четвртак, 26. фебруар 2015.

РЈЕШЕЊЕ РЕБУСА

ПЕТОКРАКА
(ПЕТ'О  КРАКА)
3598.
СТРАНАЧКИ
МИКРОФЕУДАЛИЗАМ
ИЛИ ИСКЉУЧЕЊЕ
ДУЊИЋА

Есдеес има Народних Посланика за бесплатно искључење а оптужује друге за куповину истих.
Нешто се не уклапа.
И говори да је ствар око папака, мислим, страначки кал, много слојевитија него што се може закључити из трећеразредних опозиционих изјава.
Писао сам о Феудалним Менаџерима када сам говорио о организационим деформацијама Есенесдеа.
Самокритичан би организациони посленик сваке странке ту лако могао да пронађе себе или своје.
Случај Славка Дуњића, коликогод познавао то сјеверозападно крило Есдееса и коликогод знао улоге, његову, Латиновићеву и Босићеву, у побједи у Градишци, изненадио ме је.
Али и приложио ми скениране доказе о Феудалном Менаџерству, о разлици између Страначке Политике и Екстерне Моћи и о трајном закашњењу Страначке Демократизације као предуслова побједе и стабилне власти.
Политичка Странка, велика, владајућа или велика опозициона, мора у многим унутрашњим процесима да иде испред Друштва.
Не може се нико борити за Промјене, за Демократизацију, против Режима, а у унутрашњим релацијама деценијама задржавати монополаријуме на локални или републички распоред Кадрова. Или Странку градити као Вишеспратни Режим.
Очито је да Есдеес има један Режим на страначком нивоу а други на нивоу Градишке.
Очито је то масовна појава.
Јер. Санџачки Феудални Режим, у Есдеесу, постоји и у Добоју. И у Бијељини.
Сва умјетност Велике Политичке Странке јесте не понављати грешке Есдееса.
Есдеес је, и данас, огледно пољопривредно добро погрешне примјене гласовне прихране на страначким селекционим површинама.
Славко Дуњић је деценијама држао те парцеле, како сада видим, веома успјешно. Иако тамо Есдеес није био на власти.
Сада, када је Латиновић, незаслужено побиједио, јер је побиједио заслугом тамошњег Есенесдеа, и пар неразумљивих запета, показује се да Есдеесова унутарстрначка технологија није дорасла побједи и власти. Јер су је Феудалци, Санџаклије, Локални Менаџери, прлагодили перманентном поразу. И себи.
Несрећа је што је мало научено из лоших колеџа Есдееса.

И што су се већ генерације младих добро девастирале и самоприлагодиле таквој накарадној унутарстраначкој технологији која је контрапродуктивна за НДД Сферу.

среда, 25. фебруар 2015.

3597.
КОЛИКА ЈЕ
СПОСОБНОСТ
ДРЖАВЕ
ДА КОНТРОЛИШЕ
СВОЈЕ БУДАЛЕ

Лијепо сам упозорио у случају Суторина.
Да не би дошло до Сутосморине.
Али. Заједнички Органи организовали јавну расправу. У Државној Сали, СТЈ. У сали Државног Парламента.
Нешто као Кочићево суђење Јазавцу.
И онда, један од Државних Будалаша предлаже да Суторина буде Дистрикт.
Држава је измишљена као, досад једини и непревазиђени, облик узајманог, међусобног, владања Људи и Силе. Мало мање Људи над Силом а мало више Силе над Људима.
И то само у том облику, и у тој технологији, може да постоји.
Држава је добровољно организована од стране Људи, који могу бити једна нација или разнородни живаљ, да би их претворила у Поданике о чему ће они, и Држава, склопити уговор у облику Устава или неког другог политичког, спољног или сполног акта.
Уколико тај механизам Подаништва, окован Правом, Силом и Порезима, не функционише, нема ни Државе ни Људи.
Јасно је да је у Босни и Херцеговини на сцени спољна сполна технологија држања међународно признатог простора између Србије и Хрватске на складишној материјалној картици под именом Држава.
Али и да њени поданици не постоје. Да нису захтијевали њено формирање и да нису с њом, у крајњем случају, као код праве државе, са собом, потписали никакав уговор. Устав.
Они изабрани и именовани јавносници, послужиоци и функционаши, који обављају послове у Заједничким Органима, пошто државни не постоје, треба да схвате да је њихов максимум Хладна Коегзистенција. Да буду и дјелују једни поред других. Рјешавајући питања из јасне и строге надлежности Дејтонског Устава.
При томе би било пожељно да то буде и Хладнокрва Коегзистенција. Јер у земљи у којој је најплодније земљиште не оно прве класе већ класе Мржња, треба се суздржавати од сваког облика држависања. Јер оно у својој суштини, и у најбезазленијим и најдобронамјернијем облику, значи Силу над неким.
Свако понашање изван тог оквира Хладне Коегзистенције, мора се оцијенити неполитичким, нецивилизованим, националистичким, унитаристичким, сепаратистичким. Без обзира шта је старије, кокош или јаје.
А у свакодневним релацијама, то је понашање Будалаша.
Свака Држава има одређену количину Будалаша за унутрашњу употребу. А један мањи дио и за спољну.
Насеобине, као што је БиХ, пуне су Будалаша.
Њихова особина, особина тих Насеобина, пак, и у томе је што су оне и генератори Будалаша.

Оне их производе и остављају путем, за собом, да се никад не би знале вратити у нормалне оквире. Да их, на крају, Будалаши изједу као црвица.
ТЕЖАК РЕБУС
ООООООООО

РЈЕШЕЊЕ ЈЕ ЈЕДНА РИЈЕЧ, ДЕВЕТ СЛОВА, ЗА ДЕВЕТ ГОРЊИХ КРУГОВА.
ПОМОЋ: У ТЕМЕЉУ РЕБУСА ЈЕ ИМЕНИЦА ЗА ГЛАВНОГ ЈУНАКА, У ИЗГОВОРНОМ, ЕКАВСКОМ ОБЛИКУ, И РИЈЕЧ КОЈОМ СЕ ОПИСУЈЕ ХОДАЊЕ НЕКОГ КО ЈЕ ИЗУЗЕТНО ВИСОК.
ОДГОНЕТКА И ФОТОС СУ ПО ПРИНЦИПУ НИЂЕВЕЗЕ.
ПОШТО СЕ БЛОГОВСКА ПУБЛИКА НЕ БАВИ РЕБУСИМА И ЕНИГМАТИКОМ, МОРАМ ДА КАЖЕМ ДА ОВАЈ РЕБУС СПАДА У ГРУПУ АСОЦИЈАТИВНИХ А НЕ ЈЕДНОСТАВНИХ СЛОВНИХ ИЛИ ЧИТЉИВИХ. ТА АСОЦИЈАТИВНОСТ ЈЕ, ИНАЧЕ, МОЈ ГЕНЕТСКИ ПОРЕМЕЋАЈ. ТАКО ПИШЕМ, ТАКО САМ КОМУНИЦИРАО У ПОЛИТИЦИ, ТАКВИ СУ МИ РОМАНИ, СКУЛТПУРЕ И СЛИКЕ. 
КАД МЕ НЕКО, У АТЕЉЕУ ПИТА, ШТА ПРЕДСТАВЉА ОВО, КАЖЕМ, ПРЕДСТАВЉА ОНО ШТО КАЖУ ТВОЈЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ. АКО НЕ КАЖУ НИШТА ОНДА И НЕ ПОСТОЈИ.
ДАНЕ И БАНЕ
РЕДОВНА ПОСЈЕТА БАНУ

уторак, 24. фебруар 2015.

3594.
КАКО ЈЕ
ПАО ГРА
У САВЈЕТУ
МИНИСТАРА

Ако бих желио да будем крволочан, што ми не приличи, рекао бих да је Есдеа, Бакир Син, прошао најбоље у бацању граха трешње и кућичара, за формирање Савјета Министара.
Они имају пет министарстава и Предсједавајућег.
А Хадезе сам.
Ако бих желио да говорим као интересник, онда бих рекао да су Есда и Сазап попола. Есдеа је Гра Кућичар а Сазап је Гра Трешњо. Они се пењу уз притку Есдеа.
Цивилни послови и Избјеглице, носе много пара и утицаја. Нарочито је лепеза широка код цивилних послова. Спољна трговина и безбједност, што је Сазапово, носе нешто мање пара а више утицаја. Спољни послови, Министарство, само су истурено одјељење Предсједништва а то значи да је то Иванићево. А и тако ту нема пара.
Када се та два сегмента уједине, то је значајан добитак. Јер и Предсједништво је Два напрема један, у корист Есдеа и Бакира.
Хадезе је добио Одбрану, Правду и Финансије.
Цијела расподјела треба да се држи под упитником док не избије Влада Федерације.
Ипак. Хадезе има једино неку корист и моћ од Министасртва Финансија. Мада се и Одбрана може искористити. Али, војну индустрију није на хрватским подручјима.
Ако ћу гледати по Реформама, Хадезе је потпуно небитан. У њиховим ресорима се нема шта реформисати. Све је већ узето и отето.
Поља Централизације су у рукама Есдеа и у рукама њихових вјерних слуга из Српског Санџака.
То што Суљагић баца бомбе како је све мања разлика између Режима у Републици Српској и Савеза За Промјене, то мачкуореп.
Плантаже Унитаризма су у Цивилним пословима и избјеглицама као и у Безбједности и Спољној Трговини. На те сегменте могу, заједно, да атакују и Странци и Сарајци. Подводећи све под интеграцијске кораке.
Да ли је то позадина Могеринијеве журбе и најава мартовског помака у статусу кандидата, видјећемо. Ако буде још нешто конкретније, гарнирано захтјевима и роковима из Брисела, ствар је јасна.
Моје мишљење је да Брисел не жели никакав успјех БиХ на путу приступа. Већ само двије ствари. Већу унитаризацију као предуслов држања БиХ, и Републке Српске, под контролом. Друго. Што бржи и што видљивији одмак од Русије. Док је на сцени Криза Украјина. Неки кораци у приступном статусу БиХ ту могу да помогну.
Стога ће Хадезе бити остављен, углавном, сам, маргинализован. То Човић и осјећа па форсира свој дио учешћа у Федерацији и ставове Хаенеса о преуређењу исте и враћању на статус 2.000. године. Као и Федерализацију БиХ.
Главни дио Бакирових, Сарајских и Есдеа послова треба да изврши Конзорцијум СДА – СЗП.
Тако ћемо сазнати која гуја је излегла Изјаву.

  

понедељак, 23. фебруар 2015.

3593.
ОСКАР.
АМЕРИЧКИ ПИНК.
АМЕРИЧКИ КИЧ.
АМЕРИЧКА
ЛАЖ.

Амерички Оскар је још само један од тужних заосталих гоблена Америчког Стољећа. Једна ускисла галерија напарфемисаних лажи. Које Америка и њен агресивистички Територијализам шире свијетом. Милом. Силом и Доларом.
У филозофском, трансценденталном смислу, Оскар је климатизовани Стаљинистички Гулаг. Подсвјесно омогућење искуства заробљене свијести и егзистенције.
Као и у случају Америчког Либерализма, гдје се не ради о слободи тржишта већ о диктатури монопола, као и у случају људских слобода и права, гдје се не ради о човјеку већ о крутом шаблонаријуму, као и у случају интеграција, гдје се не ради о окупљању већ о подјармљивању, тако се и овдје, у случају Америчког Оскара, не ради о филму и филмској умјетности већ о продаји нешто софистициранијег и много скупљег Пинковог Кича.
Дабоме. Милијарда гледалаца не конзумира тај догађај на тај начин. Кич је несвјесна потреба. Фијагноза која масе чини здравима. Највећим дијелом, то је подподсвјесна тежња за пелеменошћу. Потреба да се буде дио племена и да племе буде на окупу. То је копија непосредног постпећинског доба транспонованог у 21. вијек.
У практичном, смрдљивом, смислу, Оскар је скенер америчке индустрије доминације. На заласку.
Сав сјај позлаћених кипића, слика је коју Америка свијету шаље о себи док, код куће, десетине милиона људи иду на казан и једу бесплатну логорску супу.
Вјештачка, сажаљива, духовитост водитеља једнаке је суштинске празне тежине као и америчко објашњавање сваке агресије Америчким Националним Интересом.
Привођење заробљених напудраних и одорисаних Гвантанамаца, глумица и глумаца, трајно заробљних у Индустрији Холивуда, пред микрофон и камеру, да би саопштли неколико ултраструктурисаних реченица, осмијеха и поза, ненамјерно симболизује папагајско понизно ресависање о слободи, демократији и људским правима које практикују амерички цивилаши и невладинци, у ликовима провинцијалних жељеника свијета, глобалитета и одскока од стварности своје коже.
Понизно сједење на свом мјесту, од старог Клинт Иствуда до препариране Леди Гаге, учествовање у срого режираном церемонијалу, са правом гласа на четрдестпет секунди, ако те ковертирају, без икакве жеље да се одупре том Тоталитаријуму најортодоксније врсте, стварни је Амерички Сан владања Свијетом. Тај Тоталитаријум не допушта било какву слободу, осим заданог гламура, устајалог задовољства и скупе лажне амбалаже. Није се нашао нико, и неће, све до пропасти, који је изашао тамо и рекао Не прихватам овај Кипозлат јер има, по свијету, много бољих филмова од овог мог, од ових наших.
Дух Макартизма.
А водитељ у гаћама.
То је несвјесни шнит Америчке Бофл Перверзије.
Од које, не само свијет, већ и сама Америка не може да дише.
Оскар, дакле.
Никаква веза са стваралаштвом.
Узлаћено Глумљење Лажи.
  



3592.
ЕУ И БиХиС.
НИКО НЕ ЗНА
КУД СЕ ИДЕ.

Сама чињеница да долазим у посјету БиХ, други пут у три мјесеца, јасно показује колико је ваша земља важна Европској Унији и мени лично.
Рекла је Федерика Могерини.
Лаже.
Федерика Могерини је Висока Представница ЕУ за вањске послове и безбједносну политику те потпредсједник Европске Комисије.
Сама чињеница да она виси у БиХ, јасно говори о томе да она лично, а и ЕУ, немају паметнијег посла.
И да не знају шта ће са БиХиС, Босном и Херцеговином и Српском. Али ни са осталим, и важнијим, земљама, испред или већ у ЕУ.
БриБир, Бриселска Бирократија је већ годинама, мандатима, у ситуацији да измишља топлу воду. Колико их се само зачешљаних и углађених, необавијештених и ненашминканих, измијенило у посјетама БиХиС. Колико су само тема, реформи и идеја, наметнули, толико да се и Кардељ преврће у гробу. А помаже му и Пепца.
Сјећа ли се ико трауме Сејдић Финци. А знам да је и у Румунији наступило опсадно стање кад је Брисел рекао Или Сјдић Финци или ништа. Букурешт је био убијеђен да њима слиједи захтјев Нађ Петровић.
Сада су генијалци Брисела, Промјена и Сараја, смислили Изјаву. Коју су морали да потпишу лидери свих странака.
Сјећа ли се неко полицијске Реформ Торте, Бутмира, Априла.
Било ко добронамајеран, када анализира Изјаву, схватиће да је БиХиС убачена у технолошко чудо, пола центрифуга, пола дробилица. И да се чека шта ће од свега испасти па да неко испали нову идеју.
То је зато што је и БиХиС земља скрпљена, земља завезаног пупка а нерођена, ни на царски рез, земља под одроном, земља одрон. Земља На Чекању. БиХ, Босна, како у Сарају воле да јој тепају, биће завршни печат у распаду СФРЈ. А како ће тај преостали распад тећи, то СБЗ. Сами Бог Зна.
Практичнији разлог за бауљање Могерини Гарнитуре, јесте то што ни Брисел не зна шта мисли и шта ће рећи Берлин.
А Вучића не смију да питају. Једини он зна шта каже Србија, шта каже Држава, шта каже Свет.
Мада ни то није тачно. То ја само тако кажем.
Да зна Вучић, не би сада иза окуке искочила тужба Косова, протв Србије, за Геноцид. Сачекуша за Диковића била је само извидница.
Обмањивање Србије о потреби да се прода Железара Смедерево, из исте је теке као и овдашња прича о покретању економских активности, сто хиљада радних мјеста и страним инвестицијама.
Све то је само још један разлошчић да се Република Српска окрене себи о својим малим али здравим снагама. Људима, Земљишту и Тешком Послу.

Немојте се изненадити ако Могеринијева затражи сусрет и са мном.

недеља, 22. фебруар 2015.

РЈЕШЕЊЕ РЕБУСА


НЕМА ШИНА ДО КОЛАШИНА
3590.
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ.
ИЛИ УКЉУЧИТИ
БИРАЧЕ,
ИЛИ ПРЕДАТИ
НАЦИЈУ.

Зашто онај грчки министар финансија, Варуфакис, има избраздану фацу као да је Марлборо Мен, док је било дозвољено рекламирање цигарета, као да је читав живот кротио коње по Аризони, или као да је цијели живот пјешке ловио за храну по степама и тундрама.
Па. Зато што не припада Бејби Фејс Мани Класи бјеслосвјетских финансијаша и лобистичких напудраних хорди које су заштићене, протежиране и инсталиране од невидљивих снага Екстерних Моћи које владају Америком а сада су почеле да владају и Европом као и појединим њеним земљама.
Да не завјеришем теорију, треба погледати само чињеницу да је Обама дошао у Бијелу Кућу серући о Промјенама, познато, јелде, и о томе да ће увести здравствену заштиту за све Америчане те опорезовати богаташе. А оставио је све Финансијаше из доба Буша, то је њихов Есдеес, и узео још неке са Вол Стрита те их само повремено промијешо. Министар финансија му са Вол Стрита а он ће да да здр заштиту сирмашном Џону. ОћеК. И од ПромјенаК.
Финансијаши су за његовог мандата, продуковали највећи слом Америке, односно њених грађана. Бирача.
Ну. О томе ћу у посебној теми. Стољеће Лажне Америке.
Генетски Модификована Демократија коју инсталирају Збигњевљеве ТФГ Бригаде, Територијалиста, Финансијалиста и Глобалиста, врхунска је манипулативна демократија. Избори за Европски Парламент. Избори у земљама које су већ прекривене ТФГ плаштем, Грчка, Шпанија, Италија. Воља бирача се филигранским механизмима преводи у сатни механизам који увијек откуцава исто, когод побиједио и каквугод подршу добио.
Ако дође до опасности да бирачи и грађани доиста својом вољом желе да унесу неки преокрет или поремећај, Каталонија, Шонконерија, нпр, механизам се додатно мобилише и спречава то.
Манипулативна Демократија стигла је и међу Србе. Они су је са лакоћом усвојили, одмах након Петокракативне Демократије. Што је запањујућа талентованост. Требао им је само јена прелазни двочас под Слбоданом и под Миром.
Огромна подршка коју има Вучић, не, дакле, Српска Напредна Странка, Политички Програм, или не знам шта, типичан је примјер Манипулативне Демократије.
Огромна подршка Вучићу ту је само због огромне подршке.
Бирачи и Грађани Србије потпуно су аутирани из свега. Не само из одлучивања о својој појединачној судбини, већ из времена, нације, простора, земље и историје.
Истовремено, са огромном подршком Вучићу, бирачи су и у масовном чланству у Српској Напредној Странци.
У Републици Српској двије највеће странке имају огроман број чланова. Трећа има само Бореновића и Црнатка као чланство.
Али обје те странке крчме чињеницу масовног чланства и подршке. Или предајући моћ и власт Феудалним Менаџерима, примјер Градишке, а и шире, или користећи подршку чланства и гласача за колаборацију са Бакиром Изетбеговићем и Сарајевом. Без икаквог објашњења шта ће та сарадња значити и донијети Српској, српским грађаним и српским бирачима.
Манипулација бирачима може да траје дуго. Као и у Грчкој. Али има свој крај. Само што је цијена велика за цијелу земљу и нацију. За НДД Сферу.
Велике Политичке Странке са подручја масовног добровољног чланства, какво је овдашње, морају преузети већу одговорност за НДД Сферу.
Иначе ће ТФГ Бригаде посао завршити лакше него моторизоване њемачке дивизије код окупације Краљевине Југославије.
Савез са Грађанима и Бирачима мора бити далеко чвршћи и у политичкој артикулацији институционализованији.
Писао сам, одавно о Странци Социјалног Савеза.
Која у себе мора укључити све интересне сфере Широких Сиромашних Слојева становништва. Пољопривреднике. Раднике, колико их има. Младе. Интереси тих група морају да се почну уобличавати и уважавати кроз страначке организације а онда и кроз власт и Национални Програм.
Сви други институти Манипулативне Демократије, Синдикати, НВО, Цивилни сектор, Удруге и Курцуге, само су инструменти Дерегулације и резервни састав ТФГ Бригада.
А и да нису, погледајмо, нпр, каква је улога Синдиката у Републици Српској. Какво је његово заступништво запослених. Каква је његова мегафонска моћ. Каква је подршка поднаводничког чланста. Никаква.
У таквим условима власти могу да раде шта хоће.
Једини начин контроле Власти, а и једина брана ТФГ Бригадама и Збигњевљевим поробљивачима, боље речено уништитељима земаља и нација, јесте директна инкорпорорација чланства и бирача у страначке хоризонталне структуре.

Тако Јавност неће бити преводилац њиховог тобожњег интереса за давањем енормне подршке кокошима које никад јаје нису видјеле и снијеле. А ни пијетла.  

субота, 21. фебруар 2015.

СМЕДЕРЕВСКА
 ЖЕЉЕЗАРА.
МИ СМО
ИНТЕГРАЦИЈСКИ
ГРОБОВИ.

Ако се занемари нова Јонескова категорија, КПГВ, Казалиште, Позориште, Гледаличше, Вучић, и представа за српске ливадиће константно на политри брље, Смедеревска Жељезара је концентрисана заостала прича наше трагедије и немоћи да нађемо излаз из блата које се неумитно претвара у кал, трулеж и ђубар.
Шта нам говори Жељезара Туге.
·        У великом, заокруженом, систему, и зарђали вијак има своје мјесто. У расулу, ни позлаћена матица није низашта.
·        Циљ свега, што се иментовало глобализмом, интеграцијама, тржиштем, демократијом, људским правима, реформама, пиздомлепематере, јесте Расуло. Не само у металопрерађивачкој индустрији. У свему. Од Плитичких Странака до Војске. И, на крају, Расуло у нашим главама.
·        Циљ Расула јесте да никад не повратите ни нулти праг Достојанства НДД Сфере. Случај Грчке генијалан је скенер.
·        Посљедица краха Система, а бољи је било какав Систем него најбогатија, најсвјетлија и најиздашнија Анархија, јесте да вам више нико озбиљан не улази у двориште. Само протуве, џукеле и лопови. Погледајте с ким је Србија, да не помињем стално Вучића, преговарала око продаје Жељезаре. То је за Стрељање.
·        Не постоји ум, економија, страначки програм нити политика која може ријешити питање као што је Смедеревска Жељезара. И кад је позлате, шта с  њом. То је стање познато као Хиљаду Рупа. Имате хиљаду избушених рупа, најсавременијим борером. Али немате ни једног вијка. Или имате хиљаду платинастих вијака али немате ни сврдло да избушите и једну рупу. Или, имате и бошову бушилцу али нема дрвета нити лима у коме би избушили рупе.
Те рупе су коубиле се за крај наше тужне историје. У којој се ми бавимо Новим Антом На Старом Мосту или смијешном сједницом влада Србије и Словеније или тангама Тони Блера, није грешка, у тој категорији људи небитна је разлика између танги и кравате, Сораје и Тониблерона, или Колиндањем на Маркову Тргу, или расподјелом министарстава у Савјету Министара. Сунце Ти Јебем.

Повремено се појаве измаглице које говоре да људској глупости још није крај. О Реиндустријализацији. О Слободи Медија. О Реформи Високог Образовања. О Сто хиљада Радних Мјеста. О Боже Помози. 

петак, 20. фебруар 2015.

РЕБУС

РЈЕШЕЊЕ ПРЕТХОДНОГ РЕБУСА:
ДА МЕ УБИЈЕ ЛОМ.
3587.
ТРИ НАЦИЈЕ
У БиХ.
КОМУНИСТИЧКИ
ЦВЈЕТОПИС
ИЛИ
ХЛАДНА
КОЕГЗИСТЕНЦИЈА.

Да је у питању нека високоумна кампања за утицај на јавност, за њену корекцију или за дугорочно преокретање колективне и појединачне свијести, још би се некако и дало подносити.
Али ради се о најогољенијем балканоидном лажном одушевљењу Златном Кашиком. И још лажнијој осуди ситнице која угрожава нашу громаду Мултиетничког Тросвијешћа. Нације, вјере и културе.
Златна Кашика је феноменална самонародна лаж коју су лансирали комунисти и партизани, најављујући да ће послије рата, Кад Побиједимо, воз стајати код сваке окречене куће а сви ће јести златним кашикама.
Мултиетничко Тросвијешће је лажна сарајска скаска за странце и домаће мулце о томе како је овдје Мултиетничност све а само понеко искочи из тога раја. Њих, једно до два до три милиона.
Тако су се, у тим лажима, као два позлаћена артефакта искористила два потпуно наивна и небитна случаја.
Случај Срђана Алексића који је погинуо бранећи муслимана од пијаних четника, што уопште није тачно.
И случај мостарског средњошколца Анте који је рекао да се Бошњаци познају по текстури лица. И који је изазвао изливе згражања. Које уопште није реално. Јер није тачно да је то Антино познавање лица злочин свијести.
То је масовна појава.
Овдје једни друге не могу гледати.
Овдје је све горе и горе.
Никаква лажна згражања неће ријешити ништа.
Ратна тужна прича о двоје младих које су муслимански снајперисти убили на оном каменом мосту, Србина и муслиманку, лансирала се дуго, по комнистичком рецепту, дабоме, Боре и Рамиза у Приштини, да би се забашурила прича о Сарајеву које је у стању да убија младе људе низашта, тек онако, ради једне фотографије или три минуте телевизијске сторије. Успут се слагало да су то урадили Четници. Такозвани Срби.
Лагало се и тада на дуге стазе. Да би се сакрило да је Сарајево такво, нељудско. Као и сва Сарајева у БиХ. Које је такво остало до данашњих дана. Гдје се за један час могу скупити хорде које ће живог растргати  било кога, у кога се упре прстом. Случај Неле Фајронт.
Ако, дакле, имате такво Сарајево, зашто се чудити маљчику Анти у Мостару.
Зашто причати приче о одговорности медија, породице, политике, о томе да су млади људи слатки пластелин али кад упадну у руке старих, онда се обликују као најјачи отров.
Кад је цијела Насеобина таква. Кад је њена суштина таква. Кад је на том, на Мржњи, настала. И кад је на Мржњи и опстала.
Максимум који се овдје може постићи јесте да се потпуно призна, привати и уважи Маљчик Анте.
Да се разумне главе живи у Хладној Коегзистенцији.
Док се не стекну услови за Троподјелу.
Јер се, изгледа, никад неће схватити да је БиХ изгубила сваки смисао топлокрвног бића чином распада Југославије и признавања независне Хрватске као и признавања сподобе, БиХ, за самосталну државу.  
Босна и Херцеговина, Срби, Хрвати и Бошњаци живе у међународно признатом простору између Србије и Хрватске, чекајући сљедећи велики и прави Распад.