2433.
АМЕРИЧКО
САРАЈЕВСКА
МРЖЊА
ПРЕМА СРПСКОЈ
 

Извјесни амрички историчар и познавалац суда у Хагу, Роберт Донија, коме се по презимену види да је извјесни досељеник, и кога у Сарају одмах титулују са Угледни, одржао је предавање студентима тамошњег факултета политичких наука под темом Концепција и стварање Републике Српске.

Не знам зашто свако ко је из Америке аутоматски мисли да се разумије боље од Маре. А у Сарају то још и величају.

У складу том Марином Експертизом Угледни Амерички Историчар, Донија, изваљивао је Мамењаче под етикетом научних историографских теза, о Караџићу, Милошевићу, Ћосићу, о четири фазе стварања Српске, о генетској првој уградњи политике и намјере отцјепљења. И сличне пропрдице. Све то не вриједи ни цитирати јер се ради о гомили отпадних стереотипа које је западна и ћаршијска јавност деценијама користила као јутарњу конзумацију мржње према Србима.

Мене је заинтересовала тврдња Угледног Америчког Историчара, ЈММ, о томе да је грешка што је у Дејтонски споразум уграђен и устав. Све би, каже, много лакше било. Као на Косову, примјеровао је.

Угледни Амерички Дркаџија, Мудопребирџија од историчара, има озонских рупа у свом образовању о држави, уставу и међународном праву.

За Републику Српску би било боље да се у Споразум није уврштавао устав. То би онда само био боравак Републике Српске на мировној конференцији. И послије тога свако себи.

Устав су Америчани, и остали, уградили у Општи Оквирни Споразум да би спасили БиХ. Да би је некако убацили у Споразум. Јер она није ни дошла у Дејтон. Она није била ништа. То што је имала Алију, Авлију и Армију, не значи да је била држава. Није имала ништа, територију, власт, поданике, ни устав. Зато јој је у Дејтону морао бити написан устав. С чим би се вратила да није написан.

Република Српска, пак, дошла је у Дејтон комплетна. Са свим особинама и иметком државе. И са својим Уставом. Сви други су дошли државно и уставно гологузи. То и сада метастазира кроз стање у Федерацији. О томе је УАИ требао мало да га им испредаје.

Та чињеница, о доласку Државе Српске у Дејтон, без обзира што ју је заступао Милошевић, коме је Српска својом државном одлуком дала то право, што није први пут у историји да друга учесница међународно заступа неку државу, одредила је судбину БиХ и садржај Дејтонског споразума. Пошто Државу Српску није било могуће поништити, морала је наћи своје мјесто у Уставу.

Косово ту није никакав примјер ни паралел. Косово је насиље над међународним правом и над Србијом. Америчко насиље.

Не знам шта су сарајски студенти разумјели од свега, осим нове дозе мржње према Србима и Српској.

Јер. У ономе што су медији пренијели са предавања, постојале су тек двије, три, чињенице.

То би приличило вашарској манифестацији. Али не приличи академској.

Коликогод Сарајево не подносило чињеницу о постојању Републике Српске, након двије деценије, требало би озбиљно да се односи према тој чињеници.

А не да непрестано истражује како је се ријешити. И да то стално показује.