среда, 13. новембар 2019.


ПИК ЈЕ БИВША КУРВА
КОЈА САРАЈ КУРВАМА,
НА ЗАЛАСКУ КАРИЈЕРЕ,
ДРЖИ ЧАСОВЕ
ПЛЕСА ОКО ШИПКЕ

Амбасадори земаља чланица Савјета за примјену мира, PIC, огласили су се о Закључцима Народне Скупштине Републике Српске.
Уопште није битно што су се огласили већ што је Русија била против.
Још је битније да је све то једна велика Западна Сарајска Лаж, која је почела чим је у Паризу потписан Дејтон.
PIC не постоји у Дејтонском Споразуму.
PIC нико није установио. То је самопроглашено тијело за којег је у УН, у једном тренутку, неко рекао да констатује да егзистира.
PIC је исто што и Бонска Овлаштења ОХР-а.
И то не постоји у Дејтонском Споразуму.
Ни ОХР не постоји у Дејтонском Споразуму.
Постоји само Високи Представник.
ОХР је Канцеларија Високог Представника.
Српске Пичке, а то је растегљив појам од СДС, преко свих Странака и Партија, до СНСД, у сваком пресудном тренутку, или нису схватиле, или нису смјеле, или нису хтјеле, да реагују.
Кад су у Синтри донесени закључци, били су против Републике Српске.
Били су најава Бонских овлаштења.
Нико није реаговао.
Када сам, као Министар у Влади Републике Српске, био против Беха Телевизије, нико ме није подржао.
Накнадно реаговање, када се ствари успоставе, много је неродуктивније од тренутног.
Посљедице су много теже а ефекти никакви.
У државним и националним пословима, мораш да се бојиш и конца из игле а не само гуштера.
PIC, Амбасадори односних Земаља, је данас саопштио Лаж која му је својстена и сљедствена.
Кажу да је БиХ призната 92.
Што није тачно. Није призната од Срба. Што значи да је имала статус данашњег Косова.
Та и било која БиХ, није имала атрибуте Државе, све до овладавања „својом“ Територијом.
Она, ни данас не влада „својом“ Територијом.
И неће никад.
Јер је нема.
У Дејтон није отишла БиХ, већ Федерација БиХ и Република Српска.
Из Дејтона се није вратила Држава БиХ, Дејтон је тако не назива.
Вратило се само десет надлежности Заједничких Институција.
Које су прецизно побројане у Дејтонском Споразуму и његовом Уставу.
Све осим тога је Лаж.
Изјава Амбасадора PIC каже да Република Српска има обавезу да дјелује у складу са одлукама Институција БиХ.
То је Лаж.
То нигдје не стоји ни у Уставу БиХ ни у цијелом Дејтонском Споразуму.
Сада је Републици Српској, свима, осим Српским Пичкама из вођства Есдееса и Педепеа, остало да сваки дан реагује на те и друге Лажи.
Које су противсрпске.
Против Срба и против Републике Српске.
Јер и то су Кораци Самосталности Српске.

уторак, 12. новембар 2019.


НАРОДНА СКУПШТИНА,
ПОСТАЛА ЈЕ ЕРОЗИТИВ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Зато је, законито, услиједила изјава Мирка Шаровића да неће полагати рачуне Скупштини и Посланицима.
Али многи Народни Посланици, већ мандатима, уништавају Народну Скупштину а тиме и Институционални Мозаик и Политички Систем Републике Српске.
То је посве погрешна перцепција Парламентаризма.
То је претварање Парламента у Опозициони Полигон.
То је непрестано изједначавање Већине и Мањине.
Побједника и Губитника на Изборима.
То је аналфабетски покушај да се опозиционо дјеловање сведе на Парламентарни Циркус провинцијалних нарцисоида и политичких шизофреничара.
То је Фронт против Републике Српске.
Јучерашња сједница је то показала.
Опозиција је сво људство, ровове и муницију употријебила да се бори за Сарајево а против Републике Српске.
Они се надају да Бирачи то не разумију.
Можда и не разумију али схватају да се Опозиција бори против оних за које су они већински гласали.
А сигурно не разумију небулозе које су лансирали поједини опозицони Ћоркани.
Та болест Народне Скупшине, посљедица је давне инфекције коју је донио СДС.
Они су Политику схватили као Рагби.
А национална и државна Политика је Балет.
Стога се Народна Скупштина, њена радна технологија, мора потпуно трансформисати.
◘ Укинути расправу о Дневном Реду.
Чему та расправа. Ако постоје претходни ужи разговори и договори клубова, колегија и слично.
Чему расправа о Деневном Реду кад постоји већина која ће усвојити свој Дневни Ред.
Усвајање дневног реда је заостала пракса са Зборова Радника из доба Социјалистичког Самоуправљања.
◘ Укинути посланичке дискусије, реплике, криве наводе, поздраве теткама и друштву под вентилатором.
Скупштинске дискусије не могу да замијене јавне политичке расрпаве.
Нити да буду прогласи својим Бирачима.
Ниједна од Странака, осим владајуће, периодично, не практикује одлазак у своју оранизацију и објашњавање програма и ставова, или међу грађане на јавним трибинама.
Јер за то треба имати Програм и Ставове. Ту није довољно говорити да си против овог или оног.
А на сједници Народне Скупштине, дозвољено је сваком испртку да прича са Предсједником Републике или са Српским Чланом Предсједнштва.
И да лансира претходно смишљене досјетке.
Какав је политички ефект тога, или добит за Републику Српску.
Никакав.
То је само промоција малих Циркусоида.
За то имате Јутјуб и Фејсбук.
◘ Инсталирати Говорнике Клуба. Који ће износити кратке ставове за и против нечега, амандмане или друге захтјеве.
◘ Остали Народни Посланици не треба да дискутују. Осим када, у складу са Пословником, предлажу Законе. Па их образлажу.
◘ Укинути преносе на телевизијма.
*
Мора се прекинути пракса девастације Парламента и рушење Републике Српске.
Опозиција не схвата да на овај начин само јача Лидера Власти а слаби Институције.

понедељак, 11. новембар 2019.


МЕКТИЋ
ПОДЕРАО
БОРАЧКУ КЊИЖИЦУ,
ЧИМЕ ЈЕ БиХ
ДОБИЛА ДРАШКА
НА МЈЕСТУ МИНИСТРА
БЕЗБЈЕДНОСТИ

Коликогод се Мектић дистанцирао од Есдееса, ово је потез тако примјерен Есдеесу.
Есдеес зајебава Борце Републике Српске још од Караџићевих Десет Дулума Шуме за сваког Борца.
Овај Мектићев чин, само је задњи у тужној колони тог противборачког Есдеесовог Марша преко Мртвих.
Након Рата Есдеес је користио Борце за своје политичке степенице.
Оне су биле искључиво силазне.
Јер Бирачи су схватили да Есдеес не може да одговори том задатку Државног Мира Српске.
Есдеес то и данас потврђује.
Умјесто да говоре, у Народној Скупштини, о Републици Српској, за Републику Српску, они се боре против Материјала, против СНСД-а, против Додика.
Раде за Сарај Чадор и Странце Усранце.
Есдеес је користио Борце али од Бораца није имао користи.
Користио је и Избјеглице. Али од Избјеглица није имао користи.
Потпуно је погрешно мислити да неко, неко борачко вођство, сврставањем на једну страну, може да донесе Гласове тог борачког слоја и њихових породица, ономе уз кога се сврстала малобројна група.
Бирачи не гласају по тим шемама.
Била је формирана Странка Бораца, одмах послије Рата. Сви су мислили да ће тих 120.000 Бораца, или више, у ширем бањалучко подручју, своје Гласове и Гласове своје породице дати њима.
Одмах сам им рекао да је то немогуће и да се кану ћоравог посла.
Република Српска је учинила много за Борце. У томе је много учествовао СНСД и они који су били у Власти.
Есдеес је мало учествовао.
Изграђене су хиљаде станова, помогнуто на друге начине.
СНСД од тога није имао гласовне користи.
Није ни требао да има.
То гласова, које је добио од бораца, није добио за станове и грађевинске пакете већ је добио за Републику Српску.
Мектић Мали Мозгић то не може да схвати.
Зато је његово Јавно Цијепање Борачке Књижице, понижење Бораца, не Борачке Организације. Понижење Републике Српске, не Власти Републике Српске.
Како он то  из своје дупље мисли и види.
Жалосно.

петак, 08. новембар 2019.


МЕЂЕД
ИЗ ОКОЛИНЕ ГАЦКА
ИЛИ НИКШИЋКИ ФИЛОЗОФ,
НЕБОЈША ВУКАНОВИЋ

Небојша Вукановић, Копиле Анархизоване Јавности и Површне Политике, кевће за мном кад прођем селом.
За неким вију Вукови, за неким лају Овчари, ал кад кевће Авлијанер Вукановић, то мора да ми је вјесник неке несреће.
Вукановић је алхемичарска комбинација Беентевашког Новинара, Провинцијалног Ђилкоша, Ситног Службаша, Шуваљивог Политичара, Народног Џепароша и Службеног Лажова.
Човјек за којег је судски констатовано да јавно износи лажи, који је нападао Патријарха и Владику, по задатку, који је био савјетник Младену Босићу, избио је до Народног Посланика.
То је сумрак представничког система.
Куку Парламенту ђе су ваки.
Куку Народу којег представља.
Куку и мени.
Кад за мном кевће неко ко не разликује Пријетњу од Ако...
И захтијева полицијски и судски прогон надамном.
И лаже Јавности да ја некоме пријетим. Или њему.
А највише, Куку Есдеесу уз којег се прикрпио тај Вукановић.
Јер ће од њега имати само штету.


четвртак, 07. новембар 2019.


МАКРОН.
НАТО НА САМРТИ,
ЕУ НА ПОНОРУ.
ВАСИЋ.
СВЕ ЈЕ СТАЛО,
САМО БАЛКАН ЦВЈЕТА.

Кад одбијем могућност да Баба опет није дала, па је Емануел тог јутра схватио да је Емануела, или вјероватноћу да Макрона и овај пут користи Меркелова као Портпарола, остаје чињенца да је Макрон у праву.
Али није сад и није на основу површних чињеница.
То што он говори, одувијек је тако.
Јер и НАТО и ЕУ су производ Америчке Силе.
Силе Морганиста и Финансијерских Територијалиста.
И данас, Палмер Милић изјављује да ће Србију и Косово, када се самопризнају, наградити уласком у ЕУ.
Није рекао да ли ће то он учинити или САД, у име којих званично говори.
Каква је то европска интеграција у коју неки курчић замјеника помоћника зауши води земљурке у чланство.
Ако то један званичник при самом дну, макар знали да се ради о беспризорцу из социјалне милости посланом на Балкан, саопштава, онда је судбина ЕУ, у лијевом џепу Трампових пантола, кад се дохвати једног или оба јајца.
Нато није ништа у бољем положају. Од самог оснивања.
И НАТО и ЕУ су створили Амерички Војни Капитал, Финансијерски Територијалисти и макартистички страх од Комунизма. Као полигон за борбу, или напад, против Русије.
Данас у Русији нема Комунизма али се Путин изједначава са Хитлером.
Питање је године када ће Кина бити званично оцијењена фашистичком.
Сила Морганиста и Финансијерских Територијалиста, коју проводи Администрација САД, на челу са Предсједником, начин је опстанка те двије западне алијансе и начин преживљавања осталог свијета.
Излаз није у томе, како сугерише Еменауела, да ЕУ постане Сила јер је НАТО не може одбранити.
Пропаст Европе би тек тада наступила. Када би ЕУ постао Нови НАТО. НАТО из нашег сокака.
Излаз је у Националном Суверенитету Државе.
Ту нам поруку шаље и Трамп.
Коликогод био Амерички Предсједник.
Емануели је тешко прихватити такву поруку, јер је Француска своју Сувереност предала као и Француске Курве, своје Шубарушице Есесовцима.
Предала је и Њемачка, слушајући САД, Морганисте и Финансијерске Територијалисте, који јесу од ње начинили економску силу, али у таквом подаништву да би јој било боље да су остале оне четири Зоне, послије капитулације.
Дојче Банк јој сигнална ракетица.
Њемачка не може своју Сувереност замијенити потчињавањем земаља ЕУ.
Тај балон ће кад тад да пукне.
И опет ће Њемачка изгубити.
Овдје је мање важно што ни Макрон, ни Меркел, нису дорасли ни Вођи Потчињених ни Визији Суверенитета.
Јер, нису се они, такви, сад појавили.
Многи прије њих су одњеговани и приремили им путеве и њихове садашње јадне ненационалне положаје.
Али је важно, што Европа више нема потенцијал да роди Де Гола, Путина... па ни Трампа.
То је прави Песимизам.
А не овај Макронов.