среда, 30. октобар 2013.

2428.
НЕКА ЦВЈЕТА
ХИЉАДУ КЕЦЕЉА
 

Циклични ревитализатори старих идеја досјетили су се како истовремено да нагузе и дјецу и родитеље.
Неко је покренуо идеју да се у основне школе, такозване Деветољетке, уведу Плаве Кецеље.
Плаве Кецеље су један од основних украса и знакова праксе Соцреализма. Плаве Титовке и Црвене мараме биле су украс и знак идеологије. Комунистичке, касније идеологије социјалистичког самоуправљања.
Плаве Кецеље су Уравниловка. Постројавање. Вагонирање. Уштројавање. То је убијање дјеце у појам. Од малих ногу. То је понижавајући осјећај затвора. То ни у комунизму није имало никаквог смисла а поготову га нема данас у времену свеопште Слободе. Да не кажем произвоље и анархије.
Хатезеовски лоби је прорадио.
Пошто је нестало радничке класе, највећег потрошача Хатезе опреме, плавих мантила, кренули су у плаву дјечију причу.
Припремили су нову пљачку дјеце и родитеља. Као што је и настава у природи, екскурзије у старим аутобусима и завршне генерацијске екскурзије.
Јер, кецеље ће изаћи на педесет Каемова, СТЈ. Па, ко има двоје, троје, дјеце у основној школи, у средњој неће имати ни једно. Пошто га огуле за кецеље.
А просерице о томе како кецеље сакривају социјалне разлике, једнаке су причицама како мамама роде доносе тате, и то само једну ноћ годишње.
Једино да пропишемо да профитери своју дјецу, обучену у плаве кецеље, довозе пред школу у плавим икспетицама.