3290.

БИРАЧКА

ТОЛЕРАНЦИЈА

И ЛИДЕРСКИ

САДОМАЗОХИЗАМ.

СЛАТКО

ОДЛАГУМЏИЈА.*

Бирачко је стрпљење преголемо.

Неки ће доказ томе, самосажаљиво и разочаравајуће, наћи у побједи Есенесдеа. Трећи пут.

Међутоа, ја Бирачку Толеранцију не гледам кроз побједе и поразе.

Већ сам историји дао велику констатацију да се избори не добијају и не губе у једном тренутку, тад кад си изгубио или кад си побиједио, уосталом, постоје и ситуације кад нису изгубио а ниси ни побиједио, већ се то догађа као јединствен процес који има свој итинерар и који се, скакућући из мандата у мандат, тешко чита. А тешко кога и занима.

Бирачи креирају тај пут.

Они су централни сервер на којем је лоцирано све што се ради у Политици и Јавности уопште.

Сви подаци о томе уносе се у реланом времену. То није ЦИК па да може овако а море и нако.

Бирачка Толеранција је природни социјалитетни коректив за понашање друштва.

Политика и Избори не подносе хировитост.

Избори нису револуције, државни удари и преврати.

На изборима нема светаца и ауторитета.

Черчил је на првим послијератним изборима изгубио. Без обзира што Енглези никад више нису имали ни Ч од Черчила.

Добро. У наслову је подјебовно име за Златка Лагумџију.

Али то не значи да је он сарајевски Черчил. Он, чак, није ни Валтер. Он је Расчерчил.

Њега су ови избори расчеречили.

Он, данас, цмиздри, ко пичка, у неком сарајевском ћошку, у некој политичкој ћенифи, нариче и јеца над чињеницом да је у странци ангажовао и кандидовао, спрам своје нарцисоидне громаде, безличног, провидног, жапчића, Комшића, и да је он, некидан, добио те силне гласове а Зладепе, и Злаго, лично, доживјели катастрофу. Особно. Јер Злагумџија није изабран у Државни Парламент. СТЈ. Чини ми се да је тамо кандидован.

Па, Златагане, Држава је за Човјека.

А не за лажова, преваранта и куферанта.

Суноврат Златка Лагумџије, и тог срања од социјалдеморкатије, Есдепеа, догодио се још, најмање, у вријеме прошлих избора. А четверогодишњи његов живот, до ових Избора, омогућиле су му преваре које су му још биле остале на репертоару. И мућке Странаца Усранаца. Са пројектом Платформа За Таблицу Множења.

Душа ме боли што је Есенесде био посљедњи којег је изварао Златко Лагумџија.

Наравокурченије Златка Лагумџије треба да буде наук свим побједницима и онима који мисле да су побиједили, на овим Изборима, да не полете дигнута чела и раздрљених прса  напријед, у нови Мандат. У нову Власт. Једно вријеме би требало да ходају уназад. Да се окрену према прошлом мандату, да гузицом иду напријед а да главом разматрају прошли мандат. И прошле изборе. У њима се крије одгонетка резултата ових али и сљедећих.

А тај Златкомазохизам, којим се он иживљавао и надсобом и над другима, који је трајао двадесет пет година, можда говори о Бирачкој Толеранцији, можда о Турском Синдрому, кад су били Турци петсто, може и Злагумџија двадесетпет, можда о неукости живља, можда о људској доброти.

Мени се, пак, чини да говори о томе да се овдје свакоме јебе за БиХ. Да се не јебе, не би никад бирали Златка Лагумџију за нешто.

*
Слатко ли је. Кад Одлази Лагумџија. Одлагумџија. Напросто се одломио.