ДНЕВНИ ЛИСТ

„АВАЗ ОТПОР“

АНГАЖОВАО

СРЂУ ПОПОВИЋА

Сутра је Годишњица. СТЈФ.

Сунце Ти Јебем. Фебруарско.

Земља која има превише празних годишњица није Низакурац.

Аваз, лист за безбједност, грађанске демонстрације, археолошко прекопавање Бакира и бикиничедност, јер се њихова љепотица с задње стране никад не раскорачи, посебно прати, и пати, годишњицу Првих Великих Демократских Демонстрација у БиХ. Без иС.

У ту сврху је данас ангажован извјесни Срђа Поповић, један, кажу, од оснивача Отпора, професионални револуционар и власник берзанске куће CANVAS, која се представља као Центар За Примијењене Ненасилне Акције и Стратегије.

Ако су ненасилне шта има ту да се примјењује и стратегише.

Да. Он је и гостујући предавач на Харварду.

Сунце Ти Јебем, шта ли су тек срушили они који су редовни професори на том Харварду.

Јер. Срђа је срушио Милошевића.

Да би ме разумио ЗЈРМ, Американци, Харвард, Сорош и Зајармовци, моје мишљење је да је тај Срђа Злопоглеђа одавно требао бити у затвору.

Познато је да нисам никад волио Милошевића ни његову жену, Бабу Јулу. Ни његову кћерку, и да је било какве шансе. Када сам једном у неким француским новинама рекао да се он понаша међу Србима, овима овдје, као слон у стакленој башти, одмах су ми запалили службено, министарско, ауто. И онда ме чувала полиција, ко да сам Маоча.

Али нисам за то да се руши Милошевић, нити било ко, уз Срђе Отпораше, Америчке Паре и Невладина Говна.

Онај ко треба да буде срушен, треба да буде срушен на Изборима.

Кажу да такви краду изборе. Сасвим могуће. Али. Господо драга, отпорна, демократска, слободољубива, уђите у опозицију, у странке, у изборни систем, па то онемогућите.

Паљевина и рушење по трговима и авенијама, није ни близу демократског дјеловања, слободе и револуције.

Ако вам усрани Америчани и њихове присране Срђе морају да доносе слободу, демократију и револуцију, а нигдје је нису донијели, онда сте низашта.

Понекад ми се чини да овдје, на Балкану, свима, стално треба неки Сулејман, нека Отоманија, неки Великокољачки или Величанствени, нека Ахднама, неки пораз.

У том бунилу и потреби за Освајачем, спали смо на то да пристанемо да нама влада и Амбасада.

Амбасадорка  и Амбасадор серу о свему.

А ми слушамо, ко дрвосјече Девету Бетовенову.

Нико ништа не разумије али ни да прдне не смије.

Јебо вас Амбасадор у дупе голо. А ви Амбасадорку.

Никад није било потребније него сада, под омотачем глобализације и неолиберализма, интерфинансија и натоизма, најцрње најезде на људе и нације, кутлуре и држве, очување НДД Сфере својим рукама, својим људима, својом Слободом и својом Демократијом.

Истина то захтијева и Жуљеве.

Истина је и то да је лакше узети паре, као Срђа, него црнчити. Палити него градити.