субота, 12. март 2016.

ЦРНА МАРАМА ДЈЕВОЈАЧКА



ЦРНА ПОМОТАНА МАРАМА
ЗА СИНОВИМА


 ЉУБИЧАСТООКА ЉЕПОТИЦА
СА ВИШЕ ЛИЦА

 УОМЧЕНА СТАРА СТИЈЕНА

ВАНЗЕМАЉЦИ ЦРНИЛА
УЛОГ И УЛОГА
СЛОБОДАНА
МИЛОШЕВИЋА

Улог му је велики Сви Срби. А улога мала, трагична.
Слободан Милошевић је био човек кога је захватило време.
Он се нашао у вртлогу из којег није било излаза. Та гравитација била је прејака за њега али би била прејака и за сваког другог.
Он није управљао тим вртлогом и погрешно је анализирати улогу Слободана Милошевића са тог брега.
Оно што је, можда и једино, тачно о Слободану Милошевићу јесте да је након дуљег времена он био Вођа Србије. Чиме је Србија, барем накратко, показала да уме да роди Лидера. Да однегује Вођу.
Нажалост, време није било наклоњено ни Србији ни Вођи.
Та улога Вође једина је заслуга Слободана Милошевића.
А грешке су много веће и многобројније.
Пре свега, Милошевић није ништа учинио да се одупре главним смерницама З&ФТ-а у раскрајању Југославије на начин да Срби и Србија буду окривљени за то. Он је требао да процени однос снага у коме ЈНА није могла или није хтела да учини ништа за очување Југославије и да из тога прихвати произлазеће чињенице.
Те чињенице су јасно говориле да Хрватска иде ка независности и да се то не може спречии ратом за Србе у Хрватској.
Милошевић је упао у замку тог рата.
Србија и Милошевић као Вођа, морали су избећи тај рат. И учинити све да Срби остану у Хрватској, да се организују национално, културно и политички.
Оно у шта је добровољно упао Слободан Милошевић резултирало је нестанком Срба из Хрватске. Он је у каснијој фази томе допринео. Помагао је нестанку. Он је жртвовао Србе Хрватске. И цела мрежа његових сарадника, од Микелића па надаље.
Тај рат у Хрватској директно је произвео рат у БиХ. У коме је такође, у половини БиХ, нестало Срба.
Република Српска је настала на борби Народа и Војске Републике Српске. А не заслугом Слободана Милошевића нити Радована Караџића. Од њихове, већа је улога Генарала Ратка Младића, који Војску Републике Српске престројио у војну организацију. Уместо мешавине петокракаша, четника, пјанаца и пљачкаша.
Та војска је постигла свој главни циљ. А то је очување Српског Народа. Његов Опстанак.
Тамо где је имала грешке, оне су индуковане од лоше караџићевштине и од свакојаких служби, међу којима је била и Милошевићева, Србијанска. Којом он никада није овладао. Она је владала њиме.
Милошевић није заслужан за настанак Републике Српске ни за њен Опстанак. Катастрофално је преговарање било око Сарајева и у вези са дистриктом Брчко.
Чак је и послије рата имао политичке халуцинације па је, за време кратког председниковања радикала Поплашена, захтевао да Срби нападну војну базу Сфора у Рамићима код Бањалуке. Нудио је Србима Српске да иду на Косово.
Уводећи санкције Републици Српској, у току рата, он је од Срба заслужио стрељање.
Тај однос према Републици Српској стварао је конфузију у Републици Српској Крајини и она је и на тај начин била осуђена на нестанак.
Република Српска није опстала ни на заслугама Холбрука. Он и Милошевић су иста брука.
Република Српска је остала и опстала на Равнотежи Геостратешке Моћи. Која вековима иде овом линијом.
Срећа је да су Срби на време схватили опасност новог Јасеновца па су се организовали у покрет и у војску.
Да је било по Милошевићевом, Холбруковом и сличних, не би данас Бањалука била Главни Град.
Нити бих ја седео овде.
Милошевић није крив за губитак Косова. Али јесте томе допринео.
Историјска српска грешка Милошевића јесте у томе што је лошом технологијом Вођства Србије, ту институцију у дуљем времену предодредио у негативном смеру и оборио је стрму.
Сви који су дошли после њега били су бледа и лоша копија њега и свог претходника.
Погубност тог тренда данас се белодано очитује у вођству Александра Вучића.
Милошевићева лоша технологија Вођства подељена је у неколико сегмената.
·        Непотребна сервилност према странцима. Мада је он разумео о чему се ради. Та особина се код свих наследника увећавала и била све веће понижење.
·        Предаја Србије криминалцима. Који су је опљачкали. И данас је допљачкавају.
·        Погрешно схватање националне улоге. Србија, односно неко из Србије, никада није водила Све Србе. То једноставно није чињеница и није могуће. Срби нису такав Народ и Нација. Само демократски и економски јака Србија може нешто да значи Србима у Хрватској, да су остали, у Црној Гори и Републици Српској. Она не може да их води и да ратује за њих. Србија данас, следствено томе, мора да инсистира на Републици Српској као другој Српској Држави. Да заборави БиХ. И да чини добро за политичко и национално организовање Срба у Црној Гори.
Ну.
Веома се тешко одупрети времену. Па то није могао ни Слободан Милошевић. Нарочито у тренутку када Србија није имала никога узасе.
У случају распада Југославије, Срба и улоге Србије, много је паметније било препустити се времену. А не чинити грешку да се њиме управља.
Да су се Срби у Хрватској „препустили“ шаховници и путовници, Хрватска би данас посве друкчије изгледала. Као и БиХ. Мислим чак и да би Србија боље стајала на Косову.
То је Милошевић морао да схвати и могао је много да учини да то тако прође.
А не овако како је прошло. Са Србима и Србијом као носиоцима лажне етикете агресора, нападача, геноцидаша и фашизма.
Слободан Милошевић није крив Хагу. Он је крив Србима.
Можда није био за тамницу али за историјску и политичку осуду, свакако јесте.


петак, 11. март 2016.

ДА СУ У НЕДЈЕЉУ
ОПШТИ ИЗБОРИО,
САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ
БИ У ПАКЛУ ГОРИО

Само Глупи Странци Усранци и Ментално Заостали Есдеес, мисле да је борба против Криминала & Корупције Политички Програм.
Да јесте, примјењивали би га Кандидати у Америци. Гдје тога има за извоз. Па га, К&К, и извозе. Будалама као што смо ми.
Надам се да ће политикоиди из Есдееса једном схватити.
Лијечењем грипе не повећаваш обим бицепса и укупне мишићне масе.
Борба против К&К мора да буде институционална и процедурална. То не раде Странке, Лидери и Медији. Нити се то ради технолгијом Босић галами, Бакир наређује, Мектић хапси.
Есдеес и Младен Босић, кад на папирној кеси у сеоској задрузи која продаје мјешовиту робу, уз млаку пиву, лизнутом мастиљавком, подвучем црту, добитак и штета од њихове велике акције кодног имена Иде Миле Корупцијом а Додик Криминалом, стоји вако.
·        Република Српска – штетовала. И њене политичке снаге, укључујући и Педепаше, телале по свијету и Сарају да је то легло К&К. А Сарај поред тога што највише воли, за Србе, да чује ријеч Четник, највишедраже воли и да чује да су Криминалци.
·        Српска Демократска Странка – највише штетовала. Претворена у џелеп ловачких керова. Као кад Инглези иду у лов на лисице. Па велможе, Иванић, Бакир и Странци Усранци, јашу на коњима а Есдеесовце пусте да кевћу по њивама и живицама. Дијелом се и због тога осипа. Није само због Издаје у Сарајеву. Након периода стабилизоване стагнације, Есдеес иде стрму. Срећа њихова што су Бијељина и Добој у САО статусу.
·        Младен Босић – прошао Нако. Мало штетовао. Јер се нема од чега откинути. Нема спсообности за Лидера Велике Опозиционе Странке. Нема знања о Друштву. Нема талента за Политику. Нема Муда за кандидовање. И нема одговарајући сако. Али је, зато у овој акцији кодног имена, потврдио шта све нема и разувјерио и задњег сумњичавца.
·        Милорад Додик – Надобитку. Повратио највећи дио изгубљеног имиџа. Којег није изгубио због напада Босића и Сазаповаца. Већ због својих системских грешака. Укључио генераторе за нову изборну годину. Ну. Остаје му још много посла. Реорганизација Странке. Процедурализација. Одговорност свих на сваком мјесту и на цијелој територији. Дератизација, Дезинсекција, Дезинфекција. Један од метода је овај. Каже ујутро Паре. Ко полети, одмах га истјера из Сранке.
·        СНСД – није много штетовао али није ни на губиту. Сачувана је подршка иако је Организација девастирана. Мора се дићи барем на ниво Бањалучке. А за то треба четири крваве и тешке године.
·        ПДП – Једна од прирепних офуцаних чангризавица, мада нису за истјеривање лисица, већ само понеке ласице, иде према своме крају. Осим ако Вучуревић не преузме Странку. Партију. Пардон.
Дакле.
Да су у недјељу општи Избори, Есенесде би добио 40 посланика.
То је велика заслуга Есдееса, Издајника из Сазапа, Иванића и Босића. А мала заслуга Додика и Есенедеа.
Ако ће Есенесде дио овог капитала да претвори у добит једним могућим дијелом на Локалним 2016е и нарочито на Општим 2018е, мораће добро да с ишчешу, изноје и искрваре.
Јер оваквих будала, напомоћи, као што су Есдесовци и Сазаповци, неће још дуго бити на политичкој сцени.

четвртак, 10. март 2016.

АКО СНСД
НЕ ПОГРИЈЕШИ,
БАЊАЛУКА
НЕЗАНИМЉИВА
А СУПЕР БОУЛ
У БИЈЕЉИНИ

Стевандић је у Бањалуци напустио Младена Босића а Златко Максимовић је у Бијељини напустио Мићу Мићића. Пошто више Есдееса има у Бањалуци неголи у Бијељини. И пошто је Есдеес у Бијељини много више Мићин, него општи Есдеес Босићев.
Видјеће се ко је боље прошао.
Ја, пак, мислим, да је Мићић на добитку.
Босић је ионако у Бањалуци био слаб.
Мићић је сада ојачан.
Јер латентна амбициозност Максимовића само је сметала перманентној изборној активности Миће Мићића.
Он се уздао у Есдеес да ће да га прихвати, а Мићу да одбаци, не схвативши за толике године, да Есдеес има малу моћ у Бијељини. Босићев Есдеес.
Мићу се не може побиједити на локалним изборима у Бијељини. Ја сам само једном помислио да може.
Па се пјесник зајебо.
Бијељина је велики Претис Лонац са поквареним отпаривачем и дуплим дном. Па никад не знаш кад ће прокувати а кад ће да загори. И кад ће да пропишти.
Мићо Мићић је изградио властиту платформу која је разуђена, компатибилна и мобилна. И зато успијева. На тој платформи он сваког дана ради за Изборе. Да се ослања на Есдеес, никада не би побиједио.
Зато на општим Изборима, Есенесде редовно разваљује. Осим прошли пут. Због очигледног кидања властитих укрштених лигамената. И сваки пут се завара. За двије године ћемо побиједити Мићу.
Сада се најављује да ће Есенесде подржати кандидатуру Златка Максимовића. За Есенесде уреду. Али се не зна шта ће урадити Бијељинска структра. Органзација СНСД. Која је велика без обзира што је неколико пута девастирана. И не зна се колико ће допринијети читава лепеза странака подпотписника Максимовићеве кандидатуре.
Али чак и да све буде мобилисано, као и БНТВ, која, кажу, подржава Максимовића, то није довољно тегова на тасу да се водоравно клацка. БНТВ не занима ничија побједа. Занимају их свачије паре. И тако ће бити и сада.
Једино што је добро јесте чињеница да је Максимовић на вријеме изашао са објавом.
За све остало нисам сигуран.
Нарочито нисам сигуран да је добро да СНСД подржи Максимовића.
Ако не успије, нико неће рећи Изгубио Максимовић. Рећи ће Изгубио СНСД. А мислиће на неку другу ријеч.
Ако побиједи, СНСД Градска Организација неће много добити. Што је дугорочно веома опасно.
СНСД мора већ сада да почне да ради на дуге стазе у израдњи организационих структура у Приједору, Добоју, Бијељини и Требињу, заборављајући чак и на локалне изборе јер се закаснило.
Та структура ће требати 2018е а онда и за локалне изборе 2020е. Када Есенесде мора да узме све ове градове.



среда, 09. март 2016.

КРСТ КАО НАРАМАК


 СРЕБРЕНИ ПЕЈСАЖ 3

РУКА

КОРУПЦИЈА ЈЕ
У ВЕНАМА,
НИЈЕ У ГЛАВАМА

Што је Друштво спремније на корупцију неспремније је за борбу против корупције.
Стога је та борба увијек узалудан посао.
Посао се прави негдје прије, раније и издалека.
Корупција није проблем Појединца.
А управо се то непрестано форсира и тако се замагљују процеси, трендови и стања.
Корупција је Додик.
Лијепо звучи. Али је нетачно. Чак да је Додик све то, и непоменуто, покрао, и да су аутопут и адмнистративни центар на тајним точкићима, па ће их он, једног дана, на канафи, одвући са собом на своје Дедиње, није тачно.
Дабоме да треба установити шта је тачно у том форисраном слогану Корупција Додик.
Али постоје ствари важније.
Корумпираним Додиком се настоје ријешити амбиције Сарајева и Неке Амбасаде. И прикрити чињеница да је цијела БиХ јазбина, не међеда, букве и будала, већ Корупције & Криминала. У којима је једино непознато да ли су крупније рибе странци и или домороци.
Корупција царује тамо гдје нема Државе.
Како Држава слаби, корупција се разможава.
Шта је Држава. Држава је организација, процедура, сила, санкција. Све оно што је против Корупције.
Пошто је овдје уништена Држава, мислим на СФРЈ, и много прије распада, а ово што имамо су дркаве а не државе, створен је феноменалан предуслов за Корупцију. Коју у Држави спречавају и остали колективитети са моралним и нормалним скалама и љествицама вриједности. Црква. Војска. Индустрија. Факултети. Спорт. Политичке Странке. Зато и постоји изрека Да Војска од регрута прави Чојека. Поред породице, школе...
Након Државе, разарају се сљедећи ситеми који имају своје скале вриједности.
У томе и сви ми учествујемо. Свјесно или несвјесно. Рационално или глупо. Али смо сви саучесници. Видјела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу. Видио Србин Голо Дупе па се укључио у Демократију.
Углавном, сад смо при крају.
Остало је још да се разори нешто мало спорта и покоја Политичка Странка. Говорим, опет, о простору бивше СФРЈ.
Процес разарања Политичких Странака много је важнији од разарања Цркве или Војске.
Мада ћете ви рећи да сам будала.
Након разарања Државе, Војска и Црква, и остали, рапидно губе своју моћ.
Народ, којег странци и домаћи издајници зову Грађани, остаје сам. Претворен у појединце.
Такав Народ нема преко кога да изнесе свој интерес осим преко Политилких Странака. Нема преко кога да артикулише своје дугорочне колосијеке опстанка и пута. Говорим о великим, организованим, идејно-интересним и многогласовним Странкама. Не говорим о приручним накурњацима.
Политичке странке могу да покрену процесе унатраг. Да се почну стварати критеријуми и скале вриједности.
Ако се и у њих увуче Корупција, процес је неповратно пропао. А Корупција се у Странке увлачи преко Људи. Људи су тај вирус. Који, уједно, и разара структуру и организацију Странке. То је појава екстерних људи на листама, на функцијама, на кандидатурама. Вањских Искорисника. Феудалаца. Бизмисмена. Капиталаца. Тајкуна. Мајкуна.
Зато, упоредо, иде борба против СНСД и против Корупције.
Велика Политичка Странка је још једина препрека. Некад је то био Есдеес. Сад је Есенесде.
Зато Вучић девастира СНС. Прво су му помогли мудрови, уништавањем СРС. Сада Вучић изједначава себе са Србија Побјеђује. Или тако нешто. Гдје је ту СНС. Нигдје.
Са јаким Есенесом не можеш Србију да набијаш на курчину а са неким типа Вучића можеш и на мали прст.
У цијелој тој слици је и Корупција.
Кад оде Вучић, онда ће испливати ово о чему говорим.
Појединца треба затворити ако је украо или узео.
Али то неће добити битку против Корупције. Чак и ако би их све затворио. Па и оне који се нису огријешили.


уторак, 08. март 2016.

 КРСТ НА ЛИЦУ

 СРЕБРЕНИ ПЕЈСАЖИ 1

КРВ ОЧИЈУ И СУЗА
НА САЛВЕТИ
СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ
ТРЕЋИ ЕНТИТЕТ
И РЕФЕРЕНДУМ

Мора да буде сумњиво кад се Србија, и њен транснапредовани премијер Вучић, који су се тако бриселски одрекли Косова, и још ће га се одрицати, својски боре да БиХ остане целовита и да Република Српска, Његов Пријатељ Додик, не иде у Референдум.
Као што мора да буде сумњиво када се неоусташкиња Колинда, у име Моје Хрватске, која се пред Ратове Завнобиха, залагала за На Дрини Шаховницу, бори за ЕУ пут БиХ и против Трећег Ентитета.
Мора да прећутно подржавају исти концепт.
Који не може бити ништа друго до једна Унитарна Исламска Држава у Европи, која би, заједно са Војном Базом Косово, служила Западу и Америци као показ како се брижно и толерантно односе према муслиманима. А не онако како им се потура у случају Ирака, Либије, Сирије.
Интерес Хрватске, и Нато намјештенице Колинде, о оном Грађевинару је депласирано и говорити, јесте играње по жељеној жици виолине. Жељеној од стране Берлина и Нато Пакта. Којима треба Унитарна БиХ јер ће тако цијела и васцела лакше доспјети у Нато.
Интерес Србије, а то значи само Вучића, јесте опсесивно компулзивно интензивно прикупљање Пријатеља ради болесног останка на Власти.
Што буде дуже на Власти, Вучићеви курбани ће бити све већи и све крвавији.
Републици Српској и Хрватима у БиХ мала је утјеха што Србија не жели да чита Дејтонски Споразум а Хрватска Вашингтонски.
А зла је судбина што би их, и Србија и Хрватска, с книнском лакоћом жртвовале само ако сутра могу да добију неку адхок запљнуту челну еткитеу Фактор Мира или нешто још празније.
Ну.
То је и добро за Срспку и Хрвате. Више ће се окретати себи а мање БиХ.
Што значи да за БиХ то, дугорочно, није никако добро.
То ће је коштати главе.



понедељак, 07. март 2016.

ЗАЧУЂЕНИ ВАНЗЕМАЉАЦ


 МОЈИ ТУЖНИ ДРУГАРИ

 ДЈЕВОЈЧУРАК У СТАРОМ
ОГЛЕДАЛУ

 СУНЦОКРЕТИ

 БАЛЕРИНА ТАНКА ЗЛАЋАНА

 ПОЧАСТ ЦРВЕНОЈ ДАМИ

РАЈСКА ПТИЦА У
СРЕБРЕНОМ ГНИЈЕЗДУ

ИЗБОРИ
2018е

Увијек је питање да ли мали требају да имају дугорочну стратегију као и велики. И да ли краткотрајући треба да мисле удаљ као што мисле и они са дуготрајном историјом иза себе.
Дабоме да требају.
Јер Велики неће да мисле за Мале а Мали не могу за Велике.
Кина, моја омиљена земља и цивилизација, све успјешније скраћује даљину. Све брже остварује оно што је планирала за будућност.
То постиже само са двије паметне стратегије.
Поставља реалне циљеве и мисли на Кинезе.
Дневничари, они који се баве дневним чињеницама, никада нису анализирали домет сада већ давне кинеске одлуке о Само Једном Дјетету. Која је, у међувремену, стављена ван снаге.
Та одлука је спасила Земљу Кину.
Јер је јасно да се, без контроле рађања, није могло достићи потребан стандард за преживљавање и избјећи глад. Односно избјећи немире и страно уплитање што би раскомадало Кину.
Сада је Кина поставила четири циља за наредну деценију. До 2025е.
1.    Умјерено просперитетно друштво. Бидипи 10.000 долара.
2.    Усавршавање економског модела.
3.    Спровођење закона.
4.    Елиминација корупције у Комунистичкој Партији Кине. На шта се гледа као на дуг и сталан процес.
Тако би требала да размишља и да се оријентише и Република Српска. Иако није Кина.
И иако је тамо једина Комунистичка Партија а овдје Савез незавсних социјалдемократа превлађујућа.
Могла би преписати свечетири циља.
Јер корупције има у Есенесдеу. А нарочито је има у име Есенесдеа. Пошто је Есенесде на Власти а Власти нема
без корупције. Не само код Срба.
Ну.
Ни једног циља нема док Република Српска не добије Комунистичку Партију Кине.
Иако она не може да има једнопартијски систем, том циљу треба да тежи.
Циљу да једна Велика Политичка Странка несметано управља процесима.
Како ствари сада стоје, након десет година кардељевских експеримената Есдееса, Политичког Сарајева и Сарајевске Међународне Заједнице, на видику нема политичке снаге која може да се кристалише као Велика Српска Политичка Странка а која ће лећи на руду. Што значи да нема на видику и некога ко ће да буде пријекопотребна здрава Српска Алтернатива.
Есдеес је своје шансе пропустио. И дјелује на нивоу Босић и дружина.
Есдеес се претворио у СЈБ. Странку Једног Босића. Преписао је рецепт од Миће Мићића и Обрена Петровића.
Засад се не види снага која би у Есдеесу прекинула такво стање. Отјеравши Босића. Као што је, ономад, отјерала Чавића, као недовољно Српског Предсједника Странке а превише Сребрничког Фалсификатора.
И као што нису знали ни то да искористе него су се, Босићевим неспособностима, довели у исту, чавићевску, ситуацију. С тим што је Босић скоро ни мало Српски Предсједник Странке а превише Сарајевски Колаборационист.
Због свега тога, таквог стања, Есенесде се мора почети да обраћа и чланству и бирачима Есдееса. Као својима.
Да би то могао да ради није довољно да добошари по селу да је Босић Пробосић.  Већ треба да говори о Заједничкој Одговорности за Републику Српску. О политици За Српску.
А да би био увјерљивији, мора да остварује Четврти Кинески Циљ.
Јер у пажњи за Власт, у пажњи да нас не зајебу Сарајево или Странци Усранци, попустила је пажња према људима који нису рођени и стасали у Есенесдеу. Него су дошли као готове, изграђене, корупционе личности и које праве вршај од погодних па и легу нове.
За овогодишње Локалне изборе касно је.
Али за 2018у треба радити тако да Есенесде даље јача, по могућству ублизу 50%, али и да јача политичку идеју Само Српска.
Да идеја Само Српска потпуно влада Народном Скупштином. Као што влада Кинеска Комунистичка Партија.
Да не би дошла у ситуацију Нестанка и Несамосталнсти.
И да не би дошла у ситуацију Србије која се, и у слогану, изједначила са Вучићем.
Између Лидера и јаке Политичке Странке, увијек треба бирати Велику Политичку Странку.

Вође се више не рађају. ВПС их можда може одњеговати. А чекати док неко постане Вођа и изгради ВПС, више се нема времена.

недеља, 06. март 2016.

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ
НЕ ПРАВЕ ЉУДИ
АЛИ ИХ САМО ЉУДИ
МОГУ УНИШТИТИ

Почиње да их прави неколицина људи. Али главни посао обаве интереси, политичке матице и струје, такозвано усложњавање ситуације, стицај околности, распоред на политичком мозаику, трендови у географској и друштвеној клими и ИТЈ. Има тога још.
Конкретно, прије или послије ратова братства и јединства у Босни и Херцеговини, могао је било ко да се сјети и да обзнани да оснива Српску Демократску Странку. Нико не би ни репом мрднуо. Прошао би исто као и Странка Коаксијална Српска.
Али, у том тренутку створила се СДС. Није је створио Рашо с планине и испод планине. Знају они добро ко је. Али не знају шта је све утицало на то.
Тако је дошао и тренутак, послије рата, када је настала Странка Независних Социјалдемократа.
Есдеес је доста образа истрошио у рату. Социјалисти који су наслсиједили Савез Комуниста, били су истрошени у старту, као настављачи али и од Друга Слобе Слободе. Осим тога, људи су овако говорили Јебите се, да сте знали, никад на власт не би дошли ови Рашовци. И њихова коалициона браћа СДАХДЗ.
Па су се створили услови за формирање СНСД.
Неким странкама донесу готове услове. СДП Партијешине, послије СКЈ. Српска Напредна Странка. Партија Демократског прогреса. Оне краће трају, дуже пропадају и смрде и кад их не дираш клипом на путу.
Шта добију људи који оснивају странке.
Добију исто оно што и Пекић у Београду. Споменик над којим лебди иронија.
По свему, дакле, може се закључити да Људи нису пресудни код настајања странака. Али кад једном почне тај процес, онда је много Људи потребно да настане Велика Политичка Странка. И настане. Ако је ситуација усложњена, околости повољни, интереси постојећи а неостварени. Тако је у Странку незграпног и тада неразумљивог назива, Савез Независних Социјалдемоката, похрлило много људи. У првих десет година, у једници мјере, 1 а у других десет година још 1,5. До 175.000 чланова.
Док, касније, Странка избрушеног назива, Партија Демократског Прогреса, није изазвала такав прилив. Јесте похрлило нешто чланова, оних који су се сматрали паметним и образованим, у односу на оне Милине Сељачине. Ну. И то што је било комплексаша, касније је отхрлило а нови нису похрлили. Сад је отхрлио и Иванић. Творац ицеје која му је донешена готова.
Након свих тих процеса, Политичка Странка јесу људи али је прије свега то Окупљена Идеја, Организован Интерес, Политичка Породица.
Чланови Странке, тамовамо, може да буде свако. То је добровољна организација.
Они који у име странке или за странку, пак, нешто раде, обављају, постављају се или иду на изборе па буду и изабрани, они не могу да буду Свако.
Таквог се мора разголитити, ухватити за муда и добро заврнути. Не да би се установило да ли је мушко, већ да исприча има ли нешто што Странка не зна а што јој може шкодити.
Можеш да радиш штагод хоћеш, то је твоја приватна ствар и ствар закона, ако законодавац тако каже.
Али такав, не можеш да радиш ништа у Странци и за Странку.
Дабоме да ће рећи Црква је Црква па раде шта хоће а он тражи од Странке да то спријечи.
Јакако да ћу рећи да није суштина у томе, већ у критеријумима и процедурама које треба поштовати а све остало спречавати. Суштина је у спречавању онога чега ће увијек бити. И у томе да ти надјачаш.
Ако на Политичкој Странци имаш више врата, прозора и капија него зидова и ограда, намножиће се они који раде Штаоће.
Они који долазе из других технологија, профитерских, монополских, менаџерских, феудалних, вешпарних, корумпираних, они доносе са собом и те технологије. Које нису компатибилне Великим Политичким Странкама са много људи и којима је то недоступно и страно.
Есдеес је имао Бизмисенизацију Странке. И никад се од тога није опоравио.
Па онда имамо Бобаризацију Странке. Сад имамо и Сексуализацију. У Гроцкој неки секс скандал у СНС. Извјесна Јасминка Мандић. У Гацку исто секс скандал & веш Есенесдеовог Народног. Ако се добро не докаже да је то подметнуто и фалсификовано. На тој Секс Трансверзали Гроцка – Гацко.
То су опасни знаци.
Код СНС Вучић је сам почео да уништава Странку. Коалирањем и увођењем свега и свачега. Код СНСД, девастирање организације и процедура, условило је отварање и капије и јелека.
За Вучића мање више, али за СНСД је битно да се тај процес на вријеме спријечи.