субота, 12. јул 2014.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НЕ ЗНАМ 
ЗАШТО СЕ СЈЕЋАМ ЊЕ. 
ПРИЈЕ ТРИДЕСЕТПЕТ ГОДИНА, 
КАЖЕМ ТАДАШЊОЈ 
ЉУБАВИ СВОГ ЖИВОТА, 
ВОЛИМ ТЕ, НАЖАЛОСТ. 
МАРШ У ПИЧКУ МАТЕРНУ, 
КАЖЕ ОНА, ЊЕЖНО.
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

АКО ЈЕ ОНАЈ 
ШЕЗДЕСЕТМИНУТАШ 
КАНДИДАТ ЗА ЧЛАНА П, 
ЗАШТО НИСУ 
ВАСКОВИЋ И ТРИШИЋ.
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НЕ ЗНАМ ВИШЕ 
СА КОЈИМ СЕ 
ДОДИКОМ СЛАЖЕМ, 
АЛИ, ПОВОДОМ ПИСМА ИЗРАЕЛУ, 
СЛАЖЕМ СЕ ДА 
УВИЈЕК ТРЕБА БИТИ 
НА ИСПРАВНОЈ СТРАНИ.
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

КАКВА ЈЕ 
СУДБИНА СРЕБРЕНИЦЕ. 
ПА И КАКВА ЈЕ ЈАСЕНОВЦА. 
ЈЕДНОГ ДАНА ОДЕ 
И ОСТАНЕ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ. 
У КОЈОЈ ЈЕ ОДУВИЈЕК И БИЛА, 
БАШ КАО И ЈАСЕНОВАЦ. 
НА ТО СЕ ТРЕБА 
НАВИКНУТИ НА ВРИЈЕМЕ, 
А НЕ ОЧИМА НАВЛАЧИТИ БРОЈКЕ.
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НАПИСАО САМ 
ТРИ, ЧЕТИРИ, 
НА ДРИНИ ЋУПРИЈЕ, 
АЛИ СУ СВЕ 
НЕЧАСТИВЕ ВИЛЕ СРУШИЛЕ. 
ЈЕБИГА, АНДРИЋ ЈЕ 
СВОЈУ САЧУВАО ОД ПОВОДЊА, 
ЧЕТНИКА И ЋОРКАНА. 
ЈА, КАКАВ САМ, 
КАД БИХ НА ЛЕЂА ПАО, 
СЛОМИО БИХ И 
ФРАНЦУСКИ КЉУЧ СПРИЈЕДА.
3089.
ЕРДОГАН
НЕ УПЛОВЉАВА У НЕУМ,
УПЛОВЉАВА У РАТ

Рецепт Ердоган, кандидуствујушћи Пријеседник Турске, издекламовао је, на неком тамошњем скупу, да ће Сто Милиона Турака бранити Босну и Бошњаке ако их ико на било који начин дирне.
Двапут су, каже, испали пизде. Пустили их Аустроугарској и пустили их Србима под највећи Геноцид послије ДСР. Зато се Геноцид над Јерменима не рачуна.
Предложио бих Рецепту да остави барем 50 млиона Турака у Турској јер има Курда који су љући од Срба.
Разумијем да Рецепту треба кампања јербо у Турској има пет милиона поријеклоника из санџака Босна па могу користити у изборима.
Али. Ту Ердоганову пријетњу ратом треба гледати и кроз призму општег геополитичког хаоса који је наступио пројектованим прољећима сјеверне Африке и који је настављен у Украјини, пуштен Јужним Током, освјежен радикализовањем Хамаса и забалканизован отварањем македонског шиптарског питања. Што може да буде знак даљег распада Југославије у коме Турска види свој дио хурмашице. Зашто иначе упловљавала Лађа Неумска.
Убиомебог ако се не тражи нови Принцип и Надвојвода.
Република Српска, у таквом усложњавању ситуације, треба да муданца држи са праве стране бритве.
Ни случајно не смије да изиграва несврстаност, неодлучност, гледање пинг-понга, шуровање са проеуропштином.

Ако икад има шансе да нестану, Српска и Срби Овдје, то је у наредне двије петољетке.
више од пола милиона посјета - 500.423. захваљење.
3088. пост

ОТВОРЕНО ПИСМО
ФУДБАЛСКОМ САВЕЗУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ:
ПУСТИТЕ СРБИЈУ,
НЕК ВАС КОПАЊА
ВОДИ ДИРЕКТНО У НАТО

Стигла је вијест да Фудбалска Репрезентација Републике Српске не може да игра пријатељски меч са репрезентацијом Србије, четвртог септембра, јер репрезентативци БиХ нису тога дана на одмору. Пошто играју са Лихтештајном. Пријатељски. Па, знајући да су Срби луди за ногометашима Полузенице, ФС/НС БиХ не жели да их доведе у нервно растројство, да не знају на коју ће утакмицу отићи.
Фудбалски Савез Републике Српсје је задужио Љубојевића да нешто пита у Сарајеву поводом тога.
То је, дабоме фарса & Фасада.
То је цијена Једног Предсједника Ногометног Савеза БиХ за који се својевремено залагао Нато Официр Копања, кроз свој медијски канцероген, и за шта су Фудбалосавезници Републике Српске ишли питати Политику шта да раде. Умјесто да кажу да не желе под исту џамију са муслиманским фудбалским савезом. Мислим, под исте трибине.
Сада су смијешни просјаци.
Питаћемо у Сарајеву кад би могли мало да обујемо копачке. ЈВС. Вас Сарајево.
А Ф&Ф ће се тек претворити у Трагедију када Један Предсједник буде Србин. Тада ће Фудбалски Савез Републике Српске, сав, заједно са подручним савезима, да цичи, цвили и цијуче гледајући колика је оптимална торзиона издржљивост Малих Муда Једног Предсједника.
Додуше. Наступила је и Нова Историја у Србији. Ни њима се не игра баш са губавцима из Српске.
Шокенхоф је, изгледа, рекао да прво морају да одиграју Пријатељску са Косовом.

Али Бог не може да криви Србију. рекао је Прво помози ти себи па ћу ти и ја.

петак, 11. јул 2014.

БОСИЋ
ОПЕТ НАГУЗИО
ОГИЈА

Као пастир Светог Петра за кајгану.
Једном, кад га је навукао да се кандидује против Додика а други пут сада, на Беентеве. Што не значи да је то крај. И што значи да ће Есдеес Огњена Тадића коштати као неколико кајгана Светог Петра.
Опаска. Беентеве је, исто, нагузио Огњена Тадића јер је њега требао да позове у емисију а не Босића који се кандидовао низашта.
Након тих испада морао сам укључити Ћукометар. То је моја најновија психософтверска индивидуална метода за мјерење Глупости За Политику. ПИМ за ГЗП.
Јединица за мјерење количине ГЗП је ЋУК.
ЋУК је свеукупни скуп мањкавости карактера и перцепције, ганглијских рупа, неинвентивности, кокошијег сљепила, дезинтелигенције и класичних глупости, Ћаловштина У Комплету.
1 ЋУК је еквивалент глупости онога ко педесет година покушава да истренира слона да прескочи Сотомајеров свјетски рекорд ускоку у вис.
Босићев рејтинг је већ у току ноћи скочио на 1,8 ЋУК.
Он за свог кандидата каже да ће бити тешко у борби за мјесто Предсједника Републике.
То је такозвана и позната Бразилска Мотивација.
Која се активира у тренутку када Нијемци поведу са Пет Нула.
Тај урођени талент за политику који има Босић евидентира се једном у сто година.
Ако ће Тадићу бити тешко, како ће Босић постати Премијер.
Очито. Цијела та опозициона представа својеврсна је фарса и фасада. Од Коалиције За Промјене која је се офуцала и олињала као авлијанер у напуштеном селу. Преко Перманентног Кандидовања Вјечног Иванића. До Босића. Ја ћу бити Премијер. И центарфор школског тима.
БТММ.


четвртак, 10. јул 2014.

3086,
КРИСТИЈАНИЗАЦИЈА
МЕДИЈА ИЛИ ПРЕТВАРАЊЕ 
АТЕВЕ У ПИШАОНИЦУ

Јебем те, Слободо Медија. Гора си од златице и губара, од малих, средњих и великих богиња. Од куге и колере.
Да ли ћемо умети да сладострасно и нежно кмечимо као што ће слобода да нас окрутно гузичи. Штоно, слично, реко Бранко Миљковић.  
Атеве, позната незнамкако финансирана телевизијица на основу донација страних дупина, објавила је, вечерас, у неким својим вијестима разговор са београдским криминалцем класе Пузавац, док је харао Мунзе Ланка такви су пузали по шахтоввима или по затворима,извјесним Кристијаном Голубовићем, званим Лепи Кристи, који је, протјеран из Еко Црне Горе, скокнуо до Требиња. И то, објавила, одмах након тонског извјештаја са конференције за медије Предсједника Државе Српске.
Претходно је Пинкуша, братска, прекодринска, пластик кичерај телевизија, објавила цијелу емисију са Госн Кристијаном. У којој он слика, сере, паметује, филозофира, приповиједа о промотивном упуцавању ради рејтинга и слично.
У међудобу, таблоиди по Београду коментаришу и усмеравају спољну политику Сербије.
Добро што Медији и провинцијалне телевизијице не знају шта је Слобода, Слобода није роштиљ коме треба само да потпалиш ватру, већ је трагедија што не знају шта је кредибилитет. Све што кажеш за Предсједника или против Предсједника, пада у воду ако након тога објавиш разговор са одлежаним криминалцем и приасфалнтим идиотидом.
Ствари се морају раздвојити.
Није информатика мијешана салата.
Мада разумијем да то алтернативни телевизичари планирано раде.
То је такозвана Релативизација. Нивелација. Гранулација. Синдром стеченог губитка критеријума и вриједности.
Само корак до тога да сутра, неко, на тој њиховој раскрсници у Бањалуци, сврати у хол Атевеа. На мало мале нужде.
Каква је разлика између Криминалца и Предсједника.

Па. Као и разлика између Атеве Телевизије и Пишаонице.
СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКИ
БИЈЕГ ИЗ ЦЕНТРА
ИЛИ СТРАНКА
СОЦИЈАЛНОГ САВЕЗА

Неолибералистичка пропаст друштва и државе, као упала стомачне слузнице, мождане овојнице и рак дебелог цријева, муче Социјалдемократску Партију Хрватске.
Превирања која се одвијају већ дуље вријеме у тој странци нису везана само за нарцисоидни мирисни безлични аутократизам лидера Партије Милановића.
Она су посљедица превирања у цијелом друштву. Које је слика и прилика транзицијског краха и помора који су захватили сва наивна, примитивна, лаковјерна, демократизована и осамостаљена друштва хлебинске школе НДД Сфере.
Есдепе Рачана, као и Есдепе Лагумџије, под притиском мракнационализма, страног фактора и капитала разне врсте, одмакао се од лијеве позиције више него што је то нормално. Рачанов Есдепе постао је Партија Центра. А Лагумџијин Есдепе је постао Партија Интересних Центара. Да је барем постао партија Националног Центра, још би се некако и подносило. Али Лагумџијина идеолошка оријентација, заогрнута социјалдемократијом, као Државом За Човјека у виду нападне и празне љевичарске наљепнице, најокорјелија је унитаристичка једновјерска идеологија грађанског фолинтаризма и лажних мулти лего игара.
Савез независних социјалдемократа, као представник најширих слојева становништва Републике Српске, помјерио се, дијелом у Национални Центар, на основу захтјева тих широких слојева за одговором на сва стратешка политичка и национална питања, не напуштајући љевичарско опредјељење. Тачно је да је притисак капитала, дивљег тржишта и примитивног финансијализма, огроман и да се кроз екстерну моћ СНСД настоји претворити у инструмент дерегулације, нелиберализма и опште збигњевизације.
Као што су и у Правој Социјалдемократској Европи, јаке електромагнетне силнице, индуковане из супратржишног, тоталитарног и антицивилизацијског либерализма, социјалдемократију увукле под лед антиидеолошког центризма и геопрактицизма, тако се уништавају колективитети и у Лажној Транзицијској Европи.
Упркос свему, Социјалност, Демократија и Широкослојни Трон, није изгубљена технологија хуманог колективитета. Љевица, трансформисана и прилагођена времену, неће још дуго на депонију секундарних сировина или на одјељак чије ставке се не могу ни рециклирати.
Упркос општој хајци, Савремена Социјалдемократија Лажне Европе не мора бјежати од Националног Питања али мора бјежати од Неолиберализма, Трикприватизације, Капитала, Финансијализма и Геоплаштизма, односно безочног ратноприпремног Територијализма.
У тој борби, Социјалдемократија мора стати са Приватизацијом и Либерализацијом. Мора јачати Државу која је једини могући субјект и Самосталности и Интеграционализма. То не могу бити ни Нације, ни Тржишта, ни Капитал.
Јачање Државе омогућава здрав амбијент за широке слојеве које панпланетарни неолиберализам све више омасовљује и све их више притишће дну.
Стога Социјалдемократија Овдје мора зауставити отимачину која се књижи као распродаја а потврђује као осиромашење. Странка која није у стању оформити страначки менаџмент, на модерном европском ниову, за велику националну државну компанију, и не треба да влада.
Не можете бити модерни само у демократији, гејству и људским правима, а не бити модерни у управљању компанијама и тржиштем кроз социјалне призме.
Стога се Социјалдемократија мора отворити и према стручњацима управљања, не према власницима капитала, здравог и сумњивог, који воле да се издају за стручњаке, и према представницима широких слојева. У страначка тијела и структуре морају да уђу, нпр, пољопривредници и радници, као и у тијела представничке демократије јер ће тако моћи да одлучују. А престаће да то могу они који их пљачкају.
И мора се затворити за власнике и државну клијентелу.
Умјесто да широки слојеви буду гурнути на тржиште, под слоганом Свако има шансу, власнике и државне окориснике треба главачке избацити на тржиште.
Ако, при томе, треба промијенити тип странке, па Социјалдемократску странку сврстати у нови ред, у Странку Социјалног Савеза, и то треба урадити.
То је мање безболан потез него радикале пресврстати у неолиберале.



ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

А КОГА 
У ХРВАТСКОЈ 
ЗОВУ БАРБИКА, 
ИВУ ИЛИ КОЛИНДУ
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
АКО СЕРЕШ 
А ВИЧЕШ ДРЖАВА, 
ТО НЕЋЕ 
ПРОМИЈЕНИТИ ЧИЊЕНИЦУ 
ДА ЧУЧИШ.



ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

КАД БИ НЕКИ КАНДИДАТИ 
ТРОШИЛИ ПОЛА ЕНЕРГИЈЕ 
У КОНТАКТУ СА БИРАЧИМА, 
ОД ОНЕ КОЈУ УТРОШЕ 
ДА ДОСИПИЈУ НА ЛИСТЕ, 
НАРОДНА СКУПШТИНА 
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 
ИМАЛА БИ 1.715 ПОСЛАНИКА.
3082.
МЕСИ ЈЕ КРИВ
ЗА ИСПАДАЊЕ
ХОЛАНДИЈЕ

Пошто је у прошлој утакмици, пред пенале, замијенио голмана, холанђански тренер је назван Луис Ван Гениал.
Површна спортска порталска новинарска заједница нема појма. Луис Ван Гал није тренер калибра какавим се чини, какав је потребан Јунајтеду, какав је потребан Барселони, сви су заборавили његов катастрофалан боравак тамо кад је покушао промијенити и подмаладити тим са резултатима као да је ангажовао мене, па је морао експресивно отићи, и, по синошњој утакмаици, примјеренији му је назив Луис Ван Клас Го Куртелар.
И Луис Ван Гал је, као и многи тренери у посљедњој години, сву тактику и средства употријебио да спријечи Месија. Умјесто да развија своју игру и користи предности које холандска екипа има.
Таква тактика је многима доносила резултате. Барса је била лоша. Меси такође. Недавно је забиљежено да је мало претрчао на утакмици па се сви питају шта се догађа са Месијем. А нико се не пита шта се догађа са противницима.
Истина је да Меси нема простора за кретање. У немогућности да парирају њему и Игри Пасова, сви се одлучују на блокаду Месија. Па шта буде. Тако само понеки играчићи, краткорочно профитирају. Као што је био случај са оним мађарским бошњаком. Па и синоћ је неки из дефанзиве Холандије пар пута похваљен. Од, иначе катастрофалног, коментатора оне телевизије са јединицом у кружном току.
Синоћ је Меси ишао чак на своју половину јер је био блокиран. Кад добије лопту, увијек га прате двојица а трећи сачекује. Старина Новак, његов сестрић и Дели Радивоје.
У тој ситуацији не треба кривити Месија. То је површно.
Тренери његови, у Барселони, морају пронаћи нови начин кориштења његових способности, заједно са екипом. Мада је то велика зајебанција и није једноставно. Селектор то никако не може да постигне и не треба много ни експериментисати.
Ван Гал је погријешио покушавајући да Месија тури у неки кртичњак на терену, мислећи да ће то ријешити све његове и холандске проблеме.
А то је управо и довело до испадања из Финала Свјетског Првенства.
Холандија је играла као да је води Мурињо. У тој паници од Месија Ван Гал је поставио игру у којој се Ван Перси не види. То значи да га није знао искористити. А ради се о најбољем стријелцу, чини ми се, Холандије уопште. И игру у којој се Робен такође није баш примијетио. И много млади играчи су погинули спречавајући копајући канале пред Месијем, умјесто да искористе своју брзину и младост против не баш младе Аргентине.
Површни коментатор ће ускликнути Улог је велики.
Јебеш улог. Није то свјетско првенство у улозима.
То је ситношићарџијска свијест тренера, Ван Гала, која налаже да не буде надигран. А што ће испасти, што неће играти, што ће уништити неколико врхунских играча, у тој утакмици, то ништа.

Ван Гал Ван Себе ће сада подијелити Велики Улог са исто таквим водоладним Бразилом. 
3081.
АКО ЈЕ ВУЧИЋ
ВУЧИЋ
ОНДА ЈЕ БОСИЋ...

Турчић.
Тако се овдје каже за Младог Пробосанца.
Медијски Котрљани, пак, желе да га представе као Малог Вучића. Јер је објелоданио да ће, у случају побједе његовог Савеза За Иванића, преузети улогу Премијера. Као и Вучић.
И узеће умјетничко име Елиот Бос.
Котрљани, тако, покушавају да јавност Републике Српске убиједе у аналогију као свесрпски покров.
И очекују да су Срби Овдје све Генералић до Генералића.
Истина стоји другачије.
Пробосанац Босић се, у ствари, сакрио.
Он се у политици игра жмирке.
Док Дете Оги опет мора да носи крчаг на губитничке изборе, Босић још никад није ушао у бирачку кутију. Ни на једном листићу.
Али је спреман, без икакве референц листе, да буде Премијер. СТЈ.
Мене је већи страх од његовог премијеровања него његов од изласка на изборе за Предсједника Републике.
Друга истина. Босић не смије у трку за Предсједника Републике нити за Члана Предсједништва, без обзира што је Режим, како котрљају његови медији и ситни плаћеници, Цркао, Пропао, Колабирао, Покрао, Загадио, Опљачкао. И сигурно губи изборе.
Нашта је спала Мисија.
Умјесто да рушим Додика и Режим, чувам мјесто предсједника странке. И режим.
Трећа истина. Младен Босић је кроз овај лавиринт кандидатура прошао у складу са својим опробаним вјештинама које су га избациле на површину страначког вођства и ту га одржале.
Та еквилибристика није довољна да би био Премијер.
Четврта истина. Босић као да је Присарајевски Комплексашки Србин. За њега су врховни ауторитет Сарај и Странци.
Као провинцијални примитивац, није одолио да не оде на неки факс крај Миљацке и држи предавање онима који за Србе, и за њега, маре колико и крмача за замашћену врећу.
А као политичар са вечерњом школом није се могао одупријети странцима, Инструкторима, да му у крило увале сву силу опиљака, отпадака и откивака, које су назвали Савез за промјене и од кога су, сада, на крају, остали само дроњци и прапорци.
Пета истина. Пробосић је смислио генијалну скривалицу. Кад изгубе, он ће их, поједначне кандидате и страначке потенцијално опасне конкуренте, оптужити. Ја сам јавно објелоданио да ћу сјести у ужарену фотељу премијера пропале економије а ви нисте у стању да побиједите Режим који се већ срушио.


среда, 09. јул 2014.

3080.
ДАНКЕЛА МЕРКЕЛ
И УЛТИМАТУМИ СРБИЈИ

Сви се, дабоме, са предозираним гађењем сјећамо Великог Хрватског Хита поп нац глазбе под именом Данке Дојчланд. И оне сцене на неком првенству када је хрватски такмичар освојио медаљицу па прво скочио да љуби Нијемца, исто такмичара, а овај ибер алес аполитичан, блејао у чуду, не знајући, вјероватно, ни да постоји Хрватска.
Нешто слично се догодило недавно, док је Вучић био у посјети Ангели Меркел. Наслови су одјекивали понижењем.
Не имај друге Немачке осим Немачке.
Онда је услиједило понижавање и девалвирање Вучићеве посјете Путину. И то у Вучићевим таблоидима, како кажу извотри блиски Сербији.
Али, да се јавност не би прерачунала, извјесна потпредсједница Владе Србије, плавуша иначе, изјавила је да је Вучић једини државник у Региону.
Вучиће се Сербија јоште.
Ну. Мене занима то што се све више показује да Косово није једини, главни и завршни проблем Сербије.
Сербија се нашла у комбинованом стршљенику састављеном од унутрашњег хаотичног конгломераторијума, економског посртања, геополитичких преса и потпуне дезоријентације НДД Сфере. Нација Држава Друштво.
Данашњи наслов у Политици, Шокенхоф у контроли испуњавања немачких услова, без обзира да ли га је Смајловићка пласирала намерно, као кајлирање удворничкој Сербији, или га је објавила као чињеницу, из извора блиских Независном Новинарству, говори више од сто посјета Берлину и Москви.
Србији се мора промијенити генетска структура. Србија се потчинити мора. А најбоља алатка за то су услови и ултиматуми у континуитету.
Упоредо са потчињавањем, радиће се на дерегулацији. А најбоља алатка за дерегулацију НДД Сфере јесте хитна, неопходна, неодложна и свеопшта приватизација. Приватизација је скупна ријеч за технологију познату као Да ти јебем мамицу и да ти узмем све што имаш а ти да трчиш, око свог бившег дворишта, гологуз, голокур и голоум.
Привазизација је добра још за нешто. Тренутно у државу уђе много пара. А код друштава која нису процедурализована и која нису довољно, барем привидно, демокртизована, која су таблоидиотизована, паре су најбољи начин да развијеш корупцију, криминал, подаништво, племенство, превртљивство и превјерништво.
А, потом, оптужиш Државу и Власт да подржава те потпуно неевропске, незападне и ненеолибералне вриједности.
Па им опет уврнеш муданца са условима и ултиматумима.
Сербија се довела у тешку ситуацију. Не сада, већ од када.
Нити може поднијети толике шокове Шокенхофова нити може толико пута Путину да иде, колико јој треба да избалансира своју путању.

Ако таблоиди, порталоиди и разни септоиди не пронађу рјешење, не знам ко ће.

уторак, 08. јул 2014.

3079.
БИЗМАРК
МАЈСТЕР
ШАФТ

Јеби им матер. Ипак су они једини у историји стигли до Стаљинграда. Лос. Лос. И лос.
Логично је Бразил изгубио.
Концептуално хаотично стање у технологији организације фудбала, које се одвија тако што утврде да имају превише жонглера и нападача па онда им на тренингу подијеле моторке и одгајају бекове, браниче и дефанзивце, или почну да стварају класичне либере, као што је Холцер, или се помодно поведу за Роналдом, који је, заједно са Бекамом, упропастио хиљаде фудбалских талената, довело је до слома.
Било је питање времена.
Заваравање са Нејмаром није могло дуго да траје.
Бразил више не зна да игра фудбал.
Убили су таленте. Играче распродали по Европи, од Русије до Хрватске. Немају никакву представу о тактици, стратегији, колективу и простору.
Бразил мора почети да увози тренере из Европе. И играче. А не само да своје извози за славом и ловом.
И, умјесто оних са моторкама, морају да граде интелектуалце у игри, на средини терена. Који ће опслуживати жонглере.
И још једна ситница.
Морају да престану да се баве френкушама.
То је примитивно помодно. Викторијански.
Ко од Нијемаца има те резбарене и ондулиране френке.



ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
КАД ВАМ ТАБЛОИДИ 
ПОЧНУ ДА ВОДЕ 
ДРЖАВНУ ПОЛИТИКУ, 
ОБУКЛИ СТЕ УСРАНЕ 
И УПИШАНЕ ГАЋЕ 
ПРЕКО БУНДЕ ОД НЕРЦА.

И ТАКО СЕ ШЕТАТЕ 
ПО ВАРОШИ И СВЕТУ.
КАКО
ОЖИВЈЕТИ
СУТЈЕСКУ

Бог Створитељ, онај што је стварао свјетове и вјекове, не онај краткорочни, што је стварао вјере и учења, направио је само два ванвременска успјеха.
Спојио је жену и мушкарца.
И спојио је, на једном мјесту, Маглић, Трновачко језеро, Сутјску, Перућицу, Скакавац, Дрину и Тару.



А Срби, један добар дио, мада ни други не заостају, када је Бог Створитељ све то стварао, провукли су се мимо контроле квалитета. Па мисле да је све то, на једном мјесту, њихова заслуга. Или, чак, и да су они то створили. Па могу са тим како хоће. На, примјер, узети пушку и пуцати у фреске о народноослободилачкој борби у Музеју Сутјеске.
Све што је било прије мене ко да и није било.
А ако је, случајно било, ја сам то створио и прије него што сам испичке испо.
Стога је скоро све оно што је било прије сад срушено, запуштено, покрадено и мртво.


На Сутјесци је три хиљаде Партизана дало свој живот у борбама. А данас нас тридесет не можемо да покосимо траву око споменика.
Менаџмент, Националног Парка Сутјеска, а чим се каже менаџмент, знаш да ту нема овлаштења и полуга, бори се колико може са тим огромним подручјем и природом.
Некада је на Сутјеску долазило милион људи годишње. То је био дио идеологије.
Не мислим да сада треба стварати идеологију од Сутјеске. Али треба окупљати људе да виде историју. Да схвате да не почиње све са мном и не завршава све са мном.
Како су Хрвати могли оживјети Плитвице па су сада посјећеније него кад су биле у правој држави. а ни курцем у историји нису мрднули на Плитвицама. пошто су биле српске.
Феријални Савез Дубравко Сувара и ОК Фест, посљедњих година, уз помоћ многих и уз трудбенички рад свих запослених у НП Сутјеска, привуку на хиљаде младих одсвакле. То је линија од Трновачког језера до сплаварења на Тари. Уз рок концерте, купање у оживљеном базену и све друге активности.


То је сваки пут нова Битка На Сутјесци.
Ну. Држава, Држава Српска, мора више да уложи у оживљавање Сутјеске и Козаре.
Мора дати паре. Јер се та дјелатност не може самофинансирати и не може доносити профит. Профит је на дуги рок. Да се прича по свијету о томе, да нас виде као људе који чувају природу. Да схвате да смо ми, и наши преци, Антифашисти. Не само на папиру већ и на надгробној плочи.
Козара и Сутјеска су наша улазница у будућност. Пуно боља од оне која се зове Отоманска империја, Потурчење, Колаборационизам.
Када Бог Створитељ, једном, кад нас више не буде ни у пепелу и прашини, буде преправљао свијет, узеће то у обзир.


А Србима и Српској, крваво, треба дуги рок.

Сутјеска и Козара никога не занимају. Јер нема милиона, камиона, авиона. Не могу се препродати. Што би министрица трговине и туризма радо учинила.
Брига о Историји и о Природи јесте брига о Људима. Нацији. Држави. Друштву. Будућности.
Не гледајмо се низ носеве и курчеве. Гледајмо се низ хоризонте и перспективе.




ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НИШТА НЕ МОЖЕ ПРЕКО НОЋИ. 
ОСИМ ПРАВЉЕЊА ДЈЕТЕТА. 
А ОНДА ТИ ТРЕБА 
ДВАДЕСЕТ ГОДИНА 
КРВАВОГ РАДА 
ДА, МОЖДА, 
ОД ЊЕГА НАПРАВИШ ЧОВЈЕКА.

понедељак, 07. јул 2014.

3075.
ОПЕТ ЈЕДАН
СРПСКИ
МЛИТОМУДНИ ТАДИЋ.
ГДЈЕ ИХ УСИЈЕЦАЈУ, СИЈ.

Огњен Тадић кандидат је Есдееса, Сазапрома,д.о.о. и Мирка Шаровића, за Предсједника Републике.
Република Српска има, тако, шансу да постане Адвокатска Канцеларија. Сунце Ти Јебем.
И да има Пријеседника као што га је имала Сербија прије Сао Томе и Николића.
Млитавог, безличног, безидејног, без странке иза себе, превртљивог и превјерничког.
Добро да из Радикала одеш у Есенес. Али да одеш у Мрски Есдеес, то је невиђени пех.
Огњен Тадић је, у предвечерје своје кандидатуре, неком хевтеном сарај ћагету дао интервју у коме је пуко кључну тезу. Вријеме је за договор Срба и Бошњака. Да Срби и Бошњаци постану савезници. Тако некако.
Јебало те право. Учи мало историју.
Ко је кад са Бошњацима, и прије него су се тако звали, био савезник.
Прије него било шта будеш са Бошњацима, али и са било којим другим народом на отпадиштима СФРЈ, потребно је да начиниш Инвентаријум Српских Несрећа.
Бошњачки Инвентаријум зла према Србима треба да почне од Косовског Боја. Не укључујући.
Након тога могуће је стратешки доносити одлуке.
А ово што предлаже Огњен Тадић, јевтина је унитаристичка образлагаоница. Удворништво Међународној заједници. Пресвлачење Змијске Коже кад му вријеме није. Претварање Срба у Подрепуље.
Срби, и Српска, већ су у Савезништву са Бошњацима. Натјерало их је у исту државу. Конфедерација је Савез.
Али. То је Бошњацима, читај СПК, Сарајевском Политичком Кругу, мало.
Бошњаци треба први да бирају. Да видимо зашто су њихови вјерски и политички лидери. Осим Босанске Босне и Унитарне Босне. Нека се изјасне. Мада им ни тада не треба вјеровати.
Сјетите се Лисабона и Алије.
Стога је Тадић, Огњен, наиван скоро као и Вучић.
Само што Вучић још увијек има Москву као противтежу.
Тадић, Огњен, нема ништа. Осим Удворништва Сарају и Међузају.
Коме треба такав Предсидетељ Република.

Обрену Петровићу, ЈТГ. Јебем Те Глупа.      
3074.
ОБРЕНЕ, ОБРЕНЕ,
ЈЕБО ТИ СВОЈУ ДРЖАВУ

Обрен Петровић ендемска Есдеесовска прилуда, смјештена између Крњина, Вучијака, Озрена и Требаве, у интервју порталу Ал Џазира, изрекао је гранични гранитни политички став. Босна и Херцеговина је моја држава а Републици Српској могу дати воде, ако ми дође у авлију. Рекао је, у ствари, да је поштује.
Јебо ти, Обрене, своју државу босну и херцеговину. А бирачи, који су те бирали, јебали тебе.
Срећа да је ово посљедњи мандат Обрена Државног Петровића, јер из извора који су блиски само његовим Бошњакињама, сазнао сам да је Ангела Меркел оном Јункеру наредила да одмах у Брисел доведе Обрена који би требао да буде трговачки путник за проширење ЕУ. Мене, вели Ангела Меркел, не воле ни у Швапској колико Обрен воли ЕУ. И Нато.
Обрен и Босић су ко Пјан и Тријезан.
Што Тријезан мисли, Пјан говори.
Само је, Обрен, прилуда, умислио да треба да све каже и да још дода у замјешај својих умотворина. То је типична појава кад изаживичар, провинцијалац, политички и карактерни медиокритет, исподсредњаш, умисли да је и њему припала Мисија.
Умислио је да је Крајишник. Да је у Крајини, у Федерацији, на бранику Државе, од Срба и Српске.
Не знам како портал ртвбн није пренио, на три мјеста на насловници, овај Брантовски интервју Обрена Петровића. Из Дражавног Добоја.
И не знам како њега не кандидују за Члана П.

Иванић је маламаца.
3073.
ИВАНИЋ И БОСИЋ
КО ДУДЕК И РЕГИЦА

Када су у Гостилници, наивног добричину Дудека питали да ли је Регица, његова жена, прве брачне ноћи била невина, сирома Дудек је одговорио Неки веле да је а неки да није.
Таква ситуација је сада и са најпознатијом Политичком Ванбрачном Заједницом у Републици Српској. Убијте ме ако Босић и Иванић знају ко је невин након тог бесконачног и још незавршеног секса. Та Каринготновска Пантљичара могла би резултовати и чињеницом да је, напримјер, Босић Иванићу тетка, да је Иванић Босићу Дјед или да је Босић себи ујна а Иванићу ујак.
Мислим, ујак јебе ујну. А сестрић Га. Их.
Најновији пресовски обрат у коме је Есдеес оставио празно мјесто Члана П за остатак остатака СаЗаПа, мада је примјереније Сатрап, Савез за траљаве промјене, говори о великој екстерној снази Сестрића.
Сестрић Иванић је важна карика у композиту власти у Насеобини. Ако буде Члан П, онда ће увијек бити вишка муслимана у Предсједништву. Савјет Министара ће имати Предсједавајућег муслимана, са министром иностраних послова муслиманом, ко јебе Србе што нису искористили свој ред већ дали Лагумџији, мада разумијем да нису смјели да дају Ани Тришић, па ће се Предсједништво претворити у извршни орган, што по Уставу и јест, а Савјет Министара је само трочлана радна група, те једном одлуком, о приједлогу астрономског државног буџета, унитаризовати БиХ успјешније од Ешдауна, Силајџића и Јована Дивјака заједно.
И оде маст упропаст.
По борби и елану, а и прљавштини, које Сестрић Иванић показује, испоставља се да је он дугомандатни чучавац у Републици Српској.
Чучи и чека прилику.
Коју му сада пружа Босић.
Да да ли је у знању или не знању, не пере га. Као што ни Регици није помогло то о невиности или виности у првој брачној ноћи. Послије је на Регицу скакало и оно што скаче и оно што не одскаче.