ЗАШТО БОСИЋ

НА САЈТУ НЕЗАВИСНИХ

ГЛЕДА У СВИЈЕТЛУ

ПЕРСПЕКТИВУ

И ЗЛАЋАНИ ХОРИЗОНТ,

СА ПОБЈЕДНИЧКОМ

ЕЛЕВАЦИЈОМ

А Додик се, у дну стране, бори са Кацином.

Демисија Босић, након напорне кампање, избивао је неколико дана. Неки гласови из Бабаљ Санџака говоре да је био код Бакира Изетбеговића и захвалио се за гласове Бошњака. Ну. Објект није уочен сигурносним камерама.

Новоје Печатаније сазнаје да су опозиционари били код Хила из АмАмб и да је он плакао и преклињао да се, као опозиција, не распадну. Сузе нису пронађене.

Онда се тај Есдеесов Калимеро, Босић, данас појавио на некој страначкој сједници, конференцији за медије и у Централном Отаџбинском Дневнику Ахтевеа.

Сума данашњег дана Демисије Босића: Понаша се као побједник. Као Мандатар. Као Дјед Мраз.

Понудио је Деенесу мјесто Предсједника Владе Српске. То је себи понудио и Деенес, у кампањи а и након избора. Понудио је Социјалистима мјесто Предсједника Народне скупштине. Рука Руци.

Демисија Пробосић се понаша као Златко Лагумџија у Великој Вечери Валтера, прије четири године. Да ли је, пак, случајно да се понаша као Додик Побједник.

Социјалисти, Петар Ђокић, одмах су изјавили да ће разговарати са Есдеесом.

То није неко изненађење.

Прије дана избора, Странке се понашају као невине цурице, меде, трепћу и смијуље се. Послије избора њихова невиност се премијешта на кољена, на добош, на чегртаљке, на јарболе. Машу реповима, нуде се, откривају глежњеве, кољена, бутине, гледају ко даје више.

Избори су Завод за издавање дозвола за тезге на политичкој пијаци.

И свако има право да купи и прода се како мисли.

Ту нема љубави ни љутње.

Јасно је да је Демисија добио додатне инструкције о томе како да се понаша према Цику, како према другим политичким актерима које је, дојуче, игнорисао и оптуживао за режимност, Павића је чак понизио у предизборном разговору.

Јасно је да бирачи нису поступили по програмерским формулама пробосанске прекомпозиције политичке сцене Републике Српске.

Јасно је да Босић и Есдеес нису успјели изборити ни једну побједу. Осим што су је изборили за Младена Иванића.

Јасно је да сада имају циљ да оголе Додика, да га доведу пред свршен чин, да нема коме другоме дати мандат већ Босићу.

Мислим да је то, од почетка, био циљ Малог Босанског Збигњева. Побиједити на сваком мјесту осим за Предсједника Републике Српске. Јер су оцијенили да је то недостижно. А након тога препустити Додика празном мандату, да кроз четири године одумре и оде.

Да сам ја био на њиховој страни, тако бих радио.

Видјећемо како ће се понашати они који су позвани на Есдеесову донаторску конференцију. И да ли је понуда Демисије Пробосића само доњи праг који Деенесу и Социјалистима даје могућности да траже више.

Или је Босић извео само једно прање пред властитом странком и Странцима.

Све сам покушао.

3290.

БИРАЧКА

ТОЛЕРАНЦИЈА

И ЛИДЕРСКИ

САДОМАЗОХИЗАМ.

СЛАТКО

ОДЛАГУМЏИЈА.*

Бирачко је стрпљење преголемо.

Неки ће доказ томе, самосажаљиво и разочаравајуће, наћи у побједи Есенесдеа. Трећи пут.

Међутоа, ја Бирачку Толеранцију не гледам кроз побједе и поразе.

Већ сам историји дао велику констатацију да се избори не добијају и не губе у једном тренутку, тад кад си изгубио или кад си побиједио, уосталом, постоје и ситуације кад нису изгубио а ниси ни побиједио, већ се то догађа као јединствен процес који има свој итинерар и који се, скакућући из мандата у мандат, тешко чита. А тешко кога и занима.

Бирачи креирају тај пут.

Они су централни сервер на којем је лоцирано све што се ради у Политици и Јавности уопште.

Сви подаци о томе уносе се у реланом времену. То није ЦИК па да може овако а море и нако.

Бирачка Толеранција је природни социјалитетни коректив за понашање друштва.

Политика и Избори не подносе хировитост.

Избори нису револуције, државни удари и преврати.

На изборима нема светаца и ауторитета.

Черчил је на првим послијератним изборима изгубио. Без обзира што Енглези никад више нису имали ни Ч од Черчила.

Добро. У наслову је подјебовно име за Златка Лагумџију.

Али то не значи да је он сарајевски Черчил. Он, чак, није ни Валтер. Он је Расчерчил.

Њега су ови избори расчеречили.

Он, данас, цмиздри, ко пичка, у неком сарајевском ћошку, у некој политичкој ћенифи, нариче и јеца над чињеницом да је у странци ангажовао и кандидовао, спрам своје нарцисоидне громаде, безличног, провидног, жапчића, Комшића, и да је он, некидан, добио те силне гласове а Зладепе, и Злаго, лично, доживјели катастрофу. Особно. Јер Злагумџија није изабран у Државни Парламент. СТЈ. Чини ми се да је тамо кандидован.

Па, Златагане, Држава је за Човјека.

А не за лажова, преваранта и куферанта.

Суноврат Златка Лагумџије, и тог срања од социјалдеморкатије, Есдепеа, догодио се још, најмање, у вријеме прошлих избора. А четверогодишњи његов живот, до ових Избора, омогућиле су му преваре које су му још биле остале на репертоару. И мућке Странаца Усранаца. Са пројектом Платформа За Таблицу Множења.

Душа ме боли што је Есенесде био посљедњи којег је изварао Златко Лагумџија.

Наравокурченије Златка Лагумџије треба да буде наук свим побједницима и онима који мисле да су побиједили, на овим Изборима, да не полете дигнута чела и раздрљених прса  напријед, у нови Мандат. У нову Власт. Једно вријеме би требало да ходају уназад. Да се окрену према прошлом мандату, да гузицом иду напријед а да главом разматрају прошли мандат. И прошле изборе. У њима се крије одгонетка резултата ових али и сљедећих.

А тај Златкомазохизам, којим се он иживљавао и надсобом и над другима, који је трајао двадесет пет година, можда говори о Бирачкој Толеранцији, можда о Турском Синдрому, кад су били Турци петсто, може и Злагумџија двадесетпет, можда о неукости живља, можда о људској доброти.

Мени се, пак, чини да говори о томе да се овдје свакоме јебе за БиХ. Да се не јебе, не би никад бирали Златка Лагумџију за нешто.

*
Слатко ли је. Кад Одлази Лагумџија. Одлагумџија. Напросто се одломио.

3289.

АГЕНЦИЈЕ

ЗА ИЗБОРНУ КАМПАЊУ

У РИНФУЗИ

Е. Сад да завршим ону недојебану тему о распуштању Главног Изборног Штаба СНСД и агенцији Вочаут.

Та вијест обишла је и Хрватску и Србију. Чак и усрано Сарајево.

Био је то врхунски погодак.

Најорганизованија Политичка Странка у двије државе, Србији и Хрватској, и једној Насеобини, десет дана пред изборе распушта свој изборни штаб.

А Агенција која је радила кампању шаље поруку Са тим људима је, бре, немогуће радити.

Најмање удјела у вијести имао је онај који ју је лансирао, Мудо Лабудово, поштовани Тарабић за предвиђање имена новог предсједника СНСД, уважени г. Васковић. Он је, ионако, само транспортни радник, проточни бојлер, у тој борби против Режима и његовог, властитог, идола Милорада Додика.

Тешко је сазнати омјер власништва над вијести, између Агенције Вочаут БГ и Протезоид Турс ПР Травела БЛ.

Ну. То је, неоспорно, срачунато на девастацију Еснесдеса, који, недопустиво, није демантовао ту вијест, чиме је до краја остао у једногодишњој медијској дефанзиви, и пројектовано као умањење његових шанси на изборима.

У тој вијести Вочаут је покушао да се опере. Они су напустили аранжман прије дана избора. Али, да се прецизира. Они су напустили ангажман за Есенесде прије билборда.

Што је ноторна лаж.

Билборди су њихова креација и реализација. С тим што сам морао да интеврнишем да све не буде смијешно кад је већ и лоше.

Вочаут је након осам мјесеци рада каснио са билбордима. И онда их донио са главним ликовима као да су на роштиљу. А још су им, приде, потрпали мексиканске љуте папричице у сваку рупу на телу.

Прва варијанта је била Додик у белом, тако фотошопиран да је неодољиво подсјећао на Халида Бешлића.

Да ли зато што њихов Буцко Шеф Београдски воли Миљацку. Или зато да то сугерише на виц Сви у говнима а ја у белом оделу.

Вочаут је каснио и са плакатима. Четири постера са по пет графичких елемената нису могли да ураде за осам мјесеци.

А ни на плакатима ни на билбордима нико није могао да препозна Еснесде. На силу сам креирао рјешење са слоганом у традиционалној страначкој боји.

Разумијем да се понекад ради и редизајн. Али нико никад Бубу не редизајнира тако да личи на Камазов камион.

На крају, билборди иплакати Есенесде ни по чему се нису разликовали од осталих.

Што је, такође, урађено намјерно. Да се убије имиџ Странке.

О слогану не бих. Исподнижења ми је. Како би рекла моја баба Милевка.

А кад сам већ код камиона, кад сам их први пут видио, те из агенције, мислио сам да је Миле одлучио да купи трансам камионе па му требају шофери.

Прво што су рекли маркетиншки убједљиво јесте констатација да је Рада Манојловић много добра пичка. Ја бих се, ипак, мало двоумио између ње и Миланчета.

Друго што су рекли, политички сумњиво је да ће прво да начине анкету о томе колико чланство Есенесдеа подржава руководство странке.

Тад сам пожалио што је рат завршен.

Вочаут је, иначе, аматерска културно-умјетничка агенцијска дружина, без икаквих референци. Једва сам у БГ пронашао неког ко зна о коме се ради. И то је морао да буде добар познавалац тог тржишта.

Њихов рад резултирао је диверзијом према Есенесдеу. Доћи у ситуацију да плакати, на дан почетка кампање, ни у подне не стигну у Мркоњић, врхунска је диверзија. То је зато што су рјешења каснила. Из Београд, лебац ти јебем. А све се то, са приученим компјутерашем, може урадити за два дана, овдје код мене, у сусједној канцеларији. У штампарији само што нам нису рекли И ви сте се сјетили ко гладан срат. Нико не држи толико папира на лагеру.

Диверзија су били и телевизијски спотови који су финализовани у току кампање што није радио ни Џингис Кан кад је ишао на изборе у Монголији, прије похода на Кину.

Њихов квалитет је као да су исјечени из неког досадног интервјуа код Вање Фуртуле.

Сарадница Ипсоса је прије кампање Додику упутила чувени разарајући мејл. У коме је објаснила Добром Додику како сви око њега раде против њега. Она је то урадила по налогу и инструкцији. Не зна се по чијој. Јелде. Али ју је, послије, Код Пања рехабилитовао у својим новинама.

Тај булументаријум је дошао са идејом да брифује Додика о томе како треба иступати у јавности.

Дошли су са идејом да праоца уче како се праве дјеца. А Добрица Додик широке душе, па све то трпи.

Цијена је била, уз неке Есенесдеове ангажмане, портпарол исл, кабинетски хаос према јавности, аматерске ентер упуте владиним дужносицима за иступе и слично, да је Есенесде годину дана био у медијској дефанзиви. Лаје Владо, лаје Мудо, лаје Иванић, лаје Чавић, лаје чак и Босић. А Еенесде шути, спава, ко Крлежин Кумровец.

Ну.

Нико се није усрећио са агенцијом. Злаја, мој друг сарајевски, ангажовао неког Инглеза. Вјероватно добро платио. Да је био паметан, ја бих му рекао да ће упасти. За 750 каемова.

Есдеес, Босић Демисија, такође је ангажовао стручњака, кажу Израелца, мага, радио за Вучка, за тај Пиар. Пошто сам добар са Босићем, ја бих му за 400 каемова рекао да ће га Иванић нагузити. А већ сам раније написао да нема ко да побиједи Додика. Осим Додика. Што нисам тад написао. Моја требавска финоћа.

У књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности сам образложио тезу да Странка која не може сама себи да организује и креира кампању и не треба да иде на изборе. Нека сједне на њиву и чека да је убије гром.

Есенесде има најмање два општинска одбора који могу организовати, и креирати, кампању за цијелу Странку. Мркоњић Град. Зворник. Па и Бањалука.

Ангажовање агенције за такву организацију, апсолутно је понижавајуће.

А изведено је од оних који већ одавно тихо девастирају Есенесде. Који су, у пакету, увели Ипсос и Вочаут.

И који се сада задовољно смјешкају јер су за своје налогодавце обавили још један добар посао.

Ну. Срећа је само што вам Нана Нанина и не зна кад ће да буде јебана.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ИВАНИЋ ЈЕ 

ДРОН СА ЗАСТАВОМ 

ВЕЛИКЕ 

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ПОЛТИИЧКИ ГРАФИТИ

КО ЈЕ 

У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ 

ТУРЧИН, КО ЛОПОВ, 

КО КУРВА 

А КО КОБИЛА

3287.

ЕСДЕЕС  ГУБИТНИК,

ЕСЕНЕСДЕ ГУБИТНИК,

ИВАНИЋ ПРЕВАРАНТ

Есдеес је убједљиво највећи губитник Избора 2014е.

Изгубио је Предсједника Републике.

Није га ни имао али су они мислили да га имају.

То им је била Мисија. Изгубили су Члана Предсједништва и прије него што је дошло вријеме кандидатуре.

Изгубили су српски ореол.

Употријебило их је Пробосанско Сарајево и Странци Усранци причама о историјској улози, рушењу режима и другим лажима.

Остали су без двије важне функције, без два кридибилна кандидата који су могли да себи утору пут за сљедеће изборе, јер су подржали једног Оџачара и једног Добошара, и остали су и без кредибилног предсједника странке. Могу мислити како ће да режи Бијељина на Босића и руководство Есдееса.

Есдеес је добио један број посланичких мјеста. Али то нису мандати који су посљедица раста Есдеесовог кредибилитета, угледа, пробоја и организације, већ су то мандати које је изгубио Есенесде. Због низа фактора које сам углавном набројао раније.

Есенесде је изгубио мјесто Члана Предсједништва.

То је веома неповољна чињеница. Есенесде је био, одавно, носилац тврде српске политике, политике против унитаристичког Сарајева и вјештачке БиХ. А изгубио је од политичког мигољавца који никад није би низашта нити против било чега. Који је углавном предавао Сарајеву српске интересе које нису предали ни Дејтонци и велике силе. Од Младена Иванића.

Есенесде је за то мјесто требао кандидовати некога ко је у јавности познат као крволочни противник Босне и Херцеговине која је изван Устава и изван Дејтона и која је против Републике Српске.

Резултат Оџачара, који је тако близу Додиковом, такође мирише поразом Есенесдеа.

Празни Тадић, политичар без садржине, без концепта и без програма, који дјелује више као да је пошао у рибу него на озбиљно државничко мјесто, и чије су политичке референце само губици разних избора, није заслужио да буде тако близу побједника.

То је могао остварити само туђом кривицом.

Губитак мандата у Народној скупштини један је од забрињавајућих губитака Еснеесдеа. То је наставак губитка начелника из 2012е. Очито је да дијагноза тада није успостављена, конзилијум није засиједао а апотекар није дошао на посао.

Губитак у три традиционалне Есенесдеове средине, и у Бијељини, најављује нове негативности.

Младен Иванић, стари изборни индијанац који је годину, и кампању, пресједио под вигвамом, размејњујући повремено димове са Врачевима, није побједник.

Младен Иванић је Изборни Преварант.

Он је преварио Есдеес и све друге странке које су промјенашиле у великој борби против Режима и за његово рушење. Он је од тих странака добио гласове, и нешто од Бошњака, а није им обећао никакве промјене, нити их може провести. У Сарајеву, са Бакиром и Човићем, нема никаквих промјена за Републику Српску.

Гласачи, тако, бирајући Иванића, нису ни гласали за Промјене.

Осим Есдееса, нико од тих странчица није добио нове мандате.

Тако је њихова бјесомучна борба за Промјене уродила само промјеном лагодног живота Младена Иванића, Првог Политичког Паразита Републике Српске.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ЈЕБЕМ ГА, ДРЖАВО, 

АКО НЕ МОЖЕШ 

УХАПСИТИ ТРИ ДРОНОВЦА, 

МОЖЕШ РАЗАПЕТИ 

ТРИ ШАТОРСКА КРИЛА.

3285.

ВУЧИЋУ ПЕДЕРЕ,

КАЖЕ НАРОД.

ДРЖАВО СРБИЈО,

КАЖЕ ВУЧИЋ.

КО ЈЕ РЕАЛНИЈИ.

Када се, у Српском Језику, неком каже да је Педер, он не треба са се љути. Нити треба да се љуте хомосексуалци дугиних боја. Педер је кодирана ознака за контролу квалитета, карактерне особине, способности, увјељивости, за неприлагођеност сивија стварности, потребама у задацима.

То је као кад се фудбалеру каже да има двије лијеве. Или голману да не зна гдје је шупаљ.

Упад у екран Јавног Сервиса Европске Србије, какво сраније од синтагме, са слоганом Вучићу Педере, најмање говори о Вучићу. Јер он је само законита појава друштвених, политичких и геостратешких услова. Случајно се затекао баш тад баш на том месту са баш том околином. И баш тим  Томом.

Она говори колико је Србија под водом.

Говори о томе колика је привидна јединствена медијска слика. Колико су ефикасна клијешта за штројење јарца.

Говори о томе колико лажу испитивања јавног мнијења. Или колико се прешућују. Све лапсос до лапсоса.

Говори о томе да Обична, Народна Србија, мада су многи елитисти склони да је назову Примитивном Србијом, жељна ријечи. Колико је понижена да се грчевито, диверзантски, бори за Две Речи. Вучићу Педере.

Вучићева, пак, синтагма Држава Србија, јер он сваких 14 минута изјави да ће Држава решити то и то, комада шест, то и то, комада осамнаест,,, увредљивија је од синтагме Вучићу Педере.

Нити је Држава Србија, нити је Србија Држава, нити је Вучић, као предсједник Владе, позван да говори у име Државе а нарочито да говори шта ће она урадити, дајући налоге и обећања истовремено.

Разлика између Држава Србија и Вучићу Педере није само разлика између нормативног и стварног. Није само медијска котрљајка. То је цијела једна студија о стању србијанске НДД Сфере.

Зарад побољшања те сфере, боље је са се чешће чује Педере него Државо.

Ертеес би требао неки канал одвојити за те синтагме Народне Србије. Не окрајак, као они педери Ољу Утискобољу.

Дуже би владао Вучић. Мање би било Педера. А више би било Државе.

3284.

ПОВРАТАК

ЉУДИМА

Велика Политичка Странка мора с Људима. Не може с Парама, с Курвама, с Лоповима. Мора као Прото Добрунски. Ако може син протин са Џизлијом, не може Прото. Мада се и Прото Добрунски довео у ситуацију да му Џизлија Вишеградска пише оптравак и тиме се ваздиже њему на ниво а њега низдиже себи под сукњу.

С људима је најтеже, нарочито ако их је много. А у великој, побједничкој Странци, увијек их је много.

Не зато што су људи тешки већ што је тешко бити Људ.

И тешко их је видјети. Са порастом моћи, расте и УВ фактор зашттите од људи, наочале постају све тамније а очи се све више окрећу унутра.

Есенесде је велика политичка породица. Има много чељади и људи.

Много цицваре треба им, ујутро, за доручак. А добро треба пазити да неко не добије јањетину.

Ујутро су избори. То је доручак. Мандат је Прекодана.

И Прекодана треба пазити на јањетину. Нарочито ако су изабрани они који воле Јањетину. Мислим. Које је Јањетина створила.

У задње вријеме, што се види по изборном мозаику, много је Јањетине ушло у Есенесде. Од Шпињетака почињу да се не виде Људи.

Имали смо огроман број младих у Народној Скупштини. 2006е. Млади не једу Јањетину, то су Дјеца Цицваре.

Овог јутра нема младих на пролазним листама.

Феудалне Тројке, МИЈ.

Има неколико прича из Избора. Које свака политичка странка, па и озбиљан политиколошки и социолошки факултет, треба да изучава. Као мултидисциплинарну појаву која може дати измисли и за друге области, осим практиковане политике.

Прича прва.

У бијељинској Јањи постоје три избјегличка мјеста од око хиљаду кућа. Само пет или шест су омалтерисане. А расељеници су дошли из више од 30 општина. Што би окорјели Јањетинаш рекао, Зајебана Популација.

Кад је било Јутро, мислим Избори, 2010е, тамо је Власт повлака Режим, покравши неке народне паре, асфалтирала три улице. Било је и грађевинских пакета, храњивих пакета и других понуда и подмира. Јањанци Дошљанци су, онда, на том топлом асфалту извршили средњу нужду, посрали се мало до умјерено, написали Хвала ........ (име познато редакцији) и фотографију послали гдје треба.

На та три изборна мјеста Есенесде је, тада, изгубио на свим колективним и појединачним нивоима.

Овог Јутра, ове године, ових Избора, није било асфалта ни пакета. Иначе им свуда причам да Асфалт, Паре и Мајкуни не добијају изборе. Изборе добијају само Људи. А ако баш мислите да нисам у праву, пријавите неку Банку на изборе. Или нека сваки кандидат себи купи асфалтну базу и мањи каменолом.

Док је било масти, било је и за погузици.

Сада се, ових Избора, као координатор, та три изборна мјеста у Јањи, прихватио један мој страначки друг. Прототип страначког прегаоца, озбиљног активисте, школованог организатора страначких структура. Отишао у Јању много пута. Није носио грађевинске пакете и обећања. Већ, из свог џепа, купио неколико флаша сока, можда и неко љуто пиће. И разговарао са Људима, преевидентирали су чланство, планирали гласове на основу договора и разговора са Људима. Формирали су штабове, није им дошао Шеф, није нико дошао, чак и они из бијељинске болнице, иако су обећали, нису дошли да измјере притисак.

А Есенесде је у три јањанска изборна мјеста добио више него 2010е .На свим појединачним и колективним нивоима.

Прича друга.

Мало даље од Јање, у Црњелову, има мој страначки друг Мићо Живић. Мићо је пољопривредник, задругар. Живи ризичан произвођачки живот. Одозго га јебе небо, одздо га јебе земља. Са страна, пак, полаве, подстицаји, глупо министарство, бирократија.

Кад га је, нељудски, почела да јебе његова странка Есенесде, Мићо Живић је сазвао своје мјештане и кооперанте, прво њих, а међу њима има и оних који нису у Есенесдеу, и рекао да напушта Странку. Онда је послао писмо. Тамо гдје треба. Тамо гдје је отишла и она слика из Јање 2010е.

До тада смо, Есенесде, сваког Јутра побјеђивали у Црњелову. Ове године катастрофа.

Мој друг Мићо Живић је, иначе, био један од четири пољопривредника међу 340 одборника Есенесдеа. Све остало Јањетина до Јањетине.

Прича трећа.

У једној високотехнолошкој долини Есенесдеа, постојала је једна поштена, хумана, скромна и стидљива Кандидаткиња коју су на листу ставили само зато што мора да на том мјесту буде женско. Ради се о мушкој средини. Па знам шта говорим.

Кандидаткиња је имала двије иљаде марака за кампању, имала врхунску ф страницу, ангажовала, за мале паре, младог стручњака за ту страницу, имала иљаду или двије флајера, послала нешто мејлова и порука, проговорила неколико реченица на неким скуповима, није могла да обиђе ни све општине изборне јединице. Тројка Феудалаца заобилазила ју је гдјегод је могла. Била је кандидаткиња девето прасе. Таквих има по свим изборним јединицама и у свим странкама. Није ово критика Есенседеа. Ово је критика Чисте Јањетине.

Ну. Кандидаткиња није знала шта су Бирачки Одбори али је знала шта су Људи. И добила је 5.000 гласова. Многи су за лајком послали и глас.

Кретени Феудалци не разумију да је кандидаткиња донијела најмање 1.000 својих гласова, од оних који нису чланови Есенесдеа и не гласају никад за Есенесде.

Па, кад би, као Странка, кандидовали стотину таквих, међу 224 кандидата, и кад их не би шутали у запећак, добили би стотину хиљада екстерних гласова. Који су злата вриједни.

Напомена: и ја сам будала.

Онда би толика јањетина остала непоједена.

Има неколико поучака прича из овог јутра. Ових Избора.

Један је, свакако, да се озбиљна, велика, Политичка Странка мора, на самом почетку, окренути људима.

Мало је јебенији поучак који се означава лабораторијским кодом Повратак Људима.

3283.

ПОНИЖЕЊЕ

СРБИЈЕ MCMXCIX

Дабоме да се случајно Албанија нашла у групи са Србијом. Као што је покојни Мита, који је пре три дана убледео, немрдео у кревету и с ногуви оладео, умрео тачно кад се предвидело.

Уефа је данас најмоћнија, најзаштићенија и најефикаснија Коза Мостра политичко-финансијске провенијенције.

Кад ти га Уефа уприличи, наћи ћеш се на црвеном чупавом чичи.

Србија не схвата да је ово, са утакмицом против Албаније и заставом, наставак Историјског Бриселског Споразума.

Од толиког помињања Државе, Држава ће 14. ово, 17. оно, 24. све, 27. по реду а 31. по списку, Држава је спала на аматерске полуге да батинари неке буразере који се провинцијски и инфантилно уживљавају у важну улогу прве родбине Велике Браће.

Држава није знала да група Шиптара припрема диверзију на стадиону Партизана. СТЈ. Туђман се преврће у гробу а они се зајебавају. Та застава је планетарни пропагандни хит. Као и некада Косово Репубљик. То је још једно кориштење наивне Србије за геополитичке игрогеографије Збигњева и примитивних племена.

Немогуће је да Судба, Србијанска Удба, није знала ко улази у Србију и зашто.

За овај пропуст није довољно испребијати Брата. Треба испребијати и оног ко има Брата.

Јебала те чангризава Оља, и она је боља од туђег заставопоља.

То што је гледалац утакмице пао у кадар државне телевизије као главни коментатор деценије, рекавши коцизну сунтагму Вучићу Педере, постало је врхунаравна добронамјерна друштвена критика укаљужане Србије.

Шта је сљедеће.

Хоће ли послије Дугиних боја два муда моја, фашистичке Велике Албаније и парфемисане испоруке Косова, Београдом да марширају Јањичари. Под командом Пере Прдипетра Луковића, умушкарчене Наташе Кандић и оклопљеног Чада Јованова.

Да се, сутра неће, на небу, појавити ласерски исписана синтагма Путин је нови Хитлер.

Имају ли Србија, Држава и ПППВ контролу и над једним Косовом у Србији.

3282.

НЕКУРЦОМРДИ

Демократске странке, широке степске душе, са више отворених врата и прозора него ограда, које билборде највише користе за слогане Улаз Слободан, кад ојачају, а нарочито кад дођу на власт, падну под најезду Наших. Колоне губара, стонога, опнокрилаца, мрмака, ровокопача, првобораца, витезова тајне страначке части, сјецикеса и џепоноша, крену према Странци и у Странку.

Та најезда се догађа у неколико временских фаза.

У вријеме кампање, нарочито на бољим скуповима. Преткрај кампање. У ноћи изборних резултата. У данима након избора.

Извјежбано извиђачко око у колонама губара препознаће будуће министре, помоћнике, шефове кабинета, савјетнике, директоре.

Сви ти Наши нису у списковима чланства. Нема њихових бројева. Нема мејлова. Никад се ником противнику нису замјерили. Ни курцем нису мрднули да Странка добије који глас. Али обавезно имају једно име са почетка историје странке с којим су Они Оно Онда. Што Шеф зна.

Широка степска душа странке пропустиће такве на та силна мјеста. Па ће се појавити министри који нису ни Ч од Члана странке. Па ће људи са терена да зову и питају Из које је Цркве дошао овај Хоџа. Па ће организација да гунђа, мрмољи, жамори. Нарочито око оних старих страначких активиста који су били кандидати а недостајало им је неколико стотина гласова да прођу.

Па ће такви министри да око себе окупљају све саме провјерене страначке кадрове и чланове. И сваког дана ће да зову Странку да им предложи име за ово или оно. Оћекурац.

Него ће Странка, на пола мандата, да схвати да је по младу ишла у старачки дом.

Па онда нека будала, на неком страначком органу, запита Господо, промислите докле Странка за вас може побјеђивати.

И види да су се Немрдокурци разможили.    

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ММЈ, 

МОЈ БРАТ 

ДОБИО ПЕНДРЕК 

А ЊЕГОВ БРАТ 

ДОБИО ДАЉИНСКИ.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ЈЕБИГА, 

КАД НИСТЕ И СА ТИРАНОМ 

ПОТПИСАЛИ 

ИСТОРИЈСКИ 

БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ.

3279.

ДОБРО

ШТО АМАТЕРИ

УЧЕСТВУЈУ НА ИЗБОРИМА

АЛИ ШТО АМАТЕРИ

СЕРУ О ИЗБОРИМА

2010. сам сачинио интерну Анализу Избора. Уз помоћ мог друга Вање Малиџана. Који у мојој Обама Соби, иначе, води Аналитички Центар Есенесдеа.

У тој илустрованој енциклопедији избора, ако се зналачки чита и повезује, налази се добар дио онога што ће се десити 2012. и ове, 2014.

Послије те анализе скоро сам прошао као Ђордано Бруно. Мада те двије ствари немају директне везе. Па ми не пада на памет да сада илуструјем енциклопедију о овим изборима.

Имам још два примјерка. Један кошта 75.000 еура. А други 50.000 еура. Онај први је са уводним текстом.

Али на неке глупости не могу баш да шутим.

Оно што је она надничарка, која каже да је новинарка, питала кандидата за Српског Члана, Весну Змијанац, о томе да ли ће своје гласове поклонити неком од друга два кандидата, а он политички важно саопштио да Неће, не спада у глупости. То је фестивал комедије.

Мудо Лабудово и Оријана Кусмучи писали су нешто о катастрофи Есенесдеа у Бањалуци и Изборној јединици и о Игоровом Ватерлоу и о томе како су Стевандић и Тадић растурили Игора Радојичића у тој Бањалуци и о томе како је лош резултат у Изборној јединици 3 за Народну скупштину коштао Жељку пораза.

Ниђе везе. Како би се рекло присарајским језиком двојца без везе.

Избори за листу у Изборној јединици, дакле за парламент, немају никакве везе са избором за појединачног кандидата. У Жељкином случају још очитије. Јер је на столу било само двоје истинских кандидата а за парламент је много странака пута кандидата. Зато пад гласова Есенесдеа у Изборној јединици 3 не може да буде повезан са Жељком.  

Жељка је у Бањалуци добили колико и Радмановић прије четири године. То што је њихов кандидат за српског члана растао, не говори о паду Есенесдеа.

Детаљније, ИЈ 3 обухвата још Челинац (Жељка добила колико и Радмановић прије четири године), Рибник (Жељка добила више него Радмановић), Мркоњић (Жељка добила више него Радмановић), Кнежево (Жељка добила више него Радмановић), Котор Варош (Жељка добила више него Радмановић), Шипово (Жељка добила више него Радмановић 2010.). Не рачунам општинице које не утичу.

Мањак Есенесдеових гласова у ИЈ 3 није умањио Жељкине гласове. То је посљедица оних трендова које сам анализирао у Енциклопедији. И општег уједињена против Есенесде. Такозваног Билећког Синдрома.

Што се тиче Игора у Бањалуци и резултата за Народну скупштину нема говора ни о каквом дебаклу. Игор је имао веома мало времена да ревитализује закочену организацију мјесних одбора. Био је приморан да подмазује и зарђале кугл лагере јер није имао времена да их мијења. Био је принуђен да лоше или непостојеће дијелове замјењује недоговарајућим, само да би стигао водећу групу. Осам година на организације у БЛ није нико радио, осим Гаврановића. Игор можда има сто мана али је успио да заустави пад Еснесдеа у Бањалуци. Рекао сам раније да ће то бити успјех.

Јер, резултат Есенесдеа у Бањалуци се, само од 2010., кретао драстично силазно. Овако.

·         54.305

·         48.621

·         47.410

·         40.162

·         34.292

·         25.283

Ради се о различитим изборима и нивоима па је успоредба, односно низање тих резултата, мало под упитником. Прва бројка је за Предсједника Републике а задња за одборничку листу 2012.

Али силазне су и друге, истворсне, путање. За начелника 2008. добијено је 43.298 а 2012. године 34.292 гласа. За одборничку листу Есенесдеа 2008. гласало је 28.549 а 2012. 25.283 бирача.

За Народну скупштину 2010. у БЛ је Есенесде имао 40.162. А у недјељу, мада није коначно, имао је више од 35.000 гласова. Што је више него што је имао кандидат за начелника. Јесте мање него прије четири године али није Ватерло.

Есдеес је прије четири године за народну скупштину имао катастрофалних седам, осам хиљада али то је посљедица њихове унутрашње конфузије и не може се сматрати правом сликом снаге. Недјељних више од 20.000 гласова за Народну скупштину прикупила је организација Есдееса али им је дао и Есенесде преко оних који су гласали против а нису чланови и стални бирачи Есдееса.

Да је организација Есенесдеа 2010. а нарочито 2014. радила, и постојала, као у Бањалуци, Билећи, Зворнику, Мркоњићу,,, не би Марко, данас, причао о Мандатару.

А што се тиче прорачуна броја гласова, које сам поменуо у неком текстићу, он се, на основу трендова, може заиста прецизно израчунати. Узимајући у обзир мој Први Изборни Закон, да се избори губе и добијају у првој половини мандата, али и Други Изборни Закон, да се ни побједа ни пораз не догађају сада, већ су само задња сличица у низу.

Додик је, нпр, у периоду од четири године у Бањалуци губио 4,31 глас дневно.

Моја математичка операција која употребљава онај силазни низ бањалучких гласова говори о броју 4,7.

То значи да је Додик мање губио него што је тренд налагао.

Трендови су, у правилу, тешко заустављиви и тешко исправљиви. Нарочито ако идеш у круг или ако упаднеш у боб стазу па немаш могућности да креираш атмосферу, испоручиш причу и понудиш три, четири, увјерљиве а памтљиве ријечи. Као што је, ономад, била једна. Референдум. Мада је то читава једна политика, многи Генералић рећи ће да је тек празна ријеч. Генералић је у слици Наивац.

До оног броја 4,31 доводи најмање двије стотине различитих фактора дневно, не само у Бањалуци, и не свих двјеста сваког дана.

Ну. Лаку Ноћ Огњене Тадићу.

    

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

КАКО СМО 

СВАДБУ ПРАВИЛИ, 

ДОБРО СМО СЕ УДАЛИ.

                                                             Једна политичка странка

КАКО СМО СЕ 

УДАЛИ, 

ДОБРО СМО СЕ ЈЕБАЛИ.

                                                            Друга политичка странка

3277.

И МЕДИЈИ БИ,

СИНЕ

И Медији би да учествују у Политичком Животу.

У Јавности није довољно.

То је једна врста сексуалног нагона.

Као што је претјерано билбордисање политичара, дио њиховог сексуланог нагона, тако и билбордисање телевизијских фаца јесте, дијелом, јебствени нагон, који се такмичи, у мртвој трци, са примитивним нагоном, гдје се на билбордима појављују лица која сваког дана висе на екрану. Па им то није довољно.

Учешће медија у изборној кампањи двокомпонентна је бољка.

Један састојак је тај сексулани нагон, нагон да се буде друштвенополитички радник, да се буде важан, да се илузионише о томе како се утиче на вољу бирача и подвољак крмача, да се буде раме уз раме са важним људима какви су политичари. Други састојак је новчани налог. Да се наплати учешће и помоћ у кампањи. Част изузецима који се опредјељују по опредјељењу, иду по идеји. Они се лако препознају. Небитни су. Али то није битно, битно је што су и сиромашни.

Они најватренији и најопредјељенији, АлуК, раде то за највеће паре. Има и оних који раде за газде. Као и оних који раде за Власт. Јер су Државни Медиј. Повлака Телевизија.

Сада, кад је све издувало, кад се јајца повлаче у подстомачје, кад је спласнуо сексуални адреналин кампање, сви ти медији остају на ледини. Као усамљени сунцокрет. Који не умије да се окреће према сунцу. То умије само кад је пуна њива сункцокрета и кад се сви сунцокрећу.

Ништа није тако усамљено као Медији током мандата.

Остају сами са својим малим. Тиражима и гледаношћу. Цупкају пред кабинетима, моле за неки значајнији интервју. Они неспособнији иду на Конференције за медије. Они тржишнији камче рекламе или рекламаче.

Тај доборовољни накурњачки однос Медија, политичарима и странкама не доноси корист а Медијима доноси штету. Краткорочну финансијску корист не рачунам ни у добит. То је само варијација на тему просјачења.

Медији који су се сврстали под налетом Усранаца или Туземаца, Беентеве нпр, изгубили су на својој минималној професионалности која је неопходна да би се било телевизија а да се не би било упишана подсукња. Или словеначка Срајца.

У сваком послу је, иначе, трагично када се Професионалност претвори у Професиоаналност.

Битнија појава, претходна је битна само за конкретан Медиј, јесте то што Медији, као и билборди, ништа не користе политичарима и странкама у кампањи. Као што политичари не знају да пишу, не знају ни ови да политикују.

Медији су се поистовијетили са билбордима. Кад прође закуп, само их згуле, запета прелијепе.

Не разумијем зашто политичарима треба такав однос.

Мада дио лежи у објашњењу да несигурни, неспособни и безорганизацијски политичари мисле да су им медији пресудни.

Ја мислим да нису уопште битни. Осим као депонија за бацање пара.

Имао је Тадић безрезервну подршку Блентаче. Па није побиједио. Иванић није имао никакву подршку те телевизије па је добио гласова колико и Тадић и, највјероватније, побиједио.

Имао је Радончић најтиражније новине у свом дијелу свијета, доскора и најбоље, па се није ни приближио побједи. Он, и други, узели су оно што је Златаган, један од политичара са највећим коефицијентом политичког ЋУК-а, путем изгубио. Имао је Додик, и Жеци, подршку Сртовску подршку Ертеереса. Па је опет добио тачно онолико гласова колика му је тржишна вриједност. Колико се могло прорачунати не користећи лажна истраживања јавног мнијења.

Медиј је добар само кад не може да те заобиђе и прешути. Кад ствараш догађаје и лансираш изјаве и идеје које нико не може спријечити да дођу до Јавности.

Кад га купиш, приволиш, кад хоће да те подржи вјерно ко куче, бјежи од њега.

У том случају се улази у Мијешано Блато. И губи се илузија о томе ко није блато а ко јест. Толико потребна здравој Јавности и здравом Социјалитету.