субота, 12. септембар 2015.

МАЂАРСКА
САМА У БОРБИ
ПРОТИВ
ИЗБЈЕГЛИЦА

Откад се прича о подизању мађарске ограде према Србији.
Што значи да је Мађарска, иначе нешто непозната по обавјештајним и другим софистицираним дјелатноћама, одавно знала за Талас избјеглица са Блистока и да је он добро планиран и пројектован.
То подизање ограде према Србији, симболично је васкрснуће Берлинског Зида. Мало су се само промијенили глумци, статисти и расвјета. И покоја страна свијета.
То је, такође, симболичан крах политике свијета без државних граница.
Ако држава не постави Границу, поставиће је Велики Тоталитарни Брат.
Али то, онда, више није граница, то је Тор.
Сада је Орбан најавио и ново законодавство на основу којег ће се хапсити избјеглице. И, вјероватно, депортовати у неку земљу поријекла или у њено сусједство.
Овако организована најезда Избјеглица преко Балкана и у Европу, није хуманитарни проблем.
То је пројект који је смишљен како би се даље разарао туземни правни и политички систем, како би се даље урушило Међународно Право, оно што је од њега остало, и како би се даље девастирао суверенитет Држава Нација.
Тај пројект не води нужно Америка, САД.
Вјероватније је да З&ФТ, Збигњев и Финансијерски Територијалисти користе САД да би остварили своје циљеве који ће процвјетати за двадесет, тридесет година. Сада нису баш у видљивој сфери спектра.
Стога Мађарска реагује тако.
Мађарска, кроз историју, има мало већи осјећај за НДД Сферу од околних и класичнх европских земаља.
Стога ни појава Орбана и његово отпор тоталитарном еуропејству, није случајан.
З&ФТ је успио да сруши међународне релације у сваком погледу. Уједињене нације. Хуманитарне акције. Суверенитет који је темељ Међународних Односа.
Мађарска, Србија, Македонија и Грчка, па и цијела ЕУ, само су Депоније отпада тих њихових активнсти.
Иза њих остају Људи Отпад који нису ни за рециклажу. Они, З&ФТ, Запад и Америка, уништавају људе до мјере неповратка и неопоравка.
Логично би било, чак и кад се организју дивљи ратови, као што их организује З&ФТ и З&А, да се у сусједним земљама организује прихват изјеглица. Да се средства издвоје за то. Да се покрене међународна акција за помоћ у храни, ћебадима и то.
Умјесто тога, организује се најнехуманије растјеривање људи.
Њих се користи као деструктивну силу у ЕУ и околном придржављу.
Није чудо што Њемачка, која је примила милионе разних недојчландских људи у протеклих четрдесет, педесет, година, не показује исти ентузијазам као прије.
Стога су Орбан и Мађарска у праву када иду на  хапшење. Несретним људима се мора послати сигнал да не крећу у авантуру уништавања свог и живота будућих генерација.

Јер, и кад стигну тамо гдје их шаљу, тамо их не чека нико и ништа.

петак, 11. септембар 2015.

ИЗ БРИСЕЛА
КАД ТИ СТИГНУ
ВИЈЕСТИ,
НА КОРАК СИ
ДО НЕСВИЈЕСТИ

Република Српска је у великој опасности у Реформи Правосуђа и Структуралном Дијалогу који је интензивиран након одлука о Референдуму.
Референдум са питањем о прихватању и неприхватању наметнутих одлука Високог Представника у БиХ треба провести, без обзира на токове бриселског састанка јетрва.
Треба водити рачуна да из Брисела, откако је почела Балканска Трагедија Распада, а нарчито откако је почео Сукоб Америке са Русијом, до посљедњег Европљанина, увијек стижу лажи.
Ради се само о томе са колико ће се одушевљења и наивности, оне овдје прихватити и ширити.
Вијест да ће се у Реформи Правосуђа у БиХ, након одлуке Републике Српске о Референдуму, прихватити Нацрт Републике Српске, чиста је лаж.
Суд и Тужилаштво БиХ је питање живота и смрти Сарајева и Државе.тзв.БиХ.
На основу те варке могуће је само даље учвршћивање Државног Суда и Државног Тужилаштва и Државног ВСТС. Формирањем неких унутрашњих сегмената и привидном реорганизацијом, број Државних Институција се повећава а могућност њиховог укидања се смањује.
Уосталом, чим Независне Новине опширно пишу о томе, подвала за Српску је већ пројектована.
Потребно је само одиграти представу.
Суд и Тужилаштво БиХ су недејтонске наметнуте институције које Република Српска никад није прихватила на начин прописан у Дејтонском Споразуму.
И то је кључна чињеница у свему.
БиХ нема надлежности над том сфером.
И чак кад би Српска прихватила све то, као Страна, веома је тешко уклопити те институције у политички систем уопште.
Он није пројектован за такву заједничку надлежност.
Он није пројектован за Јединствену Државу.
Бриселу и Сарајеву битно је само да се Референдум одложи.
То је нови потоп Додика и нова побједа Државе.
А у бесконачним расправама Сарајево ће изаћи на корист пошто је све од међунардне заједнице на страни Сарајевских Унитариста.

Стога Референдум треба одржати, са великом излазношћу, па макар се ништа не промијенило. То остаје капитална чињеница за будућност Срба Овдје и Републике Српске.

четвртак, 10. септембар 2015.


РАСПУКЛИНА
ГРАФИЧКЕ БОЈЕ НА КАРТОНУ, 50 Х 70 цм


 ПАДА ЈЕСЕН




ТРОПОЛОЖАЈНИЦА
РАДИ СЕ
НАВАЛИЛИ
НЕСХВАЋЕНИ
ГЕНИЈАЛЦИ
КО ПРАСАД У ЖИР

Кирба Син Изетбеговић је изјавио да Жељко Комшић, Тетка Дефа, жели да буде Несхваћени Геније босанскохерцеговачке политике.
Добро, бх политика, како је рекао Кирба Син, не постоји. Ништа не постоји босанскохерцеговачко. А и Синба Кир нити је схваћен нити је геније. Осим што је то обоје постао зато што је Алијин Син.
Али је у сучају Комшића поптуно у праву.
Жељко Комшић се уживио у политику на основу плитке чињенице да га је Велики Маг Чаршије и Цијеле Социјалдемократије, Златко Лагумџија гурнуо у Предсједништво БиХ као Лажног Хрвата, Лажног Грађанна, Лажног Социјалдемократу, Лажног Бошњака. Кад је то схватио, отишао је, кобива по бурек, и формирао Демократску Фронту. Класичну манипулативну политичку странку.
И након тога је добио нападе уживљавања. Постао Жека Уфур.
Овај пут нису могли да избјегну Човића и Хадезе али су се ослонили на Свјетло, Путоказ и Еуропејство Бакира, послије смрти Тихића, на Пробосанство Два Младена Србина и на Тетку Дефу.
Углавном, за разлику од Савеза За Фотеље&Гузице, остало је нејасно шта жели Жељко Комшић и његова аморфна булумента.
И ту је Бакир Изетбеговић у праву.
Наставак дијагнозе би, отприлике, могао овако.
...Несхваћени Геније бх политке, јер је неспособан, некомпетентан, нема праву политичку бирачку подршку, нема разумљив и реалан политички програм и нема ништа од концепта и визије. Да о Мисији, коју има Босић.нпр, не говорим.
Нажалост.
Бакир је у праву И Шире.
Данас је стигла изјава неког Звиздића. Нама требају добросусједски односи а не рјешења из Београда и Загреба. Човјек је, прогуглао сам, предсједавајући једног помоћног трочланог Органа, који је у међувремену метастазирао и неконтролисано се, као и сваки рак, намножио.
Каква је валидност дотичног Звиздића да говори о Бг и Згб гледе положаја БиХ између Србије и Хрватске.
Никаква. Осим подсвјесна жеља да буде Несхваћени Геније. И да користи туту јер је ту, у углу.
Здравко Крсмановић шиљи изјаву да је Додик покренуо Референдум због страха од затвора.
Мучно ми да објашњавам ко је, у тој бх политици, дотични Крсмановић.
Али његова изјава је достојна кафанских просерица након треће млаке пиве и седме шљиве брље. Дочим се она налијепила на насловне стране.
Још један Празни Несхваћени Геније.
Бранислав Бореновић је лансирао опозициону активност о бојкоту премијерке Цвијановић.
И то је генијалност као што је Тома Николић, ономад, гладан спавао у Скупштини Србије.
Жељка се, сазнао сам из кругова блиских самом врху Владе, почешала по гујици.
Бранислав Бореновић је, исто, Несхваћени Геније бх политке. Несхваћенији, са дужим стажом, од Жеке Дефе.
Ну. Ако наставим, овај текст ће постати незавршљив, као ријалити.
Политика стварања вјештачке босне и херцеговине, вјештачке државе, политика вјештачког заједништва, вјештачког еуропејства, нужно производи Несхваћене Генијалце Политике.
Они не служе само да серу у туту и по дворишту.
Служе и за маскирање стварних, невидљивих интереса, реализатора, актера и кројева.

Кад би Нехваћени Генијалци мање срали, можда би нешто и засмрдило.

среда, 09. септембар 2015.


РАНА У ОКУ,
РАНА У ДУШИ
(ГРАФИЧКЕ БОЈЕ НА КАРТОНУ)
У ЛИДЕРСТВУ
СТРАНАЧКОМЕ,
ДВА ПУТИЋА

Приватну странку Младена Иванића не рачунам. Као ни инструментарку иностраних малих интереса, Драгана Чавића.
Двије велике политичке странке у Републици Српској, Есенесде и Едеес, имају различите путеве градње, одржавања и успостављања лидерства.
Док је Милорад Додик, својим политичким путем, након формирања Савеза Независних Социјал Демократа истовремено градио о добијајо све шири појас поред аутопута, у који се смјештала бројност странке и страначка организација, што је резултирало великим СНСД са 175 хиљада чланова, дотле је Есдеес имао велике турбуленције послије Радована Караџића, који је, иначе био талентован за градњу странке као Маразакривкурац, и у том природном процесу пао и слегао се на садашњи ниво који стоји годинама на истом подиоку.
Та технологија лидерских турбуленција у Есдеесу довела је до тога да је њима, Калинићу, Чавићу, Босићу, примаран задатак одржавање на мјесту Предсједника Странке а не изградња странке, њено ширење, јачање и демократизовање.
О томе говори чињеница да је Босић наслиједио САО Мићу у Бијељини и САО Обрена у Добоју, као и ХАО Градски Одбор Бањалука, и ништа није урадио да се то промијени како би ојачало и компактирало Странку.
Додик је, пак, отварањем свих врата и прозора либерализовао и релативизовао Организацију Странке. Феудални менаџери, постојећи притајени, унутар странке одњеговани или једноставно упуштени унутра, намножили су се и почели да преузимају Организацију. Додик више није могао да се избори против њих. Јер их је много. То је био један од противника који је и мени, као Извршном Секретару, одсјекао главу.
Додик је онда одлучио да Статут прилагоди тако да организациону и структуралну моћ екстрахује у свој Извршни Комитет и тако феудалце остави у њиховим атарима.
Да је хтио јачати организацију ишло би се као Организацоном Секретару, од Извршног а не ка Генералном Секретару који је на тај начин, и именом, окренут Додику а не Организацији.
Додиково лидерство није окрњено, нити је било окрњено. Он се само додатно оградио зашиљеним деблима и дубоким водама и ослободио свих поглавица званог Руководство Странке. Остао је сам у вигваму.
Лидерство Младена Босића било је упитно оног тренутка кад је Шаћир Филандра рекао Пробосанац.
Бирачи веома добро разликују толико далеке политичке чињенице као што је Бити Против Додик у Српској и Бити Против Додика у Сарајеву. Као што разликују Бити Против Додика и Бити За Бакира.
Младен Босић као полуспособни политичар уопште а који се у Странку разумије као и Караџић, никако, не може да се поузда у свој опстанак. Његов процес чишћења једног по једног, али само оних које смије да дирне, довешће до његовог краха, једнаким ефектом као и колаборација са Сарајевом.
То ће се одразити на моћ Есдееса. Умањиће је. Умањиће Странку. Дио тог умањења Босић је већ извео и произвео.
Додикова фортификацијска одбрана од Руководства Странке и Феудалних Менаџера такође ће ослабити Организацију. Јер је, с једне стране, остављена од Лидера а с друге стране остављена на канџама тих Феудалних Менаџера, који ће, уз Извршне Секретаре за Изборне Јединице, моћи да их живе набијају на колац а да то Додик неће ни знати нити ће га занимати.
Додик је дошао до фазе кад мисли да његови гласови чине да му Организација не треба.
Стога сам имао пројект одвајања Организације и Лидера. Јер је дошло вријеме за то.
Ну.

Оно што је сада битно јесте чињеница да Босић иде пребрзо да би опстао на мјесту Лидера Есдееса. Или процеси унутар странке иду пребрзо па ме заваравају.

уторак, 08. септембар 2015.

ТЕРОР
БОСАНСКИМ
ЈЕЗИКОМ

Било је то, у Једној Земљи Терора, под брдовитом Боснурином, живјет се није могло, од најезде Државе, Сараја и Језика а из земље и неба избијале су немани Наметнутог Геноцида, Уставних Промјена и Болних Реформи.
Било је то, у Једној Земљи Терора.
Најновија сторија о пријетњи смрћу министру у Влади Републике Српске, са машницом о урезивању Босанског Језика на чело, може да се подведе под интернетске болести младих нација, под помирљиву, нетензијашку, вучићевску епохалну просраницу Свуда Има Будала.
Као што се и Сребреничко Каменовање одмах покушало подвести под ексцес и представити истуреним одјељењем Невесињске Оплимпијаде.
А ради се о најфундаменталнијем антисрпском насиљу и изливу перманенетне антисрпске свијести и несвијести.
Све то што се догађа у тој тешкој, претешкој Антисрпској Пирамиди на чјем челу је Унитаризам и његова омиљена тема Уставне Промјене или Промјене Дејтона, Муслимански Терор је над Србима.
Кад кажем Муслимански Терор, мислим на Политичко Сарајево. Јер је оно утемељено на муслиманском погледу на БиХ и Србе. Али не на Муслиманском од прије рата већ на ратном и послијератном агресивном муслиманству.
Бошњачки Политички Терор или Босански Политички Терор, биле би непотпуне синтагме.
Најновија терористичка сторија јесте Босански Језик.
Којег се жели наметнути школским властима у Републици Српској.
Тако би се вишеструко прекршио Уставни Систем.
Срби су прихватили, јер су били Пичке, да се у Уставу говори о Језику Српског Народа.
То им је, одмах, требао бити знак да ће бити непожељни у БиХ.
Зашто се у Уставу није могло уписати да Срби говоре Српским Језиком.
Зато што је већ постојао план о елиминацији Срба, Српске и Српског Језика из БиХ. Па би оне, мањине, које остану, као у Хрватској, говориле Језиком Српског Народа. А писале Курћирлицом.
Поред те синтагме, у Уставу стоји синтагма Језик Бошњачког Народа.
Да не будем Фашист, баш уторком, па да не поставим питање Шта је Бошњачки Народ, поставићу блаже питање Како Бошњачки Народ говори Босанским Језиком.
Јасно је да је Босански Језик, Језик Унитаризма. Језик покоравања Републике Српске. Језик Терора.
Тај политички БУТ, Босански Унитарни Терор, дугорочно је пројектован.
Једина брана му је свакодневна политичка борба за подјеле, на основама Дејтонског споразума.

Подијелити Све Што Се Може Подијелити.

понедељак, 07. септембар 2015.

ЈА САМ ОГИ Т.,
ЈА САМ ОГИ Т.,
ЈА САМ ОГИ Т.
ГРАДСКИ ОДБОР
СДС БАЊАЛУКА.

Ако нека странка у Републици Српској, нема стратегију, не зна шта је чека и не разумије унутарстраначке трендове, нека гледа процесе у Српској Демократској Странци.
Прво се код ње догађају Страначка Засрањивања.
То је условљно чињеницом да се Есдеес никада није успио трансформисати из покрета и народне љубави у Политичку Организацију.
У Есдеесу су, од почетка, Феудални Менаџери, Тајкуни Мајкуни и Рашиди.
Код других странака они се, као у Есенесдеу, појаве у каснијим фазама. Кад Странка начини грешку.
Градски Одбор Бањалука, у Српској Демократској Странци, њена је концентрисана историја. Ту је записан сав Деенка који посједује. Ту свака видовитија Циганка може да прочита судбину. Имаш, синко, два пута.
Од самих почетака Есдеесова испостава у Бањалуци није успоставила страначку технологију. Имали су проблема са лоповима на челу, нису могли сачувати интелектуалце које су тешко привољели да воде одбор, рано су потпали под Рашине Шапе. Потом су доспјели у опозицију. Када су добили вријеме да поправе ствари. Али то нису могли да ураде јер тај процес мора да захвати цијелу странку.
Долазак Огњена Тадића, из друге странке, био је катастрофалан потез.
Есдеес у Бањалуци постао је потрошач страначких кадрова, као Реал скупих фудбалера.
Резултат је, сада, да послије Огњена Тадића треба да дође на чело Градског одбора неко ко је непознат широј јавности.
То Велика Политичка Странка у Највећем граду Српске, не може себи дозволити.
Ипак, у односу на све, најразорнији фактор за Градски Одбор СДС Бањалука, била је катастрофална стратегија у избору и промовисању противкандидата Есенесдеу.
Ти кораци су непрестано гурали Есдеес у све дубљи и дубљи други план.
Они су све више постајали резервна клупа за друге играче и манипулације. Сјетимо се Буце Крагуља.
Да би, коначно, цијели Есдеес постао резервна клупа Младену Иванићу на нивоу БиХ. И слуга Бакиру Изтебеговићу.
То много више разара Есдеес него што јавност то види.
Сада се Чавић промовише за заједничког кандидата за Градоначелника Бањалуке.
Процес се, дакле, наставља.
Као и незадовољство Босићевом Бакировштином.

Сретно.

недеља, 06. септембар 2015.


СТОЛИЦА АРТ



 МОЈА ЦРНОБИЈЕЛА
ПРИНЦЕЗА УСПАВАНА

 ЛИЈЕПО НЕБО
НАД МОЈИМ ДРВЕТОМ







ПАРОВИ
ДОДИК
БОМБАМА БОМБИЦАМА
ПО САВЕЗУ
ЗА ПРОМЈЕНИЦЕ

Боље је бити најцрња, најбесперспективнија, значи вјечна, Опозиција, него бити Савез За Промјене. Бити у статусу Савеза За Промјене.
У Сарају служиш као потпећени приглавак. У Српској служиш за политичку зајебанцију.
Темељна тачка ове приче јесте неспособност Есдееса да буде Политичка Странка. Па, сљедствено, и да буде Опозиција.
Странци Усранци су, ипак, око те стожине окупили аморфни конгломераторијум лезилебовића, празномуда и чешогуза и то прогласили Опозицијом. Рекли им да имају Мисију.
Док су им то говорили, једини је озбиљно слушао Босић Пробосић. Иванић је чешкао муданца са леву руку у паџе.
Пробосић је послије рекао Ја Имам Мисију.
Јебо Мисију, кад немаш Стевандића, Дуњића, Тадића.
Корист од пројекта Странаца Усранац, дабоме, извукао је Педепе.
То је политичка превара врхунских размјера. Иванић и његова два, три, ока у Партији, заузели су најважнија мјеста без најмање одговорности. Министар иностраних послова. СТЈ.
С обје рукице у паџе.
Пошто су пропале самодопадне флоскуле о Скупштинској Већини Савеза За Промјене, о Мићи Мићићу као мандатару, одавно тако нико није нагузио Мићу, као и корачнице Иде Игор, води Осам Посланика, остало је то што је остало.
Од Опозиције, Ништа.
Додик је преживио изборни страх, СНСД се показао као организација која је, и када пада, недостижна Мисионарима и Чешомудима. Многи су, они које СаЗаП зове Папцима, схватили да је боље са Влашћу него са Гологузима. Додик је оставио Владу Каквајетакваје. Влада се ућутала, да нешто не сјебе. Додик викнуо Референдум с десна.
Сви полијегали у балегу и друге брабоњке.
И то је био знак да је Опозиција пропала.
Сада им је бацио задимљену чарапу са нешто барута. Велеиздаја.
А Промјенаши се утркују ко ће већа будала да испадне. Црнадак. Босић. Иванић.
Иванић је, засад, у вођству.
Проблем, ипак, није за зајебанцију.
Додиков пројект Референдум О Кривосуђу БиХ још увијек нема одговарајућу и потребну озбиљност.
Промашај са Референдумом се не смије догодити. То може бити висибаба краја.
Бомба о Велеиздаји је потпуно нереалан пројект и служи, знајући Додика, за зајебанцију БИЦ и Међународне Унитароидне Заједнице.
Служи за показивање надмоћи на политичкој сцени.
Бирачи ће то, не треба сумњати, правилно прочитати.
Озбиљност проблема је у томе што ни Власт а ни Опозиција немају озбиљну тему и практичан чин.
То стање не штети Есдеесу, поготово не Педепеу. Штети Есенсдеу. Јер у таквој ситуацији опуштање, дезорганизација, деактивација, демотивација, Организације, напредује полако али незаустављиво.
Бацаш Политичке Бомбице кад имаш јаку и активну органзацију.
Кад немаш и кад прдуцнеш, облије те хладан зној од страха.