СИНХРОНИЗОВАНА
ГЛОРИФИКАЦИЈА
АНАРХИЈЕ
И
ПРИЗИВАЊА
УЛИЧНОГ
РУШИЛАШТВА
Веома упјеван
дует Младен Иванић – Младен Босић, против власти у Републици Српској, Есенесдеа
и Додика, синхронизованији него у вријеме предизборне кампање, и, што је
нарочито занимљиво, временски окренут уназад, са главном тезом да је Додик
упропастио Републику Српску и да се власт бавила небитним темама док је
економија пропадала, свакодневно се обрушава на Републику Српску, иако с њом
немају никакве формалне постизборне везе, пошто су инсталирани, или су
потписали инсталацију, за учешће у заједничким органима.
Блогерско-порталска
сценографија у Републици Српској, њен тајни и обавјештајни суфлерај, поново
подсјећа на тезу коју је лансирала прије избора. Избори су посљедња шанса за
промјене и уклањање Режима. А ако то не успије, онда слиједи Анархија као
једини преостали инсрумент. Пошто није успјело, Амо Анархијо, Амо.
Фахрудин
Радончић је иступио у сарајевским медијима у славу 7. фебруара. Прошлогодишњи Седми
Фебруар је био дан Велике Федерацијске Паљевине у неколико жупанијских и
кантоналних центара и у Предсједништву БиХ, у Сарајеву.
Радончић
сада отворено то проглашава историјским даном за БиХ и, за годишњицу, без
задршке, иступа са правом да он, као лидер СББ, и странка, имају право да
позову стотину, двјеста хиљада грађана да протестују.
Ове три
цјелине, наизглед одвојене, дјелују повезано у двије равни.
Светри су
класична абартована реторика предизборног усијања. И светри се, заједно и
синхронизовано, интензивирају у веома кратком времену послије избора. Дакле, у
времену када власт још није ни формирана, у Федерацији и на ниову Заједничких
Органа, или када није ни могла да покаже никакве ефекте у кратком року, као што
је то у Републици Српској.
Грађани,
Анархија и Милион Незадовољних, о којима говори Радончић, блогопортали и Дуо
Два Младена, недавно су, у октобру, имали право и прилику да кажу и ураде све
што мисле да је потребно. Да изаберу друге, треће и било које.
Откуда сада
телалима анархије, рушења и протеста, идеја да их, бираче, позову на рушилачку
врсту избора.
Осим ако се
не ради о инструисаној и синхронизованој акцији.
Обзиром да
у највећем дијелу Насеобине, власти нема ни на видику, нејасно је против кога
се организују Протести, Анархија и Асфалт Демократија.
Осим ако
није против власти Републике Српске.
Власти Републике
Српске, пак, морају политички професионално да пакују и јавности, и Народној
Скупштини, испоручују законске пакете, идеје и реформе. А не да траљавим
потезима граде полигоне за вјештачке позиве на Анархију.
У том
свјетлу, сумњива је и Изјава Предсједништва Центраног Тројног Комитета и
Извршног Комитета Велике Британије и Њемачке.
У њој се
говори о запошљавању, социјалној политици и сличним масовним опијатима, о којима
странци никад нису захтијевали да се говори. А све то у тренутку кад нема ни
домаћина, ни домаћице, ни снаје, ни синова, у собама власти. Па није јасно коме
се испоручују ти задаци. И зашта служе.
Углавном, у
случају рушилаштва, анархије и Мајданског сценарија, штампаче позива знамо.
