среда, 15. октобар 2014.

3279.
ДОБРО
ШТО АМАТЕРИ
УЧЕСТВУЈУ НА ИЗБОРИМА
АЛИ ШТО АМАТЕРИ
СЕРУ О ИЗБОРИМА

2010. сам сачинио интерну Анализу Избора. Уз помоћ мог друга Вање Малиџана. Који у мојој Обама Соби, иначе, води Аналитички Центар Есенесдеа.
У тој илустрованој енциклопедији избора, ако се зналачки чита и повезује, налази се добар дио онога што ће се десити 2012. и ове, 2014.
Послије те анализе скоро сам прошао као Ђордано Бруно. Мада те двије ствари немају директне везе. Па ми не пада на памет да сада илуструјем енциклопедију о овим изборима.
Имам још два примјерка. Један кошта 75.000 еура. А други 50.000 еура. Онај први је са уводним текстом.
Али на неке глупости не могу баш да шутим.
Оно што је она надничарка, која каже да је новинарка, питала кандидата за Српског Члана, Весну Змијанац, о томе да ли ће своје гласове поклонити неком од друга два кандидата, а он политички важно саопштио да Неће, не спада у глупости. То је фестивал комедије.
Мудо Лабудово и Оријана Кусмучи писали су нешто о катастрофи Есенесдеа у Бањалуци и Изборној јединици и о Игоровом Ватерлоу и о томе како су Стевандић и Тадић растурили Игора Радојичића у тој Бањалуци и о томе како је лош резултат у Изборној јединици 3 за Народну скупштину коштао Жељку пораза.
Ниђе везе. Како би се рекло присарајским језиком двојца без везе.
Избори за листу у Изборној јединици, дакле за парламент, немају никакве везе са избором за појединачног кандидата. У Жељкином случају још очитије. Јер је на столу било само двоје истинских кандидата а за парламент је много странака пута кандидата. Зато пад гласова Есенесдеа у Изборној јединици 3 не може да буде повезан са Жељком.  
Жељка је у Бањалуци добили колико и Радмановић прије четири године. То што је њихов кандидат за српског члана растао, не говори о паду Есенесдеа.
Детаљније, ИЈ 3 обухвата још Челинац (Жељка добила колико и Радмановић прије четири године), Рибник (Жељка добила више него Радмановић), Мркоњић (Жељка добила више него Радмановић), Кнежево (Жељка добила више него Радмановић), Котор Варош (Жељка добила више него Радмановић), Шипово (Жељка добила више него Радмановић 2010.). Не рачунам општинице које не утичу.
Мањак Есенесдеових гласова у ИЈ 3 није умањио Жељкине гласове. То је посљедица оних трендова које сам анализирао у Енциклопедији. И општег уједињена против Есенесде. Такозваног Билећког Синдрома.
Што се тиче Игора у Бањалуци и резултата за Народну скупштину нема говора ни о каквом дебаклу. Игор је имао веома мало времена да ревитализује закочену организацију мјесних одбора. Био је приморан да подмазује и зарђале кугл лагере јер није имао времена да их мијења. Био је принуђен да лоше или непостојеће дијелове замјењује недоговарајућим, само да би стигао водећу групу. Осам година на организације у БЛ није нико радио, осим Гаврановића. Игор можда има сто мана али је успио да заустави пад Еснесдеа у Бањалуци. Рекао сам раније да ће то бити успјех.
Јер, резултат Есенесдеа у Бањалуци се, само од 2010., кретао драстично силазно. Овако.
·         54.305
·         48.621
·         47.410
·         40.162
·         34.292
·         25.283
Ради се о различитим изборима и нивоима па је успоредба, односно низање тих резултата, мало под упитником. Прва бројка је за Предсједника Републике а задња за одборничку листу 2012.
Али силазне су и друге, истворсне, путање. За начелника 2008. добијено је 43.298 а 2012. године 34.292 гласа. За одборничку листу Есенесдеа 2008. гласало је 28.549 а 2012. 25.283 бирача.
За Народну скупштину 2010. у БЛ је Есенесде имао 40.162. А у недјељу, мада није коначно, имао је више од 35.000 гласова. Што је више него што је имао кандидат за начелника. Јесте мање него прије четири године али није Ватерло.
Есдеес је прије четири године за народну скупштину имао катастрофалних седам, осам хиљада али то је посљедица њихове унутрашње конфузије и не може се сматрати правом сликом снаге. Недјељних више од 20.000 гласова за Народну скупштину прикупила је организација Есдееса али им је дао и Есенесде преко оних који су гласали против а нису чланови и стални бирачи Есдееса.
Да је организација Есенесдеа 2010. а нарочито 2014. радила, и постојала, као у Бањалуци, Билећи, Зворнику, Мркоњићу,,, не би Марко, данас, причао о Мандатару.
А што се тиче прорачуна броја гласова, које сам поменуо у неком текстићу, он се, на основу трендова, може заиста прецизно израчунати. Узимајући у обзир мој Први Изборни Закон, да се избори губе и добијају у првој половини мандата, али и Други Изборни Закон, да се ни побједа ни пораз не догађају сада, већ су само задња сличица у низу.
Додик је, нпр, у периоду од четири године у Бањалуци губио 4,31 глас дневно.
Моја математичка операција која употребљава онај силазни низ бањалучких гласова говори о броју 4,7.
То значи да је Додик мање губио него што је тренд налагао.
Трендови су, у правилу, тешко заустављиви и тешко исправљиви. Нарочито ако идеш у круг или ако упаднеш у боб стазу па немаш могућности да креираш атмосферу, испоручиш причу и понудиш три, четири, увјерљиве а памтљиве ријечи. Као што је, ономад, била једна. Референдум. Мада је то читава једна политика, многи Генералић рећи ће да је тек празна ријеч. Генералић је у слици Наивац.
До оног броја 4,31 доводи најмање двије стотине различитих фактора дневно, не само у Бањалуци, и не свих двјеста сваког дана.
Ну. Лаку Ноћ Огњене Тадићу.