СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКИ
БИЈЕГ ИЗ ЦЕНТРА
ИЛИ СТРАНКА
СОЦИЈАЛНОГ САВЕЗА
Неолибералистичка пропаст
друштва и државе, као упала стомачне слузнице, мождане овојнице и рак дебелог
цријева, муче Социјалдемократску Партију Хрватске.
Превирања која се одвијају
већ дуље вријеме у тој странци нису везана само за нарцисоидни мирисни безлични
аутократизам лидера Партије Милановића.
Она су посљедица превирања у
цијелом друштву. Које је слика и прилика транзицијског краха и помора који су
захватили сва наивна, примитивна, лаковјерна, демократизована и осамостаљена
друштва хлебинске школе НДД Сфере.
Есдепе Рачана, као и Есдепе
Лагумџије, под притиском мракнационализма, страног фактора и капитала разне
врсте, одмакао се од лијеве позиције више него што је то нормално. Рачанов Есдепе
постао је Партија Центра. А Лагумџијин Есдепе је постао Партија Интересних
Центара. Да је барем постао партија Националног Центра, још би се некако и
подносило. Али Лагумџијина идеолошка оријентација, заогрнута
социјалдемократијом, као Државом За Човјека у виду нападне и празне љевичарске
наљепнице, најокорјелија је унитаристичка једновјерска идеологија грађанског
фолинтаризма и лажних мулти лего игара.
Савез независних
социјалдемократа, као представник најширих слојева становништва Републике
Српске, помјерио се, дијелом у Национални Центар, на основу захтјева тих широких
слојева за одговором на сва стратешка политичка и национална питања, не
напуштајући љевичарско опредјељење. Тачно је да је притисак капитала, дивљег
тржишта и примитивног финансијализма, огроман и да се кроз екстерну моћ СНСД
настоји претворити у инструмент дерегулације, нелиберализма и опште
збигњевизације.
Као што су и у Правој
Социјалдемократској Европи, јаке електромагнетне силнице, индуковане из
супратржишног, тоталитарног и антицивилизацијског либерализма, социјалдемократију
увукле под лед антиидеолошког центризма и геопрактицизма, тако се уништавају
колективитети и у Лажној Транзицијској Европи.
Упркос свему, Социјалност,
Демократија и Широкослојни Трон, није изгубљена технологија хуманог
колективитета. Љевица, трансформисана и прилагођена времену, неће још дуго на
депонију секундарних сировина или на одјељак чије ставке се не могу ни
рециклирати.
Упркос општој хајци,
Савремена Социјалдемократија Лажне Европе не мора бјежати од Националног Питања
али мора бјежати од Неолиберализма, Трикприватизације, Капитала, Финансијализма
и Геоплаштизма, односно безочног ратноприпремног Територијализма.
У тој борби,
Социјалдемократија мора стати са Приватизацијом и Либерализацијом. Мора јачати Државу
која је једини могући субјект и Самосталности и Интеграционализма. То не могу
бити ни Нације, ни Тржишта, ни Капитал.
Јачање Државе омогућава
здрав амбијент за широке слојеве које панпланетарни неолиберализам све више
омасовљује и све их више притишће дну.
Стога Социјалдемократија
Овдје мора зауставити отимачину која се књижи као распродаја а потврђује као
осиромашење. Странка која није у стању оформити страначки менаџмент, на
модерном европском ниову, за велику националну државну компанију, и не треба да
влада.
Не можете бити модерни само
у демократији, гејству и људским правима, а не бити модерни у управљању компанијама
и тржиштем кроз социјалне призме.
Стога се Социјалдемократија
мора отворити и према стручњацима управљања, не према власницима капитала,
здравог и сумњивог, који воле да се издају за стручњаке, и према представницима
широких слојева. У страначка тијела и структуре морају да уђу, нпр, пољопривредници
и радници, као и у тијела представничке демократије јер ће тако моћи да
одлучују. А престаће да то могу они који их пљачкају.
И мора се затворити за
власнике и државну клијентелу.
Умјесто да широки слојеви
буду гурнути на тржиште, под слоганом Свако има шансу, власнике и државне
окориснике треба главачке избацити на тржиште.
Ако, при томе, треба
промијенити тип странке, па Социјалдемократску странку сврстати у нови ред, у
Странку Социјалног Савеза, и то треба урадити.
То је мање безболан потез
него радикале пресврстати у неолиберале.
