петак, 07. август 2020.

 

НЕЗАВИСНОСТ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
СТРАТЕГИЈА МАЛИХ ПОТЕЗА

 
Хрватска је учинила кључни корак у затварању Српског Питања у Хрватској, Поништавању Етничког Чишћења и Егзодуса Срба.
Довођењем малог глупог Милошевића, у Книн. На Обљетницу Велике Побједе.
То је феномен, у Националној Политици и Државству,  велике улоге малих глупака.
Стипе Месић, Лех Валенса, Михаил Горбачов...
Овдје, пошто су у питању лабораторијски узорци, не ради се толико о Великим Будалама колико о Малим Потезима.
Република Српска не може остати у Босни и Херцеговини.
Имала аспирације Самосталности, не имала.
Кадтад, ово подручје ће попуцати по Хантингтоновој Линији. Или по Линији Новог Пута Свиле, да се осавременим.
Да ли ће на њему опстати Срби и Српска, или ће то заузети неко други, то може да се расправља.
Али о томе да ће попуцати, и да ће, прије тога, Распад СФРЈ да се заврши у БиХ, о томе не треба расправљати.
Срби Републике Српске, којима је главна Национална Карактеристика, Опстајање, опстали су послије Јасеновца, Пребиловаца, Крваве Дрине... морају дугорочно управљати својим Националним Послом.
Самостално а не везано за Београд.
У томе су Мали Потези од велике важности.
Национално Вођство Републике Српске мора да преузме Националну Одговорност.
Не може да се крије иза Срба и иза Народа.
Улога Народа у Политици, завршава се са Изборима.
На изабранима је сва Одговорност. Жртва. Дугорочност.
Република Српска мора непрестано да даје јавке о својој политици Самосталности и одлучности да постане Самостална Држава.
Као што су Хрвати у СФРЈ давали сигнале преко емиграције и терориста, преко пјевача, преко Маспока...
Тада ће други знати шта је дугорочна намјера.
Тада ће Велике Силе то да узму у обзир.
Тада ће неко да је подржава.
Нико не може да подржава Српску ако не зна шта она дугорочно намјерава.
У те намјере никако не треба да истиче припајање Србији.
Јер то је пањ и за Србију и за Српску.
Запад то и чека јер на основу тога може даље да унитава Србе. Што је и био циљ Распада СФРЈ.
Само Самосталност.
За дугорочне циљеве треба обезбиједити, и обавијестити пријатељске Велике Силе.
Као што су то радили и Хрвати за вријеме СФРЈ.
Стога Република Српска мора стално да повлачи Мале Потезе.
Не размишљајући много.
Битно је да су они у оквиру Дејтонског Споразума.
А Дејтонски Споразум је толико унакажен да је простора веома много.
Најопасније би било ако се Српска доведе у ситуацију да је Дејтон далек и заборављен, да га се одриче.
Као што се Србија довела са Резолуцијом 1244.
Стога су Локални Избори, које би Република Српска провела сама, у законском року, били богомдани дар.
Али, нико од Националног Вођства Републике Српске, није смио ни да мисли о томе.
*
Без Курца то неће ићи.
Свети Иван Златоусти.
 

четвртак, 06. август 2020.

КАКО УНИШТАВАЊЕМ

ВЕЛИКЕ ПОЛИТИЧКЕ 

СТРАНКЕ,УНИШТИТИ

НАЦИЈУ●ДРЖАВУ●ДРУШТВО
 
Политички Аматери, НВО сисаџије, Западни плаћеници, Инокосни анархомрмци, Балегари и Губари, који се множе пропашћу Државе као националног, економског, културног и друштвеног оквира, нападају на Државу, Политику и Власт, односно на Владајућу Странку, означавајући их као извор свих зала у појединачном и у колективном смислу.
Ради се о темељном капацитету интелекта.
Ништа у НДД Сфери не може да буде боље од Нације Државе Друштва.
Да може, људи би и даље били такви какви су а говна би мирисала као Коко Шанел 5.
Уништење Велике Политичке Странке, говорим за подручја славенског, православног и других колективитета, који имају генетски уграђен код масовног повезивања у општедруштвеним сферана, задњи је стадијум уништења Државе.
На то иде Запад.
Инсталира се општа дерегулација, нотари умјесту судова, цивилно друштво умјесто процедуралија, полицијски службеници умјесто Полиције...
На то се калеми уништење Цркве, обезвређење сваке Идеологије, унижење Политике, девастација Институција...
Политички Мозаик, дакле Политичке Странке се уситњавају, преко ниског цензуса до уплива тајних служби. Тако се Политичка Артикулација, на којој почива Парламентарна Демократија, одстрањује из ткива НДД Сфере. Остаје само површно инфицирани тржишни неолиберални слаби појединац, погодан за велики степен Манипулације.
Све то отвара могућности Лидерском Аутократизму.
Лидер је једини пункт коме се Запад обраћа и преко којег остварује све. Док може. Кад не може, без икаких потреса инсталира другог.
Политичка Странка је у свему томе још једина могућа брана.
Изграђена и друштвено инкорпорисана Странка, која своју улогу обавља у кандидовању представника на свим нивоима. И, тако, селектујући одборнике, делегате, посланике, поставља правила и критеријуме, гради друштвене и политичке узоре и трасира будуће процесе.
Ако се таква Странка растроји, ако се све да Лидеру у руке, нестаје и та могућност.
То се управо догодило у Србији.
Гдје СНС побјеђује а Вучић одређује.
На том путу је и СНСД.
Вучић је уништио Српски Народни Савез. Као Странку. Иако то није ни била нека чврсто и фазно изграђена структура. Али је била највећа и најјача.
Зато је састав Народне Скупштне Србије срамотно низак, чак и за једну Задругу.
Зато СНС није, из базе структуре и терена, кандидовао Посланике, већ тамо стоји Тајитај, на Листи СНС-а.
Зато у Влади, чак и као Премијер, може да буде онај ко нема никакве везе са СНС-ом.
Сви ти Људи, из Скупштине Србије и Владе, четири године су на сцени и у Медијима, дуже него било који састав Задруге, Доњег Дома Србије.
Нису можда временски толико заступљени у двадесетчетири часа, али је њихов утицај на Колективну Свијест и на Подсвијест појединца огроман.
Као што Курветина у Задрузи, силиконом и сексом, регрутује хиљаде цурица за будуће ешалоне Празног Живота, тако ће Црвено Дупе, Милена или Лав, да регрутују хиљаде оних који ће да се „баве Политиком“, на њихов начин. Не у корист Нације Државе Друштва.
Већ уласком на основу никакве референце.
Што је најпогубније, када се једном испусти тај квалитет Политичке Странке, он се више не може успоставити.
Друштво постаје одбојно према таквом пројекту. Пројект постаје нереалан.
Нико више у Србији неће десет година да гради Политичку Странку која би након тога, побиједила на Изборима.
Нико више неће десет година да чека да „постане нешто“, кад може лако, као ови који су сада на сцени.
Зато Србија никад неће имати бољег Предсједника Државе од Вучића.
Иако Вучић није низакурац.
 
 
 
 

среда, 05. август 2020.

ПАДА ФЕРЕЏА
СА БОСНЕ

 
Глупи Котлинаши Сарај Чадора немају Мтел.
Немају Пријатеља.
Остала је још Мађарска која није добила етикету Агресора.
Одавно је у завади са Србијом а однедавно, и све фреквентније, и са Хрватском.
Хрвати су били изнимно толерантни и уљудовни.
Трпећи Комшића Хрвата.
И Хрватска је демонстрирала толеранцију, несврстаност и Гузочешје за Хрвате у Федерацији БиХ.
Када је видила да је Република Српска почела да показује разумијевање према Херцег Босни, било их је срамота да заостају. Па су се окренули боље и одлучније сународњацима које су јебали током процеса Неовисности, скоро као и Слободан Милошевић Србе у Хрватској.
Ну.
Најубојитији потез повукао је Зоран Милановић, низаштонејебавајући Предсједник Хрватске, који је одмах постао познат по томе што одбацује неке устаљене хрватске демонстративе и церемонијативе.
Он је донио одлуку да, уз Обљетницу Олује, одликује четири бригаде Хрватског Вијећа Обране и њихову Специјалну Полицију.
Све су те постројбе, у Рату, биле лоциране у БиХ.
То је изазвало опће згађење у Котлини.
Суштина је, ипак, битнија.
● Хрватска извлачи бригаде Хрватског Вијећа Обране из тзв Армије БиХ.
● Лоцира их заједно са Хрватском Војском. Засад стидљиво овразлажући да су се те четири Бригаде заједно са ХВ, бориле у Олуји.
Што је помогло, додајем ја, ослобађању Хрватске од Четника а заробљавању Хрвата од стране муслимана у ФБиХ.
● Наглашава Обрану. Док је тзв Армија БиХ, била агресорска Армија са циљем да освоји цијелу Босну и Херцеговину, дакле да потчини и окупира и Српска Подручја.
Не треба заборавити да је ХВО, сурађивао са тзв АБиХ у пројекту Шаховница на Дрини.
● Брише се заједничка Ратујућа Хисторија Хрвата и муслимана у БиХ.
● Симболично је распукла Федерација БиХ.
● Најављује се одлучнија политика Хрватске према ФБиХ и Сарајеву.
Не треба заборавити да иза Хрватске стоји ЕУ.
Да Хрватска може у Бриселу да издејствује много више него Сарај Чадор у Пет Западних Амбасада у Котлини.
● Сарајево долази и у буквалну котлинску, утрапљену, позицију. Остаје само, изоловано. Турска ће се годинама бавити Блистоком и Сјевером Африке. Неће се сјетити Сарајева. У том ће и Ердоган да рикне.
*
Ако их не спаси Муазуки, Зукорлић, неће нико.
Мени је, особно, сва ћутност окренута ужитку каквоће јебства које им приређују Хрвати.


уторак, 04. август 2020.

ЧЕМУ НАС УЧИ
ЈАСЕНОВАЦ,
ОЛУЈА,
КОСОВО...
МАДА ЈЕ, НАЖАЛОСТ,
ЗА СВЕ КАСНО

 
Србин никад не цијени Србина и Српску Државу.
Србин увијек тражи Стамбол.
Ако Стамбола више нема, наћи ће га у Београду.
Или на Палама.
Наук је кратак, тежак и крвав.
● Бјежи од Београда.
У Београду се не види Српство. Из Београда се не гледа Српство. Српство не гради Београд. А ни Београд Српство. Београд је гротло српске трулежи. Само Београд може да излеже онакве ненационалне политичке протуве, какви су били и у Комунизму, и послије а и данас.
● Београд, увијек, тргује са Стамболом.
Ако Стамбола више нема, трговаће са Берлином или Вашингтоном.
● Београд никад није славенски ни руски.
Данас, Београд се стиди Дрине, Мораве и Саве. Он би да је на Лијепом Плавом Дунаву, само.
● Срби, изван Србије, не могу опстати ако немају свој политички и територијални оквир.
● Срби изван Србије, а то је, данас, нажалост, само Република Српска, морају да његују своје Националисте, свих генерација.
Да бјеже од Бога Оца Вође.
Један Србин на челу, мало је. Јер ће те и тај један јебати.
● Срби, овдје, морају да буду стално наоружани Национализмом, Државом и Оружјем.
● Срби морају да забораве Српско Јединство, Сви Срби у Једној Држави, Само слога Србина спашава.
Све то је кориштено да би Београдски Дрипци, владали, разбијали и трговали.
А Запад је то користио против Срба, калемећи на то Агресију, Злочине и лажне Геноциде.
● Уздај се у Републику Српску више него у пет Београда.
● Одмакни се од Београда.
● Одмакни се од Вучића.
*
Пола милиона Срба из Хрватске, који су протјерани, побијени, и практично нестали, јер у Србији, сада више значе и турци Санџака, него Срби из Хрватске, нису заслужили такву судбину.
Они су један од часнијих и вреднијих дијелова Срба.
Њихово Вођство је дозволило да се Београдски политички и службашки шљам умијеша у манипулације и доведе до њиховог нестанка.
Тај цијели процес, Срби, у школама Републике Српске, треба да проучавају. И као наук и као вјечну Опомену. Заједно са Јасеновцем, Пребиловцима, Крвавом Дрином...
 
 
x

понедељак, 03. август 2020.


КАКО ЈЕ У РАТУ,
КАО БОРАЦ,
ПОГИНУО
МОЈ ДРУГ ШЕСТА
А ЕСДЕЕСОВЦИ
ПОСТАЛИ СТВАРАОЦИ

Шеста, Бранко Шестић, био је бањалучки графичар, дизајнер, сликар и боем.
Он је аутор прошлог Грба Бањалуке, који је оспорен због графичког приказа темеља Цркве која данас стоји у Центру Бањалуке.
Радио је и Плакате за многе изложбе и манифестације, корице за Књиге. Био је живитељ бањалучког Дома Културе.
У то доба, предратно и ратно, у графици и штампарству, на сцену су изашли компјутери.
Па, момци савладају Корел и одају по ваздуху. Хвале се како могу направити графичку припрему за минут. Мисле на табелу Отпремница Бр______.
Шеста је цртао, филмовао и радио припрему за вишебојну штампу. Стара школа, а прмјењивана у Инцелу, на шестобојној бакро-ротацији.
Често је нудио опкладу да ће брже од компјутераша да направи плоче за штампање неког четверобојног знака фирме. Нисам чуо да је неко прихватио.
Данас ствари стоје другачије.
Нема више филма у графици.
А нема ни Шесте у Бањалуци.
Шеста је погинуо на Влашићу, као Борац Војске Републике Српске.
Главу дајем да је мобилисан тако што га неко у Есдеесу није мирисао, или се неком замјерио за нешто сасвим друго. Или је био на путу нечијег интереса.
Та градска бањалучка есдеесовска багра, тако је радила.
Када су правили спискове за мобилизацију, за мене су открили ВЕС Извиђача у Минобацачкој 120 мм. Један је ускликнуо, Ух, извиђачи први гину, шаљи га одмах.
Шеста није био човјек за Војску ни за Рат.
Био је једна добрица, духовит човјек, човјек за смијех. И за Лозу код Милутина у Дому културе.
Није се бавио физичким активностима.
Осим што смо у његовом Атељеу знали по читаве ноћи играти Билијар.
Могао је, када је мобилисан, потражити помоћ. Сви су знали Шесту.
Не знам зашто није.
Ми смо, когод нови дође у Бригаду, сваког поздрављали са, Значи ни ти немаш неку везу.
Есдеесовој Багри је Војска Републике Српске служила као Голи Оток, као Казнионица.
Једне вечери наиђем код Милутина, Шеста сједи сам за столом до прозора и шанка. Испод гомила нове Униформе, у шаторском крилу.
Ђеси, Шеста. Ево. Шта је ово. Добио сам нову униформу, сад имам све. Сутра одо на Влашић.
Очи му веселе, срећне.
Сјећам се, ко данас.
Ни трага једа, незадовољства, горчине.
Ко да је хтио да се похвали, да свима каже, ево и ја сам за војску. Одох, само да попијем једну Лозу.
Таква је добрица био Шеста.
Ујутро је отишао и за два дана погинуо.
Страдао је цијели Ров.
Ко зна како је Јединица била организована. Сигурно нису имали минска поља и ровове борбеног осигурања.
Те године, за Васкрс, мене је ухапсила Војна Полиција.
У једном ресторану, у центру Бањалуке.
Тад сам био на откоманди у Команди Корпуса и имао њихов, црвени, печат у књижици.
Ну. За ВП то није значило ништа.
Ово је неки лажњак. У Комби и у Мали Логор, у Затвор.
Тамо ме убаце у неку просторију без струје, прозора и свјетла.
Пуна је војника и цивила.
Одмах су ми рекли да не лупам на врата ако оћу пишати, Јер ће нам свима јебат матер. Пишај у ћошак.
Ђе ћошак, мркли је мрак, мислим.
Углавом, викенд иде, Васкрс је, немам могућности да било коме јавим.
Трећи дан је, долазе по мене.
Супруга је звала кога је знала па су дошли до могућности да сам у Затвору. Онда су из Корпуса звали Мали Логор и неком јебали матер.
Али. Ја идем на суђење. Судија, записничар, литра ракије, Караџић на зиду.
Име оца...
Углавном, пресуда је да идем кући.
Ови моји, који су сазнали да сам у Затвору, схватили су да је то добра прилика за зајебанцију. Међу њима је, дабоме, и Шеста.
Организовали су неко јање на викендици и чекају да мене пусте из затвора. Жене и покојни Лазар Петровић, новинар, исто шалџија, чекају тамо. На Локацији.
Ја ништа не знам.
Кад су ме угледали на капији Малог Логора, смију се ко будале.
Улази у комби, Криминалац један.
Шеста тражи од своје супруге ташну и шминка ме као да сам тучен. Подливи испод очију, карминска Рана низ цијело лице. Веже неки конопац око врата и за руке.
Кад су ме извели на пут према Викендици сви стоје као одбор за дочек. Шеста ме води на конопцу и довикује, Добили смо га на реверс, остаће двије године у затвору, немојте да би га ко одвезао, сви ћемо најебати. Жене плачу, Лазо се смије.
Такав је био Мој Друг Шеста.
Који није требао да погине у Рату.
Ништа Рат не би штетовао без њега у Рову.
Овако, Шеста је постао Погинули Борац.
Њега се више нико не сјећа.
А Есдеесовци су постали Ствараоци.

ШИЗОЈЕ И СИСОЈЕ,
ДВА РОЂЕНА БРАТА,
ЗАБОРАВИЛИ МАЈКУ
 
Шизоје је млађи брат и на њега је сваљен највећи терет.
Сисоје је прошао свашта и неће да се трза за свашта.
Задњих деценија, још из прошлог вијека, не рачунајући Ратове, Сисоје се углавном бавио Пушењем.
Али, да се не би нешто асоцирало, сви су се сложили око надимка Сисоје.
Сисоје сједи под Шљивом, по цијеле божије дане, пућне, пијуцне, на ражњу окрене.
И гледа шта ће да сасне. Нешто од земље, нешто од дознака из иностранства. Кад може, шверцне, кад мора прода, кадгод треба, узме кредите, узме боловање, узме зајам.
Јебе се Сисоју.
Шизоје је отишао у Београд.
Велики Цецин Град.
Он има жељу да буде Отац Србије.
Србија Мајку већ имаде.
Тако су и Шизоје и Сисоје, заборавили рођену Мајку.
Један живот проводи под Шљивом, други под Говорницом.
Шизоје 365 дана настоји да се обраћа Јавности, говори на Телевизији, држи Конференције за медије.
Само Сунце редовније излази од Шизоја који се обраћа.
Око Сисоја, само Коров буја.
Ускоро, од њега неће ни да види да је Брат Шизоје изградио Путеве на све стране. Путеве из Србије. Путеве у Албанију, у Македонију, у Мађарску, у Сарајево.
Ниједног пута у Србију.
Сисоја Курац Боли шта Шизоје ради.
Као и Шизоја за то имал Сисоје лада. Имал Шљииве, пекмеза и мармелада.
Сисоја Курац Боли за Србију.
Као и за неке далеке, бивше, протјеране, убијене или опстојеће Србе.
За Сисоја су Срби само они које види под својом Шљивом.
За Шизоја, Срби су проблем.
Било би боље да су Протестанти.
Он ће се радије замјерити Србима, сваком појединачно, него Пријатељима. Који улазе у Кошану, у Појате, у Трапове... и носе и одвозе, који узимају Њиве и ору и жању...
Срећа је да то Сисоје не зна.
Иначе би се, у ладу, окренуо на други гуз и припадајући лакат.
Повремено, Шизоје пошаље Државу до Сисоја.
Поручи да треба да се гласа.
Оћеш гласат, Сисоје.
Оћу, гласаћу.
Задовољан Шизоје, задовољан Сисоје.
Мајка Србија зараста у Коров.
Више се и не знају Међе Мајкине.
Ни ко је шта узоро, ни ко је шта узео у наполицу, ни ко је шта прогласио.
Једног дана ће јебат Шизоја.
Сисоје ће, под Шљиву, изнијет ладне Шљииве.
Неко ће мислити да је због туге, неко ће мислити да је због среће.
Онај Сисоје који не гласа, он ће изнијети Кило Белог и Сифон Соду.
Сви ће знати да је то због среће.
Али, ниједан Сисоје, неће се ни по гујици почешати да види ко ће замијенити Шизоја.
И шта ће бити са Међама.
Тако Цела Србија постаје лалинска.
Ће попизди само ако им неко укине ону емисију Народ Пита.
Ко Лала што је попиздео, ономад, кад је целу ноћ јео кулен а Швабо, ујутро, није дао на бунар.
 
 
x
x

ШИЗОЈЕ И СИСОЈЕ,
ДВА РОЂЕНА БРАТА,
ЗАБОРАВИЛИ МАЈКУ
 
Шизоје је млађи брат и на њега је сваљен највећи терет.
Сисоје је прошао свашта и неће да се трза за свашта.
Задњих деценија, још из прошлог вијека, не рачунајући Ратове, Сисоје се углавном бавио Пушењем.
Али, да се не би нешто асоцирало, сви су се сложили око надимка Сисоје.
Сисоје сједи под Шљивом, по цијеле божије дане, пућне, пијуцне, на ражњу окрене.
И гледа шта ће да сасне. Нешто од земље, нешто од дознака из иностранства. Кад може, шверцне, кад мора прода, кадгод треба, узме кредите, узме боловање, узме зајам.
Јебе се Сисоју.
Шизоје је отишао у Београд.
Велики Цецин Град.
Он има жељу да буде Отац Србије.
Србија Мајку већ имаде.
Тако су и Шизоје и Сисоје, заборавили рођену Мајку.
Један живот проводи под Шљивом, други под Говорницом.
Шизоје 365 дана настоји да се обраћа Јавности, говори на Телевизији, држи Конференције за медије.
Само Сунце редовније излази од Шизоја који се обраћа.
Око Сисоја, само Коров буја.
Ускоро, од њега неће ни да види да је Брат Шизоје изградио Путеве на све стране. Путеве из Србије. Путеве у Албанију, у Македонију, у Мађарску, у Сарајево.
Ниједног пута у Србију.
Сисоја Курац Боли шта Шизоје ради.
Као и Шизоја за то имал Сисоје лада. Имал Шљииве, пекмеза и мармелада.
Сисоја Курац Боли за Србију.
Као и за неке далеке, бивше, протјеране, убијене или опстојеће Србе.
За Сисоја су Срби само они које види под својом Шљивом.
За Шизоја, Срби су проблем.
Било би боље да су Протестанти.
Он ће се радије замјерити Србима, сваком појединачно, него Пријатељима. Који улазе у Кошану, у Појате, у Трапове... и носе и одвозе, који узимају Њиве и ору и жању...
Срећа је да то Сисоје не зна.
Иначе би се, у ладу, окренуо на други гуз и припадајући лакат.
Повремено, Шизоје пошаље Државу до Сисоја.
Поручи да треба да се гласа.
Оћеш гласат, Сисоје.
Оћу, гласаћу.
Задовољан Шизоје, задовољан Сисоје.
Мајка Србија зараста у Коров.
Више се и не знају Међе Мајкине.
Ни ко је шта узоро, ни ко је шта узео у наполицу, ни ко је шта прогласио.
Једног дана ће јебат Шизоја.
Сисоје ће, под Шљиву, изнијет ладне Шљииве.
Неко ће мислити да је због туге, неко ће мислити да је због среће.
Онај Сисоје који не гласа, он ће изнијети Кило Белог и Сифон Соду.
Сви ће знати да је то због среће.
Али, ниједан Сисоје, неће се ни по гујици почешати да види ко ће замијенити Шизоја.
И шта ће бити са Међама.
Тако Цела Србија постаје лалинска.
Ће попизди само ако им неко укине ону емисију Народ Пита.
Ко Лала што је попиздео, ономад, кад је целу ноћ јео кулен а Швабо, ујутро, није дао на бунар.