уторак, 8. јул 2014.

КАКО
ОЖИВЈЕТИ
СУТЈЕСКУ

Бог Створитељ, онај што је стварао свјетове и вјекове, не онај краткорочни, што је стварао вјере и учења, направио је само два ванвременска успјеха.
Спојио је жену и мушкарца.
И спојио је, на једном мјесту, Маглић, Трновачко језеро, Сутјску, Перућицу, Скакавац, Дрину и Тару.



А Срби, један добар дио, мада ни други не заостају, када је Бог Створитељ све то стварао, провукли су се мимо контроле квалитета. Па мисле да је све то, на једном мјесту, њихова заслуга. Или, чак, и да су они то створили. Па могу са тим како хоће. На, примјер, узети пушку и пуцати у фреске о народноослободилачкој борби у Музеју Сутјеске.
Све што је било прије мене ко да и није било.
А ако је, случајно било, ја сам то створио и прије него што сам испичке испо.
Стога је скоро све оно што је било прије сад срушено, запуштено, покрадено и мртво.


На Сутјесци је три хиљаде Партизана дало свој живот у борбама. А данас нас тридесет не можемо да покосимо траву око споменика.
Менаџмент, Националног Парка Сутјеска, а чим се каже менаџмент, знаш да ту нема овлаштења и полуга, бори се колико може са тим огромним подручјем и природом.
Некада је на Сутјеску долазило милион људи годишње. То је био дио идеологије.
Не мислим да сада треба стварати идеологију од Сутјеске. Али треба окупљати људе да виде историју. Да схвате да не почиње све са мном и не завршава све са мном.
Како су Хрвати могли оживјети Плитвице па су сада посјећеније него кад су биле у правој држави. а ни курцем у историји нису мрднули на Плитвицама. пошто су биле српске.
Феријални Савез Дубравко Сувара и ОК Фест, посљедњих година, уз помоћ многих и уз трудбенички рад свих запослених у НП Сутјеска, привуку на хиљаде младих одсвакле. То је линија од Трновачког језера до сплаварења на Тари. Уз рок концерте, купање у оживљеном базену и све друге активности.


То је сваки пут нова Битка На Сутјесци.
Ну. Држава, Држава Српска, мора више да уложи у оживљавање Сутјеске и Козаре.
Мора дати паре. Јер се та дјелатност не може самофинансирати и не може доносити профит. Профит је на дуги рок. Да се прича по свијету о томе, да нас виде као људе који чувају природу. Да схвате да смо ми, и наши преци, Антифашисти. Не само на папиру већ и на надгробној плочи.
Козара и Сутјеска су наша улазница у будућност. Пуно боља од оне која се зове Отоманска империја, Потурчење, Колаборационизам.
Када Бог Створитељ, једном, кад нас више не буде ни у пепелу и прашини, буде преправљао свијет, узеће то у обзир.


А Србима и Српској, крваво, треба дуги рок.

Сутјеска и Козара никога не занимају. Јер нема милиона, камиона, авиона. Не могу се препродати. Што би министрица трговине и туризма радо учинила.
Брига о Историји и о Природи јесте брига о Људима. Нацији. Држави. Друштву. Будућности.
Не гледајмо се низ носеве и курчеве. Гледајмо се низ хоризонте и перспективе.