недеља, 21. септембар 2014.

3238.
МАЈКЕ
СРЕБРЕНИЦЕ,
УКОПИ
И РЕУКОПИ
НА ТЕКУЋОЈ ТРАЦИ
И КРСТ
НА ЗЛАТИШТУ

Спојене посуде.
И ту се нема шта више рећи.
Мада мене весели сарајевски попиздитис због тог скулптуралано катастрофалног унакрстја.
И, вјероватно, Бакира Изетбеговића. Који ће, барем, неколико сати престаи да буде главна тема сваког божијег напада.
Весели ме и глупост Драгана Чавића који обзнањује неко саошптење о свему томе. Дајући сигнале сарајским и иностраним менторима да је у шинама, у колосијку, на линији. СТЈ.
Покушава и да веже крст за Есенесде. Њему ће ускоро почети Есенесде да свијетли као и она пластична госпа у Међугорју.
Чавић ће да постане видјелица.
То је први чврст и добар болеснички корак.
Крст На Златишту је, као и сама Босна и Херцеговина, бламажа и девалвација.
Ни у једном од трајнијих објектива не треба тражити објашњење за ову појаву, осим времена у коме је дигнут. У предизборној кампањи.
Стога је Крст На Златишту предизборна категорија. И оних који су га подигли. И оних који на њега лају из Сарајева.
Јер. Он нема никакве везе са српским логорашима Сарајева. Нису они сви били вјерници иако су били у мукама. Неки нису ни данас. А многи се тада нису ни стигли преобратити из Манифеста у Трипрста.

Крст На Златишту је још један лош слоган. Још један лош билборд. Још један неразумљив предизборни наступ. Још један фол о томе како ово или оно добија изборе. Још један лош кандидат.
3237.
СЦЕНАРИО
ЗА ФИЛМ
НЕ ЗОВИ МЕ
ВИШЕ СРБИЈА
.изваци.

Сцена прва. Бина. Позорница. Светла. Сјај. Публика. Овације. Водитељ. Она у жирију. Жири у подрумичку. Велике црвене курвањске фотеље.
Водитељ раздраган, озрачен, полетан.
Она бесни. Попиздела. Из подрумичка. Баритон. Крволочнија од покојног мужа у мртвој униформи.
Не зови ме више Светлана, јебаћу ти, бре, мамицу у пинкицу. И теби и гл и одг ур.
Водитељ. Убледео. Ко покојни Мита три дана пред смрт. Ккккккккако да Вас зовем. Зови ме Цеца, бемти матер. Цела нација зна да сам Цеца. Само се ти правиш будала. Светлана.
*
Теве Пичк је некидан прославила две деценије плодоносног рада. Оснивач, утемељитељ, трасер, власник и гл и одг ур, саопштио је да је то било плодоносно раздобље.
И да предстоје нови кораци у развоју канализације. Канала са специјализованим програмима. И два, три, до осам, великих пројеката. Звезде певају. Деца певају. Јетрве певају. Пунице певају. Баке певају. Деке прде, они не певају. Маратонци певају почасни круг. Сви певају. Само Држава решава проблеме.
Теве Пичк је примарно Политичка Телевизија. Она је настала негде под скутима МирМар. Док је била на врхунцу. У Јулу.
Њена политичка сврха је да на екране изведе Уметнице. Да уметнице залуде народ. Да народ не зна, а и ако зна, да не размишља о томе, шта ради Држава. Односно, онај ко стално прича о Држави. Од Мог Слобе наовамо.
Тај политички посао Теве Пичк обавио је беспријекорно.
Једино су се мало офуцале Уметнице а нестало и фарбе код Лореала. Па се кренуло у производњу нових. Ни највећа несрећа не може толико да кука колико Сербија може да пева.
Сад се дошло до деце.
Што је неоспорно насиље над судбинама.
Деци се стварају илузије да их чека каријера. Као што је има Светлана. Да ли ће баш бити у прилици да буду шаторуше и криминалуше, једнако као дотична, то је упит. Али и каријера је довољна. Те цурице из приградског миљеа признају да им микрофон значи све.
Да и за њих једног дана, као за РМ, кажу Добра пичка, бре, млого добра пичка.
Миркофон, иначе, не служи за певање и појање, већ за стварање друштвеног статуса.
Не само деца. Излуђују се и целе породице. Шири круг, не само мама, тата, сестра, брат, бака и дека.
Колика је власт Теве Пичк, већ сада, видим синоћ у том подрумчету. Где седи жири. У великим црвеним, курвањским фотељама.
Тамо су морали да дођу, да би дали нивеау целој чежњи живаљској, и такви Уметници као што је добри чичица Милован Илић. Волео сам девојку из града. Јеси се усрећио. И Бора Гинис Прњавор Чорба. Седе у жирију са Светланом и Марином. Која не туца орасе али туца текстове за песме. Шта би од онаквог рокера, протестног опозиционара најокорелије врсте. Погледај дом свој, Анђеле. Док је Балаш певао Рачунајте на нас. И Ти, другарице, Јованка.
Што сад не испева Погледај дом свој, Ванђеле. Видећеш беду, јад и Пинк. Београд На Води, Мишка На Слободи.
Лепа Брена, и онај њен брух хармоникаш, петнаест су година показивали како се влада певачком популацијом, уцењује, приморава, експлоатише, а преко њих утиче и на популацију.
Сада је то преузела Теве Пичк. Да ради са целокупном јавношћу. У политичке сврхе.
*
Сцена задња. Пола Неовисне Хрватске празно. Сви они који су покатоличили презиме, ономад, а и многи други, отишли. Остао само Тодорић, са две тезге. Цела Босна, и сав Сребреник, празна. Србија празна. Сви на позорници. У ријалитију Звезде певају. Онај народни седи песник, преправља своје песме. Ој, Србијо, штагод радила микрофон ти био пред устима или у дупету. Деца ти се рађала под микрофоном. Бебе ти плакале у е молу. Бабе ти умирале, веселе, у ритму, иза бубњева. Ој Србијо, гдегод била, омладина ти се мрчила по позорницама и бинама, благо нама.
У даљини, виде се светла и кранови.
Нису светла хоризонта и кранови градилишта.
Жмиркава светла за звездице мрачне таванице и кранови за каблове позорнице.

Мрачни глас са таванице. Не зови ме више Србија, бем тим мамче, овде, на таванче.

субота, 20. септембар 2014.

НЕ ПАДА
ОГИ
ДАЉЕ ОД
ПОПЛАШЕНА

За разлику од Суда, Окривљениг и Адвокатуре, гдје је оптуженом допуштено да се брани на сваки начин, Опозицији то није допуштено.
Опозиција мора да буде беспријекорна. Безгрешна. Невина. Без мрље на образу и на гузици.
Власт може да се брани како хоће. Она је оптужена. Она је крива за поплаве, за режим, за америчку свјетску кризу, мајку ти јебем, Колумбо.
У нашој бирачкој и изборној башти, стварчица стоји обрнуто.
Позиција не смије да се брани. А Опозиција може да ради шта хоће.
Моје скромно искусто доводи ме до закључка да Позиција и не умије да се брани а Опозција не зна шта да ради.
То је ситуација, отприлике, као кад млада, пошаље бабу у своју прву брачну ноћ. А младожења оде да са друштвом краде бостан.
Безгрешност Опозиције, и невиност, СТЈ, симболишу Младен Иванић и Огњен Тадић.
Плахта прве брачне ноћи Младена Иванића јесте Управа за индиректно опорезивање. И директну пљачку Републике Српске. А његова брзгрешност је у оном једном еуру за који је продао банку.
Има он још тих првих брачних ноћи, у којима је нагузио Републику Српску.
Када је Поплашен, сада на листи код Здрме Бржме из Партије за ГРЧГЉБ, био Предсједник Републике Српске, за свог савјетника именовао је једног конобара. И једну радикалку из Добоја.
Огњен Тадић, када не буде Предсједник Републике Српске, имаће прилику да једног секјурити превозника именује за савјетника.
То ће бити његово одужење лику који се жртвовао за свог шефа, чији је чични превозник, и кандидовао се за Предсједника Републике Српске.
Не зма зашто Тадић није предочио имовно стање и дотичног кандидата, кад је већ предочио свастикин бут и теткин бубрег.
Дакле. Избори пролазе и пролазе. А Радикали остају Радикали.
Кад Циго постане министар, он свог коња именује за помоћника.
П.С.

Можда тадић и није крив. Не разумије он те изборне Занатке. Углавном, онај ко се кандидује, не разумије ништа. То му је Бабаљ морао гурнути. Јер, Бабаљ се разумије у куповину и задње киле Бирачког Одбора. Бабаљ је митски спој сарајевске српске и бошњачке приградске политичке школе. 

петак, 19. септембар 2014.

3235.
СРЕБРЕНИЧКИ ИМАМ,
СРЕБРЕНИЧКИ ПРОТОЈЕРЕЈ
И БРИТАНСКИ КРЕТЕН

Није ни чудо што Шкотска хоће да оде са острва, одвоји се од Велике Британије, и скочи у море. Скоро 45% Шкота.
Кад живе у краљичиној унији која службено проводи националну дускриминацију.
Из Сребренице је стигла једна нормална вијест.
Десеточлана мјешовита вјерска делегација позвана је у Велику Британију од стране тамошњих вјерских инстанци и скупина. Међу њима су и имам сребренички и протојереј сребренички. Дамир Пешталић и Александар Млађеновић.
Њих двојица, остваривши, претходно, извјесну сарадњу у својим вјерским областима, и остали, поднијели су уредно захтјев за визе. Амбасади Велике Британије. Бошњаци су уредно добили визе. Срби, укључујући и протојереја, нису.
Нема путовања.
Онда је и Имам Сребренички одлучио да не путује у ту Велику Британију.
То није само добра вијест из Сребренице.
То је добро дјело Имама Пешталића.
Добронамјерно упозорење.
То се, кажу, и раније дешавало. За Бошњаке пут. За Србе капија. И за младе. Који су у току рата били дјеца.
Не знам да ли је Протојереј Сребренички био командант неке поповске дивизије која је чинила злочине. Или је командовао Обласном Православном Групом. Па све то АВБ узима у обзир.
Али знам да ово није обична бирократска дискриминација.
Сребренички случај британских виза, који је континуирана политика те осионе слушкиње Америке, говори о веома опасној негативној класификацији нација и вјера која ће, кроз неко вријеме, створити комплекс мање националне вриједности. А, онда, отпор и контраефекат.
Послије ће се сви питати Како то.
Јасно је да бјесомучна пропаганда о непостојећем Геноциду у Сребреници даје своје ефекте. Цијела једна вјера и једна нација су унапријед обиљежене и осуђене. Сваки појединац. Само зато што је Србин или Православац.

То не може на добро изаћи.
3234.
ПОЗАДИНА
ПРЕДИЗБОРНОГ
СПОТА
USAID-a

Ма, знао сам да је тај Усаид Народни Непријатељ. Неко фундаменталистичко, деструктивно, санџачко, име.
Без обзира што се представљају као Јунајтид Стејт Агенција за интернационални развој. СТЈ.
Јел он Американски, јеби ти њега. Томан. Еванђеле о прекоокеанском сношају.
Тај интернационални развој, јер те агенције имају и други, служи само за премрежавање, глобализацију, сорошизацију, збигњевизацију, кијевизацију, отпоризацију, натоизацију, американизацију, нација, држава и територија.
ККР. Какав Курчев Развој.
Окрече двије амбуланте, дају парице за неки потпорни зид, купе три прозора за  сиротињску четверогодишњу школу, појаве се на отварању, зову медије, обуку старе ципеле и смијешне пантоле, како би изгледали ненаметљиво и туземно, скоро јадно, одвајају од уста да би нам помогли, и инсталирају се лагано и темељно.
Тако и Усаид овдје инсталира своју мрежу двадесет година.
Сад је дошао дотле да хоће диригује изборима, колективном свијешћу и масовном вољом. Користећи најцрње методе.
Спот који су начинили и за којег плаћају босанскохерцеговачким телевизијама да га емитују, није обичан пропагандни трик, није покушај утицаја на изборе, није мијешање у унутарземаљске ствари које не приличи иностранцима.
То је најцрњи медијски фажизоидиотид.
То је алатка за утицај на Јавно Мнијење која у себи садржи елементе фашизма, идиотског односа према домороцима и метеороидске опасности претпотопног удара.
Монструозна је лаж у том споту упакована у људску несрећу.
Поплаве су уништиле све а владе нису учиниле ништа.
Можда ваша платформашка амамбасадна никшићевска лагумџијска лијановићка будимирова влада није учинила ништа.
Влада Републике Српске је учинила све што је могла. Чак и не само Влада. Учинила је нешто и опозиција. У Бијељини Мићо. У Добоју није. Ваш проплатформаш Обрен, да је како могао, наврзо би и Саву на Добој.
У Српској, државни и властнички систем је функционисао. У Федерацији није функционисало ништа. Чак су и клизишта стала јер их је било срамота да сама нешто раде.
Реченица из Усраног Усаидовог спота Гласај или Трпи говори о најцрњој западњачкој намјери да се овдашњи људи стално гледају као робље.
Црнобијели кадрови потопне несреће срачунати су на подсвјесни утицај. Такви снимци сугеришу на бесперспективност.
Америчка Амбасада, Усрани Бранилац Усаида, оправдава своје хоботнице саопштењем да је то само позив на изборе.
То је позив на рушење цијелог система. Који им стоји на путу.

Усаидите у пичку матерну.
3233.
НЕКА
БРИСЕЛСКИ
И ОТОМАНСКИ
УНИТАРИСТИ
НЕ ЛИКУЈУ

Јасно да је останак Шкотске Под Сукњом био извјестан. Три вијека су три вијека.
Шкотска је под Инглезима, мада се то џентлменски каже У саставу Велике Британије, доживјела успоне који другим, европским нацијама истог интензитета и бројчаности живља, нису биле ни на видику.
Кампања за Одлазак вођена је траљаво. Са пуно рупа. Без концепта. Са нејасним раскрсницама и рјешењима.
Кампања за Неодлазак вођена је крволочно, нарочито у времену прибилижавања референдума. Лондон је схватио да је олако пристао на референдум јер су били сигурни у љубав Шкота. Када су проценти почели да се гомилају, Лондон је саопштио Ако одете, отишли сте заувијек. Што је невјероватан ниво пријетње у комуникацији двију нација.
Базе Нато пакта, резерве нафте у мору око Шкотске, нејасна процедура за ЕУ, неријешено питање валуте и комформизам више средње класе, уз врбовање и куповање Вођа Мишљења, који су такође агресивистички наступали, допринијело је да оних пет процената у задњих пет недјеља оде Лондону.
Да ли ће ЛЛ, Ледени Лондон, схватити, као Кијев, да мора да даје уступке, то ћемо тек видјети. А и ако видимо, видјећемо споро. Подмукли Инглези раде на дуги рок а Мудри Латини су за њих паткице слаткице.
Шкоти су изборили право на Рефереднум и Статусни Упит у оквирима најчвршће, најконзервативније и најокованије заједнице, уније, цјелине.
То је неоспоран цивилизацијски домет Европе. Мада је то Европа као и Турска што је Европа.
Европа већ покушава да користи побједничку зобницу УЛЛ, Униониста Леденог Лондона.
Што значи да тежње за самосталношћу неће моћи да користе зобницу са 45% шкотских гласова за одлазак.
Ну. Тиме се проблеми бирократизованих, натоизованих и американизованих  стега које муче Европу, неће ријешити. То су много окрутније стеге од великобританских. Али су и много рањивије и краткорочније.
Европи се мора дати Слобода. Она је сада заробљеник Збигњева и Неолиберкапитала. Што са Шкотском није случај. Онај ко држи Европу заробљену и неслободну, може лако изазвати потресе. И, на тај начин, свјетску катастрофу. Данас није потребан предфашистички социјални крах оноликих размјера да се Европа запали. Што је само упаљач за свјетски рат.
Незаборавимо да је Америка једина имала користи из два свјетска рата. Зато она овај европски фитиљ стално позлаћује и држи га као мало воде на длану. Али је длан челични.
Стога Бриселски Бироктатизовани Унитаристи бе треба да ликују већ да пажљивије читају Шкотски Референдум.
Још мање треба да ликују Отомански Унитаристи. У које убрајам агресивни сарајевски ислам, неофашистички кијевски еуропеизам, смрдљиви мадридски унутарколонијализам и слично, јер се ради о истом типу мијешане унитаризације над територијама, нацијама, историјом и свијешћу.

Бити на Острву и бити Слободан, двије су различите ствари.

четвртак, 18. септембар 2014.

3232.
ШКОТСКА
И НЕ ЗНА
ШТА НАМ
ЈЕ ДАЛА

Све може да личи на балканску зајебанцију. Четири и нешто милиона становника. Шта они могу да одлучују на референдуму. И да су сви против, и да су сви за. Такве Њемачка призна за пет минута. Или не призна. И у таквима међународна заједница, као у БиХ, издркава своје седамнаесторазредне кретеноиде.
У сваком собичку, као и у сваком ћумезу, Европе, анализира се данашњи Шкотски Референдум. Свако из својих углова.
Фундаментално најглупљи су Сарајевски Унитаристи. Кажу. Конститутивни Народи нису и суверени народи. А само суверени народи имају право на рефрендум и отцјепљење.
МТЈН. Маму Ти Јебем. Несуверену. И тетку, само конститутивну.
А Инглези, Унионисти, зајапурили се, као предизборни билборди у Републици Српској. Црвен Фејсић у драгана мога.
Не могу да схвате да им се то догађа. Предносом. Успод краљичине сукње.
Нато Пакт већ планира прекоманде и откоманде.
Након толико вијекова људске цивилизације, доиста је понижавајуће да се на Шкотски Референдум гледа тако водоравно.
Из свог малог, ситног, мљевеног, конформизма политике, нације, интелектуалци и разбистривачи свакодневице, покушавају да извуку неку ситну корист и видљивост за себе. Своје интересе. И свој неолиберални капитал.
Из сличних разлога, усрани еуропљани и интелектуалци нису видјели катаклизмичне катастрофе, као што је Први Свј Рат. Гитљеров Рат. Нити су, раније, препознали домете Француске Револуције. Петра Великог. Октобарску Револуцију.
Они који нису препознали Гитљера, данас Путина успоређују са њим.
Не схватајући да се историја урушава и мијења пред њиховим очима. Али. Не више под њиховим ногама већ над њиховим главама.
Шкотски Референдум је, за Европу, у рангу Француске Револуције. И Октјабарскаје Реваљуције.
Ломи се пут демократске цивилизације.
Пропада Државни Феудализам.
Нестаје Либерализовани Колонијализам.
Нације добијају право на Државу. А Државе добијају право на Самосталност Нације.
Нестаје тоталитарни обичај да се претходфно одлучује о унионизму, унитаризму, пактизму, интеграционализму, па тек онда, евентуално, о самосталности, самосвојности, аутономности, суверености.
Почињемо испочетка. Од Самосталности.
Шкотски Референдум није битан због броја гласача. Због важних личности или историје.
Он је битан због Мјеста Демократског Злочина.
На сваком другом мјесту, референдум четири милиона и триста хиљада излазника, био би неважан.
Али. У коштаној сржи старог окамењеног свијета, у једној Великој Британији, која има право да буде Велика како хоће, а Србија.нпр нема право да буде ни уобичајено мала, овакав Референдум, без обзира на било који резултат, неизоставно је Право Трећег Миленијума.
Коначно се потврђује моја теорија да ће Трећи Миленијум бити посве нови домет људске цивилизације. А Двадесет Први Вијек, вијек Држава Нација.
Од данашњег Шкотског Референдума ПТМ се не може зауставити и спријечити. Може се успорити. Или кратковремено одложити.
Од данас се стварност не гледа по томе колико оправданости има за Самосталност. Већ по томе колико схватање новог миленијума има акомодације у односу на Право Трећег Миленијума.  


3231.
ДИВЉИ
ПРЕДИЗБОРНИ
ЈУГ

Мислим на Требиње. И Вучуревића. Који је вођа милитантног крила Иванићевог Ал Фатаха. Фаталне Партије Демократског Регреса.
У ком предизборном вијеку живе извјесни политички Требињци када се, доље, на југу, у велике предизборне јавне радове убраја и премазивање туђих билборда катраном, прегорјелим уљем и густим раствором чађи.
Требињски Режим је створио услове да Њу Херцеговина Стрит Арт, авангардна културна скупина, изводи антицивилизацијске перформансе из доба предизборних кампања диносауруса и других изумрлих врста.
Чак су и вишеградске радикалске џизлије одавно одустале од тих технологија.
Мислио сам да је давно завршена фаза ноћног ратовања Дерањем Плаката. И јутарњег рапсрављања, на Главном Изборном Штабу, о резултату Наши : Њихови.
А онда стиже вијест из Требиња. Поцрњели билборди Есенесдеа. Док Вучуревић нешто сере код Шкоре на Ахтеве.
Није ни чудо што двојица педепеоваца прелазе у Мрску Режимску Странку. Добро се нису иселили из Требиња.
Само из тог разлога, живота у нецивилизованим политичким условима, толеришем тај пребјег. Иначе, познато је шта о томе мислим. Великој странци не требају туђи активисти.
Вучуревићева Страхотортура у Требињу довела је до тога да је Онај Букановић постао Небојша Ганди. Нека врста помирљиве средње линије. Глас Разума, СТЈ.
Вучуревић, неоспорно улази у Историју. Без обзира што није успио да организује референдум о осамостаљењу Требиња, заједно са Шкотском.
Поред Дивљег Запада и Дивљег Истока, сада имамо и Дивљи Југ.



среда, 17. септембар 2014.

3230.
ПРОСЕРИЦЕ
И ПРОГОРИЦЕ
НОВИНАРЧИНЕ
ГОРАНА
МИЛИЋА

Да више нема новинара и новинарства видљиво је и по томе што се из нафталина извлаче фосилни остаци остатака и једног и другог, и, неуком инернет мравињаку и црвињаку, предстваљају као громаде. Као да су свих десет свјетских чуда у једном.
Недаво је неко извукао из расола, у августу, Горана Милића.
И представио га као Новинара. СТЈ. Слово Ти Јебем. Оно најстарије из ТБМ.
Не пишем ово нирадичега. Осим ради оно мало патеника који раде као новинари у Медијима.
Немојте да вам лажу. Горан Милић није никакав Новинар и никаква Новинарчина.
Већ један обичан лажов.
Његова теза, у том интервјуу, о томе како је у Комунизму било лошије и како се о неким темама није смјело писати, лажна је. Тај Комунизам је њему омогућио да има и искористи положај који другима није припадао и није био доступан ни на домет интерконтиненталне самонавођене ракете. Био је дијете дипломате и ходао по свијету научивши језике. По основу језика се представио, и том Комунизму, као Новинарчина.
Ствар стоји другачије.
Лав не зна да кукуриче али му то не смета да буде Лавчина.
А данас се, и овдје, и свуда, смије причати и писати о свему. Јелде. ЈестК.
Осим тога, ходање по свијету није Новинарство.
Лако је наћи тему у Њујорку, нађи је у Животу. Обичном. Усраном. Ускислом.
Већи Новинар од Горана Милића је Славиша Сабљић. Или Ибро Халиловић.
Горан Милић је Новинарчина. А Тихомир Лешић, одавно почивши је курчина. Јелде. ЈестК.
Горан Милић је Службеник. А Службеник је Адут Служби а не намјештеник. Како то да је службовао у ТВ Београд, ТВ Загреб, ТВ Јутел. Па сад у ТВ Алџазира.
Није службовао. Тамо је инсталиран.


3229.
АКО ШКОТСКА
ОДЕ,
ВИСКИ ПОСТАЈЕ
БРЉА

Толика се важност Шкотске, након толико вијекова, изненада појавила, да ме чуди да се Велика Британија не зове Велика Шкотска.
Ако оде Шкотска, број сексуланих односа у ЕУ ће се смањити са 0,63 недјељно, на 0,56 per vagina.
Ако оде Шкотска, Краљица Мајка оставља неколико својих двораца на гнусној независној територији.
Ако оде Шкотска, Нато остаје без морнаричких база. Ако оде Шкотска, виски ће имати само 35 процената алкохола. И правиће се од грашка из Лијевче Поља.
Нисам ни претпостављао колико је Запад смијешан.
И колико почива на својим колонијалним темељима. Који имају особину да се саморестаурирају.
Ну. Нешто ми ни Шкоти немају црногорски, ни црноморски, проценат жеља за независношћу.
Као да су попили само пола вијавре. Па тек подјебавају Инглезе и велико краљевство у служби Америке.
Сва је прилика да ће Шкоти још да трпе хладне Инглезе, као што ће Српска морати још да трпи љигаве Сарајлије. А Руси превртљиве Украјинце. Каталонци осионе Шпанце. И оног педера Роналда.
Та западна трагикомедија, названа Ред Опасност Скотланд, у којој се извлаче и такве будалаштине да очекујем да Камером вечерас на Бибисију саопшти како је била велика грешка растурање СССР и да је у тој расцвјетини и миомирисини, било свима боље него данас, документује само о томе колико Запад почива на сили и присили.
Нашли су, чак, и неког бившег амбасадора који је рекао да је и Чесима и Словацима било боље заједно.
МВЈУП. Маму Вам Јебем. У Пупак.
Па, што сте све изразбијали и исподјељивали ако је то тако било добро. И како то да сте то сад схватили. Кад је распуклина стигла до вашег шупка.
Јебо ли вас Хасо из вица са Словенцем и Триглавом.
Задесио се Хасо у Словенији. На привременом раду у Сјеверној Социјалистичној Републици. Јакако би друкчије. Па га познаник, Словенац, неки доброљубив чојек са сјевера, наговорио, скоро натјерао, да се с њим попне на Триглав. Хасо је испуштао душу кроз све рупе на организму али је успио да се испне. Пуко поглед по словеншчини, ведрина божија, па се, скоро, виде и мрски јужњаки. Как је дол лепо. Каже Фант. Па, пичка ти матерна, што смо онда ишли оздо.
Кад је так лепо у заједници, зашто уопште имају проценте за одвајање.

Није лепо у заједници. Лепо је кад је неко гори а неко доли.

уторак, 16. септембар 2014.

3228.
НИКО СРБИЈИ
НЕ ТРЕБА.
ТРЕБА ЈОЈ
АЦА
ЂОРЂЕВИЋ.

Ни Вучић. Ни Николић. Ни Тадић. Ни Мишко. Ни Пишко. Ни Беко. Ни Неко.
Треба добро анализирати Случај Ацке и Кошаркашка Репрезентација Србије.
Па све то успоредити са оним утрољаним Толетом и фудбалском каљугом. Да не кажем да се све то треба успоредити са политиком и политичким миљеом. Политички Миље је синтагма која замјењује, кад дођу гости, кућни израз Јавна Каљуга.
Србијанска Кошарка одавно је пала на дно. На које је пало и опште Стање Нације. А да је доље пало, видљиво је по фреквентности употребе ријечи Држава од стране ПППВ.
Александар Ђорђевић је дошао на чело репрезентације које није ни било. Нико не зна гдје је, осим Теодосића, нашао оне момке. Нико од Репрезентације није ни очекивао ништа. Није имао натполовичну већину. Он сам није обећавао ништа. Репрезентација ће ово. Репрезентација ће оно. Рок Финале.
Као што се догађа у Политици и Држави. Најприје ћемо Београд поставити на воду. Онда ћемо испод Београда пући канал Балатон Тиса Егеј. Онда ћемо, испод канала, који је испод београдске воде, провући врзу пругу Темишвар Сарајево. А изнад воде Аутопут Софија Београд Љубљана. Све то ће Држава да уради до 23. новембра.
Треба анализирати Ђорђевићеве изјаве, интервјуе и коментаре. О сарадницима. О вјери у њих. О разговору са играчима. О мотивацији. О најави утакмице са Амеркиканцима. О томе да ће се видјети на Олимпијади. О главном слогану, након Невјерованог Сребра. Поново Сам Се Родио.
Просто је непојмљиво да, поред кордона дркаџија и џукела, у свим србијанским сферама, од индустрије до организованог криминала, постоји и неко ко може да будер Александар Ђорђевић, Селектор Кошаркашке Репрезентације Србије.
Јасно је да је Политика нешто друго.
Али ништа је не спречава да буде Александар Ђорђевић. Нико је није натјерао да брише нос таблоидима, умјесто дупе. Нико је није натјерао да лаже о водама и пругама док поплаве јебу але. Нико је није приморао да се петља са онима који не могу убацити лопту ни у чучавац а камоли тројку. Нико је није наговорио да побјегне од људи. Ни селектора да побјегне од својих играча и да никоме не вјерује. Нико јој није рекао да се финале, и све пријашње утакмице играју у свлачионици.
Онај ко хоће од гована да направи питу, треба да изучава Александра Ђорђевића и његов поход на Шпанију.
Дабоме, нису све говна. Али јесмо све побацали у говна.


понедељак, 15. септембар 2014.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
МИШЕВИ 
ПРВИ ПЉАЧКАЈУ 
БРОД КОЈИ ТОНЕ

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НЕ УЗДАЈ СЕ 
У УЗДЕ, 
УЗДАЈ СЕ 
У КОЊА
3226.
ГЕНОЦИДНА
ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
У ПОТОЧАРИМА

А Геноцидна Кошаркашка репрезентација Србије освојила је сребрену медаљу на Свјетском првенству у Шпанији.
У Будаку, Поточари, Сребреница, код Меморијалног центра, изграђена је и освештана Црква тамошњег православног вјерништва.
Црква је изграђена на приватном имању инокосног Србина из тог мјеста.
То је наишло на опште узнемирење јавности а и, како јављају, огорчење Мајки Сребренице. Мунира, Хатиџа и Фадила.
Објављена је, скоро цијела страна Ахваза, исто једног Слободног Медија, цијела лепеза познатих Антисрбилука.
Православна црква је благосиљала Ратка и Радована. Тако је и она геноцидна. То је увреда бошњачког народа. Црква ће произвести мржњу и националну нетрпељивост. До које им је, кобива, јако стало.
Мислим да је касно за кукање.
Мајке Сребренице, Јетрве Хага и Другарице за угрожене народе, немају више посла.
Мржња и Нетрпељивост је развијена до највишег нивоа. Могли би у БиХ да отворимо политехничке студије за међунационалну, међувјерску, међусусједску и међутериторијалну мржњу. Харвард би био јаслице за углед тог Универзитета Грозота.
Да не заборавим. Тим грозотама допринијели су и они који цијелу деценију од Поточара и укопа праве позориште и мртвих и живих.
А кад сахрањују и оне који нису страдали ни близу Сребренице, онда морају очекивати да се Срби једног дана сјете градње цркве. Црква им је гаранција да их неће преплавити туђа гробља.
Не граде се цркве и џамије само да се Богу моле. Већ и да их Бог види.



3225.
ДИВЕРЗАНТИ
У ГЛАСУ СРПСКЕ

Јебо вам ЦИК малтер.
Који је прописао да се политичко оглашавње мора платити унапријед.
Платимо, ми из Есенесдеа, огласе у штампаним медијима, како се, што вриједи за скоро све, по европски, означава оно што су Турци звали Ћаге Нако.
И свако јутро чекамо да се киоск отвори да видимо наше огласе.
Јутрос у Гласу Српске има шта и да се чита. Није само оглас. До Огласа са Додиком текст Српска Огрезла у непотизму.
ММЈ, ко плаћа а ко јебе.
У Гласу Српске нема више оних који памте затворе. А и Демократија се наплавила.
Ономад је, у том Гласу, у времену испод Тите, филмована фотографија на којој је остала спајалица па је у новинама то изгледало као слово U. Данима се боравило у Народној Милицији. Дебе. Ћебе. Диверзија, СТЈ. Знала је Милиција да је спајалица али зашто спајалица на том мјесту. Зашто четвртком. Зашто у бањалучким новинана. Зашто је жељезна а није бакрена. Зашто нису пронађене пластичне. Ионако имамо непријатеље а сад их Глас спаја спајалицама.
Ко је јутрос користио спајалицу у Гласу Српске. У који ће затвор да иде.
Не мора у затвор. Али Уређивачки Колегијум, Организација Синдиката, Комисија за ОНО и ДСЗ, Одбор за толеранцију, Друштво Новинара и Комитет за Штампану Етику, могли би да се огласе.
Ако Миле већ није реко Путину.


3224.
ОТКУД
НЕЏАД
НА НАСЛОВНИМ
СТРАНАМА

Не знам да ли постоји закривљење Простора. Али закривљење Јавне Свијести заиста постоји.
Јунаци наше појединачне и колективне свијести, које сами пиједестализујемо или које нам са свјетлосним трагом усађују умозак и подмозак постају, истовремено, све нижи и све виши.
По свим параматетрима вриједносност наших јунака се снижава. Али њихов значај у Јавности, која нас окружује и која нам их улијевкује, све је већи и они све виши. Иако је дупе вуче земљи, висина Имбецилне Ким, у нашим очима и подмозговљу, мјери се свјетлоснима раздаљинама.
Квалитет наших Јавних Јунака све више и више се Цецује.
Данас узмем новине. То је осамнаестхиљадити пут у животу, и још се нисам опаметио. Погледам, на свакој новини слика неког луђака. У колору. Човјек се надимкује Рамбо и изрешетан је, намртво, у Цазину.
Да видим ко је био Рамбо. Рамбо је одраније познат полицији. Па КојићеК на нсловним странама. Мора да има још нешто. Рамбо је прије неку годину пребио чичу од шездесетседам љета. Зар се тако постаје Рамбо. А онда је Рамба испребијао неко из генерације. Па за КојијеК онда Рамбо.
Будаласао је Рамбо нешто и на оној интернетској књизи лица.
Нема објашњења.

Осим ако у Цазину не живи два и по милиона читалаца новина. Плус читатељи за Независне и Глас Српске. Плус остали инсани.
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

СВЕ ЈЕ 
НА ПРОДАЈУ. 
ОСИМ МЕНЕ 
И МОЈИХ СКРАћЕНИЦА.
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

СВОЈЕ 
НАЈБОЉЕ ДАНЕ 
ПОЧИНИО САМ НОЋУ
3221.
СЛОБОДА МЕДИЈА.
ХОДАМО С МРТВАЦЕМ.

У обичном животу, дан за даном, не примјећују се важне ствари.
Кад су суше, нико не види удолице. Кад наиђу поплаве сви виде брда и брежуљке.
Кад медији, и оно мало новинара патеника, што их је остало, немају о чему да пишу, Слобода Медија ко да и не постоји.
Кад наиђу екстремне ситуације, као што је предизборна година и кампања, Слобода медија почне да те жуља и у ципели, и у џепу и у мозгу.
Да ли примјећујете да Савјест нисам поменуо.
О Слободи Медија обично причају курве. Пошто је Слобода једна врста Поштења.
Слобода Медија је ко и Лијепа Фатма.
Сто Јуана дајем, Долар више нико не јебе, Спустите је, Иљаду дајем, откријте је.
Залуд све. Фатма је почивша. Слобода Медија мртва је.
Данас гледам Слободу Медија.
Како је лијепо било бити новинар Испод Тите. Нигдје Тајкуна, нигдје Торбара, нигдје Режима. Нигдје Опозиције. Било је Опозиције. Али све неки фини, учени, интелектуални људи, господа штобитморе. Одонда смо напредовали. Опозиција се рашепурила и разлепезила. Или су без муда, или су без курца, или су без главе, или су без памети. Или су плаћени, или су уцијењени, или су болесни. Као и многи у Позицији. Ширина Божија.
Телевизије се, у тој Слободи, претвориле у Торбовизије. А новине у Новчевине. Радио у Касице Прасице. Њима курац, то нико не слуша.
На кружним токовима по Републици, стоје краткосукњасте промотерке са торбацима. На прсима им пише Овдје за Ведрана, Овдје за Милијану. Овдје прима Бата Тришке.
Од раних јутарњих часова, колоне кандидата саобраћају и убацују. Туђи новац у туђи џеп.
Спавај мирно, нане. Све је на продају. Чак и неутралност. Са ове стране Дрине Неутралност се плаћа доларима. С оне стране Дрине, неутралност се плаћа гузицом. То је зато што је овдје медијска неутралност у питању а тамо државна.
Ранојутарњи накупци ситном стоком знају да је овдје највише зарадио Онај Неутралац.
А ви узимајте по иљадуипо од Кандидата.
Гдје су ту новинари.
Понеког може да се нађе на твитеру, понеког у старом, одбаченом телефону, понеког на гробљима. Тамо их је највише али су позаборављани.
Код Слободе Медија, као и код сваке Слободе, битна су два питања.
Ко тражи Слободу Медија. Ко те наговорио да је тражиш.
Друго. Да ли теби треба Слобода Медија и знаш ли шта ћеш са њом.
Слободе Медија нема без Новинарства.
А Новинарства више не може да буде.
Нико више не пише објективне анализе, разматрања, предвиђања. Нико то више неће да чита. Искварили се и учитељ и ђаци. И Подворник, Маму Му Јебем.
Зато. Немојте да серете о Слободи Медија. То кориснике, конзументе, читаоце и гледаоце, не занима.

Слобода Медија је категорија у рангу Слободе Мултинационалних Компанија, Слободе Емемефа, Слободе Пентагона, Слободе Ваздушних Удара, Слободе ЕУ.