среда, 21. фебруар 2018.


ЧОВИЋЕВА
ПОЛИТИКА
УСЛОВЉАВАЊА

Сарај Медији оптужују Човића за свеисвја.
Данас је актуелна оптужба за непристанак да тзв Држава БиХ потпише споразум са Исламском Заједницом.
Не знам детаље свега тога, али чим га оптужују из Врха ИЗ и Муслимански Фратри, истовремено, и тачно је и у праву је.
Оставићу по страни чињенице
● Држава БиХ не постоји
● Предсједништво БиХ није Држава. То је Конфедерално Тронационално Тијело
● Односи са Вјерским Заједницама и све око вјере, није у надлежности Заједничких Институција БиХ. Међу оних десет дејтонских
Јер иза свега стоји један озбиљнији процес.
Човић условљава потписивање Уговора усвајањем измјена Изборног Закона БиХ, како би се избјегла провјерена пракса да муслимански бирачи бирају Хрвата за Члана Предсједништва и како би се Дом Народа Федерације БиХ састојао од валидних представника Хрвата.
Човић, уствари, ради за БиХ.
Ако би Комшић био изабран у Предсједништво, то би значило такву блокаду БиХ да не знам како би преживила.
То је, у овој констелацији у БиХ, када Сарај Бакир Чадор има апсолутну заштиту Америчке Амбасаде, и када је та политика, политика СБЧ, запала у најцрње конзервативно неуважавајуће отоманско блато, једини могући начин међусобног уважавања.
Република Српска треба откупити тај патент од Човића.
Он може користити и у враћању некин отетих надлежности Републике Српске.
Може бити дјелотворан и против нових покушаја.
Али најефикаснији може да буде у процесу Корист за Корист.
Једна Корист за БиХ, читај Сарајево, - Једна Корист за Републику Српску.
Очито је да се политика компромиса, реформи, европског пута... претвара само у Корист Сарајева.
Свака Корист Сарајеву, аутматска је штета Републици Српској.

уторак, 20. фебруар 2018.


НИЈЕ ДОБРА
ИЗБОРНА И САМОСТАЛНА
СТРАТЕГИЈА ЕСЕНЕСДЕА

Миле Импровизатор наставља да игра за Рају а запоставља Тактику и Стратегију.
Увијек је добра приручна идеја о Патриотском Блоку. Окупљању широког спектра снага. Мада је највећи дио њих итакоитако у том Блоку, незванично и неевидентирано.
Ну.
Земљу и Нацију, НДД Сферу, може да води само Монолитна Политичка Снага.
Док је СКЈ био монолитан, Југославија је и постојала.
Док је КПСС био монлитан СССР је постојао.
Док је Амерички Капитал, који је тамо Политичка Снага, био монолитан, није се могао појавити Трамп.
На овом простору, нарочито Српском, сви хоће да буду Чланови Странке. По могућности владајуће. Може и да буде превјерничка и неодређена, као СНС, али је битно да будеш Члан.
Неки хоће да буду чланови и више странака.
У Патриотизам није таква навала.
Хиљаду Чланова Странке добијеш док извучеш једну Патриотску Изјаву.
Додик је одавно почео овако да се понаша.
Када је схватио да га је СНСД надрастао и да не може да влада том структуром.
Након тога је, паралелно, почео да јалови СНСД. Као Организацију.
Да упушта друге снаге и странке, на игралиште.
То је све добро, док је Додик јак.
Мада није добро питање Колико СНСД Организација може то да издржи и докле може и хоће да ради за друге.
СНСД је требао, још прије четири године, а и издаље, све снаге бацити на број посланка у Народној Скупштини.
У том склопу би стигао и успјех у броју посланика у ПД ПС БиХ. Мада то није битно.
Зашто. Зато што Потурице, као Иванић, подржан од Бакира Сарај Чадора и Ам Амб, могу да кажу Не може СНСД у Савјет Министара.
Да је СНСД одлучио да четири године ради на броју посланика у Народној Скупштини, резултати би били огромни. Дабоме, да је Организацију требало технлошки спремати за такву Стратегију.
Овако, СНСД окупља широк фронт који неће донијети такву гласовну ширину за број посланика. Али ће морати сваком, парламентарном, нешто да да. Што се своди, на крају, на сопствено слабљење.
Када би СНСД имао 40 Народних Посланика, тада би ладно могао Јевтиним Потурицама да препусти Власт у Сарајеву.
Тако би они још четири године били Потурице.
И то би био крај Есдееса и Педепеа.
А СНСД би овдје могао да гради Институције, брани Надлежности, учвршћује Демократске Процедуре, развија амбијент Здраве Приватне Привреде, иде на Бијељину, Добој и Приједор, по рецепту Игора и Бањалуке, и тако стабилизује и одваја Српску од Сарајског Буњишта.
Водећа Политичка Снага Српске треба да буде СНСД а не Додик.
Увијек се мора опредјељивати за дугорочно рјешење.




понедељак, 19. фебруар 2018.

СВЕ ЈЕ СТАЛО,
САМО ЛОКОМОБИЛ 
ИДЕ ДАЉЕ

Локомобил је била једночасовна емисија Телевизије Сарајево, коју сам, као самостални уредник, емитовао једном недјељно, из Бањалучког Студија. Али за цијело подручје БиХ. 
Локомобил је значило Локално, Мобилно, Бањалучки, али је емисија била пуна занимљивог нелокалног садржаја, од Стефана Миленковића до научних радника, од Пиксија до Моире Орфеји, од Тајчи и Ане Сасо до Лепе Брене... и била веома гледана.
Њена и моја несрећа била је што сам је покренуо у години пред Ратове у Југославији.
Кад више нисам могао издржати притисак побједничких националних странака, да будем у њиховој служби, самостално сам, не обавијестивши Редакцију у Сарајеву, једне вечери, на крају емисије, рекао да се више неће емитовати.
Емисија је била забавна и маркетиншка. Имали смо рекламе из скоро цијелу Југославије. Па сам преко тога опремио студио у Бањалуци, у данашњем Банском Двору, као космички, за то вријеме. Са компјуетерским системом и архивама, непојмљивим у новинарском раду.
Могао сам и да плаћам рекламе у другим медијима.
Једна од тих је и ова коју сам, данас, случајно, пронашао у својој Архиви.
Слоган је схватљив кад се зна какво је тада вријеме било.
О томе говоре и наслови из Гласа, тог дана. Генерални директор Гласа, тада је била Јелена Афган а директор и главни уредник Антон Касиповић.










КАД ДОДИК
ИЗГУБИ ИЗБОРЕ,
ОПОЗИЦИЈА ЋЕ
БИТИ КРИВА ЗА
СИЛАЗНУ ПУТАЊУ

Не можете се залагати за Промјене а ви код себе деценију и по не мијењате ништа.
Није Промјена стално држати Иванића и чекати да ли ће једном, у Политици, да се озноји.
Није Промјена умјесто Чавића довести Босића а умјесто Босића, Говедарицу. Та Промјена се зове Сазланагоре.
Ако мислите да је Мектић Промјена, могу да се сложим.
Али, не могу да се заложим.
Видим. На сцени је, у медијима, вртешка Сазапових Појединачних Кандидата. Мозаик се разликује, у спектру од Еуорблица до Независних Новина.
Којугод двојицу Сазап кандидује, у Есенесдеу су у ситуацији Њих двојица а ја и бабо сами.
Преведено са Босанског Језика, Есенесде има само Додика а Сазап нема никога.
На Сазаповој страни котирају Иванић, Шаровић, Говедарица. Било је још имена али то није озбиљна пијаца.
Морају признати да то није ништа.
То је све неколико пута рециклирано.
А за репарацију Кандидата, више нема времена.
Нема те Српске Шљииве коју би Говедарица, или Шаровић, попио и одмах раздрљених прса изашао на снијег, и у стилу миша из вица, повикао Ђе та амбасада да је јебемо на најперверзнији начин.
Ако Додик може да се борбом за позицију над Есенесдеом, правда што је остао сам, Сазап, Есдеес, не може ничим да се опере што није створио лепезу Српских Кандидата, уназада мандат или два.
А имао је све предуслове.
Да су ми, прије пет година дали Есдеес, данас бих побиједио СНСД.
Да ми га данас дају, не би могло ни за десет.
Иако Есенесде није оно што је био прије пет.
Говорим о Организацији, Технологији и Механизму.
Ако би сутра Додик изгубио, Република Српска би се нашла на силазној путањи.
Као и Србија која је на таквој путањи одавно.
При томе ће, Будале, прво помислити, након ове реченице, да је то похвала Додику.
Није. Додик је далеко од потребног а још даље од најбољег.
Ну.
Он није одговоран за то. Доклегод је испред Опозиције.
Опозиција је, на првом мјесту, одговорна што нема неког упареног Додику или бољег и успјешнијег.
Посао Опозиције није само да зајебаваш Власт и глумиш Политичко Страшило.
Посао Опозиције је обиљнији Национални Посао од Власти.

недеља, 18. фебруар 2018.


ВУЧИЋ
ПОНИЖАВА
СЕБЕ, СРБИЈУ, СРПСКУ И
ПРЕДСЈЕДНИКА СРПСКЕ

Декларација о Српском Језику и Опстанку Срба, или како ће већ, на крају, ако је и буде, бити насловљен тај текст који су сачињавали експерти Србије и Српске, мада експерти никад никога нису очували, од почетка је неозбиљан пројект. Нус производ Додикове претјеране сарадње са Вучићем.
► Ићи са Вучићем у такву једну Декларацију, након његове молбе Додику да не одржи Референдум у Српској, потпуно је сљепило.
► Вучић нема никакав Национални Кредибилитет за такву националну политичку активност. То што је, током Ратова галаматао по Глини, то није Национална Политика. То су Радикалске Перверзије.
► Ни у Српској ни у Србији нема дефинисане Националне Стратегије. На основу којих се, једино, може сублимисати таква Декларације, ако је уопште потребна.
►Дебаланс, некомпатибилност, неупоредивост, Српске и Србије у таквом су стању да Србија за Српску, не може учинити ништа више од неких пара за Мост или за Цркву. А да Српска не може помоћи Србији јер је Србија заборавила језик Самосталности и Опстанка.
► Српска има Опозицију генерисану од Запада а Србија има Власт генерисану од Запада. Позиције су удаљене свјетлосним годинама и ту се не може удјенути никаква заједничка Декларација.
► Да би се било шта крупно, национално и политички, могло подузимати у дуету Србије и Српске, потребно је да Србија вреднује Републику Српску као Другу Српску Државу. А не да Дачић извикује да је СПС створио Српску. Или да Вучић гради аутопутеве према Сарајеву.
► Србија је Политиком Косова и Политиком Книна, а ради се о раздобљу од најмање једног вијека, изгубила кредибилитет Матице Српског Народа. Наше Матице. Њој се не може давати у руке нешто такво као што је Опстанак Српског Народа у Српској. Највећи дио Срба у Србији, равнодушан је према Косову. Из тога Вучић црпи своју снагу. Из тога је и политика у Србији, деценијама, мирно предавала Косово Племенима.
Нема ни једне назнаке да ће та Србија, Србија Највећег Броја Срба, бити имало узбуђенија кад је у питању Република Српска.
*
Слање текста Амбасадама и ЕУ, да дају критике и примједбе, нечувено је понижење Свег Српства.
Урадити тако нешто, може само Западни Најамник или Домаћи Малоумник.
Додиков страх да се Опозиција не приближи Вучићу, довео је до ових и других грешака.
Додик и иначе има страх од губитка Избора и Власти.
Али, он је, као и сваки страх, нереалан.
Савез За Промјене може Папу да ухвати за јајца, Бога За Муда, ништа им неће помоћи.
Они су се ухватили кога треба. Бакира и Ам Амб, и њихове руке, умови и политике, заувијек су се сасушиле.
Много је боље да се Додик, док је на власти, окрене стварањау, на широком фронту, Националног Интереса Српске.
Него да стално трчи за Вучићем.
Вучић није дугорочна Западна Марка.
А и да јест, Зара је то.

https://www.danas.rs/politika/prvi-draft-poslat-stranim-ambasadama-i-eu/

петак, 16. фебруар 2018.


СУШТИНА
ОПСТАНКА СРБА
ЈЕСТЕ
ДРУГА СРПСКА ДРЖАВА
А НЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ
И ПОЛИТИЧКО ЗАЈЕДНИШТВО

Ако Срби немају Државу, ко да их и нема.
А ни са Државом нису баш вјешти и оћни.
То је видљиво на примјеру Хрватске, Црне Горе, Македоније. Нажалост и Косова. Јер и тамо Срби нису имали Државу, нису имали Србију, уназад и више од сто година.
Припрема се, у једној и у другој Скупштини, Ратификација Декларације о Опстанку Српског Народа.
Нисам имао увид у документ. А нисам га ни тражио.
Писао само томе. Ствар је озбиљна да би се дизала на ниво дневне политике и актуелног вођства Србије и Српске.
Помиње се неки Савјет, у који би ушли предсједници и премијери, министри, лук и вода.
Помиње се Ћирилица. Као важна трансверзала Опстанка. Што није тачно. Ћирилицу већ имамо. Ради се о томе да је не бацамо подноге. А то Срби раде. Нико Србима не брани Ћирилицу. Нити је отима.
Срби су данули душом кад је Обреновић формирао Државу. А и они прије њега.
Све између, и послије тога, било је отаљавање историје и пропадање.
Тако и данас.
За Опстанак Српског Народа, није потребно разумијевати Србију.
Србија је саму себе, разумјела и ми смо је разумјели.
Ради се о томе да се Србија уразуми.
Али то је тежак и скоро нереалан посао.
Јер. И послије Вучића, када би сутра отишао низ Београд На Води, политика Србије би била исто вињава или још вињавија.
За Опстанак Српског Народа, неопходно је разумјети саму суштину Републике Српске.
Као Друге Српске Државе.
Србија мора да узме ту чињеницу као Међаш.
И да има обавезу према Српској, економску, тржишну, културну, какву никад није имала према Српском Народу изван Србије. Па чак ни према Србима Косова.
И да ради све обратно од онога што је досад према и са Србима изван Србије радила.
Да ли то Србија може.
Не може.
Али ако почне јавно да говори да је Република Српска Друга Српска Држава, то ће промијенити приоритете. Неће јој Сарајево бити важније. Већ Бањалука.
Амбасаду Србије ће премјестити у Бањалуку.
Празна прича са Савјетима и слоганима Један смо Народ, превише је шаховска. Један смо род. Али то не значи да Шахисти имају Државу.
Никаква Слога, Декларација, Начертаније, Меморандум, не спашава Србина.
Само Држава.
Државу сваки дан треба узимати у шаке.
Пушку понекад. Државу увијек.
Ако ми то не знамо, Странци Усранци, Запад, то знају.
Зато толико разарају Србију. И траже да призна своје ампутиране поткољенице.
Зато толико смета Република Српска.
У Државу се, Србље.
Лако ћемо да братствујемо.


четвртак, 15. фебруар 2018.


ЈАД И БИЈЕДА
СТОРИЈЕ
О ПОЛИЦИЈСКОМ
ОРУЖЈУ СРПСКЕ

Чак и неполитичка тема би требала да има одређену количину Политичке Продуктивности.
То се може догодити само ако је никла на великој њиви Политичких Тема.
Ако је све обрнуто, Политичари су принуђени да више буду Станија Усранија него Вође, Лидери и Стратези.
Тема 2.500 пушака за Полицију Републике Српске, само што није изазвала Трећи Свјетски Рат.
Да је Ангела Меркел успјела да формира Владу, мислим да би Рат већ почео.
Нападом на Бањалучко – Београдску Империју.
Може да се цијела прича о наоружавању и милитаризовању Полиције Српске тумачи специјалним ратом против Друге Српске Државе, блаћењем Срба пред нове европске инцијативе над Балканском Шестицом, узлетом слободарског новинарства под осовином Журнал – Гардијан.
Опасније је, међутим, право стање ствари.
2.500 Дугих Цијеви Српске знак су кратке памети Политике, Медија и Јавности.
И у Српској и у Несрпској.
Тема се користи на типичан ријалитистички начин.
Опозиција у Српској, узданица Сарај Чадор Ам Амб, дохватила се мрвица о томе да се купују турски радари а да ће полицију обучавати Американци.
Сарајевски медији то виде као јасан почетак Агресије.
С тим што Аваз открива Америку. Набавка је легална и сви су задужени дали сагласност. Што је, сугерише се, равно издаји Патриотизма, Босанства и Државе.
Мишестајци и остали лешинари, сугеришу да ће Режим Дуге Цијеви да употријеби против Опозције и за подршку Сецесији.
Медији се упињу да прате судбину Дугих Цијеви, као што велики медији прате судбину Певачице Са Насипа.
Ријетки покушавају да дају још неку слику, као Еуро Блиц, о неким набавкама у Федерацији БиХ.
Најсмјешнија је Опозиција у Српској.
Пошто се сва сарајска јавност избудаласала на тему како ће Полицију Српске, у Бази Залужани, да обучавају Руси, једва је дочекала да неко јави да ће то бити Амери.
Па подигли грају за издају.
Депримирајућа је та празнина Политике.
То непрестано продуковање Таболидиотизма.
Дизање Трача на ниво Политичких Тема и спуштање Јавности на полигон печењаре са дволитром пластичне пиве.
Понижавање Бирача и Јавности.
Спуштање љествица и критеријума.
Потпуно одсуство смисла и плана.
Бацање Националног под ноге.
Насједање на јевтине спинове обавјештајног и медијског подземља. Којем је Јелена Милић и Ћамил Дураковића врхунски оријентационизам.
Већ сам констатовао да неквалитет Опозиције урушава и квалитет Власти.
Сада морам да констатујем да је Опозиција у Српској, дјелујући у дуљем времену на журналско-гардијански начин, коначно пружила увјерења да би она, кад би дошла на Власт, кад би побиједила на Изборима, имала исти Избор Тема.
То је невјероватно јак темељ за сумрачну прогнозу.

среда, 14. фебруар 2018.


ГАВРИЛОВЦИ
СЕ НЕ ПОТУРЧАВАЈУ,
ЊИХОВА СУДБИНА,
ВЈЕРА И ЗЕМЉА,
ЈЕСТЕ ОПСТАНАК
И САМОСТАЛНОСТ

Дабоме да су различита национална бића унутар Српског Народа.
Срба Книна, Баније, Кордуна, Билогоре, Вуковара, напримјер, од Срба Козаре, Требаве, Пребиловаца а, поготову, од Срба Шумадијског Рок ен Рола.
Тако смо и прошли.
У Српскоме Роду има једна генетска слабост. Превелика доза толеранције, заједништва, весеља, слоге са свима, све до, да би се преживило и остало у заједништву, до одрицања од Вјере и Нације.
У сваком Србину вјечна је борба измеђ Душе Дјевојке у Руке Крваве. Некад, у неком дијелу Срба, надјача једна, некад, у другом дијелу, друга моћ. Али увијек је јача она прва. Та српска Рука Крвава, не зна за освету, истребљења, као што знају руке оних који немају Душу.
На ту карту играју непријатељи и истребљивачи Срба.
Зато примјењују Силу. Дио ће да се превјери а дио ће да побјегне. Највећи дио ће у Јасеновац.
Република Српска је случајно остала послије матице Ратова Распада. Одржала се зубима за обалу. А овдашњим Србима је био намијењен нестанак и одлазак, као и онима из Хрватске, из Федерације БиХ, са Косова.
То је из угла практичне историје.
Из угла Српског Националног Бића, није случајно.
Коликогод то митски и небески звучало, Република Српска је један скупни потомак Гаврила.
Убиј Злотвора, не убиј своју Нацију.
Исте су врсте Душе Јасеновачке. Као и Душе Пребиловачке. Као и душе Бораца Српске.
Зато је опстала Република Српска.
Свако има своје право да оде, побјегне, напусти, изда, потурчи се.
Има. Али, само као појединац.
Српски колективитет, Овдје, нема то право. И не раматра га. Оно не постоји у Старим Ккњигама Права.
Зато су се обиле, о Српску, све навале, све подвале и сва неправа.
Сва каменовања и катранисања која су подузели и која нам спремају.
За то је одговорност Политике и Цркве, Овдје, огромна.
Мора издржати а не помислити да узме себи Право одласка и издаје које има Појединац.
На том путу није само један Исусов Крст и једна Крвава Круна.
На том путу се страда. А нема сахрана и маузолеја.
Јер се, на том путу не смије стати.
На том путу топови увијек туку.
И данас  се чује тутњава њихова.
Сваки бјелосвјетски трачер, лажов, ћоркан, превјерник, отишао је ту артиљерију против Срба.
Подмећу нам да се наш нови Гаврило зове Мектић. Или неки други Пиздић. Подмећу нам Сероње умјесто Дрзника.
Ситни је то шићар. Фишели. Као и сва њихова филозофија, заснована на Шићару.
Српска је пуна Гаврила.
То је Земља Гаврилова.
Од тих Гаврила се не регрутују измећари.
Не пријетите нам за двије хиљаде и четиристотине легалних пушака. Не турајте своје главе пред њих. Јер ће их пасти много више него што је пушака.
Гавриловци живе на Опстанку и Самосталности.
То је њихова Вјера.
То им је Име и Презиме.
То је њихова Земља.