среда, 04. мај 2016.

ПРОТЕСТНА
КОНФУЗИЈА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ.
14. БРИМЕР
ЛУЈА ПРОБОСИЋА.

Анализирао сам јуче конфузну Обзнану Сазапа. Проглас о Протестима.
Обзнана се завршава ријечима Ослободимо Српску масовним и мирним протестима.
Свети Иван Златоусти би рекао То без Курца неће ићи.
Ништа се не може ослободити мирним протестима.
Ослобођење, пак, подразумијева да је нешто окупирано, запосједнуто, утамничено.
Сазап је у својој политичкој небулозности и свакодневном аматеризму кренуо од Криминала и Корупције, прије десет година, да би данас стигао до Ослобођења Српске.
Цијелу деценију је потрошио улудо.
Као онај сеоски дебил, кога су наговорили да је довољно да ноћу ода го по селу и да ће сигурно наићи нешто за натакнут на чунак. Па је, сав смрзнут и скочанут, предзору, натако рупу у тарабњачи.
Ту голготу је прошао и Сазап, односно Есдеес, не нашавши чак ни тарабњачу.
Та деценијска прича о К&К је из домена љутње оних који губе изборе а никако није из арсенала опозиционе борбе.
Сазап је морао да има трасиран алтернативни пут за Републику Српску, јасан, предочен и посве друкчији од оног којег има и проводи Десетогодишња Власт. И да тим путем води Бираче. Ако желе да иду.
Ну. Ја не могу да им помогнем.
Осим што могу да, само за њих, исцијепам једну растову тарабњачу. И избијем квргу.
Са таквом конфузијом у тзв опозиционој борби, и у Позиву на Протесте, они збуњују Бираче. Србе. Или им говоре да су гласали за Окупаторе.
Предсједник Републике је, у стилу моје дијагнозе Ајнштајн Импровизација, Гатузо Система, испалио Контрапротест из чега се више није могло извући.
Легитимно је да Власт каже шта мисли пошто је легитимно и да Опозиција каже шта мисли.
Али ако Опозиција не зна да каже шта мисли, дал би пишкила ил би какила, нејасно је како ће и шта ће рећи Власт.
Компетентни, никако не уски, страначки органи Есенесдеа требали су претходно да размотре цијелу сторију. Јер, ово ће се свалити на СНСД, и на изборне резултате. Као што ће се Босићев авантуризам свалити на леђа Есдееса и на Босићево предсједничко мјесто.
Лако се може догодити да Босић, рушећи Додика са мјеста Предсједника Српске, сруши себе са мјеста Предсједника Есдееса.
СНСД је предочио филозофију Контрапротеста. Срцем за Српску. Стоп Издаји.
Сви слогани Есенесдеа су били на тој линији.
Напријед Српска.
Прво Република Српска.
Српска Заувијек.
Моја кућа, Српска.
Осим оног из 2014е, којег се не сјећам.
Па то није било потребно ни истицати. Јер, срцем су за Српску и они које ће повести Босић. Што не значи да су за Босића. Али јесу против Додика.
Стоп Издаји је крајње ризичан слоган. Он се може поставити као препрека на путу, само испред Босића, Иванића и још понеког. Пред оне који, у оквиру Прихваћеног Пробосанства, раде против Републике Српске, у Сарају, за рачун Сараја и Странаца Уранаца. Унитариста.
Тако смо дошли у ситуацију да се једни боре против Унутрашњег Окупатора а други заустављају Издају. На истом Косову Пољу.
Та конфузија на Политичкој Сцени директна је посљедица неполитичког дјеловања Сазапа. Они желе да сруше Додика и Власт Републике Српске, представљајући се, лажно, Бирачима и Србима као велика армија Робин Худова.
Власт се брани, јер ни једна власт неће да преда власт без крви и жртава, осим СКЈ, али не зна од чега се брани.
Видјећемо ко ће на крају, на локалним изборима, однијети гаће на штапу.
Већ сад је извјесно да ће највише на Контрапротесту бити из оних општина гдје Есенсде нема власт. Али не и из оне гдје му коалициони партнер има. Као што на Сазаповим Протестима неће бити највише учесника из оне двије општине, највеће, дуго под влашћу Есдееса. Највише ће на Протесте доћи из оне општине гдје влада Педепе. Јер је дотични припадник најболеснијег дијела Сазапа.

14. бример Луја Пробосића.

уторак, 03. мај 2016.

НАРОД
КОЈИ ИМА
ОВАКВЕ ОРГАНИЗАТОРЕ
ПРОТЕСТА,
НЕ ТРЕБА ДА БРИНЕ
ЗА СВОЈЕ
НЕЗАДОВОЉСТВО

Савез За Промјене је објавио, посљедњи пут, Проглас са Позивом на Протесте за Ослобођење Републике Српске.
Какав је Сазап, такав је и Проглас.
Политички Аматеризам. Бесконцептуални Ларпурлартизам. Егзибиционистички Фатализам. Неконзистентни Конгломераторијум. Неполитичка Свакодневна Јадиковка.
► Проглас је писан аматерским неполитичким језиком дневног портализма и ботовског припростог сигнализма. Папци. Понижени Радници. Грађани Другог Реда.
► Инсистира се на ријечи Грађани, што је Сарајевска Унитаристичка Поштапалица. Варалица Лизалица. А и да није, код Срба, у свим сегментима, па и у Политици, то је непозната ријеч, неефикасан мобилизатив, нејасан циљ, неприхватљива алатка.
► Друга несрпска ријеч у том Прогласу су Патриоти. То је такође глас овце јаловице сазаповице. Јер пред својим менторима не смију да кажу било шта што асоцира на Србе и Републику Српску, па говоре о Патриотима. Патриоти су Сарајевско обиљежавање оних који су за Унитарну Босну и Херцеговину.
Ради се, преко Грађана и Патриота, о додворавању Сарајеву а покушају да се намами Српски Народ на Бањалучки Мајдан.
► Проглас је политички неодређен. Због непостојања Политичког Програма За, већ само Рушилачког Повика Против, у разлоге због којих се позива на Протесте, утрпано је све и свја. Од Поскупљења Струје до Дужничког Ропства. Доналд Трамп је овај пут избјегао одговорост.
То не може да буде јасан циљ. Грађани, како Сазап назива Србе, вјероватно су сваког дана незадовољни стотином ствари. Свиме чега се сјете. Али на Протесте За Ослобођење иде се само због једне идеје. Што не мора да значи да је она увијек јасна. А обавезно значи да је никакав страначки канцеларијаш не треба и не може да напише на папиру.
Да умију, Сазаповци би сковали један слоган којим би објаснили све.
Овим Прогласом, они пишу оцу како се дјеца праве.
► Синтагме Катастрофално Стање, Глас Народа, Све Патриоте, Страх који их држи у ланцима, Ослободимо Српску... показују да иза овог свега не стоји Политички Програм. Али не стоји ни минимум одлучности да се Политика и Република Српска схвате као дугорочан посао. Показује поразну суштину да се Протести организују само због Протеста.
► Сазаповци поручују, тим својим Грађанима и Патриотима: „Ако то не урадимо сада мораћемо ћутати и трпити још дуго, дуго времена.“
Овај поетски стих фатализма знак је потпуне политичке неупотребљивости тог покрета, Савеза За Промјене.
Просто је нејасно да ли ово схватити као пријетњу, као посљедњу понуду, као најаву политичке демобилизација Савеза За Промјене, као властито месијанство и добротворство јадним масама којима се, ето, још овај пут нуди помоћ.
► Проглас не показује учешће Страног Суфлераја у овој акцији. Да је има, то би се видјело на стилу и синтагмама. Провјерени јунаци Отпора не би дозволили овакву конфузију.
Из чега закључујем да је од Сазапа и задњи Усрани Странац дигао руке. А не само Младен Иванић.
Мада им могу, бесплатно, савјетовати. Боље, пажљивије, и на вријеме, гледајте шта ради Иванић.
► И, на крају, Проглас јасно каже да то није страначки политички митинг.
То сакривање иза Гласа Народа, сакривање је и властите немоћи. Заваравање Народа да је Сазап њихов Глас.
Политички, то је Манипулација. Обмана. Превара.

И то ће се, коликогод Грађана и Патриота дође на митинг, видјети на лицима, на енергији и на празним неодлучним и неподржавајућим погледима. Нешто слично као што је било код оних који су ходали око Народне Скупштине док су Ранку износили са гујицом доле.

понедељак, 02. мај 2016.




 КАМЕНА КУГЛА СА ЛИЦИМА
ОПСЕЖНИЈИ ПРОЈЕКТ ЈЕ У ПИТАЊУ

 МОЈА ЗЛАТНА КАШИКА

ПРОТОК ВРЕМЕНА




ГОВОР ОБУЋЕ
БОРЕНОВИЋ,
НОВИ ЖОНГЛЕР
У ЦИРКУСУ

Почело је са тим Мисијама да се сруши Додик. Што се једном видјело Видјелици Пробосићу.
Па, нема шта се није потезало. Од празне Бијеле књиге, Жуте Киле, до Килавог Суваре, и Суварка Вукана.
Онда је неко предложио да се иде на Протесте. Народ је незадовољан. Али то Народ не зна. Па ће Есдеес и Сазап да му кажу. Водајући га од тора до тора. Мнијем, пак, да Народ јесте зајебан али није глуп. Кад види какво је стање у Србији, овдашње ће прогласити Рајем.
Ствар је покушао да спаси Оги Тадић. Предложио је да иду у дворану. Да не кисну, и да се, на чистини не срамоте. Прошао је уобичајено. Као Огњен Бранковић.
Онда је Улетио Додик. Са кикирикисеменкеораснице. Ако скупите 40.000 ја одлазим. Непотребна зајебанција са Бирачима.
Самозадовољавајући воајери опозиције намах се упишкили у контејнерчиће инконтиненције.
Онда сретну мене у Центруму. Ако су ти Протести на уму, нађи се са Васићем у Центруму.
Предсједник велике опозиционе странке купује мегафон.
Ништа тужније у Политици нисам видио.
Али сам ћутао о томе до данас.
Кад је Бореновић изашао са Великим Опозиционим Програмом. На Протесте долази Сто Хиљада. Ето, Миле, чемери и јада. Почни да се пакујеш.
Разумијем да једна слој људи Политику схвата као Циркус. Као властити допринос путем личног стендап дркања.
Али неразумијем да има оних који васцијелу Политику желе да претворе у Циркус. И подреде себи. Да они у њој буду и публика, и мале животиње, и велике животиње, и пајаци, и дресери.
Само Народ да им буде галерија луда и прилуда.
Бореновићево, као и претходне двије сторије о Протестима, јесте Понижавање Народа.
Претварање Народа, Бирача, Јавности, у пластелинску безмозговну, неразумну и слијепу масу.
Водање Народа на приузи.
Претварање Народа у Мечку.
То је једнако глуп, а рећи ћу вам и болестан, болестан, потез, као и Вучићево расписивање Избора. Кој те, бре теро на Мораву.
Бореновић и Циркусанти би требало да размисле да им се ово не врати на Локалним Изборима, у октобру. Као што се вратило Вучићу.
Народ можете да подјармљујете, да изгладњујете, да тучете, да мобилишете, да га водите у изгибију. Али не можете да га зајебавате.
Да ли је Сазапу циљ да побиједи на локалним изборима и тако створи степеницу за побједу 2018е. Или им је циљ рушење власти. Да ли им је тај амбасадни налогодавац успут напоменуо да послије сваког рушења у Политици, било чега, долази горе. Никада боље. Да ли им је ико рекао да степеница за боље постоји само на изборима. Ако побиједиш. А претходно Бирачима објасниш шта ћеш и како ћеш.
Да ли Бореновић и Сазап схватају да Народ не да свој курац да се млати туђе глогиње. А не жели то да ради ни њиховим.

Бирачи су ту да гласају. А ви да се јебете са Политиком. Кад сте се је већ ухватили. Га.

недеља, 01. мај 2016.

ИЗБОРИ
БЕЗ
ГЛАВНИХ ТЕМА
НИКАД
НЕ ВОДЕ ДОБРУ

Много прије избора у Србији, рекао сам да Вучић неће смјети да помиње, и да се опредјељује, главне тренутне теме Србије.
Дабоме, оне нису тренутне, само су овоизборне, јер висе над Србијом, већ мандатима.
·        Косово и Срби са Севера Косова
·        Војводина
·        Руси и Ниш
·        Нато Пакт и ЕУ
·        Војска
·        Република Српска
·        Економски опоравак
Сада, кад се сви записници саберу, јасно је да нико у Србији није помињао Главне Теме. Нико се није изјашњавао. Осим што је извјесни Вучићев Поповић рекао да је за Русију и што су ДСС Двери саопштиле да су против уласка у ЕУ и Нато Пакт.
То није само особина Србије.
Мада је Вучић израстао у највећег мајстора политике без правца, избора без теме и мете без кругова.
Они који су синтетизовали Вучића у Србији, и окружење му, постигли су највеће резултате у тој области, на простору бившег Сфрјишта.
Ну. И Хрватска је безтемска земља. И у њих су Реформе биле главна тема у Изборима.
У БиХ су такође Реформе болне и обилне, већ деценијама, маса од које се затрпава Чернобих.
Тренутно је, већ десет година, у Републици Српској главна опозициона тема Криминал Режима.
Наравно. Не постоји Панама на свијету гдје нема криминала. Али то се не рјешава борбом Робин Опозиције и Дебелог Краља. Већ системом и институцијама. А систем и институције Републике Српске не могу да се граде у Сарајеву и из Сарајева.
Опозиција би требала да се у Народној Скупштини, на медијима у Српској, па и на Протестима, залаже за промјену законодавства и институција које би спријечиле Криминал Власти. Ако се то установи као тачно, изван политичког баљезгања, гдје можемо свако сваког оптужити за било шта.
Криминалом Режима, Опозиција у Српској затрпава Главне Теме Српске.
·        Опстанак
·        Самосталност
·        Равноправност, као Стране у Дејтону
·        Повратак надлежности и укидање неуставних и недејтонских институција
·        Економски напредак
Да резигнирам.
Покушај, у Српској, да се са дневног реда Политике и Избора, скину Главне Теме Српске, и успјех, у Србији, да сви избјегну Главне Теме Србије, слаби положај и једне и друге Српске Државе. Не само околни већ и унутрашњи. Политичку стабилност, јасну перспективу, пресудно опредјељење.

То је неоспоран знак да су гаће спале, или спадају, и да је непријатељ дубоко продро.

субота, 30. април 2016.

ОПАСНОСТ
ЗА ЕМОТИВНЕ
ПОЛИТИЧКЕ НАЦИЈЕ.
ОДВАЈАЊЕ
СТРАНАКА
ОД БИРАЧА.

И Власти од Народа.
Полако се враћа Отоманска Полумиленијумска Ера у сексуалним односима Власти и Народа.
Коју је обиљежило неколико ствари.
·        Апсолутно одуство Државе и настојања да се она изгради.
·        Узимање Трећине. Што је био прећутни савез Турака и Србаља. Кад дамо Трећину, радимо штаоћемо. Кад узмемо Трећину, радите штаоћете.
·        Савршенство практиковања технологије Зајеби Турке. Што се, данашњим језиком, може превести као Зајеби Власт, Зајеби Државу.
Светри те чињенице, тренда и технологије, враћају се данас, на велика врата.
З&ФТ и Велики Кројачи, Неолиберализам и Запад, уништили су Државу. Не само СФРЈ, већ и ово што се кљакаво и сакато растићило послије ње. Али су уништили и друге Државе. Које су се превариле и ушле у ЕУ и Нато. Грчка па даље. Зато се Орбанизује Мађарска. И Путинизује Русија.
Трећину узима тај мултинационални З&ФТ, у сарадњи са домицилним властима и пљачкашима. Нека никога не завара то што се не ради о великим парама, профиту, капиталу, злату. Ни Турци нису имали много користи од Сиротиње Раје. Али су је на тај начин држали покорном. Њима, З&ФТ-у, је боље кад Народ нема ништа али да је покоран, него да им Трећина доноси екстрапрофите на морганизованом нивоу.
И Трећа Трећина пропасти Држава и Нација, Државнација, јесте технологија Зајеби Државу. Стога се и инсистирало на Приватизацији, која је у недостатку здравог тржишног, дуговјечног капитала, у недостатку тржишта и механизама контроле и конкуренције, постала најпрљавији лоповски посао. Сви ти власници сумњивог, опљачканог и профитерског капитала, одмах су примијенили ту Противтурску технологију а она се, онда, пренијела у посјед Власти и сваког обичног предузетника и самосталника. Онај ко покушава да буде индустријски или самостални тржишни приватник, онемогућава се на све начин, од инспекционисања до проглашавања будалом. Јер је изузетка који ремети правило.
У тој ситуацији, једино што може да буде брана том погубном сахранитељском процесу, пошто нема ни војске да изведе Војни Удар, нпр, јесте Политичка Странка.
Она, велика и добро организована, може да буде директна веза са Народом.
Ну. З&ФТ није наиван.
Инфлацијом Политичких Странака, под плаштом опште демократизације, борбе мишљења, позиције и опозиције, демократије и остале лажне западне просератије, уништена је сама суштина тог вида колективизма.
Зашто је Друг Тито развијао капиларни систем КПЈ, касније СКЈ. И тако развио масовни емотивни однос спрам Партије, касније Странака, и спрам чланства у њој. Није само због Власти. Јер је имао Силу па му Партија у тим размјерима није требала. А само је могла да штети његовом Култу.
Развијао је због дјеловања на масе. Због рада са масама. Та синтагма је заборављена. Али у масама. А не одозго.
Као што се данас ради.
Данас нема организованих политичких странака код Срба. Осим СНСД. Који већ неколико година трпи тешке ударе ерозије, екстерне девастације и унутрашње нихилизације.
Избори у Србију су добра очигледна настава.
Површинско позориште се обраћало Народу. Статисти и пајаци су возани аутобусима. Нико не ради у масама. Сви раде, од ријалитија, до Уно Нарциса, Над Масама.
Масе, Народ, Бирачи, које јесу необразоване, неуке и незаинтересоване, прихватиле су игру.
Играјте Мечке, бацићемо вам глас у решето.
То је одређена врста самоприхваћеног суицида, судбопомиритељство из доба Отомана.
З&фт је учинио да властодршци, у Србији, униште опозицију, чиме су уништавали и себе. Сада више нема и једног ни другог. Ни Власти ни Опозције. У Републици Српској, пак, Опозиција је уништена на начн да је постављена у Позицију под Сарајском Сећијом. Остаје још да се уништи Власт у Српској. И да се у обје Српске Државе добије страначко, властничко и опозиционо ништавило.
Тиме ће Нација бити на пладњу. На Послужавнику Запада.
Да постоје Велике Политичке Странке, добро организоване, спуштене до опанака живота, Бирачи би били заинтересованији. Не би из Играјмечко Синдрома гласали за Авлажове. И не би власт могла да краде изборе. Јер, само добра страначка организација може да спријечи крађу. Коју ће Власт увијек покушавати јер користи све што има у рукама.
Управо то је на сцени сада у Србији.
А они што се иментују Политичким Странкама, Листама и слично, у недостатку страначке организације, позивају народ на Протесте.
Протести им служе као Протеза.
Требају, само, да имају на уму да за Нацију и Државу не постоје Протезе.



петак, 29. април 2016.

АДМИНИСТРАЦИЈА
И УПРАВА
ВАЖНИЈЕ СУ
ОД ДЕМОКРАТИЈЕ
И ЉУДСКИХ ПРАВА

Јер су промјењиве и поправљиве.
И јер и Демократија и Људска Права, по некој пртини морају да ходе.
Људи се обично заваравају.
Најважније је Новац. Власт. Сила. Војска. Диктатура. Избори. Слобода Медија.
Све је то Гокурац.
Стара је, позната, упитница. Зашто је на овим просторима општег хаоса, гдје корњача може да јебе ждријебе а гдје Турчин може да влада петсто година, најуспјешнија владарица била Бечка Аустроугарска.
Само због Администрације и Управе.
Све прецизно пописано и свиме управљано.
Не говорим о томе на који начин, за чију корист, у које сврхе.
Неспособност Администрације и Управе видљива је на сваком путељку, након Распада и Рушења СФРЈ. Ни један земљурак и државуљица није успјела да достигне рекорде ЦКСКЈ и њихове Државе. А они, пак, Социјалистичко Самоуправљање, није успјело да достигне оне висине које је поставила Аустроугарска.
Позната је стварна зајебанција у којој неко из Беча шаље дописе овдашњим зградама да је прошло Сто Година од градње и да се више не може сматрати да је све сигурно, онако како је направљено и како би требало да буде.
У БиХ се не може обавити Попис становништва. Мада постоје сва бјелосвјетска достигнућа, правила и критеријуми.
Дабоме да је то због сукоба нација и вјера. Али тај сукоб се преноси и на друга подручја адмнистрације и управе, гдје ти односи немају никаквог утицаја.
Цијела историја БиХ, од рата, а и током, јесте историја непознаница и неустановљивих познаница.
Нема Уговора за Боску.
Слом банака у Републици Српској.
Политички Волунтаризам надјачао Администрацију и Управу. Није поштовао Правила и Процедуре. А нису све потребне ни постојале.
У Србији изборни хаос. Осамсто хиљада људи у Бирачком Списку више него пунољетних грађана.
А сваког минута бујају уобичајене чињенице о изборним неправилностима.
Ну.
Избори су ништа.
Једне ноћи, јављају, у по Београда, људи рушили неки кварт. И нико не зна ко, на основу чега и зашто.
Они у Хрватској дали Мађарима, МОЛ-у, да управљају националном нафтном компанијом а Држава Хрватска има већинско власништво. Након толико деценија свјетских правила о процентима власништва, берзи, дионицама, управама. Такозваном Менаџменту.
Администрација и Управа су темељ сваке успјешне Државе.
Не говорим о њеним предзнацима. О добробити или злу, о користи или назатку.
Нови Свјетски Поредак све чини против тог темеља.
Непотребно је набрајати те бескрајне ставке дерегулације свега постојећег.
Довољно је рећи да ће тај Неолиберализам, тај З&ФТ, тај Финансијерски Територијализам, у ту сврху подржати сваког тиранина, диктатора, самовољца, кретена, на мјесту лидера, вође и државника.
Јер, очито је, то он ради, можда и незнајући, за њих.
На Администрацији и Управи почивају и Демократија и Људска Права.
Јер не могу да висе о небесима.
Али. Тај процес изградње А&У, на овим просторима, суморно је неперспективан.
Свима нама, до задњег појединца, одговара општа Дерегулација. Анархија. Хаос. Зарада без Рада, Избори без резултата.


четвртак, 28. април 2016.

УЗДАЈ СЕ У КЉУСЕ
И У УЛИЧНЕ ПРОТЕСТЕ,
САМО УСЕ
НЕ УЗДАЈ СЕ

Краду побједници ал краду и Цензусаши.
Србија Јуче Данас Сутра.
Актуелна епизода са Цензусашима у Србији, каквих је формирано више него што сироти Цензус може да поднесе, долази до свог финала.
Неко од њих је запријетио да ће организовати Уличне Протесте. Ако их се децензусира.
То није оно Слабом Курцу и длаке сметају. Већ Кад немаш Курац трљаш длаке да расту.
Ако оставим по страни све могуће варијанте крађе и манипукације, јер са ове даљине то није могуће знати за какавтакав оквир тврдње или става, могуће је, само, сумњати у то да је прво објављено да Вучић и Србија имају 58% а остала сића није ни близу Цензуса а да се, касније, предзору, почело масовно цензусирати, најзанимљивији политички феномен у Србији је та пријетња Уличним Протестима.
Како они који не могу да скупе Пет Посто, могу да пријете Уличним Протестима.
Како то да Улични Протести постају Институција Система.
Како то да се Улични Протести потежу у ситуацији када се знало да ће Вучић побиједити. То што је била дилема колико није била дилема како. Свим расположивим приручним средствима које му Власт омогућава.
Тако се у Београду дошло у идентичну ситуацију као и у Бањалуци.
Они који не могу да побиједе на изборима, пријете побједом на улици.
Улица не може да буде рјешење у какотако организованој држави.
Јер та Цензусрана Опозиција у Србији годинама, као и сва јавност, гледа шта ради Вучић и не подузима ништа. Да барем смијешно штракује глађу, као ономад Николић. Ништа. Још и скоро сви саучествују са њим у уништавању Србије. Оног политичког, институционалног и економског дијела Србије.
Цијела та по трећи пут пропала опозициона булументарија, није прстом мрднула да покуша да уједини незадовољство, ако га има, да му нађе заједнички множитељ, да каже Народу и Јавности шта хоће, шта може и шта предлаже Србији.
Сада, када је Вучић потпетио Српску Напредну Странку, када је, како изгледа, шутнуо Дачића, када је остале размрвио ко сунце и мрмци балегу, када је себе изједначио са Србијом, јер Он и Србија побјеђују уједињени, сада би позвали Народ Сербски на 27и Март.
Нисам за то.
Кад дозволиш да те јебе Вучић, нек те јебе и Карић, и Љајић и Кркокркић.
Тако је и у Републици Српској.
Опозиција, по задатку и налогу Странаца, пуних десет година добошари Режим Лопови Криминалци Пљачкаши. Бирачи пуних десет година гласају за ту Власт.
Сада, у октобру који први дође, а Опозиција у Српској би да не дође још барем десет година, локални су избори. Нема назнака да ће се негдје, што се тиче Опозиције, убрати каква златна побједа. Нема ни Власт неку узгојицу, додуше.
Али, Опозиција би хтјела Уличне Протесте, пред изборе.
Очито је да желе да Властима Српске прије избора узму оно што би Опозиција Србије Властима да узме послије избора.

А ни глогиња немају.