У
ЛИДЕРСТВУ
СТРАНАЧКОМЕ,
ДВА
ПУТИЋА
Приватну странку
Младена Иванића не рачунам. Као ни инструментарку иностраних малих интереса,
Драгана Чавића.
Двије
велике политичке странке у Републици Српској, Есенесде и Едеес, имају различите
путеве градње, одржавања и успостављања лидерства.
Док је
Милорад Додик, својим политичким путем, након формирања Савеза Независних Социјал
Демократа истовремено градио о добијајо све шири појас поред аутопута, у који
се смјештала бројност странке и страначка организација, што је резултирало
великим СНСД са 175 хиљада чланова, дотле је Есдеес имао велике турбуленције
послије Радована Караџића, који је, иначе био талентован за градњу странке као
Маразакривкурац, и у том природном процесу пао и слегао се на садашњи ниво који
стоји годинама на истом подиоку.
Та технологија
лидерских турбуленција у Есдеесу довела је до тога да је њима, Калинићу,
Чавићу, Босићу, примаран задатак одржавање на мјесту Предсједника Странке а не
изградња странке, њено ширење, јачање и демократизовање.
О томе
говори чињеница да је Босић наслиједио САО Мићу у Бијељини и САО Обрена у
Добоју, као и ХАО Градски Одбор Бањалука, и ништа није урадио да се то
промијени како би ојачало и компактирало Странку.
Додик је, пак,
отварањем свих врата и прозора либерализовао и релативизовао Организацију
Странке. Феудални менаџери, постојећи притајени, унутар странке одњеговани или
једноставно упуштени унутра, намножили су се и почели да преузимају
Организацију. Додик више није могао да се избори против њих. Јер их је много.
То је био један од противника који је и мени, као Извршном Секретару, одсјекао
главу.
Додик је
онда одлучио да Статут прилагоди тако да организациону и структуралну моћ екстрахује
у свој Извршни Комитет и тако феудалце остави у њиховим атарима.
Да је хтио
јачати организацију ишло би се као Организацоном Секретару, од Извршног а не ка
Генералном Секретару који је на тај начин, и именом, окренут Додику а не
Организацији.
Додиково
лидерство није окрњено, нити је било окрњено. Он се само додатно оградио
зашиљеним деблима и дубоким водама и ослободио свих поглавица званог
Руководство Странке. Остао је сам у вигваму.
Лидерство
Младена Босића било је упитно оног тренутка кад је Шаћир Филандра рекао
Пробосанац.
Бирачи веома
добро разликују толико далеке политичке чињенице као што је Бити Против Додик у
Српској и Бити Против Додика у Сарајеву. Као што разликују Бити Против Додика и
Бити За Бакира.
Младен
Босић као полуспособни политичар уопште а који се у Странку разумије као и
Караџић, никако, не може да се поузда у свој опстанак. Његов процес чишћења
једног по једног, али само оних које смије да дирне, довешће до његовог краха,
једнаким ефектом као и колаборација са Сарајевом.
То ће се одразити
на моћ Есдееса. Умањиће је. Умањиће Странку. Дио тог умањења Босић је већ извео
и произвео.
Додикова
фортификацијска одбрана од Руководства Странке и Феудалних Менаџера такође ће
ослабити Организацију. Јер је, с једне стране, остављена од Лидера а с друге
стране остављена на канџама тих Феудалних Менаџера, који ће, уз Извршне
Секретаре за Изборне Јединице, моћи да их живе набијају на колац а да то Додик
неће ни знати нити ће га занимати.
Додик је
дошао до фазе кад мисли да његови гласови чине да му Организација не треба.
Стога сам
имао пројект одвајања Организације и Лидера. Јер је дошло вријеме за то.
Ну.
Оно што је
сада битно јесте чињеница да Босић иде пребрзо да би опстао на мјесту Лидера
Есдееса. Или процеси унутар странке иду пребрзо па ме заваравају.
