петак, 16. новембар 2018.


ИГОР РАДОЈИЧИЋ
НЕ ТРЕБА ДА НУДИ
ОСТАВКУ
НИТИ О ТОМЕ ТРЕБА
ДА СЕ ГЛАСА

Ако је Анархистичко Трговање у Центру Бањалуке, како тврди, однијело гласове СНСД-у, а другима донијело, онда Игор Радојичић, поготову нема разлога за нуђење Оставке.
Трг Анархије није донио гласове Опозицији.
То јесте био озбиљан анархистички пројект, али је његова сврха била, прије свега, да створи димну завјесу на бојишту, иза које ће да продефилују Кордони Манипулације.
Давор је у редовима СНСД-а.
Они који су кокетирали са Тргом Анархије, били су тамо неколико пута или једном.
То им није донијело Гласове. Није ни могло.
Њима су Гласове донијеле Паре и Бирачки Одбори.
Ако се, сада гласа о понуђеној Оставци Игора Радојичића, на мјесто предсједника Градског Одбора Бањалука, какавгод буде исход тајног гласања, како предлаже Радојичић, све ће се завршити на томе. Имао Радојичић икаквог чињења или нечињења.
А они који су дефиловали иза Димне Завјесе Анархије, у редовима СНСД, остаће на својим позицијама и у својој мрежи.
Ствари треба обрнути.
Потребна је детаљна Анализа Изборних Активности у Бањалуци, функционисања Организације, рашчлањивање траса до Рејонаца и од Рејонаца, анализа политичких и страначких биографија сваког Члана Бирачког Одбора, анализа дјеловања сваког Мјесног Одбора, успоредба Жељкиних гласова прије четири године и сада, на бирачким мјестима, појединачно изјашњавање о свему, сваког Предсједника Мјесног Одбора...
У Мјесним Одборима, у највећем броју, прецизно знају колико је гласова отишло за који ниво и за појединачне кандидате.
То се треба успоредити са званичним резултатима са тог Бирачког Мјеста.
Када се све то сагледа, и још много, неће у тим аналитикама бити објашњења зашто је Трг Анархије казнио само Жељку Цвијановић а не и Додика.
И када се све то анализира, тек онда Радојичић може да размотри понуду Оставке.


четвртак, 15. новембар 2018.


ЗАШТО СУ
ОВИ  ИЗБОРИ
У СРПСКОЈ
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ
ПРЕТВОРИЛИ
У РАСУТЕ ТЕРЕТЕ

Најприје, кратке биографске скице о данашњим Политичким Странкама на сцени у Републици Српској.
◘ СДС – Није Политичка Странка. Почео је као један слој Народног Покрета насталог у страху Срба од Коначног Јасеновца и изгона преко Дрине.
Тај слој никад није дефинисао ни пресудну оријентацију. Да ли је то Српство, или је то Антикомунизам. Да ли је то вјештачко Покрштавање, у килажи од 90 до 120, театрално црквенисање или анализа околних процеса и политичко кориштење Националног Времена.
Због тога никада није могао, ни покушао, да се организује као Странка, да оформи Политички Програм и да заступа одређени слој Срба. Пошто је немогуће заступати све Србе.
Зато је тако лако манипулисано СДС-ом, од Чавићеве Сребренице, до Босићевог Пробошњаштва.
◘ ДНС – Настао је одвајањем од СДС-а. Када је Биљана Плавшић, покушала да искоријени, барем дио, криминала у СДС-у, и није успјела. Тада се то звало Српски Народни Савез.
Пошто је Биљана Плавшић била против Милошевића, Политички Београд је све учинио да она изгуби од Поплашена. Тако је њено мјесто преузео млађани доктор Костић, којег је Павић, као Стари Службаш, лако елиминисао и преузео Странку.
Павић је у тој групи одлазећих, из СДС-а, са Биљаном Плавшић, политички био највјештији.
Зато је у сваким изборима његов ДНС играо на два колосијека. Правило Службаша у Политици је Никад не испадни из игре.
У овим изборима је Службашка Структура преферирала Вукоту, не као Политичара већ као Будалу, којег ће искористити.
ДНС је, у овим изборима одступио од играња на двије карте и више играо на Вукотину. То без Павића није могло ни да почне ни да прође.
◘ НДП – Инсталатер Чавић, инсталиран у СДС, задао је један од смртнијих удараца СДС-у. Са својом познатом Сребреницом. Чавић је Чеда Јовановић СДС-а. Вукота је сада, крај Чавић-Босићеве ере.
Када је протјеран, његови ментори су му помогли да оснује НДП, како се данас зове.
То је класична манипулативна Странка. Као и ПДП.
Сада је Менторска Сиса пресушила. А и ако није, окренула се ПДП-у.
◘ ПДП – Класика Манипулативности. По налогу Ментора иступио је из Власти са СНСД. Даља објашњења нису потребна.
Младен Иванић је Расим Љајић Републике Српске.
Увијек на Положају а никад заслужан низашта.
◘ СП – Остатак Социјалиста које је послије рата овдје направио Слобо и Политички Београд. Користећи Удбашку Мрежу.
Живко Радишић, са својим познатим Чуперком на челу, није био дио те структуре.
Зато је направљен ДСП, одвојио се и касније отишао у СНСД.
Из два разлога. Да преузме Додикову Странку и да никад не испадне из Колосијека.
СП Ђокића никад није показивао политичку уцвиљеност расплетом, понашао се скромно и практично, није манипулативан, задовољан је оним што им СНСД омогући. И што, понекад, дође Дачић.
◘ СНСД – Настао на крилима полета послије Рата. На крилима Успјеха Европске Социјалдеморкатије. Није био ничија проточна цијев. Зато и има оно Независних у називу.
Отпочетка је имао профил Алтернативе Есдеесу, профил Странке, јасну оријентацију према Људе. И данас се старим Члановима очи засјаје кад се помене то вијеме.
Стога је у првих десет година растао иако је имао све против себе, и СДС и Београд, и Четнике и Цркву.
Странци су га тетошили пошто у имали наум да га интегришу у Босанску Социјалдеморкатију Лагумџије и да тако унитаризују БиХ.
Побједа 2006е је на површину избацила дио СНСД-овог програма: БиХ – два Ентитета и три конститутивна Народа.
Окретање Републици Српској, Национализму, изазвала су два процеса.
Унитаризација из Сарајева, што укључује и агресивизам Лагумџије, и крах европске Социјалдемократије, коју је Територијални Финансијеризам искористио у неолибералне сврхе.
СНСД је увијек окупљао мање или минорне снаге. Утапао их и ишао даље.
Грешку је направио са ДСП-ом.
То је зауставило раст СНСД-а.
Та структура је по цијелој Републици имала систем скретница и кочница.
Додик је, вјероватно, из неког разлога то морао да учини. Али никада неће објаснити зашто.
2010е СНСД је стао.
Тражио сам да се СНСД реорганизује и окрене Људима, да постане Политичка Породица.
То је био почетак мог краја.
Добар дио те инкорпорисане структуре, у овим Изборима је радио не само у корист Вукоте већ и против СНСД-а.
СНСД је, само ове године, добио 9.000 нових Приступница, прије Избора. А број Гласова, у односу на 2014у, повећао тек за четири, пет хиљада.
Организација је, дакле, заборавила своје Чланове, затурила их негдје, и они су се пасивизирали, нису изашли на биралишта или су дали глас неком другом.
Не само то. Организација СНСД није ни један од 50.000 изгубљених Гласова СДС-а, привукла на своју страну.
*
Дакле. Стагација СНСД, у овим условима распада свих Странака, а и ПДП је пред распадом, који ће мало закаснити, још увијек је стабилност.
Распад других је потпуно логичан слијед њихове историје.
Након три пораза, падају и најјачи.
И за то није заслужан Додик.
Али. У тим условима распада свих, СНСД-ова Стагнација је назадак.
Да је 2010е почео Пројект Политичке Породице, данас би имао близу 40 мјеста у Народној Скупштини.
Помогли би му и ови процеси у другим странкама, који се тек сада показују а који су били предвидљиви, најмање уз Локалне Изборе. А и инсталирањем Пробосанства код Срба.
СНСД, ако жели да крене даље, мора да већ сада зна шта ће бити за двије а шта за четири године.
Не само са СНСД-ом, већ са свима.
И да се технолошки реорганизује на бази 2000 Одбора. Да се врати Људима. Да организација постане власништво Чланова и Бирача а не ФЛМШ у Службашких Структура.
То, ако је уопште могуће, захтијева Петољетку цијелу.






среда, 14. новембар 2018.


ДОШЛА СУ
ЈЕБЕНА ВРЕМЕНА.
ИЗ ПОЛИТИКЕ СЕ
ИЗЛАЗИ НА ГЛАВНИ
А УЛАЗИ НА
СПОРЕДНИ УЛАЗ.

Не видим ништа спорно и срамотно у чињеници да се у Палату Предсједника Републике Српске, идући код Додика, улази на Споредни Улаз.
Спорно ми је, само, кога је, напримјер, срамота што иде заједно са оним другим, Уроша Гостића или Обрена Петровића.
Сазаповци, који сада прилазе СНСД-у, и иначе прилазе на Споредни Улаз.
Главни Улаз је био прије Избора.
Они су и у Сазап, Савез За Промјене, ушли на Споредни Улаз.
Они су и у Пробосанску Политику ушли на Споредни Улаз.
Они су, уопште, у Политику, ушли на Споредни Улаз.
Легитимно је, то, дабоме.
Али за посљедицу тога, увијек, имаш излазак из Политике на Главни Излаз.
Сви ови, и они који ће доћи послије суботње сједнице Главног Одбора СДС-а, изашли су из Политике.
Под свјетлима Главног Излаза.
Њихова судбина је тужна, избјегличка, прогнаничка, мигрантска.
Никада више неће бити нико и ништа.
То је посљедица уласка у Политику Голом Гујицом у Глогову Шикару.
У Политику се улази са Организованом Политичком Странком.
Тада она има обавезу према Бирачима.
А ти, према тој Странци.
Пробосански и Промјенашки Аранжман, у који су ушли Главноизлазећи и Споредноулазећи, начињен је мимо воље Бирача.
Стога СДС и НДП, нису одговорни Аранжеру. Али ни Аранжер није одговоран према њима.
Зато их је сада оставио на ледини, да чекају да их убије гром. Нисте успјели. Јебите се.
Бирачи су то, са педесет и више хиљада гласова мањка, такође рекли. Јебите се, идите код Додика.
Срећа њихова да Додик више воли Моћ него добро организовану Велику Политичку Странку.

уторак, 13. новембар 2018.


УДАРНИШТВО
НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА
У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
РЕПУБЛИКА СРПСКЕ,
НЕ МОЖЕ ДА СТВОРИ
ЛИДЕРА И ПОБЈЕДНИКА

Бранислав Бореновић одлази са Политичке Сцене Српске. Кренуо је путем Александре Пандуревић.
Мјесто које је изборио у Представничком Вијећу ПС БиХ, не води никуда.
Бореновић је био један од агилнијих Народних Посланика Опозиције.
Поред Драгана Чавића и Вукоте Говедарице.
Шта повезује та три Народна Посланика.
Иста агилност и исти крај.
Својим политичким аналфабетизмом, они су све карте свог политичког дјеловања бацили на активности у Народној Скупштини Републике Српске.
Они су, провинцијално и примитивно, мислили да Директан Пренос и новинарско присуство у том Стационарном Циркусу отвара пут за успјешну Каријеру.
Њихов аналфабетизам је у томе, али не само у томе, што не схватају да је Парламент законодавно тијело једног система, однос снага и демонстрација Већине.
То није Митинг, Шатор, Страначки Скуп, Позориште, Маркетиншка Промоција.
Трагедија Опозиционе Тројке би требала да буде наук.
Будућим дилетантима. За ове је касно.
Јер, толико се борити против Криминала и Режима, па онда завршити код Додика, толико гусларити без гудала, па у властитој Странци испасти Будала, толико се борити за Прогрес Српске, па завршити у Ћумезима Сараја, није наставак политичке активности, већ пораз, пропаст и крах.
Сви будући дилетанти треба да се запитају зашто СНСД и владајућа Већина, немају Посланичке Звијезде.
Не сада, већ одавно.
Зато што имају Странке и дио су Тима.
Зато што Странке причају са Људима.
А Опозиција, преко Народне Скупштине, прича са Директним Преносом.
Да. Бореновић.
Један од поткапацитираних Лидера Опозиције, којег је Иванић увалио у глиб.
Промовише досљедност ПДП принципима Сазапа.
То значи да руководство Педепеа наставља да игра улогу Накурњака Странцима Усрнцима.
Иде Зима, дуга и хладна.
С тим што се заносе да ће им овај скок у броју гласова, нешто значити на Локалним Изборима, кад не буде СДС-а, да се уз њега провлаче и користе, кад поотпадају Гласови Против, и кад остану једини Пробосанци међу Србима.


понедељак, 12. новембар 2018.


ПРОДАЈЕШ ЛИ
СРБИЈУ, РОДЕ.
ПРОДАЈЕМ, ПРОДАЈЕМ.

Нико никад неће бити такав Ум, Историчар или Хроничар, који ће моћи да одговори на питање Да ли је Продаја Србије почела кад се почело одустајати од Косова.
И колико је Србију, појевтинио улазак у Краљевину СХС.
Али, данас је јасно, и Неумима, да је Србија продана.
Иако је Роба још код Трговца.
Али, то што је неће нико, говори о томе да је продана.
Као да је продана.
Србија ме занима, јер од ње зависи Опште Српство. И Република Спска.
Иначе би гадљивост према Вучићевој Политици, раније према Милошевићевој и Тадићевој, надвладала моје размишљање и писање.
Понижење Србије, не Вучића, у Паризу, које је имало три епизоде, Застава на Нотр Даму, Абецеда Сједења и Извињење Амбасадора, знак је да ЕУ са Вучићем још рачуна.
И да је све било пажљиво планирано.
Амбасадор то потврђује.
Циљ је да се даље убија Свијест Срба о Србији.
Србија, нажалост, нема много маневра.
Она нема ни једну озбиљну, велику Националну Политичку Странку.
СНС је Странка Сигурног Гласа. А то је, у политичкој артикулацији, организација која свим расположивим средствима утјерује Гласове за Вођу.
Јасно је да је потребно урадити неколико ствари.
1.    Смијенити Вучића.
2.    Поништити Бриселске Преговоре.
3.    Поништити Приступ ЕУ.
4.    Обуставити активности са НАТО Пактом.
5.    Блокирати Косово.
6.    Прогласити Косово окупираном Територијом.
7.    Ући у Савез са Русијом.
Једноставно.
Али, када се уђе у корак по корак, није.
Нема ко да смијени Вучића, да промијени, уклони, отклони. Нема снаге чак ни да се испослују Ванредни Избори. А кад их Вучић и поклони, нема ко да побиједи.
Из тога, Нема Ко, долази и немогућност осталих тачака.
Нема потребе да се образлаже да Приступ ЕУ укопава Србију. И економски и политички.
А да лажна Неутралност, нагиње ка Нато Пакту.
То Русију тјера да диже руке од Србије.
Косово се мора блокирати свим расположивим средствима. На унутрашње плану, Уставним а на спољном, међународно-правним.
Савез са Русијом не значи улазак у Варшавски Пакт нити у Економску Унију.
Постоје разни нивои међународних Савеза који могу да користе безбједности Земље.
Србија мора да стане, да се тргне, да се отресе.
Србију не могу да воде људи који ништа нису искусили од Зла према Српству и Србији. Посредно, као Свијест о Злу.
Сада је Србија постала привјесак једног Болесника.
То се не може добро завршити.
Зло над Србијом је Зло над Опстанком Српства уопште. А оно је, сада спало На Републику Српску и Вучићеву Србију.
Не може нам утјеха бити да имамо Републику Српску или да већина у Србији не подржава Вучића.
Вјерујем да не подржава.
Али неко нешто мора и да учини.
Неколико великих, ризичних и опасних корака.
Мислим да није потребно правити велике манифестације Националиста, као у Пољској.
Србији је, данас, и Српству преосталом, потребан Рационални Национализам.
Србија мора доћи у позицију Мађарске.
Ништа више.


петак, 09. новембар 2018.


ИДЕЈНИ
И ПОЛИТИЧКИ
ШКАРТ
ОПОЗИЦИЈЕ
У СРПСКОЈ

Нормално је да у Власт улази свака мрака.
Али је опасно ако у Политику улази и мрака и сврака.
То је јебало Опозицију у Републици Српској.
Кад се погледа та тужна колона, прво што пада у очи јесте то да је састављена од Трећепозиваца, Коњеводаца, Губитника, Политичких Аналфабета, Лажних Посланика и Младих Театралаца.
Као што се лукавост Лисице мјери кокошијим сљепилом, тако се и квалитет Опозиције мјери дометом Младена Иванића да их, мандатима, гузи ради свог компромисног комодитета.
И обављања посла за Сарајевску Унитаризацију.
Њих је, дакле, нагузио Младен Иванић.
А Додик је то само записнички констатовао.
Тај категоријални састав Опозиције у Српској, омогућио је њену главну особину.
Манипулативност.
Коју су током три мандата користили многи. Од Манипуловође Иванића, у служби Њиховог Величанства, преко Сарајева, Бакира, Америчке Амбасаде, до разних Шукала.
Стога су они, тако лако, пришли Додику.
То им је у крви.
Сад ће њима, умјесто набројаних, и нејавних, јавно да манипулише Додик.
Етобудала. То су могли одмах.
Све то је, дабоме, посљедица тога што се за било какво озбиљно политичко дјеловање, владалачко или опозиционо, мора имати само три ствари.
● Технолошки развијену Политичку Странку
● Разрађену реалну и јасну Политичку Идеју
● Вријеме да се та идеја објасни Јавности и Бирачима.
То је тежак пут.
Али, Опозиција у Српској је, сада схватила, да је њен пут и од тога био тежи.
Слушати друге, онанисати њиховим Идејама, убјеђивати Јавност и Бираче у нешто што није Политичка Тема, скупљати оне који су против било чега... много је тежи начин и не гарантује резултат, него имати свју Странку, своју Идеју, своје Бираче.



четвртак, 08. новембар 2018.


ДОДИК ЈАЧА,
СНСД СЕ СУШИ

Обренова Група, такозвани ВИС Брус Обрен и Урош Макартни, симболична је вироза која говори о томе како је у Добоју уништен СНСД. Да би Обрен Петровић стално био Власт и да би на крају, пришао Додику у Бањалуци и Сарајеву.
Шта ће о тога имати СНСД.
Неће ништа.
Можда ни Кандидата на ванредним Локалним Изборима у Добоју.
Откако сам прије неколико година искритиковао Додика на пасја прескала, пошто сам, претходно, на њима, остао без муданаца, Додик је ојачао а СНСД је пао.
Не показује тај пад Есенесдеових 218.201 Глас, ове године, што је за скоро пет хиљада гласова више него 2014е – 213.665.
Показује пад Гласова СДС-а. Са 173.824 на 123.515, ове године.
Пад СНСД је у тих педесет хиљада гласова СДС-а.
СНСД је 2014е био на сламку до пораза, на најнижној тачки.
Након четири године, он се практично није помакао.
То што је Додик – Цвијановић тандем, потукао оне левате, фолиранте и потурице, не рачунам у успјех и резултате СНСД-а.
Држава не умире кад умре Тито.
Држава умире кад умре Политичка Идеја као Странка.
СНСД већ четири године не функционише као јединствена Странка.
Додик сада извикује Мандатара, извикује кандидате других Странака, за државне функције, организује фестивале изворних група...
Њему ће у Предсједништву БиХ, бити непријатно. Кад се сјети да ни једног од оне двојице Звизгова, није он предложио.
СНСД је разједен од фаланги ФЛМШ.
Мада је мјестимично стравично јак.
Али. СНСД Бањалука, СНСД Зворник и СНСД Требиње, гдје је најјачи, немају никакве међусобне везе нити сличности.
Као да нису у истој Странци.
Посљедица јачања Додика у Републици Српској, брине само мене и Вучића.
Мене јер то значи слабљење СНСД а Вучића јер је то најава његовог краја.
Ове у Сарајеву и Амамб, не брине Додик.
Њих брину Срби и Српска.
Али, слабљење СНСД-а иде им наруку.
Умјесто двије јаке Националне Странке, њима је боље да имају мозаик пиљака.
А такве управо насађује, леже и квоца им Додик.
Тетоши минорне отпадне и ствара нове минијатуре.
Задивљује тај Додиков талент Таља.
Али је веома опасан по Републику Српску.
Власт не може да има Став.
Као што Храм, и највећи и најљепши, није Патријарх ни Сабор. Није Српска Православна Црква.
Став има Политичка Странка.
А став је национално јак, колико је јака Странка.
СНСД већ четири године ниочему нема Став.
Чак ни Закључак.
Да ли је СНСД изгубио све шансе.
Вјероватно јесте.
Унутрашњи фронт је сада прејак и преширок.
Нема јединстене борбене линије али су пунктови тако јаки и утврђени да свако дирање у њих, носи посљедицу да се изроди Страначки САО.
Када, у овом Додиковом налету, још неколико десетина лепеза Моћи и Власти, оду у руке Туђинаца, Група, Придошлица, Партнера, због чега Велике Политичке Странке и иду у Изборе и на Власт, СНСД неће владати ничим а ни Додиком.
То, дугорочно, може да иде наруку само Сарајеву и Странцима Усранцима.