субота, 02. новембар 2013.

2433.
АМЕРИЧКО
САРАЈЕВСКА
МРЖЊА
ПРЕМА СРПСКОЈ
 

Извјесни амрички историчар и познавалац суда у Хагу, Роберт Донија, коме се по презимену види да је извјесни досељеник, и кога у Сарају одмах титулују са Угледни, одржао је предавање студентима тамошњег факултета политичких наука под темом Концепција и стварање Републике Српске.
Не знам зашто свако ко је из Америке аутоматски мисли да се разумије боље од Маре. А у Сарају то још и величају.
У складу том Марином Експертизом Угледни Амерички Историчар, Донија, изваљивао је Мамењаче под етикетом научних историографских теза, о Караџићу, Милошевићу, Ћосићу, о четири фазе стварања Српске, о генетској првој уградњи политике и намјере отцјепљења. И сличне пропрдице. Све то не вриједи ни цитирати јер се ради о гомили отпадних стереотипа које је западна и ћаршијска јавност деценијама користила као јутарњу конзумацију мржње према Србима.
Мене је заинтересовала тврдња Угледног Америчког Историчара, ЈММ, о томе да је грешка што је у Дејтонски споразум уграђен и устав. Све би, каже, много лакше било. Као на Косову, примјеровао је.
Угледни Амерички Дркаџија, Мудопребирџија од историчара, има озонских рупа у свом образовању о држави, уставу и међународном праву.
За Републику Српску би било боље да се у Споразум није уврштавао устав. То би онда само био боравак Републике Српске на мировној конференцији. И послије тога свако себи.
Устав су Америчани, и остали, уградили у Општи Оквирни Споразум да би спасили БиХ. Да би је некако убацили у Споразум. Јер она није ни дошла у Дејтон. Она није била ништа. То што је имала Алију, Авлију и Армију, не значи да је била држава. Није имала ништа, територију, власт, поданике, ни устав. Зато јој је у Дејтону морао бити написан устав. С чим би се вратила да није написан.
Република Српска, пак, дошла је у Дејтон комплетна. Са свим особинама и иметком државе. И са својим Уставом. Сви други су дошли државно и уставно гологузи. То и сада метастазира кроз стање у Федерацији. О томе је УАИ требао мало да га им испредаје.
Та чињеница, о доласку Државе Српске у Дејтон, без обзира што ју је заступао Милошевић, коме је Српска својом државном одлуком дала то право, што није први пут у историји да друга учесница међународно заступа неку државу, одредила је судбину БиХ и садржај Дејтонског споразума. Пошто Државу Српску није било могуће поништити, морала је наћи своје мјесто у Уставу.
Косово ту није никакав примјер ни паралел. Косово је насиље над међународним правом и над Србијом. Америчко насиље.
Не знам шта су сарајски студенти разумјели од свега, осим нове дозе мржње према Србима и Српској.
Јер. У ономе што су медији пренијели са предавања, постојале су тек двије, три, чињенице.
То би приличило вашарској манифестацији. Али не приличи академској.
Коликогод Сарајево не подносило чињеницу о постојању Републике Српске, након двије деценије, требало би озбиљно да се односи према тој чињеници.
А не да непрестано истражује како је се ријешити. И да то стално показује.   

петак, 01. новембар 2013.


САМОЋА
НА ПУТУ
ЗА МОСКВУ
 

Знао сам да постоје одређени проблеми. Док су Николић и Москва два дана узастопно на насловној Политике.
Ономад, нешто измијењени двојац, Николић и Пекинг, нису имали такву срећу и третман.
Србија је земља великог умијећа да од бројних путева изабере најмагловитији. Са којег, најчешће нема повратка. То су путеви којима идеш а они, за тобом, пропадају. Када, једног дана дођеш до краја, установиш да ниси нигдје и да немаш куда.
Тај пут Србија је доживјела са Краљевином а и са Социјалистичком Федеративном.
Има још таквих путника. Босна и Херцеговина је коубила се за такве путеве.
И сада Србија има два путића. Да се окрене Москви и Пекингу, мада не само њима, да се брзо ријеши Косова, по цијену да Напредикали изгубе изборе. Или да настави Магловитим Путем за Брисел.
Мада све изгледа да се Србија опредјељује.
Николић је сам на путу за Москву. Док га у Београду Цензус Елдепеовци дочекују питањима о томе како је чекао Путина два школска часа без великог одмора.
Етихад ће ускоро увести авион за Брисел, видјећемо још на чије име, по трамвајском реду вожње. Јер, на путу за Брисел ред је као за уље Милке Планинц. Бриселу се кука, Бриселу се испоручује свака мука. У Бриселу се тихо цвили. Око Брисела се хода на кољенима као око богомоље. У Брисел се жале на Тачија. У Бриселу су се Срби више руковали са Шиптарима него за четрдесет пет година Титове Југославије.
Москва је Николићу, Србији, испоручила неке пријатељске замјерке. Око Нафтне индустрије, око Јужног тока. Београд се чуди откуд сада то. Да Москва има интересе.
Магла на путу многе онемогућава да разликују Бомбардовање од Интереса.
Брзполетост и јевтино медијско позориште онемугћава Србију да погледа и мало даље. Мало унапријед. Не треба много. Само коју годину. Јер толико је прошло од Тројног Глувог Гламочког, Београд Сарајево Анкара, БЕОСАРАН, Сајам Народне Радиности, до Призренске Декларације турског предсједника владе.
Како се брзо стигло од Косово је Србија до Косово је Турска.
 

 

 

четвртак, 31. октобар 2013.

2431.
ДЕСТРУКТИВНОСТ
ИНТЕРВЈУА
СА ИСТОРИЈСКИМ
МАРГИНАЛЦИМА
 

Све што актер каже, каже у савремености дјела или злодјела. Све што накнадно говори може да буде само уљепшавање или правдање.
А ако му дозволите, биће то и фалсификовање, лаж и јевтина пропаганда.
Млади новинари умију понекад да буду наивни. Као и цијеле редакције. У недостатку тема или концепције. У страху од властите актулености или неопредијељености.
Па посежу за разговорима са живим актерима великих регионалних ломова.
Заборављајући да, доклегод има живих чињеника, нема свих чињеница. Да су они који последњи умиру много већи маргиналци од истинских учесника. Као и да геополитички ломови имају особине облака и неба. Сви их виде, али се врло брзо све промијени па мало ко може да каже, и докаже, какво је било небо само прије пола часа.
Интервјуи са маргиналцима никада не донесу оно што новинар и новина, портал или телевизија хоће да се каже. Маргиналац увијек саопштава оно што он жели. Ту не помаже ни оштрина питања, сјечење одговора, полемика.
Јучерашњи НИН чини исту грешку. И након 3.278 бројева.
На четири и по странице објављује интервју са Стипаном Месићем.
Месић је један од највећих Маргиналаца Распада Југославије. А то је велика титула. Обзиром да су их биле читаве хорде по свим социјлистичким републикама и аутономним покрајинама. Он је статист, или расвјетљивач, који је из дна сцене ускочио у костим једног од главних јунака представе, пошто је дотични добио сраћку. И одиграо своју улогу у релативно коректној кореографији и комбинацији познатих политичких и позоришних ката. Жонглирант. Што би рекао Жмиро Спржо.
Месић с таквом лакоћом сипа одговоре о свему, као да су то математичке и хемијске формуле, неупитне од памтивијека. О Војводини. О Републици Српској. О УЧК. О Косову. О Туђману. О Милошевићу. О карти подјеле БиХ. О Геншеровој сентименталији за Југославијом. Чак је и он мало плакуцнуо на помен Тесле. Јер је матера његове жене Српкиња.
Углавном. Оно право које имају Хрватска и Косово, нема нико.
Објављивати интервју са оваквом протувом без претходне или истовремене анализе о томе да је то најцрњи шиптарски и муслимански лобист, да је хрватски муљотвор, лажов и илузиноист, да је газио Хрвате у БиХ, да је позивао на рат против Срба и Српске, значи омогућавати му ту дјелатност за коју је ангажован. И коју је практиковао и на мјесту Предсједника Хрватске.
Депласирано је, у ствари.
Чак и са добром анализом.
Ток историје замиче за брда, кроз кањоне и магле. Ништа се више не може вратити и промијенити.
 
2430.
ОТКУД ТУЖИОЦУ
ОКРУЖНОГ СУДА
ПРАВО ДА СЕ РАЗБАЦУЈЕ
НАДЛЕЖНОСТИМА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Извјесна тужитељка Петковић из Окружног тужилаштва Бањалука мртво је констатовала сљедеће Када сам утврдила да постоји нечија одгвоорност, одлучено је да предмет уступимо даље Тужилаштву БиХ, које по закону има надлежност над авионским несрећама.
Које по закону има надлежност над авионским несрећама.
Јебем јој факултет на коме је завршила право.
У Дејтонском Споразуму међу десет надлежности заједничке администрације БиХ, нема стјуардеса, авиона и пилота. А поготову несрећа.
Босна и Херцеговина има нелегално Тужилаштво и Суд а нема авионе. Потребно је бити велики умјетник па Насеобину прогласити надлежном над авионским несрећама.
Овдје се не ради само о томе да је у БиХ створен дезоријентисани и противсрпскијанкси правосудни систем, што укључују Такозвано тужилаштво БиХ и онај ВСПРЦТРС, како ли, већ о кључном несхватању уставних темеља Републике Српске и уставног насипа Босне и Херцеговине.
Очито је да свијест важних посленика судства, али једнако и других јавних и владиних сегмената, није стигла до тога да се најприје размишља о интересим,а и надлежностима Републике Српске па тек онда о свему осталом. Зато сам им у једној кампањи поручио Прво Република Српска. Али њих, очито, боли КЗР.
Тај Стамболски Синдром Срба, Одлучено је да Предмет Уступимо Стамболу, сматра да је најбоље ушушкати своју гузицу а све препустити Сарају. Нека се о Републици Српској, њеном уставу, надлежностима и интересима брине само Предсједник Републике. Он сједи у Палати Републике а не ја.
Тај ССС се мора систематски искорјењивати, много брже него што се ради, и што се реално оставрује, Самосталност Српске.
Са таквом свијешћу залуд Самосталност.
 
2429.
СВАКО ВЕЛИКО СРАНИЈЕ
ПОЧИЊЕ
ПРВИМ БРАБОЊКОМ
На маргинама сусрета Дроњак – Босић

Само што им је Васколики написао да жмире ко мољци у ормару, они се тргли и кренули у откуп опозиције.
Мада ја, ипак, мнијем да је у питању нешто друго. Џон је завршио тор и сада једно по једно жигоше и утјерује. Биће добро ако не буде користио ласо.
Ну. За почетак, моје саучешће Босићу.
Власт је јебена, мој Босићу. Једеш златном кашиком, пеглају те златном пеглом, крадеш у златне џепове. Мада ти се, скоро свакодневно, између кашика, чини да су се откравила. ММЈ.
А Курва те тјера усраном мотком. Учини ово. Уради оно. Признај Други колосијек Добој – Зеница. Признај Тунел Врандук.
Колико има дугова до Подлугова.
Не знаш ти Босићу шта је власт. Тешко да знаш и шта су избори. Ни тамо те нисам примијетио а сваке сам се мраке нагледао. Али сазнаћеш. Учинио си први корак.
Не заборави ми Милосаву, Мисијо.

среда, 30. октобар 2013.

2428.
НЕКА ЦВЈЕТА
ХИЉАДУ КЕЦЕЉА
 

Циклични ревитализатори старих идеја досјетили су се како истовремено да нагузе и дјецу и родитеље.
Неко је покренуо идеју да се у основне школе, такозване Деветољетке, уведу Плаве Кецеље.
Плаве Кецеље су један од основних украса и знакова праксе Соцреализма. Плаве Титовке и Црвене мараме биле су украс и знак идеологије. Комунистичке, касније идеологије социјалистичког самоуправљања.
Плаве Кецеље су Уравниловка. Постројавање. Вагонирање. Уштројавање. То је убијање дјеце у појам. Од малих ногу. То је понижавајући осјећај затвора. То ни у комунизму није имало никаквог смисла а поготову га нема данас у времену свеопште Слободе. Да не кажем произвоље и анархије.
Хатезеовски лоби је прорадио.
Пошто је нестало радничке класе, највећег потрошача Хатезе опреме, плавих мантила, кренули су у плаву дјечију причу.
Припремили су нову пљачку дјеце и родитеља. Као што је и настава у природи, екскурзије у старим аутобусима и завршне генерацијске екскурзије.
Јер, кецеље ће изаћи на педесет Каемова, СТЈ. Па, ко има двоје, троје, дјеце у основној школи, у средњој неће имати ни једно. Пошто га огуле за кецеље.
А просерице о томе како кецеље сакривају социјалне разлике, једнаке су причицама како мамама роде доносе тате, и то само једну ноћ годишње.
Једино да пропишемо да профитери своју дјецу, обучену у плаве кецеље, довозе пред школу у плавим икспетицама.
2427.
ИДЕ ЈЕСЕН,
МУШМУЛИЦО МОЈА,
МАГЛЕ ПАДАЈУ,
РОСЕ СЕ НЕ ДУЖУ,
ДРЖАВА СЕ БУДИ
 

Као да јој зора руди.
Трилинг снова,
Бехаерте, Независне и Бакир Син Покровитељ, организоваће манифестацију Државе за Спортисту године у БиХ.
Манифестација је толико важна да ће је лично прислушкивати Обама. Зато је и престао да прислушкује Ангелу па ће ту опрему преусмјерити.
Настављају се Зимске Државне Радости, илузије и фантазмагорије.
Биће нешто рекета, нешто пара, нешто гламура, у Сарају, у Српском Холидеј Ину, лагаће се опет о Босни и Херцеговини као о Држави, као што је Бакир, о Исламу и Бошњацима, лагао на Оксфорду.
Змајеви ће лебдјети изнад пуног мјесеца као он изнад Босне.
Змајеви ће бити најбољи у свим категоријама, чак и у женским спортовима.
Јесен гази, зрију и мушмуле.
Само труну илузије.
Јебу нас она Тројица. И она Курва. Јер смо блесави.
 

 
2426.
ВЕДРАНА УДАН
ПРОТИВ
СВОЈЕ ВОЉЕ
ОДУШЕВЉЕНА
ТИЈАНИЋЕМ
 

Није примјерено да директор једне велике државне телевизије умре пред зградом. Мада и то није екстрем. Један директор Телевизије Сарајево је, прије рата, скочио са солитера. И мада су одлука и усуд различите ствари.
То је једино што ме погодило у вези смрти Александра Тијанића.
Тешко је рећи да је умро новинар.
Тијанић је престао да буде новинар када је престао да пише у дневном телеграфу.
Све што је послије тога радио било је по налогу и за паре. Мада и за пре не гарантујем.
Тијанић је прекрупна личност да би се избјегла реалност о њему. А у том склопу се не може заобићи ни чињеница да је био близак са Миром Марковић, Слобом Милошевићем, Карићем, Коштуницом, са Тадићем, чим је директоровао Ертесом у његово време. А и тријумвират НВД није га помињао.
Служба је Служба, ред је ред.
Ведерана Рудан пише како јој је Тијанић, за вријеме боравка у Бањалуци, у коју се он склонио, кобива од Милошевића. Јебало Мачку Матер, показивао велики пиштољ. Хоће да га убију, рекао јој. Нисам знао да и Ведрана Рудан пада на Велики. Да су хтјели да га убију, убили би га у било којем крају света. Док кажеш Ћ.
Тијанић је тада био код Копање.
Дружба је дружба, ред је ред.
Не на стану и храни. Копања је био прихватилиште.
А Тијанић је дошао да опсервира и слично.
Пошто је био са Косова, логично је да је био у причи Служба је Служба. Много Срба са Косова су били Удбаши, пошто их је тамо увек било мало. А Удби је требало много људи. Ни то јој није помогло. Косово је највећи Удбин пораз.
Тијанић је био генијалан писац. Писац у новинарству. Пошто ови данашњи не знају о чему говорим. Што за наше неписмене крајеве и није тешко. Био би и у Америци. И тамо су хорде неписмених и глупих.
Штета што се тиме није до краја бавио. Мада су многи његови текстови имали у себи примјесе задатка, службе, посла и слично. Служба је Служба, Јутел је Јутел.
Али, стил, реченица, дијагноза, смерница, асоцијација, оштрина... то је било генијално.
2425.
СУДБЕНА ВЈЕШТИЦА
ТАКОЗВАНОГ
СУДА БиХ
 

Медџида Кресо је једна од вјештица, утвара и приказа непостојеће Државе БиХ. Има таквих још, Кемотерапија Рак, али њено понашање неоспорно је вјештичије. Можда чак и вампирско.
Она је стварни, живући, ходајући, сарајевски актер серије Сулејман Величанствени. Она је инспираторијум по коме је написан лик злотворке Хурем.
Она је вјесник Унитарне Босне и вектор, прорачун, прогноза, каква би та Босна, Маму Јој Јебем, била за све оне који нису муслимани, Бошњаци. Или Босанци, кад се нареди.
Народна Скупштина је донијела закључак о смјени Медџиде Кресо са мјеста Предсједника Суда БиХ.
То неће помоћи неправди над Србима и насиљу над Правдом.
То суђење по строжијем закону, који је донешен послије извршења дјела, а не, дакле, по оном, блажем, закону за вријеме којег је дјело почињено, није случајна грешка младог правника приликом писања оптужнице.
То је смишљена политика Сарајевске Државе против Срба. То је завјера против једног народа.
То је за затвор.
Народна скупштина Републике Српске треба припремити одлуку о непоштовању Суда БиХ на територији Републике Српске, забранити Сипи да по налогу тог суда уврће Србима муда. На државној територији Српске.
Па не одустајати од те одлуке. Макар у Бањалуку дошле све госпође Европе, од Кетрин до Ангеле. Може и Вивијен. Само нек не долази Госпођа Кацин.
Јер. Ово што се ради са Републиком Српском, док се захтијева законитост и правда, коју протежирају и у Европи, Сипа лови држављане Српске, по Рогатици, ко онај Кочићев јолпазе по Стричићима, понижење је Српске и Срба.
Какав Закључак. Медџида ће да иструне на том мјесту.

уторак, 29. октобар 2013.

2424.
ТЕРЕТНА СУ ВРЕМЕНА
КАД СУ ЉУДИ НА УЛИЦИ
ПАМЕТНИЈИ ОД НОВИНАРА
 

Кад сам био млађанији новинар ја, кружила је, у Бањалуци, прича како је једна новинарка, у времену кад су чистачице по социјалистичким стамбеним зградама преименоване у хигијеничарке, правила репортажу о том узвишеном чину па упитала Друагрицу Хигијеничарку Због чега сте се опредијелили за ово занимање.
Било ме срамота да провјеравам да ли је тако и било.
А не сјећам се године, мјесеца и датума.
Да се сјећам, прогласио бих то даном почетка смрти новинарства.
На интернету је, кажу, хит, ако је могуће бити хит у тој маглуштини, новинарка Хајата, то је нека сарајска телевизија, која разговара са несретником на улици. О актуелној политичкој ситуацији. ЈЈС. Јебла Је Ситуација.
Новинарка, по гласу закључујем да је млада, сикће брзином калашњикова ...Резултати избора сљедеће године неће бити признати, у том случају на власти би остали они што и данас владају, мислите ли да је њихов посао да опструишу пресуду како би остали на власти.
Човјек, с брадом, бригом и сиромаштвом на лицу, колута очима, облизује се, гледа је ко звечарку.
Види се да је добрица. Хоће да јој помогне, јадници, упетљаној ко пиле у кучине. Ја бих јој одговорио кратко. Мислим. И отишао.
Али он даје савршену политичку дијагнозу.
У сваком случају, изводе пиздарије, она четворица, и јебу нам матер јер смо блесави. А у томе им помаже ова курва из међународне заједнице.
И оде из кадра.
Волио бих да сам тад видио лице новинарке, више него још педесет година живота.
Из цијеле једночинке може да се извуче закључака за књигу. Од тога да су обични људи паметнији и од новинара и од политичара, да јасно разазнају ствари, да говоре мојим језиком, што ме весели, до тога да су и медији, уништавајући новинарство, остали негдје у задњем друштвеном вагону који се откачио на некој скретници у уласку на неку непознату станицу.
Новинарима, дабоме није лако.
Треба се снаћи у џунгли политичара јебивјетара, фолера и џепара, у џунгли иностраних кројача, фирцера и шваља, у џунгли домаћих кримилаца, шверцера и профитера, у џунгли Бизмисмена који хоће да буду новинари и власници новинарских торова, у џунгли новинара који хоће да буду Бизмисмени и медијски Могул Ја а да, претходно нису постали ни новинари, у џунгли редакција које нису редакције него деградације, у џунгли факултетлија са знањем у траговима, у џунгли бућкуриш знања које је доступно свима којима је право знање, стил, писменост, образ и чињеница, трајно недоступно, у џунгли апсолутног одуства координата, љествица, норми, истине и објективности.
У свијету и вијеку, кад овдашњи народ, велики дио, и политичари, још већи дио, не разумију ни како се прави држава и друштво нити како функционише КПД, Курчева Парламентарна Демократија. И када Ова Курва жели да, сваке ноћи, све што се дању у томе изгради, сруши у мутну воду.
Али лијепо је име занимања. Новинар. Љепше него Порталичар. Интернетичар. Дигиталац.
Дође ми да се и ја вратим у младо доба. Па да на улици сретнем Новинарку. Чврсто га стиснем, микрофон, и упитам. Због чега сте одабрали ово занимање. Ма, тетка ме запослила, мамицу јој јебем.

понедељак, 28. октобар 2013.

2423.
ПРВО СУ НАСТАЛИ
БОШЊАЦИ,
ПА ХИГСОВ БОЗОН,
ПА ПАРАМЕЦИЈУМИ,
ПА ИСЛАМ
 

Поводом предавања Бакира Изетбеговића у Центру за исламске студије Универзитета у Оксфорду.
Волио бих знати колико је људи писало предавање Бакиру Сину. Јер он то не умије срочити, нема образовања за то, нема обзора, нема хоризонта. И јер је ту толико фалсификата и дегажмана у празан простор, да се сваком Еуропљанину морају следити и жиле а не само крв.
Његове лажи о Исламу који је у Европи, у збиру, присутан 1.300 година, његове лажи да Европа није екслузивно хришћанска, да Европе не би било без учешћа Ислама, да је Ислам у многе дијелове Европе стигао два стољећа прије хришћанства, лажи су за које се може пронаћи нека истинита ситница која не може да побије чињенице које су тако тешке и мрске Бакиру Сину Алијином, којег он цитира у свом предавању.
Успут. Срамотно је данас у Лондону, у Европи цитирати и славити човјека који је Жртвовао Мир за Босну и Херцеговину.
Па је још срамотније износити тезу да је БиХ Мезаристан невино побијених муслимана.
Нема невиних жртава у рату који се води због жртве мира.
Муслимански рат у БиХ био је наставак Отоманских освајања.
О томе би Бакир Син могао мало да проговори. У Лондону. И Овдје. Ако мисли добро муслиманима.
Лепеза Бакирових провала је огромна.
·         Бошњаци су један од аутохтоних европских народа
·         Бошњаци су прастари европски народ
·         Босна је била тачка додира истока и запада, мјесто сусрета идеја
·         Другог назива за становнике Босне (Бошњани, отомански: Бошњаци) није било све док великохрватске и великосрпске идеје нису створиле Србе и Хрвате, у деветнаестом вијеку
·         Бошњаци и црква босанска су се одупирали и истоку и западу, и Ватикану и Византији а Турци су сарађивали и били савезници банова и краљева
·         Османли Девлет је, у правилном преводу, Османлијски Комонвелт
·         Ипак, на референдуму о независности, у марту 92. показало се да је огромна већина грађана, укључујући и дио Срба, а посебно Хрвата, привржена Босни и Херцеговии.
·         ...
Историчари би требало помно да сецирају овај мртвачки говор Бакира Изетбеговића, којег су тамошњи медији, у Сарају, граду са Стотину Минарета и Стотину Срба, опширно цитиравши га, ословили са Члан Предсједништва БиХ.
Што је такође типична бошњачкијска лаж.
Бакир Изетбеговић је требао да каже само још једну ствар, умјесто бројних просерица. Да је Ислам у Европу, а нарочити у БиХ, дошао крвљу и сабљом. Да су дјеца хришћана отимана и одношена у сепетима и да су од њих, Турци Османлије, стварали муслимане. Да су људи приморани да буду муслимани. Као што су данас приморани да буду без нације.
А ја ћу му рећи другу ствар.
Немој, Бакире, причати о рату (Рат није завршен, рекао је). Ни о тзв Армији БиХ. Ни о будућем рату. Добри Бошњани, на које се у прапочетку позиваш, они који су прихватили и приморани да узму ислам, нису људи за рат. Да су способни и спремни за рат, то што су учинили никад не би учинили.
Поштуј те људе. А ти узми пушку па се вати шуме. Под командом Љиљаника Прве Класе, Комшића. Који за тебе, и за већину Декларацијаша, има огромно ратно искуство.





 

недеља, 27. октобар 2013.

2422.
СОЦИЈАЛЕУРОКРАТИЈА,
СОЦИЈАЛЏЕПОКРАТИЈА,
СОДИЈАЛЗЛАТАНКРАТИЈА,
И ИДЕОЛОГИЈА
СОЦИЈАЛНОГ САВЕЗА
 

Социјалдемократија је мртва идеологија.
У својој њемачкој колијевци нашла је и гроб. А у свом љетниковцу, у Енглеској, објавила је интернационалну осмртницу.
Покушај да Социјалдемократија буде слуга средњих, нижих и сиромашних слојева, а господар тржишта, профита и капитала, завршио се. Тријумфом капитала. И Неолиберализма.
Социјалдемократија је искориштена као тетрапак. Да се идеја не поквари али и да се не прошири.
Социјалтранздемократија, социјалдемократија у транзицијским земљама, као квачило између комунизма и тржишног либерализма, практикована је као социјалџепократија. И највећем броју тих земаља и не знају шта је социјалдемократија. Они су навикли на тортуру и диктатуту, као и они у земљама тржишта и капитала.
У разним варијацијама, појавила се и Социјалагумџкратија. Посебна врста политичког шибицарења, купања и пресвлачења ливадића, од наивних муслиманских до лоповских интернационалних.
Лагумџија је убио социјалдемократију у Босни и Херцеговини. А ако је пропала у БиХ, неће успјети ни у Америци. То је Четврти Томанов закон о повезаности БиХ и Америке.
Интернационалци СИ дали су му право да ексклузивно пакује социјалдемократију у БиХ и у ту сврху су искључили, из властитих редова, Савез независних социјалдемократа.
То је био дефитиван крај. Есенесде је изгубио елан за европску конекцију преко шуко утичнице социјалдемократије и окренуо се Републици Српској.
Модификована социјалдемократија, враћена изворном облику, заступању средњих слојева, нижих слојева и сиротиње, те радништва које је још остало, без претјераног протежирања тржишта и анархистичне приватизације, била је богомдана за ратовима разорена подручја. Нажалост, идеју су унаказили инострани пресинг мајстори који су захтијевали постепени укоп социјалдемокрартије. Неконтролисана приватизација ослабила је државу и нацију, једина два конотролна механизма против лопова.  Они су, пак, добили у руке све алатке којима се разара и држава и нација.
У социјалдемократију је опасно уводити лопове и богаташе, тајкунске и квалитетне.  
Света формула да богати дају паре, бирачи и чланови странке гласају а странка поставља апарат на власти, најлакше се, изгледа, деформише у социјалгтранздемократији. Богати хоће и да постављају апарат на власти. Тиме социјалдемократија остаје без сласти.
То је знак неповратног краја.
Као што је крај наступио у Енглеској, и Њемачкој, када је социјалдемократија прихватила да буде саучесник у интернационалним помамама неолибералних армадских финансијаша. Постала је оружје за масовно уништење.
На транзиционим подручјима, а доћи ће вријеме и за Европу, нова идеологија спаса биће Идеологија Социјалног Савеза.
Та је идеологија унапријед против капитал-терора и финанс-оргија. Она не искључује тржиште и капитал. Али свој социјални савез преноси у парламент и тако добија полуге законодавства. Истовремено, искључују се синдикати и друге фиктивне оргениталијације, зелени, људскоправни и слично. Сви они који су Копилад и Плаћеници иностраних Великих Кројача, обичан онаничан манипулативни инструментаријум. Парламент, ако га освоје странке Социјалног Савеза, постаје необорив и непоткупљив уставни актер у регулисању државе као социјалног брижника, заштитника и гаранта.
Србима су непоходне само двије ствари.
Сад ви очекујете да ја кажем Вучић и Дачић.
Само двије ствари. Идеологија против сиромаштва и идеологија за државу. Јер, Срби, првог увијек имају напретек а другог немају до данашњих дана.
Идеологија Социјалног Савеза обједињује и једно и друго.
 
 
2421.
КРИСТИЈАНО,
ПИЧКА СА
КРАМПОНИМА
 
Пошто је прошле недјеље исфолирао ударац лактом од оног италијанског играча, па је његов тим, наког тога, имао играча више, јучер се, у највећем шпанском дербију, одбио од рамена Барсиног играча, укочио се курац у расолу и пао ко фосна. Мислио је да је то довољно за пенал.
То је прави Кристијано Роналдо. Театралац. Фолер.
Истина, талентован је играч и способан за учење многих фудбалских вјештина али нарцисоидан преко свих фудбалских мјера.
Дабоме, одмах су услиједиле салве изјава како је судија оштетио Реал и донио Барси побједу.
То је један од колосијека специјалног рата Реала, и Мадрида, против Барселоне.
Непрестано се форсира судијска неправда у дуелима са Брасом.
Непрестано се пресира Меси. Оптужује га се за утају пореза, за насиље у свлачионици, за тјерање овог или оног играча.
Онда се предсједника Барсе оптужује за разне скандале.
Инсценира се сукоб Гвардиоле и Барселоне.
Па Виланове и Гвардиоле.
Све је у Барселони труло. Само је у Мадриду све позлаћено.
А ствар је потпуно обратна. Барселона је екипа са душом. Што је, за тако велике паре, интересе и богатство, скоро недостижно.
Пичка Роналдо је коначно нашао праву позорницу за свој канкан.