки стуб на коме почива. Владина Администрација, Посланички и Одборнички Мозаик и Страначка Организација.
За изборе и за позитивне поруке јавности и грађанима.
Сваки од тих стубова огледало је ВПС.
Ако посланик може да буде свако, ако одборник може да буде свако, ако у владиној администрацији може да буде свако, јасно је да неће свако гласати за ВПС. Гласаће само практични инетересанти.
По структури оних који су чланови Есенесдеа од тих 924 јунака, именована, постављена и исконкурисана, највише их је постало члан 2006е. Кад је Есенесде убједљиво побиједио.
Са 2007ом то је 118 јунака (87 + 31). 12.77%.
Јасно је да су ранија годишта пријема требала да буду заступљенија. Та скоројевићина разара раније страначке организационе структуре.
Још је поразнија чињеница да је 8.5% оних који су у чланство примљени непосредно прије или непосредно послије постављања или именовања на неку од малих или великих функција.
То је знак да је Владина Администрација затворен круг. Они се између себе мијешају као врућ кестен. Иди само формално се учлани, да нам не може нико да сере од оних страначких пацова.
Они су сами себи и бубањ и лото куглице и сузана манчић. МИЈ.
Предложићу новој Влади да да се за свако министарство купе челичне касе па да секретарице држе чланске карте свих оних који их имају, по неколико. Па како који министар дође, ако му случајно падне на памет да пита, она му извади, да простиш, сортиране ЧК које он треба да види.
Ово што Отпозиција и Странци Усранци серу о професионалности, експертности и слично, смијешно је размазивање балеге по чичку.
Потребно је увести пливајућу кадровску политику. Након сваких избора мијењамо оркестар. Изузетно, неко може бити у два мандата. Тад ће се у странкама створити конкуренција. Колико знаш, колико си користио странци, шта ће у току мандата странка да има од тебе у смислу угледа и опредјељења гласача и јавности.
Овако, Владина Администрација користи Политичке Странке као задње наивце.

Странке при томе могу и да падају. А они остају. Множе се и легу.

недеља, 23. новембар 2014.

МАРГИНАЛЦИ
УВИЈЕК
О УЈЕДИЊЕНУ
СНСД И СДС,
СА ЦИЉЕМ
УНИШТЕЊА СНСД

Прије него је Додик добио мандат, ономад, од Предсједнице Републике Српске Биљане Плавшић, Младен Иванић је био у Београду. И по повратку, пошто је и тамо подржана његова идеја да у Владу Српске уђу и Есенесде и Есдеес, а није прошла овдје, код Есенесдеа, вратио је мандат.
Тада је Слоба хтио да уништи Есенедсе, иако је тада Есенесде био много слабији од Додика.
И сада Шукало 260 саопштава исту формулу.
И сада је циљ да се уништи Есенесде.
Да Есенесде уђе у сарадњу са Есдеесом.
Да га Есдеес поведе у Сарајево. Код својих Бакира, Домовина и Комшића. На већ потписане споразуме.
Да, тако, Есенесде, поништи сву своју политику у посљедној деценији. Да призна Босну. Погази Дејтон. И легне на руду.
Младен Иванић је, тада, кад се вратио из Београда, био маргиналац.
Маргиналац је и сада. То што је укњижен као Члан П, не даје му историјску деминзију српске аустостраде дел соле.
Маргиналац је и Шукало.
Маргиналци никад не могу имати велике идеје. Нема велике идеје без велике жртве. Топла и мала муда не производе велику историју.
Есдеес је имао шансу да покаже своју одговрност.
Мисија за уништњем једне велике српске странке није одговорност.
Одговорност није ни покерисање са споразумима, декларацијама и договорима, без икаквих изгледних добитака. Које демонстрира Есдеес.
Република Српска ће морати да једно вријеме издржи ову вјештачку подјелу. Коју стално призива и прижељкује Есдеес и Алајчауш Иванић. Јер та подјела није ни стварна ни попола.
Гласови које је добио Иванић нису друга половина. Стварна подјела је на граници броја Есдеесових посланика.
Све друго је вјештачка приредба. Луткарско позориште.

Што не ослобађа Есенесде од одговорности. Што му не даје право на импровизације и Бело Одело.


























КРВОПИЈА
ВЈЕЧНА БОРБА. НИЈЕ ЧОВЈЕК ИЗМИСЛИО КРВОПИЈЕ. ВЕЋ ПРИРОДА.
КАМЕН И ДРВО СЕ ОВДЈЕ УЈЕДИЊУЈУ ПРОТИВ НЕРАСКИДИВИХ
КРВОПИЈСКИХ ЖИЛА БРШЉАНА.

ТРИ СЛАТКЕ КУЦЕ
ОВА СРЕДЊА СЕ, У МЕЂУВРЕМЕНУ УДАЛА, МЈЈ, И ДОБИЛА СВОЈУ КУЦУ.
3383.
АЈНШТАЈНОВ
ТЕСТ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ
ЗА ПРОМЈЕНЕ

·         Лидер који не воли страначку кућу воли да буде у Предсједништву
·         Странка која је имала саће замијенила га је нишанима
·         Предсједник странке који носи сако као да је туђи, воли да држи пробосанска предавања и не пуши
·         Лидер који пије Хајнекен не пуши Житан
·         Бивши лидер који има главу инсекта под микроскопом не пије Јагодинско пиво
·         Бивши Предсједник Републике не бави се сликарством јер не може да сачува ни неколико нацртаних посланика
·         Странка која има кандидата који никад не побјеђује има домовину
·         Кнадидат Странке коју не воле оснивачи не пуши Пал мал, само пућка
·         Кандидаткиња жандармерије не пије Џони Вокер, пије крв Бабаљу
·         Кандидат који никад не побјеђује живи у регистратору
·         Лидер који је једини побиједио не бави се пољопривредом али има говеда


Ко је примио паре па пуши и шути.



субота, 22. новембар 2014.

3382.
НАРАНЏАСТА
ПАНДУРЕВИЋКА

Коликогод Онај Босић, Пробосанац, ништа не зна, толико Плавуша Пандуревић све зна. Та Сека Алексић српскијанске политичке сцене, убијала нас је у кампањи својим спознајама да је Милион Људи у Српској незадовољно влашћу, режимом и криминалцима окупљеним у тајној трилатерали Око Додика.
Сада, у сарајским медијима, у којима ће постати Српска Ханака Палдум, кадгод збори нешто што милује уши Сарчаршије, Александра Пандуревић најављује бунт у Републици Српској. У случају да Додик формира власт.
Најављује Пандурица Наранџасту Револуцију.
Онај србијански аналитичар најављује збацивање Додика.
Да нису били на истом семинару, СТЈ.
Немам ништа против да Пандуревићка, и њен  Кривоусти, накупи Милион Незадовољних. Може да упише и Весну Пусић.
Али имам све против тога да Политичке Дилеје, у које неспорно спада Пандуревићка, и сва параопозициона сцена, креира Републику Српску као Барикаду.
На којој ће бабетине, брабоњакиње, шлауфаре, пјандуре, штифтунговке, дроњци испрдоњци, недовршени професори и њихови потплаћени студентуи, узгред, јебеш студенте са којима њихови професори иду у протесте, пропали политички савјетници и аналнитичари, и понеки политички зукваш, да улицом мијењају политичку сцену и од ове јадне територије праве мајданске експерименте. Праве турска јебалишта. Праве Збигњевљеве онаниције. Праве Сорошеве пролажице.
Не разумијем зашто им, тим Пандурицама,  Кровокурицама и Потурицама, за политику треба Народ. Народ је био на изборима и урадио је своје.
Зашто га опет утјерујете у тор.
Зашто опет скупљате Милион Незадовољних. Да својим курцем млати ваше глогиње.
Довољно је да скупите 42. ЈВЈ.
Тешко је Дилејама објаснити да сви једва чекају да се у Републици Српској догоде нереди.
У нередима се најлакше руши све а не мијења ништа.
Само будали треба улица. Кад има Парламент.

Будали. Плаћенику. Издајнику.