четвртак, 23. август 2018.


БАУК СИГУРНОГ ГЛАСА
КРУЖИ СРПСКОМ

Сигурни Глас је у власништву Есенесдеа.
Несигутни Гласови лебде над Савезом За Побједе.
Сигурни Глас је у СНСД дошао из Србије.
То је технологија Вучићевог СНС-а. Која није ни Странка ни Партија. То је Вучићева Братија. И њој, савршено одговара Концепт Сигуран Глас.
Ну.
То није Вучићев нити проналазaк новопресвучених Радикала.
Есдеес је, пред рат, овдје, преко Добрих Домаћина и других противника Тите и Партије, практиковао Сигуран Глас. На разне начине.
Сигуран Глас је насилна метода.
Активисти, намјештеници, директори, службеници фондова и елетродистрибуција, уопште, учесници Јавне Куће, обавезују се да пријаве сигурне гласове за Странку.
Слабости тог система су
◘ Једнократност
◘ Импровизација
◘ Непоузданост
◘ Немогућност контроле.
У Србији је тај систем ефикасан јер је Вучић изградио паралелни систем моћи у коме је дозвољено много онога што у Српској није ни могуће.
Задужи се Тројка за триста гласова из солитера у Браће Јерковић. И нема збора.
У Републици Српској, пак, такав систем колико је ефикасан толико је и разоран за организацију СНСД.
Јер је феудализује, чини је зависном од ФМШ структуре.
А кад за двије године једног од тих Феудалаца, Мајкуна, Шефида, склониш, са њим нестане и његова мрежа за намицање Сигурних Гласова.
Много је боља разуђена хоризонтална организациона структура Један Мјесни Одбор – Једно Бирачко Мјесто.
То је свакодневна комуникација са свим члановима Странке.
Најсигурнији глас, или неколико, донијеће Члан који је са људима, међу бирачима.
Мјесни одбор броји од 15 до 20 чланова, стално активних, међу највише 500 оних који излазе на изборе, на том бирачком мјесту.
Они имају увид и у то ко вара жену, ко воли Нектар а ко Јелен, а не само ко за кога гласа.
У Српској постоји 2000 бирачких мјеста, занимљивих за СНСД.
То може да окупи војску и до 40.000 активиста.
Питање је да ли ће, нпр, ПДП добити толико Гласова.
Сви Есенесдеови ФМШ, и туђи, ме ногу да имају толико у својим мрежама.
А најважнија особина тог система 1МО – 1БМ, је у томе што Странку гради као Политичку Породицу.
И што може да функционише, скоро, сам од себе.

среда, 22. август 2018.


ЦИЈЕЛА ЊЕМАЧКА
ЈЕ РАДНИ ЛОГОР.
ТО ЈЕ СОФИСТИЦИРАНИ
НАЧИН ОКУПАЦИЈЕ
МАЛИХ ЗЕМАЉА.

Порталоиди, поједини, по Балканоиду, објавили су информацију о припреми новог закона о азилу и раду у Њемачкој. Неки тако детаљно, ко да се ради о неком овдашњем регулисању животног питања.
Избачен је и закључак да ће то помоћи овима који живе у трећим земљама, које нису чланице ЕУ. БиХ и Србија.
Хвали се приједлог једноставног њемачког закона у коме је битна диплома и струка која одговара њиховом тржишту рада. А знање Њемачког није потребно.
Иако никад нико Њемачку неће оптужити за мијешање у Изборе у БиХ, оваква информција, без обзира ма мале почетне тираже и кликове, јер је овдашњи Медијски Систем саздан на оном Реко ми он/она, дјеловаће на Јавност као најбоља софистицирана и плаћена Пропаганда.
Ну.
И без ових објава, јасно је, већ годинама, да Њемачка и Аустрија практикују невјероватан либерализам у прихватању овдашње радне снаге и цијелих породица.
У Њемачкој је због тога, а заслугом Миграната, процвјетао читав један паралелни систем рада и живота Нацрно.
Што је за земљу ДИН Старда било незамисливо.
Одавно, такође, тврдим да је то Државна Политика Њемачке и ЕУ.
Први циљ те политике је пражњење Територија.
Други циљ је економска бесперспективност ових Државуљака на Балкану.
Трећи циљ је уништење НДД Сфере. Нације Државе Друштва.
Четврти циљ је запосједање, окупација тих Територија.
Пети циљ је директна пропаст Територије. Јер. Форсирањем кредита за инфратсруктуру, нпр, Територија се задужује а нема ко да ради да би то вратио. Тако се добија Запосједнута Пустиња са добрим Путевима. И трајно се сузбија Руско Изборно Мијешање.
Шта добија Њемачка.
Прво. Цијела Њемачка постаје Арбајт Гето Лагер. Што је давнашња њемачка опсесија.
Друго. Страна радна снага јевтинија је од Њемачке. А троши у Њемачкој.
Треће. Нијемци добијају плављу крв јер не морају, а и неће, да раде те индустријске, тешке, прљаве и понижавајуће грађевинске послове. Сви Нијемци постају Власници јевтине радне снаге. Која се никада неће интегрисати у Њемачку Нацију. Треба само видјети број бракова њемачких, аустријских, талијанских жена са другим вјерницима, бојама коже и нацијама.
Четврто. Добијају тржите на длану. Оно живља што у Државуљцима остаје мора да купује робу из ЕУ. Нема ко да им произведе властиту.
Државе и Државници, мада је, данас, нејасно чега је од тог двога мање, морају да схвате да је то најмонструознији фашистички и нацистички колонијализам 21Вијека. Да је то нова врста Индијанских Резервата. Да је то много више од Геноцида. Јер је Истребљење.
И да се окрену властитим Држава и Нацијама. Као и сваки Припадник.
То се не односи само на БиХ и Србију. У истој кожи је и Хрватска а чланица ЕУНАТО. И друге Земље које не пратим тако детаљно.
Коликогод то било економски, индустријски и неповољним окружењем, неизгледно и надљудски.
У питању је Опстанак.

уторак, 21. август 2018.


НИШТА НЕ МОЖЕ
УГРОЗИТИ БУДУЋНОСТ
БОРЕНОВИЋА

Бранислав Бореновић је један од предсједника двију опозиционих странака које су дванаест година улудо проћердале и нису успјеле да побиједе на Изборима у Српској. Ни уз подршку Сарајева и Америчке Амбасаде.
Можда им, свима у том квартету, као оправдање може да послужи и нека објективна олакшавајућа околност.
Али. Чињеница да су након свих тих мандата, на челним мјестима тих странака, ПДП-а и СДС-а, Бранислав Бореновић и Вукота Говедарица, не даје ни једну зраку наде ни у наредних дванаест година.
И чињеница, да обадвојица, нису за та три мандата испекли ни основе Политичког Мајсторлука, говори о Опозиционим Рудиштима Јаловине а не потенцијалних Лидера, Националних Вођа или Државника Српске.
На националној вјетрометини, каква је овдашња, немогуће је бити у Политици, бити на челу неке Странке и бити све изнад тога, а не знати технологију функционисања НДД Сфере.
Не могу сви, дабоме, да заврше студије Политичких Наука.
Али. Данас сви могу да се образују.
За три мандата, може се завршити пет факултета.
Може се, темељно, прочитати пет стотина књига.
Бореновић је изашао са тезом да Ништа не може да угрози будуност Републике Српске, осим неких политичких тензија.
А, онда, у интервјуу за Н1, чини ми се, то поткријепио ставом да од случаја Давид зависи будућност Републике Српске.
Оставићу по страни то што унапријед тврди да је момак убијен, чиме ниподаштава двије важне институције Републике Српске о чијој будућности говори.
Тај интелекуални, мисаони, ковитлац, настао у тежњи да сваку борбу за Републику Српску прогласи непотребном, што је стара теза те Четверочлане Банде, СДС, ПДП, Амамб, Сарај, а да се јевтино, дневно, нељудски, олешинари о једној смрти и једној несрећи, једнак је лепези лапсусаријума Вукоте Говедарице.
Потпуно безвриједан, политички, национално и српски.


понедељак, 20. август 2018.

РАСТЕ КОЛИЧИНА
ОПОЗИЦИОНОГ СРБОВАЊА,
МАДА СЕ ВИДИ
ДА НИСУ ВЈЕЖБАЛИ,
ИДУ НА СВЈЕЖИНУ

Како сви смију да серу идући иза Додика.
Једини ја серем испред њега.
За што и најебах, више пута.
Гледам, сад, пред Изборе, два лажна процеса Србовања.
Један Сарајски. Гдје Бошњаци покушавају да практикују Нацицонализам али им не иде од руке.
Досад је то за њих обављао Високи Представник, Америчка Амбасада, ПИК мање Русија, Хаг...
А они глумили еуропејство, интелектуализам и мултикултурлук.
Сад је нестало тих ресурса. Па морају сами. А невјешти.
Како показати Национализам без Нације.
Други Иванићев.
Младен је скочио у одбрану Републике Српске од специјалних бригада полиције Федералног Мектића.
Изјавио је да, по Дејтону, само Полиција Српске покрива Републику Српску.
То Покрива је стручан израз и има функцију да ставу да убједљивост експерта.
Онда је изјавио да се мора знати истина о Страдањима Срба и да се начини Извјештај.
Вукота се још не оглашава.
Очекујем да изјави. Ни Кила Федералног Брашна неће ући на Територију Републике Српске.
Све то, од Иванића провидно је и празно.
Не стоји му, закашњело је.
Небитно.
Осим да Јавност успореди карактере, муда и квалитет Српства.
Што бирачима неће требати, јер Иванић и Вукота, на Великм Изборима, појављују се сад и више никад.


недеља, 19. август 2018.


ОПЕТ ВАМ НЕКО
У ДУПЕ НАБИО
ПРЕДИЗБОРНУ ШИПКУ
А УСИЈАНИ ДИО
ОСТАВИО НАПОЉУ,
ДА НЕ МОЖЕ
ДА СЕ ИЗВАДИ

Избори су таква површина Површности и Кича, Позоришта и Прча, да није чудо што их Срби схватају неозбиљно. Као још једну прилику за зајебанцију. И давање лажне наде Будалама.
Добро, Срби. Они, традиционално, не воле Државу. За њих је свака Држава, Турска.
У Србији је то данас показ.
Само чекам кад ће Ацики Ангели, да почну да скандирају Србине Турчине.
Срби Српске, пак, мало су друкчији.
Они знају да су читаву историју најебали без своје Државе. И да их је туђа Држава користила за себе. Ако није имала бољу прилику за клање, јаме и прогон.
Али. Шта је са овима који воле Државу које нема. И воле да је њихова. Воле да је имају а не умију и не знају шта ће им. И ништа друго немају, што је потреба прије Државе. Смуцају се по историји, ко без гаћа.
Како они иду грлом у Изборе.
Откако су се Стари Грци зајебали са оним Тргом, Избори су најозбиљнија ствар неозбиљне и лажне Демократије.
Избори су нека врста прелаза из Нације у Државу. Или њихов конект, интерфејс, редуцир.
Нација, Народ, гласа на Изборима о својим политичким путевима. А онда их предаје Држави и Изабраним Дрипцима. Од којих ће само понеки од њих, у великом времену од хиљаду година, постати и Државник.
Остали неће остати ни Дрипци.
У БиХ, закључујем, муслимани и Хрвати не желе Државу.
За Хрвате у реду, они ово никад нису сматрали својом Државом. То што причају о Еуропским Интеграцијама, то је ко поп композиција Зринка Тутића.
Али, муслимани, Бошњаци. Њима су пуна уста Државе.
Па опет, у Кампањи, о томе не зборе ништа.
Не кажу како да је направе са Српском и Хрватима, или како да је направе без Срба и Хрвата.
Они се ухватили Извјештаја о Сребреници. Којег је Скупштина и Влада Српске, упутила тамо гдје му је и мјесто. Ну и Архив.
И који није њихова заслуга. Већ Србенде Чавића.
СНСД им је још једном успјешно завукао. Као са Референдумом, 2006е.
Несрећа муслиманске политичке артикулације, и оне под фесом и оне без феса, у томе је што се они баве овим Ивјештајем, и Сребреницом, и против Додика, Путина... мислећи да се тако гради Држава.
Не схватају да се тако гради само Држава Српска.
Алијебига.
То је та расистичка разлика међу Народима.


Избори су таква површина Површности и Кича, Позоришта и Прча, да није чудо што их Срби схватају неозбиљно. Као још једну прилику за зајебанцију. И давање лажне наде Будалама.
Добро, Срби. Они, традиционално, не воле Државу. За њих је свака Држава, Турска.
У Србији је то данас показ.
Само чекам кад ће Ацики Ангели, да почну да скандирају Србине Турчине.
Срби Српске, пак, мало су друкчији.
Они знају да су читаву историју најебали без своје Државе. И да их је туђа Држава користила за себе. Ако није имала бољу прилику за клање, јаме и прогон.
Али. Шта је са овима који воле Државу које нема. И воле да је њихова. Воле да је имају а не умију и не знају шта ће им. И ништа друго немају, што је потреба прије Државе. Смуцају се по историји, ко без гаћа.
Како они иду грлом у Изборе.
Откако су се Стари Грци зајебали са оним Тргом, Избори су најозбиљнија ствар неозбиљне и лажне Демократије.
Избори су нека врста прелаза из Нације у Државу. Или њихов конект, интерфејс, редуцир.
Нација, Народ, гласа на Изборима о својим политичким путевима. А онда их предаје Држави и Изабраним Дрипцима. Од којих ће само понеки од њих, у великом времену од хиљаду година, постати и Државник.
Остали неће остати ни Дрипци.
У БиХ, закључујем, муслимани и Хрвати не желе Државу.
За Хрвате у реду, они ово никад нису сматрали својом Државом. То што причају о Еуропским Интеграцијама, то је ко поп композиција Зринка Тутића.
Али, муслимани, Бошњаци. Њима су пуна уста Државе.
Па опет, у Кампањи, о томе не зборе ништа.
Не кажу како да је направе са Српском и Хрватима, или како да је направе без Срба и Хрвата.
Они се ухватили Извјештаја о Сребреници. Којег је Скупштина и Влада Српске, упутила тамо гдје му је и мјесто. Ну и Архив.
И који није њихова заслуга. Већ Србенде Чавића.
СНСД им је још једном успјешно завукао. Као са Референдумом, 2006е.
Несрећа муслиманске политичке артикулације, и оне под фесом и оне без феса, у томе је што се они баве овим Ивјештајем, и Сребреницом, и против Додика, Путина... мислећи да се тако гради Држава.
Не схватају да се тако гради само Држава Српска.
Алијебига.
То је та расистичка разлика међу Народима.