уторак, 8. март 2016.

НА САЛВЕТИ
СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ
ТРЕЋИ ЕНТИТЕТ
И РЕФЕРЕНДУМ

Мора да буде сумњиво кад се Србија, и њен транснапредовани премијер Вучић, који су се тако бриселски одрекли Косова, и још ће га се одрицати, својски боре да БиХ остане целовита и да Република Српска, Његов Пријатељ Додик, не иде у Референдум.
Као што мора да буде сумњиво када се неоусташкиња Колинда, у име Моје Хрватске, која се пред Ратове Завнобиха, залагала за На Дрини Шаховницу, бори за ЕУ пут БиХ и против Трећег Ентитета.
Мора да прећутно подржавају исти концепт.
Који не може бити ништа друго до једна Унитарна Исламска Држава у Европи, која би, заједно са Војном Базом Косово, служила Западу и Америци као показ како се брижно и толерантно односе према муслиманима. А не онако како им се потура у случају Ирака, Либије, Сирије.
Интерес Хрватске, и Нато намјештенице Колинде, о оном Грађевинару је депласирано и говорити, јесте играње по жељеној жици виолине. Жељеној од стране Берлина и Нато Пакта. Којима треба Унитарна БиХ јер ће тако цијела и васцела лакше доспјети у Нато.
Интерес Србије, а то значи само Вучића, јесте опсесивно компулзивно интензивно прикупљање Пријатеља ради болесног останка на Власти.
Што буде дуже на Власти, Вучићеви курбани ће бити све већи и све крвавији.
Републици Српској и Хрватима у БиХ мала је утјеха што Србија не жели да чита Дејтонски Споразум а Хрватска Вашингтонски.
А зла је судбина што би их, и Србија и Хрватска, с книнском лакоћом жртвовале само ако сутра могу да добију неку адхок запљнуту челну еткитеу Фактор Мира или нешто још празније.
Ну.
То је и добро за Срспку и Хрвате. Више ће се окретати себи а мање БиХ.
Што значи да за БиХ то, дугорочно, није никако добро.
То ће је коштати главе.