понедељак, 27. фебруар 2017.

ШТА БИ ЗА СРПСКУ
ЗНАЧИЛА
ДЕМОКРАТСКА БЛОКАДА
САРАЈЕВСКЕ ВЛАСТИ

Да није коштојест, да СДС није трајно инфициран Босићевском инжењерском комбинаториком слабе струје и малих отпора, да је то Странка која је барем некад имала Националну Визију или Национални Програм, да није Савез За Промјене створен као гаражни пројект Једне Амбасаде, ради помоћи Бакировој Унитаризацији Босне, и избору Младена Иванића, вјечне пудлице и љубимице енглеске међуанродне заједнице у БиХ, Бакирова самоубилачка Ревизија, била је богомдана прилика за Републику Српску.
Да Сарајски Унитаризам и Лажну Државу Босну стави пред избор. Или Гиљотина или Дејтон.
Ну.
Понашање Савеза За Промјене, Есдееса, као стожине тог набрзину садјевеног сијена, потпуно је логично. Они су заробљеници Амбасадне Пробосанштине и више немају пута за назад.
Они се сада не могу једноставно вратити у Републику Српску и заузети мјесто на политичкој сцени које су имали прије историјског предавања Младена Босића на сарајевском Факултету Политичких Наука.
Они тим путем морају ићи до краја.
Као и друге Политичке Странке које су прихватиле такве аранжмане.
Цијена је покапајућа. На том путу изгубили су Локалне Изборе. И изгубили су Предсједника Странке, Босића, таквог драгоцјеног стратега, практичара и комбинатора. Изгубили и много важних чланова.
Бакир Изетбеговић је много шанси пружио Републици Српској.
Пружали су их и прије њега, Силајџић, Лагумџија.
Власт Републике Српске је искористила колико је могла. А није могла много.
У ситуацији када се треба борити за Самосталност Републике Српске, барем Дејтонску, неко ти скаче по парковима и говори како си Укро Килу Злата.
Бакир је прву велику шансу пружио са Даном Републике. Сада је то Ревизија. Која је најављивана и на коју се могла припремити стратегија.
Власт Републике Српске била је, у оба случаја, у неповољном троуглу, Савез За Промјене – Међународна Заједница – Београд.
Сва три угла су се понашала по принципу Оћу пишкит, оћу какит.
Српској Демократској Странци обје шансе су биле много искористљивије него СНСД-у, односно Властима Републике Српске.
Могла је помоћи да се зада завршни, коначни, ударац Сарајевском Унитаризму и сталним насртајима на Републику Српску. Могла је, са позиција учешћа у Власти Сараја, бити првоборац тог процеса.
Али и није могла. Са Мектићима, који се, данас, поносе, што нису изашли на Референдум.
И за Ревизију је постојала велика Шанса СДС-а.
Она је већ пропала. Данас не би била ефикасна јер би умјесто плодног тла, пала на киселином посуто земљиште.
СДС, и СЗП, могао је једноставним потезом да убије неколико босанских међеда који се више никада не би пробудили из тог унитаристичког сна.
Могао је да одлучи да њихови министри у Савјету Министара поднесу оставке.
Јер се не слажу са политиком Већине у којојој су се затекли. И које, Већине, тада не би било.
Онда би кренуле консултације. Које би Српска могла да вуче до Избора.
Јасно је да СНСД не би улазио на мјеста СЗП. Јер се јавно тако позиционирао и то би, политички, био погубан потез.
Тада би СДС могао да постави услове. Да изнесе Политички Програм за Републику Српску. Или овако, по Дејтону, или никако.
Не би имао боље политичке платформе за Изборе 2018е.
Сарајево би против себе имало тако јак Српски Дејтонски Фронт да би могло само да гледа како Миљацка отиче, плиткоћом привидне Државе.
То би отворло могућност Велике Коалиције у Српској, након 2018е, изборног потапања малих странака, тих чичкова на обојцима, које нису низашта осим за играње пиљака са кадровским пизицијама.
Дабоме, да је све ово идеализам.
Али не кошта ме да потрошим мало слова.

недеља, 26. фебруар 2017.

ЕНКЛАВА
САРАЈЕВСКИХ
ТУРАКА

Проблем Босне и Херцеговине није рјешив.
Она је само Јаловина на вијековима таложеној Мржњи и Лажима.
Гдје су Лажи новијег датума.
Хрвати у њој нису ни за какву еуропеизацију, већ за чисто Хрватство. Са примјесама Усташтва, ако затреба. Само се ХДЗ БиХ држи уљудбено и латински, да би сачувао супстанцу. А, због тога, Сарај настоји да нађе довољно својих Лијановића, Даиџа и Комшића, да поништи тај ортодоксни хрватски тренд.
Срби, у Републици Српској, нису ни за Исток ни за Запад. Већ су само за Национални Опстанак. Они знају да живе изнад Јасеновца.
Стога Сарај настоји да нађе довољно Потурица да им разбије то исконско природно давање.
Бошњаци, по најновијој номенклатури, које представља Сарајски Политички Круг, и, још уже, Бакир Сарај Чадор, нису за Европске Интеграције. Али нису ни за Исток. Они су амалгам ишчашене, искомплексиране и сламкоспасоносне идеје о Исламској Републици, Алије Изетбеговића, једне аутистичне идеје о немогућој Држави ендемске префабриковане вјерске скупине.
Бакир Чадор Сарај настоји да искористи нешто Истока, Ердогана, али само за ту своју аутистичну идеју.
Стога прихватају, Сарајтурцичадорци, мјешавину свијести Отоманских Кољача и овдашњих слабих православних прагматиста који су прихватли Ислам да би сачували, не егзистенцију, већ богатство, чаршијлук и привилегије. И да би били изнад Сиротиње Раје.
Та особина Слабих Православаца није овдашња. Она је индукована из исте те Отоманске Подсвијести коју су паше одржавале као главну технологију владања. Јер је свако, од подржавалаца Паше, знао да ће изгубити главу, што постаје важнији и Паши ближи и оданији. Само се из крвних жила трудио да то буде што касније.
Тај подсвјесни Амалгам Отоманске и Потуричке Свијести живи и данас у полиитичкој групи Бакир Сарај Чадор.
А епохално егземпларно, нијансирано и слојевито презентује га Бакир Изетбеговић.
Који без икакве савјести користи слабу сарајску балијску сиротињу као подршку својој одлуци о Ревизији, коју је давно донио, само пред дуњалуком чини представу, и који не жели ни да одшкрине врата ничега што је Држава, у коју се куне, и он и они му, тврдом турском крвавом сабљом, већ све ради мимо институција те Државе. Доказујући, тако, да је лажна и непостојећа.
То је сасвим природно. Јер Отоманска Империја никад није била Држава. Бакир Изетбеговић и не може друкчије да се понаша но као Паша.
И он то тако ради. Он је најбољи Паша у досадашњој Репрезентацији Сараја. Укључујући и Бабу му, Силајџића, Лагумџију или било коју другу Џимлију.
Бакир је најбољи Паша јер је најнеспособнији, најнеполитичкији, најподмуклији и најлукавији.
Стога Срби, а и Хрвати, треба да прихвате то као Међну Чињеницу.
Са таквим Политичким Сарајевом, нема европских интеграција, нема двадесетпрвог вијека, нема заједничке државе, нема компромиса, сурадње и једнакоправности, нема ни Федерације.
Они ће те увијек гледати уочи. И мирно погазити своју ријеч. И твоју главу.
Зато Бакир Изетбеговић мирно каже да иде у Ревизију а онда каже да је спреман да пружи руку.
Типични турчин.


субота, 25. фебруар 2017.

КАД ПОЂЕТЕ,
НЕК НЕКО САМО
УГАСИ МЕДИЈЕ

Како је некад лијепо било рећи Студирам Журналистику. Студирам Новинарство.
Данас се, исто, неука провинцијска свјетина диви кад неко каже Студирам Медије.
Диви се курац.
За Медије се не учи.
Ко ни за Вирусе.
Само се појаве. А лијека нема. Нити се могу прележати. Ни одлежати.
Сјећам се, дабоме, јер сам о томе размишљао у дугим досадним рововским ноћима, јер кад турци, усташе и чеде не пуцају, рат је једна жива депримирајућа досада, како су тих мјесеци и година, сви били усхићени.
Готово је са Комуњарама, са том усраном Југославијом, а и теби Друже Тито јебем матер, готово је са Самоуправљањем, Кардељем, Цека, Соурима и Сизовима. Само да још нешто побијемо оних изрода на линији испред нас, па нас ето у Демократски Рај, све у гузицу се ногама тукућ.
Долазе Приватизација, Демократија и Медији.
Немој, зоро, никад сванут.
Мислио сам.
Ну. Сванула је.
Па и ја дођох у Рај.
Одмах ме питају Бил код нас, у Странку Бораца.
Видим, разумију се у вишестраначки мозаик Ко Мара.
Редакције, такозвани Медији, већ попуњени. Дошли разни Новинари, из малих избјегличких мјеста. И они који су се врзмали по пресцентровима, да не би ишли у Рат.
А и не би имало смисла да се из рова вратим у Новинарство. Убица и Новинарство, не иде то.
Касније сам схватио да се Пјесник Зајебо.
У Медије, као и у Политику, може свак.
Само у рат не може, Мајку Му Јебем. За Рат се пробире.
У Рат море само онај ко мора.
Тако смо и Ми добили Медије. Ко Америка. Кокаколу смо већ имали. Много касније, појавио се Мекдоналдс, кога су, у Бањалуки, одма, набили на Тврдоналдс. И он отишо.
Али остали су Медији, Сунце Ти Јебем.
Кад сам поручио Биљани Плавшић да јој оћу помоћ, пошто је, опкољена, спавала у Банском Двору, да стражарим. Могу ја и пером, али то се иступило. С пушком сам вјештији. Она рекла да дођем. А неки политички јунаци из њене булументе, одмах ми кажу Ми сваку ноћ пратимо Сиенен и ујутро дајемо сопштење против њих.
Шта је Сиенен, Кру Ти Јебем.
Такве конзерве у рововима није било.
Док сам ја схватио, то се и код нас насиененовало у пизду матерну. Одавно имамо Сиененбеен, Сиенееннаизврат, Васковић с друге стране, Сиененбехате, Опозиција каже и Ертеересиенен.
Онда се, у тој Америчкој Демократији, поред Амбице Морин, једне свијетле демократкиње, такорекућ, појави и Демократа Трамп. Мада ће они рећи Реубликанац. То га веже за мене. И ја сам Републиканац. Република Српска.
И прије него што је постао Кандидат, Трамп, почео да јебе и заврће уши. А не да јаукат. Хиларици је толико заврто уши да је Бил цвилио кано гуја љута.
И није помогло.
Чим је ушао у Жуту Кућу Америчке Демократије, шутно ногом Сиенен и још неке Фејкалне Медије.
Шта ћемо сад, Сунце Ти Јебем.
Ко осим Трактористе Додика, смије да напада Медије.
Углавном. Наступио је Крај Медија. Кажем ја, Рајкујама.
Френсис Фукујама је мало пресро са оним Крај Историје.
Али Крај Медија је дефинитиван.
Њихов крај је почео са пропашћу Новинарства.
Као што је и Крај Индустрије почео са пропашћу Директора. Студирам за Менаџера, Боли Ме Курац.
НДД Сфера ће имати велике проблеме због Краја Медија, односно Смрти Новинарства.
Новинарство је било, чак и у Тоталитурама, нека пијаца истинитих вијести и идеја. Са више вијести и информација, него идеја.
Данас су Медији, на свом крају, велика лабораторија вируса. Оружје за краткоталасно масовно уништење. Вируси трају од насловнице до насловнице. Онај ко је разапет на Насловници, пошто је таквих много, и на све ће доћи ред, никад Исус неће постат. Неће га саранит ни у кречу.
У томе се тешко сналази и НДД, Нација, Држава, Друштво, и Појединац.
Отуђење је много веће од оне покретне траке коју је измислио Форд и Индустријски Запад.
Експлоатација је разорнија од дванаесточасовног рада у фабрикама.
Сада се експлоатише мозак. Али тако да не остаје ни јаловина.
Ти Медији, за које смо ми ратовали, у склопу Светог Тројства СПМ, Странке, Приватизација, Медији, сада су потпуно демаскирани.
Као најлажнија фасада у Историји Цивилизације.
Они су разоткривени као најружније огледалце, оно са рупом а без кулгице, савременог друштва и државе.
Мада је њихова лаж, самима себи прво, о томе како су они Седма Сила, како су вентил и трофазни генератор Демократије, Грађана и Права, служила у сасвим друге сврхе.
Они су, сада се види, Седма Кила, Брух, Мудо Марјаново, Неурађен Чимбур.
И то је свјетска добит за Трампа.
Ако ништа више не усере у свом мандату, усрао их је, Медије, и Америку, за медаљу.
Кад су допиздили једном Америчком Президенту, знаш да је ђаво дошо по своје.
Мада ја мислим да су њима, ипак, Саопштења дошла главе.

петак, 24. фебруар 2017.

У НАЦИОНАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ
НИКАДА НЕ СМИЈЕШ
ОСТАТИ БЕЗ ИНИЦИЈАТИВЕ

Као ни у Политици уопште.
Трамп, апсолутни аутсајдер и натуршчик, добио је Изборе у Америци, захваљујући Иницијативи. Ја ћу то и то. Хилари је ишла по Инерцији.
Меркел се препустила, у случају најезде Миграната. Приватила Иницијативу Територијалиста, дошла у подређен положај, није имала Иницијативу. Сада јој рејтинг не стоји како треба. Иако је Њемачка економски недирнута.
Ни економија, запосленост, стандард, не помажу, ако у Политии останеш без Иницијативе.
Ту би могли са се укључе Аматери, у обуку и вечерњу школу, који сматрају да је Политика задужена за раст економије, запошљавање, лични стандард, ниске цијене и топле услове за чешкање муда.
Политика је нешто друго.
У случају Босанског Бродолома, Ревизија и Распад Предсједништва, ради се такође о Закону Иницијативе.
Савез За Помјене, и Инокосни Предузетник, Младен Иванић, ангажовани су као мексички илегални досељеници у Калифорнији, за полузанатске радове на градилишту.
Насјели су, као и Хадезе БиХ, одмах послије рата, на Државу БиХ, на Европске Интеграције, на Пробосанство, Народњаштво и грумен соли бачен под Бакир Сећију.
Тиме су, аутоматски, остали без Иницијативе.
Додуше, они је нису ни имали. Њима су сваких шест мјесеци, уназад десет дугијех годиница, убризгавана антитијела Криминала и Корупције.
Они су тако постали осмоплегични за било какву смислену Политику, нарочито за Националну Политику.
Такви су доведени у Сарајево. Још им је обећано, само да наставе са борбом против Криминала и Корупције, али само у Српској, јер на Сећији, као и на Синији, никад није било К&К, да ће ухапсити Додика и покренути процес. А они ће се вратити, На Белом Коњу, у Бањалуку.
Дабоме да су зинули, ко гузица на нове гаће.
Јер, за Политички Програм нису ни капацитирани, још од Оца им Раше.
Шта је, за то вријеме, радио Бакир Изетбеговић.
Непрестано је имао Иницијативу.
Та два мимоилазећа тренда су довела до тога да Бакир мирно, са вантјелесном групом људи, покреће Ревизију Тужбе Србији. Заобилазећи све институте тзв Државе БиХ, чак и онај у који је он биран.
Бакир је Сазаповце превео Жедне Преко Курца.
А све би било другачије да је Сазап, укључујући и квадромудо јаловог Иванића, имао Иницијативу.
За шта је постојала Историјска Шанса.
Јер, да је Сазап, и Иванић, почео да Српствује, да је Босни повукао Ручну, а бакиру одмјерио Лакат, да је почео да заступа Самосталност Српске, дејтонску, није морао Сепаратистичку, из игре би био избачен Додик, СНСД и Власт Репулбике Српске.
Бакир Сарај Чадор би морао да трчи за туђом Иницијативом, што је у Политици увијек губитнички смјер.
А Сазапу, Есдеесу, био би отворен пут за Изборе 2018е.
Овако, они, леукемични, сушичави и неспермни, нису у стању ни да трче иза Иницијативе Бакира Изетбеговића.
Њих су, Сазаповце и Иванића поватале санџије па ни испод Сећије не могу да изађу.

четвртак, 23. фебруар 2017.

ПРАВДА ВОДИ ДО
ПОМИРЕЊА А ПОМИРЕЊЕ
ДО МИРА.
ДО МИРА ВОДИ САМО РАТ, КРВ
И РАЗДВАЈАЊЕ.

Од свакодевне праксе Мржње, не видимо њену Филозофију.
Као и све, и Мржња се може искористити у доброток.
Кад би људи који воде људе хтјели мало да размисле.
Босна и Херцеговина је расадник Мржње.
Дијелом зато што је овај простор уклет, што је пун гејзира нељудскости. Али дијелом и стога што је настао на сурету крви и сабље, пашњака и брда, вјера и богова, војски и ратара.
Дошло се дотле да се може рећи Да нема Мржње, не би ни Људи било у Босни и Херцеговини.
Кад оде Мржња из Босне и Хецеговине, и Људи ће се иселити.
Мржња је и у Хрватској и у Србији. Само је њима понестало мета, па једни будалашу као фалсификоване Усташе а је једни се јебу у ријалитијама и пинковим звездама.
Једнако је пропадати у Ријалитију и у Мржњи.
Само је цијена крви различита.
Ни једна људска заједница не може опстати на Илузији. Од играња кликера до Државе.
Илузија је непостојеће биће које има највише проливене људске крви.
Братство и Јединство.
Које је искориштено за Сливове Националне Крви.
Након те Илузије, Хрватској је продана Илузија ЕУ. Босни и Хереговини је продана Илузија Помирења. Србији Илузија Региона, Вучића и Пријатеља.
И свако ће своју Илузију платити.
Босна и Херцеговина Крвљу.
Ови остали, гузицом.
Зато Срби из Републике Српске, не може се рећи из Босне и Херцеговине јер их тамо нема, осим у Републици Српској, желе да оду из Босне и Херцеговине. Да се Република Српска одвоји, осамостали.
То смрдљиви Бег Сарајског Сокака назива Сепаратизам.
Добро. Али, откуда тај Сепаратизам код Срба. Када су Срби увијек били за Славенство, Јужнословенство, србехрватесловенце, Југословенство, Пролетери свих земаља и све сличне интеграцијске непогоде.
Србима Републике Српске доста је Крви и Мржње.
Они једини од Срба знају шта је то. Они су једини били убијани у Јасеновцу и једини су свједоци пропасти Книнских Срба. Они су видјели како Срби у другој половини БиХ ни у костима не могу да буду мирни.
И знају да се све то догодило само због заједништва.
Знају да кад им неко каже Помирење, држи јатаган иза леђа.
Пустите нас да будемо Сепаратисти. А помирење стрпајте себи у Гујицу.
Идите у Хаг, и код других исцјелитења по свијету, овјековјечите Геноциде над вама и Злочне. Будите Жртва. И то што сте Жртва, ваш Злочин је.
Немојте више инсиситрати да живите заједно са вашим Геноцидашима и Агресорима. Знам да нисте болесни, па да тако идете у Мазохизам. Ваша Мржња тражи Крв.
А ми никад нисмо хтјели туђу Крв. Своје више немамо.
Пустите нас да се одијелимо.
Боље бити и свој чварак него бутина која се црва. И којој, когод наиђе крај буњишта, пушта Крв.



среда, 22. фебруар 2017.

ПОРЕД ХЛАДНЕ
КОЕГЗИСТЕНЦИЈЕ,
СРПСКА У БиХ
ТРЕБА ДА ПРАКТИКУЈЕ
ПЛИВАЈУЋУ ПАРЛАМЕНТАРНУ
ВЕЋИНУ

Почетници и Натуршчици за формирање и избор Заједничких Институција на нивоу БиХ, користе синтагму Владајућа Коалиција.
Тако се сада за СДА, ХДЗ и СЗП употребљава та синтагма.
По пракси и по уџбеницима, мада ни једно ни друго не вриједи за Насеобину какав је БиХ, то Сумануто Јебалиште страних зецова и домаћих дрекаваца, не може се говорити о Владајућој Коалицији.
Јер, једноставно, не постоји Политички Програм око којег се та група окупља.
Ради се о Тронационалном Конгломераторијуму од којег је један Национални, један Вјерски, један Издајнички.
Синтагму Владајућа Коалиција употребљавају Унитаристи. Из сасвим практичних отоманских разлога.
Као што је случај и са Предсједништвом БиХ, гдје се то тијело попуњава са три стране, прецизном националном формулом, што му даје основну уставну и политичку особину, а то је Трипартитност, тако је и са осталим заједничким институцијама. Заједничким, дакле, а не Државним, како, опет, воле да кажу Унитаристи.
Јер је немогуће у БиХ, која није Држава, чак ни у свом Уставу, да постоји нешто Државно.
Представничко Вијеће Парламентарне Скупштине БиХ само је мало веће Вијеће Народа исте те ПС. Тронационално представничко тијело које представља, преко делегата, посланика, и Бираче, али и, још прецизније, Нације.
У таквом случају, чак и да неке странке желе да успосаве Владајућу Коалицију, она је тешко могућа. Јер Националне Политике немају довољно простора за формирање политичке коалиције. А и да имају, Устав БиХ и конструкт заједничких институција то онемогућава.
Трипартитност је максимум од онога што се може постићи на нивоу БиХ.
Разумије то и Бакир Изетбеговић, у случају Ревизије. Па иде ванинституционалним путем, као и бабо му, уздајући се у подршку у ЕУ и изван, како би се вјештачким правнм и процедуралним путем, опет, као и 93е, отпочела хајка на Србе и Србију.
Шта Република Српска треба да ради у таквом стању Устава и Политичког Система.
А што досад није радили ни једна политичка група, на нивоу БиХ, окупљена око СНСД, нити око СДС-а.
Треба да уведе, кроз одговарајуће одлуке Народне Скупштине, институт такозване Пливајуће Парламентарне Већине.
Као што је пливајући курс неке валуте.
Народна Скупштина би својом одлуком или актом, ако већ не може у Устав Републике Српске да се угради, сада и одмах, донијела оријентире и пунктове, на којима делегати, изабрани у Српској, у Представничко Вијеће и Вијеће Народа ПС БиХ, гласају За. За све остало Не.
У ту сврху треба одмах урадити и Катастар Српских Представника у свим Заједничким Институцијама, од најмање Агенције па даље. И с њима имати редовне вечерње школе, на основу Одлука Народне Скупштине.
Тако би се онемогућио Волунтаризам којег је знао да практикује СНСД као и Лакомислена Издаја, коју добро зна да практикује СДС цртица ПДП.

уторак, 21. фебруар 2017.

ОД ВУЧИЋА,
РЕПУБЛИКА СРПСКА
ДА НЕ ОЧЕКУЈЕ
НИШТА У РЕВИЗИЈИ

Прво. Вучићу то неће користити у Изборима. Јер тамошње Бираче не занимају ти неки Босанци.бре, Бакир и Иванић.
Друго. Нема назнака да ће Вучић промијенити пјесму Друже Нато, Ја ти се кунемо, да са твога пута не скренемо. Вучић ће наставити Сарајевизацију политике Београда. Јер је то темељ његове политичке платформе и јер је сигуран у побједу на предсједничким изборима.
Треће. Ни Вучић, ни Србија, у политичком смислу, не схватају шта значи Ревизија. Вучић, додуше не схвата ни шта значи Пекабе, али то је њихов проблем.
Четврто. Не схвата, ни Вучић, а ни ове овдје Пробосанске Прилуде, и многи низаштонејебавајући важносник у Републици Српској, да је то процес који је почео 1993е.
То, дакле, није Бакиров садашњи хир, као, тобожња припрема за Изборе 2018е. Јер је лоше прошао прошле године.
Пето. Не схвата Вучић да је то процес који је срачунат на уништавање Републике Српске.
Знају у Бакир Чадор Сарају да не могу Србији ништа. Али могу, у повољном тренутку, да пониште Српску и створе Исламску Републику. Зато Хрватима не дају прозборити о Трећем Ентитету. Јер се, онда план знатно отежава.
Шесто. Политику Београда, одавно, деценијама, мало интересује судбина Срба са ове стране Дрине. Па не интерерсује ни Вучића, нити било којег Кандидата. Највише је показао Коштуница. Али, он је најмање могао.
Седмо. Залагање, политичко, национално и за Државу Српску, може много да кошта актуелну и будућу гарнитуру у Србији. У наредних десет година. Јер су такви унутрашњи услови сторени и јер је такво окружење.
*
Стога се не треба уздати у Вучића. У неке  његове позиве на састанак. У неку његову подршку.
Наиван је сваки лидер из Српске који ће тамо отићи да чује патетику: Србија, и Ја Као Држава, увек ћемо да будемо за јединствену Босну и Херцеговину.
А неће смјети да му каже Не сери Вучићу, нисмо од тебе тражили да убијеш Бакира. Као Принцип на Миљацки.