3282.

НЕКУРЦОМРДИ

Демократске странке, широке степске душе, са више отворених врата и прозора него ограда, које билборде највише користе за слогане Улаз Слободан, кад ојачају, а нарочито кад дођу на власт, падну под најезду Наших. Колоне губара, стонога, опнокрилаца, мрмака, ровокопача, првобораца, витезова тајне страначке части, сјецикеса и џепоноша, крену према Странци и у Странку.

Та најезда се догађа у неколико временских фаза.

У вријеме кампање, нарочито на бољим скуповима. Преткрај кампање. У ноћи изборних резултата. У данима након избора.

Извјежбано извиђачко око у колонама губара препознаће будуће министре, помоћнике, шефове кабинета, савјетнике, директоре.

Сви ти Наши нису у списковима чланства. Нема њихових бројева. Нема мејлова. Никад се ником противнику нису замјерили. Ни курцем нису мрднули да Странка добије који глас. Али обавезно имају једно име са почетка историје странке с којим су Они Оно Онда. Што Шеф зна.

Широка степска душа странке пропустиће такве на та силна мјеста. Па ће се појавити министри који нису ни Ч од Члана странке. Па ће људи са терена да зову и питају Из које је Цркве дошао овај Хоџа. Па ће организација да гунђа, мрмољи, жамори. Нарочито око оних старих страначких активиста који су били кандидати а недостајало им је неколико стотина гласова да прођу.

Па ће такви министри да око себе окупљају све саме провјерене страначке кадрове и чланове. И сваког дана ће да зову Странку да им предложи име за ово или оно. Оћекурац.

Него ће Странка, на пола мандата, да схвати да је по младу ишла у старачки дом.

Па онда нека будала, на неком страначком органу, запита Господо, промислите докле Странка за вас може побјеђивати.

И види да су се Немрдокурци разможили.