субота, 07. фебруар 2015.

ОСОБИНА
СВАКОГ
НЕОРГАНИЗОВАНОГ
ДРУШТВА ЈЕСТЕ
ДА НЕ ЗНА
КО МУ ПИША
ПОД ПРОЗОРОМ

Бјелац тек што је закрко, прољећа ни на видику, а однекле, из просте србијанске земље, изниче Фонд За Хуманитарно Право. ФХП.
И оптужује Генерала Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије, за ратне злочине његове некадашње јединице на Косову.
Из чега се може закључити да ће Србија бесконачно бити крива за Ратне Злочине. Јер сам ја мислио да су Српски Ратни Злочини само у функцији Нестанка Срба изван Шумадије, Неовисности Хрватске, Стварања Државе БиХ и Независности Косова.
Све то што ради ФХП, или неки други, по Србији, не би било озбиљан координатни систем да се није, однекуд, појавио Замјеник Помоћника Државног Секретара, Америчанин Мелија, и рекао да је ФХП, а и БИРН, важна и озбиљна ствар. И да то Влада треба да узме у обзир.
Што значи да Генерал Диковић не може више ни на Насип. Мора под Насип.
Невјероватна је разлика између УСА и Србије. Али је невјероватно и то да они, поред свега, имају и ЗПДС који зна шта ради БИРН.
Ну. Ствар је озбиљнија.
Иступ Делије Мелије јамчи да је Србија препуна пуњених и препарираних спавача, који још нису ни основали неки ФХП, и који могу да се активирају на глас, кретање или температуру, и оптуже кога хоће.
Од сваког грађанина па све до СПВ. Светог Пренедокучивог Вучића.
Грађани ће се некако снаћи. Дабоме да мене брине Вучић.
Шта је лијек против Америчког Фондалитаризма. Сорошизма. Цивилизма. Ентеријерног Интервенционизма и Политичког Инфилитризма.
Организовано друштво. По свим нивоима и координатама НДД Сфере. Нација Држава Друштво.
Само организовано друштво, са Јавношћу, са Политичким Странкама окренутим људима, са Црквом без педофилије и педерастије, са Аустроугарском ефкасном Админнистрацијом, са пиједесталном Културом, са Напредним Медијима, са властитим банкама, телекомима, великом индустријом, пољопривредом... може да сваког појединца учини отпорним на прекривање НДД Сфере једним по једним слојем муља, што одавно раде Амерички Империјалисти, Тоталитаристи, Територијалисти и Глобалисти, са десетинама разорених и саморазорених земаља, друштава и нација. И што ће сваку земљу и нацију, кад тад, смјестити на дно Великог Акумулационог Језера.
Тек у таквом  организованом друштву, разни ФХП и цијели арсенал, од Отпора до Еберта, постаће јасно видљив и индентификативан. Биће изолован. Неће бити неидентификован вирус који служи да се влада свијетом.
Такво друштво се споро и тешко гради.
Не гради се у Фекетићу, у Маочи, у Бутмиру, у Пицином Парку, у Тузланској Паљевини.

Већ од себе па даље.

петак, 06. фебруар 2015.

ДНЕВНИ ЛИСТ
„АВАЗ ОТПОР“
АНГАЖОВАО
СРЂУ ПОПОВИЋА

Сутра је Годишњица. СТЈФ.
Сунце Ти Јебем. Фебруарско.
Земља која има превише празних годишњица није Низакурац.
Аваз, лист за безбједност, грађанске демонстрације, археолошко прекопавање Бакира и бикиничедност, јер се њихова љепотица с задње стране никад не раскорачи, посебно прати, и пати, годишњицу Првих Великих Демократских Демонстрација у БиХ. Без иС.
У ту сврху је данас ангажован извјесни Срђа Поповић, један, кажу, од оснивача Отпора, професионални револуционар и власник берзанске куће CANVAS, која се представља као Центар За Примијењене Ненасилне Акције и Стратегије.
Ако су ненасилне шта има ту да се примјењује и стратегише.
Да. Он је и гостујући предавач на Харварду.
Сунце Ти Јебем, шта ли су тек срушили они који су редовни професори на том Харварду.
Јер. Срђа је срушио Милошевића.
Да би ме разумио ЗЈРМ, Американци, Харвард, Сорош и Зајармовци, моје мишљење је да је тај Срђа Злопоглеђа одавно требао бити у затвору.
Познато је да нисам никад волио Милошевића ни његову жену, Бабу Јулу. Ни његову кћерку, и да је било какве шансе. Када сам једном у неким француским новинама рекао да се он понаша међу Србима, овима овдје, као слон у стакленој башти, одмах су ми запалили службено, министарско, ауто. И онда ме чувала полиција, ко да сам Маоча.
Али нисам за то да се руши Милошевић, нити било ко, уз Срђе Отпораше, Америчке Паре и Невладина Говна.
Онај ко треба да буде срушен, треба да буде срушен на Изборима.
Кажу да такви краду изборе. Сасвим могуће. Али. Господо драга, отпорна, демократска, слободољубива, уђите у опозицију, у странке, у изборни систем, па то онемогућите.
Паљевина и рушење по трговима и авенијама, није ни близу демократског дјеловања, слободе и револуције.
Ако вам усрани Америчани и њихове присране Срђе морају да доносе слободу, демократију и револуцију, а нигдје је нису донијели, онда сте низашта.
Понекад ми се чини да овдје, на Балкану, свима, стално треба неки Сулејман, нека Отоманија, неки Великокољачки или Величанствени, нека Ахднама, неки пораз.
У том бунилу и потреби за Освајачем, спали смо на то да пристанемо да нама влада и Амбасада.
Амбасадорка  и Амбасадор серу о свему.
А ми слушамо, ко дрвосјече Девету Бетовенову.
Нико ништа не разумије али ни да прдне не смије.
Јебо вас Амбасадор у дупе голо. А ви Амбасадорку.
Никад није било потребније него сада, под омотачем глобализације и неолиберализма, интерфинансија и натоизма, најцрње најезде на људе и нације, кутлуре и држве, очување НДД Сфере својим рукама, својим људима, својом Слободом и својом Демократијом.
Истина то захтијева и Жуљеве.

Истина је и то да је лакше узети паре, као Срђа, него црнчити. Палити него градити.

четвртак, 05. фебруар 2015.

НОВИНАРИ
КОМУНИСТИЧКИ
ПИЛИ ИНФАРКТЕ,
НОВИНАРИ
ГЛОБАЛИСТИЧКИ
ПИЈУ МЕТКЕ

Стара статистичка чињеница, која никад није провјерена, каже да су новинари у Тоталитарном Комунизму, СФРЈ верзије, живјели, просјечно 42 године. Стална потреба да се комунистичка а касније и самоуправна јавност извијести одмах и са лица мјеста узимала је данак.
Стално смо срали комитетима и дркаџијама из ССРН, како умиремо а ни станова немамо, како смо важнији од политичара а немамо ни бенефицирани радни стаж.
Ја, ипак, мислим да је испијање кава и пушење цигарета, убијало новинаре. Можда и мало страх од свог незнања и њиховог комитета.
Некад пили каве, данас пију метке.
Колико видим, овдје, у БиХиС, није забиљежена нека узнемиријућа смртност. Барем разна УН не говоре о томе.
Мисле да, бранећи klix.ba, бране и свој живот и здравље.
Разним методама, новинарима су одузете све њихове личне и колективне особине које им ствара и захтијева Јавност, као њихова радна површина. И они су допринијели томе. Дабоме.
Ну. Пресудни су екстерни фактори.
Данашњи случај неког Томаса Мелије, ЗПДС, замјеника помоћника државног секретара, САД, СТЈ, који попује Вучићу, Влади, Србији, Медијима и Новинарима, о томе како је добар БИРН, како је добар ФХП, како је добар Заштитник Грађана, не гледам као Политичку Шамарчину Сбији. Јер. Србија је саму себе, одавно пукла и по гузици и одвалила неколико шамарчина да јој непрестано зуји Шумадија цела.
Гледам то као на Политичку Шамарчину Јавности и Медијима. Као чињеницу да понижење нема дна. Сама чињеница да постоје таблоидиотиди и да један курчић у држави јебе сваки јавни шупчић, довољно је понижење Јавности и Новнара. Али Делија Мелија не мисли тако. Буши дубље, СТЈ.
Шта ће урадити новинари у Србији, поводом овога. Ништа. Да ли ће новинари Републике Српске, барем Удружење Новинара Старчевица, стати у одбрану Новинара Србије. ОћеК.
То је немогуће. Јер Новинари и Медији више немају Морал, Хуманизам, Напредак, Истину, Објективност... као оријентире. Немају нигдје у свијету па то не могу имати ни ови овдје.
Она група лицемјера из првог реда  Шарли Шетње у Паризу, одржала им је лекцију. Јер. Они су, на разне начине, довели до крвопролића у редкацији Шарлија. И то ће, опет, искористити за нове темељније и шире захвате. Новинарима и медијима су бацили кошчицу Ја Сам Шарли.
Ја Сам Коњ.
Зашто толико новинара гине у ратовима које организују Слобода, Демократија, Људска Права, Нафта и Геополитка.
Па. Зато што су у служби тих ратова.
Зашто новинари и медији не пишу и не протестују против тих ратова, који језде деценијама.
Зато што су у њиховој служби.
Зашто данас нико не напише Оптужујем. Против Рата. А сви имају Вруће Вијести.
Рат је постао роба а новинари и медији јевтина амбалажа. Као за масну сирницу.
Само што још нема корпи за отпатке по бандерама. На којима је исписано: Отпаци Јавности.


среда, 04. фебруар 2015.

У ГРАДИШЦИ.
КРПЉЕЊЕ
ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ
ДЕЛ БОЈ ИВАНИЋЕМ.

Да је Младен Иванић оволико пажње посвећивао страначкој организацији и ситницама Педепеа, ПДП би данас имао 200.000 чланова и 27 министара у Влади Српске, Вучић би одавно напустио СНС и прешао у ПДП, имао би 6 министара у Влади Бугарске а једно мјесто би, ипак, препустио Бошњацима у Влади Федерације.
Као што је данас потрчао у Градишку да спашава Латиновића и општинску већину са Есдеесом на челу у расулу.
И то са једним од Лијановића.
Који су овдје познати по осебујној изборној технологији која се у теорији води као Каемови & Теоци.
Знајући, добро и одавно, не лично, Феудалног Менаџера Дуњића, а знајући да се Родни Босић није знојио око Градишке ни колико око Станара, Дел Бој Иванић је у Градишку ишао по шакрт.
Писао сам о краху, на прошлогодишњим општим изборима, оних који су постигли велики успјех на локалним изборима, приписујући га себи умјесто да су правилно, као неуспјех, приписали га неозбиљности, пропустима, импровизацијама и грешкама Есенесдеа.
Очито је да је Дел Бој Иванић схватио тренд, или му је неко из MI 17,47358 скренуо пажњу.
Али. Битније од тога су двије чињенице.
Иванић је кључни човјек цијелог ППП. Пројект Промјена Промаје.
Он је, по том основу задужен да вода Младена Босића по Сарајеву, да се брине о осталој несамосталној чељади Есдееса. Има их и самосталних. Да пази на локалне коалиције типа Латиновићеви Шарени Пијетлови Репови. У Градишци.
Задужен од иностраних послодаваца.
Јер ако се почне осипати локална власт, и то у Бастиону Есдееса, у Градишци, СТЈ, локални избори су у питању.
Друго. Иванић се на овај начин промовише и као Пресједник Есдееса. Јест да Босић не смије да оде Дуњићу, али ово је озбиљна чињеница. Неко је смислио уједињење Есдееса и Педепеа, као СДП и ДФ у Сарајеву.
Једни прави одговор на уједињењење федералне љевице јесте уједињење народњака Српске.
Све сам схватио.

Само нисам схватио шта ће бити ефект боравка Двије Старе Варалице у Градишци.
ПОГЛАВЉЕ
ПО ГЛАВИ
СТАНОВНИКА
ПЕТОКРАКЕ
И ШТА ПРЕЖИВЉАВА?

уторак, 03. фебруар 2015.

СИРИЗА ЈЕ
ПОСЉЕДИЦА
ТОТАЛИТАРИЗМА
AЛИ НЕЋЕ СВАКИ
ТОТАЛИТАРИЗАМ
ПОКЛОНИТИ
СИРИЗУ

Тоталитаризам није више што је некад био. Идеологија Државе која се мијеша у све и која је све, а која је за то добро организована и која то постиже силом.
Савремене масовне, ултрафреквентне и глобалистичке тенологије постигле су то да и саме масе, државни поданици, учествују у продуковању Тоталитаризма и његовом проширењу на све, чак и на оне области које у његовом првобитном значењу нису биле ни трећа резерва.
Тоталитаризам је данас најприсутнији када га нема, кад није видљив.
Његова особина је особина гуштеровог репа. Коликогод се сијече, он поново израста.
Слободан Милошевић је у Србији креиао један занимљив облике Тоталитаризма. У томе му је помогао рат, криминализација државе и права, и национална шаторско-циркуска масовна запјенушеност.
Тај Тоталитаризам је пропао, као што се и очекивало. Реп је одсјечен.
Али нико није чекивао да се један од важних сегмената Слобиног Тоталитарима прекомпонује у Напредњаке и наметне још већи и још софистициранији Тоталитаризам.
Вучићев Тоталитаризам је специфичан зато што је то Тоталитаризам 21. вијека. У њему учествују, превасходно га продукују и омогућили су га, грађани, становници и бирачи Србије.
Не требам даље распредати.
И овај ће Тоталитаризам пропасти. Утопиће се у нешто теже, јаловије и горе. Не мора то обавено бити нови ТТ-ризам.
Тоталитаризам се данас претворио у све осим Идеологије и Државне принуде.
Постоји спортски, културни, мултинационални, интеграцијски, кичевни, шундски, неконцептни, тоталитаризам невладиних организација и цивилног друштва, тоталитаризам тржишта, нарочито неолиберализма, банкарски тоталитаризам, међународни финансијашки, кредитни тоталитаризам, тоталитаризам европске уније, тоталитаризам приватизације, антисуверенитетни тоталитаризам, тоталитаризам губитка културног, националног и вјерског идентитета.
Све у што погледате, посумњајте и у Тоталитаризам.
У Грчкој се догодила Сириза. Неки су у чуду, неки се праве да су у чуду а неки и не разумију.
Грчка је, међутим, деценијама живјела под неколико велова Тоталитаризма. Од унутрашњих до спољних.
Посљедњих година ТТ-ризам ЕУ и Берлина претворио се у иживљавање над нацијом и земљом. Тројна смјена тоталитаризама, двију грчких странака и Еуберлинског Женског Бизмаркизма, дошла је до краја. Избила је Сириза.
Претходно је у Хрватској забиљежен случај Керум. Због тога што се ради о класичном плитичком будалашу, нико то није озбиљно схватао. Послије се догодила Мирела Холи и неки Орах. Они су добили непокривено и неочекивано много гласова. Исто се догодило неком момку, недавно, на предсједничким изборима.
Све је то посљедица Тоталитаризма. Политичка плућа траже спас у сламки чистог зрака.
Ну. То нужно не значи да ће се сваки Тоталитаризам завршити Сиризом. Чак је вјероватније да ће Сириза проћи као Аљенде, ономад.
Али све то што се догађа у нашој близини и што је довољно видљиво за анализу, указује да је свијет премрежен невјероватно лаганим а непробојним бројним мрежама и покровима тоталитаризама. И да неће још дуго моћи тако да издржи.
Да ли ће се убрзано јављати мјестимичне Сиризе или ће се то расплести Трећим Свјетским Ратом, мање је битно.
Битно је да се процес уништења Држава Нација неће моћи остварити онако како то главни ТТ-ризми намјеравају. Држава Нација је једно од највећих достигнућа људске цивилизације, ратова, крви и истребљења. И чим је то тако, јасно је да се ради о нечему свијету потребном и вриједном.
ТТ-лизатори немају ни изблиза тако вриједне циљеве и вриједности.
А у рукама им је остало све мање и мање алатки.
Развој процеса Сириза, у наредним годинама, биће изванредан лабораторијум за мегадруштвену анализу.


НАЧИН ОРГАНИЗАЦИЈЕ
СТРАНКЕ ГОВОРИ О
СТЕПЕНУ УВАЖАВАЊА
НДД СФЕРЕ
И ОДГОВОРНОСТИ
ПРЕМА ЊОЈ

Под појмом Плитичка Странка треба подразумијевати оне колективитете који имају инсталирану једну од веза са бирачима. Та веза може бити преко организације, на једном полу, али и преко неке врсте амбасадора странке међу бирачима који се активирају у времену избора, на другом крају комуникационе лепезе.
Постоје и политичке странке које то нису али их надлежне друштвене институције, па и ЦИК, тако воде у инвентару. О њима не треба озбиљно расправљати.
У овдашњим политичким равнима,  подручјима бившег супрамасовног Савеза Комуниста, подручјима племенске одушевљености политиком и подручјима схватања политике као најприхватљивијег колективитета са елементима весеља, мржње и самопотврђивања, евидентирао сам четири основна типа сраначке организације који се на различите начине повезују са бирачима.
1.    ОРГАНИЗАЦИЈА У РАВНИ БИРАЧА

То су Политичке странке оспособљене, потпуно или дјелимично, за Перманентну Изборну Активност. Карактеристика њихове организације је огољена страначка вертикала у којој су и Предсједник Странке/Лидер и сви други органи, директно конектовани са организацијом на терену. То је странка чија је теренска организација максимално разуђена и инсталисана директно у Слој Бирача. На тај начин се дјеловање локалне организационе мреже окреће чланству и бирачима а не руководству и Врху Странке. То доноси максимално могуће уважавање Члана и Бирача.
2.    МЈЕСТИМИЧНА ОРГАНИЗАЦИЈА

То су Политичке Странке мање гласовне важности. Њихова организација је релативно добро консолидован Горњи Страначки Слој који је са бирачима повезан тек неким организационим ареалима или повременом вертикалном комункацијом. Таква Странка у свом организационом слоју, одвојеном од бирача, има неколико сегмената који нису компактни и компатибилни али се из различитих разлога држе заједно и не нарушавају стабилност тог висећег вијенца.
3.    ОРГАНИЗАЦИЈА СИГНАЛНИХ ЕФЕКАТА

Политичка Странка са таквом организацијом још је мање гласовне важности. Њу карактерише релативно згуснут Горњи Организациони Слој, који има једног централног лидера, политичког менаџера или мешетара, и неколико подлидерских пунктова, односно личности које су таквог политичког карактера, заједно са лидером, и у таквј корелацији, да онемогућавају било какво омасовљење Странке. Они са бирачима комуницирају својеврсним Политичким Сигналима, неком врстом бљескалица које им доносе лутајуће гласове, отпатке и незадовољнике.
4.    ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАЗНОГ ПРОСТОРА

Четврта, и крајња Политичка Странка која се може узети обиљно, јесте Странка која нема никакву организациону везу са бирачима. Чак и када на терену имају нешто што се номенклатурно може детектовати као организациони сегмент, то је тако аморфно и нестабилно да није вриједно озбиљнијег социо-политичког сецирања.
*
Јасно је да стабилност Друштва, и цијеле НДД Сфере, зависи од организације преовлађајућих политичких странака. Дабоме, не само од тога. И од броја странака које су организоване по првом принципу.
У нестабилним и потпуно неизграђеним друштвима, чланство у плитичким странкама је масовно а заинтересованост за политику огромна.
На те чињенице морају да одговоре озбиљне Политичке Странке.
Странке које су на врху моје љествице, или иду према врху, показују:
·        Висок степен одговорности према НДД Сфери
·        Исказују максимално уважавање сваког поједначног сегмента НДД
·        Регрутују и образују најспособније појединце за фунције власти, кандидатску понуду и друштвене послове уопште
·        Пресудно утичу на нека друштвена, вриједносна, културна и економска кретања.
Странке које су на дну, или падају према дну, показују:
·        Висок степен манипулативности
·        Регрутују и емитују искомплексиране и некарактерне кадрове
·        Лажни компромисерски дух
·        Колаборационизам
·        Потенцијалну инсталативност за деструкцију друштва или цијеле НДД Сфере.
Низак друштвени коефицијент везе Страначке Организације и Бирачког Слоја доводи, у првој фази, до тоталитаризма а у другој, до Сириза ефекта.

Ну. То ми је друга тема.

понедељак, 02. фебруар 2015.

СИНХРОНИЗОВАНА
ГЛОРИФИКАЦИЈА
АНАРХИЈЕ
И ПРИЗИВАЊА
УЛИЧНОГ
РУШИЛАШТВА

Веома упјеван дует Младен Иванић – Младен Босић, против власти у Републици Српској, Есенесдеа и Додика, синхронизованији него у вријеме предизборне кампање, и, што је нарочито занимљиво, временски окренут уназад, са главном тезом да је Додик упропастио Републику Српску и да се власт бавила небитним темама док је економија пропадала, свакодневно се обрушава на Републику Српску, иако с њом немају никакве формалне постизборне везе, пошто су инсталирани, или су потписали инсталацију, за учешће у заједничким органима.
Блогерско-порталска сценографија у Републици Српској, њен тајни и обавјештајни суфлерај, поново подсјећа на тезу коју је лансирала прије избора. Избори су посљедња шанса за промјене и уклањање Режима. А ако то не успије, онда слиједи Анархија као једини преостали инсрумент. Пошто није успјело, Амо Анархијо, Амо.
Фахрудин Радончић је иступио у сарајевским медијима у славу 7. фебруара. Прошлогодишњи Седми Фебруар је био дан Велике Федерацијске Паљевине у неколико жупанијских и кантоналних центара и у Предсједништву БиХ, у Сарајеву.
Радончић сада отворено то проглашава историјским даном за БиХ и, за годишњицу, без задршке, иступа са правом да он, као лидер СББ, и странка, имају право да позову стотину, двјеста хиљада грађана да протестују.
Ове три цјелине, наизглед одвојене, дјелују повезано у двије равни.
Светри су класична абартована реторика предизборног усијања. И светри се, заједно и синхронизовано, интензивирају у веома кратком времену послије избора. Дакле, у времену када власт још није ни формирана, у Федерацији и на ниову Заједничких Органа, или када није ни могла да покаже никакве ефекте у кратком року, као што је то у Републици Српској.
Грађани, Анархија и Милион Незадовољних, о којима говори Радончић, блогопортали и Дуо Два Младена, недавно су, у октобру, имали право и прилику да кажу и ураде све што мисле да је потребно. Да изаберу друге, треће и било које.
Откуда сада телалима анархије, рушења и протеста, идеја да их, бираче, позову на рушилачку врсту избора.
Осим ако се не ради о инструисаној и синхронизованој акцији.
Обзиром да у највећем дијелу Насеобине, власти нема ни на видику, нејасно је против кога се организују Протести, Анархија и Асфалт Демократија.
Осим ако није против власти Републике Српске.
Власти Републике Српске, пак, морају политички професионално да пакују и јавности, и Народној Скупштини, испоручују законске пакете, идеје и реформе. А не да траљавим потезима граде полигоне за вјештачке позиве на Анархију.
У том свјетлу, сумњива је и Изјава Предсједништва Центраног Тројног Комитета и Извршног Комитета Велике Британије и Њемачке.
У њој се говори о запошљавању, социјалној политици и сличним масовним опијатима, о којима странци никад нису захтијевали да се говори. А све то у тренутку кад нема ни домаћина, ни домаћице, ни снаје, ни синова, у собама власти. Па није јасно коме се испоручују ти задаци. И зашта служе.
Углавном, у случају рушилаштва, анархије и Мајданског сценарија, штампаче позива знамо.





НИЈЕ ВАЖНО
ДА ЛИ ЈЕ ПАПА
МУШКО ИЛИ ЖЕНСКО
ВЕЋ ДА СЕ БАВИ
ГЕОПОЛИТИКОМ

Папе опсиједају БиХиС.
Шестог Липња у Сарајево долази Папа Фрањо.
Пљуште изјаве из домена историјских.
Папин посјет је за Мир.
Папа долази да погура БиХ.
Нисам љубитељ папа, папараца и папазјанија.
Али бих молио да Светог Оца не тротоаризују баш.
Толики су долазили да погурају БиХ и да јој донесу Мир. Па смо спали ту гдје смо сада. КЗУ.
Нико у Босну и Херцеговину, у Насеобину, на ово подручје између Дубровачке Републике и Саве, није и не долази ради Мира.
Овдје су само Срби, Хрвати и Бошњаци ради мира.
Али то тешко схватају и лако се поведу за лажним мировњацима.
Претпрошли Папа био је 2003. године и у Бањалуци. На два километра од села, и подручја, Дракулић, гдје су Усташе побиле више од 2.300 Срба за једно јутро и без метка а у чему је судјеловао и један католичку свећеник.
Био је на мјесту гдје су Срби минирали католичку цркву у којој је остао један болесни поп који није хтио да га изнесу.
Незгодно да папујем мртвом Папи. Али. Ја, да сам био Папа, отишао бих и до Дракулића. И тако рекао да је Мир кад није Смрт, ни појединцу и хиљадама.
Ну. Претпрошли Папа је дошао зарад неког другог повода а у стварности је дошао ради географије. Зарад Територијализације. Коју Ватикан у Босни и Херцеговини проводи вијековима.
Када се мало зањуши историја видјеће се да су и Стари Мађари хунили и аварили по БиХ зарад Ватикана и Територија.
И овај Папа, Фрањо, долази ради Територијализације.
Они не могу да кажу Папа На Дрини, дабоме.
Али наша недавна крвопролића су јасно формулисала ту политику, Шаховница На Дрини, и произведена су, дијелом и због тога.
Нејасно је само да ли је то аутентична политика Запада или Ватикана. Тржишта или Вјере.
Али, обзиром да Запад има апетите и према Србији и Београду, биће прије да је у питању Тржиште повлака Територија.
Тако је било и са Берлинским Зидом.

Вјера је већ била тамо. Недостајале су Територије. 

недеља, 01. фебруар 2015.

ПИНКОВА
СЛАВА

Морбидност медијске најезде на Србију нема краја.
Безброј је комбинација још неутрошено. Сада је искориштен само мали дио. Водитељ у жирију. А, рецимо да они из акапеле наставе такмичење у брзом убацивању тројки.
Цеца синоћ диже ногу на наслоњач фотеље. Онај иза својих леђа. Довели су и трудницу да се такмичи. Има и неки трећепозивац.
Пинк је само врх ужареног бријега. Цијели медијски пладањ пржи се на ватри коју подјарује или одмиче Власт, у најужем смислу ријечи, по властитој потреби.
Тај пладањ је гарниран разним мирођијама, све до таблоида.
Могло се помислити да је Гранд најграндиознији корак у медијској пропасти Србије. Али онда је на сцену ступио by Митровић. Догодио се неприродан брак са влашћу. Брак између Кума и Свекрве.
Уродила је плодом та серијска производња Звезда. Сада су Грандове Звезде постале оријентири у Пинковим Звездама. Па је један од произведених у жирију за Пинкове Звездице.
Тако се круг затворио, од дека до унучади.
Доћи ће до тога да сви укућани учествују у Звездарењу. Само у различите дане. Неки певају, неки жонглирају, неки глуматају а неки су у жирију.
Моћни сервери пазе да се не догоди пропуст па да брат буде у жирију сестри.
А само је питање дана када ће београдска Звездара затражити промену имена у Пинкова Звездара. А Црвена Звезда у Пинкова Звезда.
Јутрос је Теве Пичк емитовао филм о себи. Ивкова слава.
Ово што преживљава Србија, а и околне земље и полуземље, зове се Пинкова Слава. И неће се шале завршити. Мада ће дочекати свога Сремца.
Ивкова Слава предвиђа ствари.
Очекујем да се, у жирију барем, појави и ПППВ. Као Краљ код Ивка.
У чему је суштина Звездарења Србије, Пинковања и Таблоидиотизације Србије, претварања свега што је у Јавности, у Јавноиде.
Та формула је стара.
Први пут, у правој димензији примијенила ју је Мира Јул за чијег идеолошког покровења Србије су певаљке проглашене Уметницама. А онда се тај коров почео прожимати са медијима, подземљем и политком. Венчање века двоје уметника, Цеце и Аркана, једна је од врхунских технолоких корака слуђивања Јавности Србије.
Јавност је изгубила одбојност према криминалу и кичу.
Цеца, која је била за криминалцем, а и сама се укриминализовала, израсла је у још већу Звезду. У Цецу Национале.
У овом, другом, налету на Србију, учествују и странци. Што је веома опасно. То смањује могућност развоја домаћих снага које могу да преокрену ток и успоставе колико толико демократски систем.
И у првом преокрету то није могла сама Србија да изведе. Отпор. Изведено је уз помоћ Странаца. И за њихову корист.
Директна послљедица Петог Октобра није Ђинђић већ Вучић.
Ако је у првом налету циљ био да се народу Србије заокупи пажња Уметницама а да систем власти и криминала делује по своме, сада је циљ да се народу Србије заокупа пажња а да власт делује по немачкоме.
Како ће се све завршити?
Ако буде Сиризе, биће то велика срећа.