петак, 09. октобар 2020.

 

ПОРЕДИТИ БЕЛГИЈУ
И БЕЛЕГИЈУ,
ПОТПУНО ЈЕ БЕСМИСЛЕНО,
БЕЛЕГИЈА СЕ МОРА ПОДИЈЕЛИТИ
ИЛИ НАМЈЕРНО ИСПУСТИТИ,
ДА СЕ РАЗБИЈЕ

 
Својевремено смо у Есенесдеу преводили разне белгијске документе, правила и процедуре. И установили да је то ужасно компликован механизам, веома прецизан и за сваку националну, језичку, заједницу, валонску, фламанску и њемачку, гарантован и заштитан до несхватљивости из овдашњег угла.
Зоран Крешић у ВЛМ, данас, има текст гдје цитира Мартенса и оног Сатлера.
Сатлер говори о конститутивности, о грађанима, о Сејдић Финци који се мора испунити за улазак у ЕУ. А у Белгији никад не би био испуњен као услов.
Јер Белгија није прихватила све протоле о људским правима и слободама.
Из тих преведених докумената сам видио, има томе више од десет година, па се детаља не могу сјетити а архива је огромна да бих то сада тражио, да ако о нечему нема сагласности, нема ни става Белгије као Државе.
Напримјер, представник Белгије у нечему у ЕУ, остаје неизјашњен и не гласа, ако се Валонци, Фламанци и Територија Брисел не сложе, однсоно они који говоре валонским, фламанским и њемачким.
У БиХ то није могуће.
Јер, Бакирови Политички муслимани говоре и срспки и хрватски и босански и заступају и Сарајево и Мањину Хрвата и Геноцидну Творевину...
Све то зна Сатлер.
Све то је урађено уз одобравање и индукцију ЕУ. И САД.
Дејтонски механизам, Устав БиХ, као Анекс Споразума из Дејтона, једноставније је конструисан.
Он је у многим рјешењима копија америчких уставних поставки.
Устав БиХ, Босну и Херцеговину чини много подијељенијом, у старту, него што је то тројна подијељеност Белгије.
Овдје је само Десет Уставних Надлежности Заједничких Институција.
Ентитети су Државе. Све имају своје, од Држављанства па даље.
Ну, функционисање БиХ је постало много компликованије од функционисања Белгије.
Иако је Платформа једноставнија.
То је зато што се Сарајеву толерише Унитаризам и што нико не мисли озбиљно у погледу Опстанка БиХ.

четвртак, 08. октобар 2020.

 

У БиХ КРВ
НАЈАВЉУЈЕ РИЈЕЧИ
А НЕ РИЈЕЧИ КРВ,
СТОГА ЈЕ БЕСМИСЛЕНО
КАТЕГОРИСАТИ
ГОВОР МРЖЊЕ

 
Сторија са Спотом Уједињене Српске, нема везе са Изборима, са Говором Мржње, са надлежностима неуставног ЦИК-а, са европским стандардима.
То је најобичнија сокачка манифестација неоотоманске Унитаризације из Сарајева.
Која се проводи, уз подршку Запада, још од првог дана послије Париза.
Циљ те унитаризације није класични територијални, већ противхришћанско успостављање једновјерске државе.
Који је наук овог случаја.
▪ Све на шта пристану Срби и Хрвати у БиХ, или буду приморани на то, биће искориштено против њих.
▪ Неодлучност Срба и Хрвата, индукује такво насиље из Сарајева.
▪ Сарајево себи прискрбљују улогу Цензора и Шалтера за дозволе. Оно одређује шта се смије а шта не смије, оно категоризује Геноциде, оно даје Ћагете за Нације и за Грађане, оно је задужено за Језик и Писмо, оно уређује Медије, оно поставља Кадије, оно ти даје право на Изборе...
▪ Србе Издајнике се мора јавно проскрибовати, поводом сваког оваквог случаја Издаје.
▪ Одлучивање у Заједничким Институцијама се мора потпуно редуковати и свести на оквир оних Десет Дејтонских Надлежности.
▪ Недејтонске и противсрпске Институције треба блокирати, гдјегод је то могуће. Као што Хрвати блокирају Уставни Суд Федерације.
▪ Република Српска треба јавно прокламовати одустајање од сарадње и интеграција са ЕУНАТО.
Доклегод декларативно даје подршку сарадњи и инеграцијама, Запад ће мирно да посматра противхришђанско неуставно насиље Сарајева.
▪ Република Српска мора припремити план акције Самосталног Дејтонског Функционисања.
То подразумијева да сама обавља надлежности које су јој Дејтоном дате а да тзв Заједничке Институције, којих нема у Дејтону ни у Уставу, прогласи неважећим на територији Републике.
▪ Ово са ЦИК Спотом, увод је у Блокбастер страве и ужаса који ће бити уприличен пред Опште Изборе за двије године.
Стога се више не може уживати у стању Курца у ладној води.

среда, 07. октобар 2020.

 

ДРАГАН ЧОВИЋ
ЊИМА ШАЉЕ ПИСМО,
ОПЕТ СУ НАС ЗАЈЕБАЛИ,
КО ДА ЗНАЛИ НИСМО

 
Не знам зашто се Срби и Хрвати још боје Ешдауна и Бонских овлаштења.
И зашто се не сјете Светог Ивана Златоустог.
Човић је упутио писмо представницима Међународне Заједнице у БиХ, Амбасераторима, у коме их обавјештава да Бакир, сарајски политички муслимани, кобива Бошњаци, ништа нису провели од договора о Изборном Закону.
Додик каже да треба сарадња са НАТО Пактом. Али на чланство нас неће натјерати.
Кад легнеш у гаћама, у кревет, са неким, из кревета ћеш изаћи без гаћа. Начини су само нијансе.
А, Човићу. Кад са Лисабонцима правиш договоре, они се попишмане а ти останеш попишан.
Јасно је било да Бакир неће ни прстом да мрдне око Изборног Закона. И да има подршку тог Међузаја. Међународна Зајебница.
Трећи пут је Међузај подржао избор Комшића.
Због тога је бесмислено писати њима и бавити се тим „великим темама“.
Као што се Додик бави Нато Пактом.
Потребно је конкретно дјеловање и одлучност.
Да су Хрватске Жупаније и Република Српска донијеле одлуке да саме проведу Локалне Изборе, друга би Миљацка данас текла Сарајевом.
Међузај би писао Човићу.
Овако, спремте се спремте Хрвати, да опет добијете Комшића.
Човић и Додик морају да окупе Националисте свих генерација и да се не брину за сутра.
А они чине управо обрнуто.
Баве се великим темама а мали националисти бивају све више и више заробљеници унитаристичког учмалог сокака из Сарајева.
Хрватске Жупаније треба да се почну уједињавати. Границе имају. А границе су први предуслов уједињавања.
Ћенифски Феномен Комшић се неће ријешити на нивоу БиХ. Док се Федерација не подијели, Сарајево неће реаговати. А тада ће бити касно.
Хрвати морају произвести сутуацију у којој након избора, саопште: Ми смо изабрали Члана Предсједништва. Кад треба да дође у Сарајево.
Ако кажу не треба, још боље.
То Српска мора да подржи.
Срби и Хрвати морају избјећи ситуацију да их Сарајево убија у појам, као Вучић што убија Србе у Србији.
И Вучић и Бакир имају времена.
Нису они криви што им то вријеме допуштате.

уторак, 06. октобар 2020.

ИМЕНОВАЊЕ
АНЕ БРНАБИЋ,
ЗНАК ЈЕ КОНАЧНОГ
СЛОМА СРБИЈЕ

 
И Црна Птица Злослутница за Републику Српску и Србе Црне Горе.
Вучић је овим показао да наставља путем уништења Србије.
Више се не ради само о Косову. О предаји Косова. О признавању Косова.
Вучић је показао да не одустаје.
Ана Брнабић, непримјетна Протува на Политичкој Сцени, знак је потпуне вестернизација Србије.
Не у смислу Неолиберализма, Тржишта, Капитала и Екомоније, већ у смислу потпуног потчињавања.
Вучић враћа Србе у оно стање које Срби најбоље знају да раде. Да буду потчињени. Као Отоманској Империји.
Да Вучић Србију не подбацује под копита Запада, сада би мандатар био неко ко је „проруски“ оријентисан. Или, барем, неко ко једнако гледа и тамо и онамо.
Именовање Лезбијке понижавање је Срба.
И вјесник потпуног уништења Породице, Вјере, Колективитета.
То је знак да на Политичкој Сцени Србије не постоји ни Српска Напредна Странка. Опозиција одавно не постоји.
Постоји само Вучић.
Вучић је недавним Овалним Пушењем, коначно купио Србију. Купио права да ради шта хоће. Само да обави оно што мора.
Република Српска треба да се одвоји од Вучића и Вучићеве Србије. 
Свака наредна блискост постаје опасна по опстанак Републике Српске.
Нема никаквог Српског Јединства, никаквог заједничког Националног Интереса, никаквог ни магловитог присаједињења Српске Србији, без Демократске Незападне Суверенистичке  Србије.
А она није ни на видику.
Срби Црне Горе, поготову, немају ушта да се уздају.
И Републику Српску и Србе Црне Горе, Вучић гледа и третира као Заједницу Српских Општина на Косову.
Именовање Ане Брнабић за Мандатара, знак је да су Вучић и његови ментори, схватили да је Политичка Сцена Србије, трајно ујаловљена, стерилизована и генетски модификована  у тој мјери да се више не може појавити здрава и велика Национална Странка.
Тужна је Србија, мада је Вучић свуд.
  
x

понедељак, 05. октобар 2020.

 

ПЕТИ ОКТОБАР
НИЈЕ КОСОВСКА БИТКА,
ЈЕР, ИСТИ ЈЕ НАСРТНИК
УБИО МУРАТА, МИЛОША,
МУСУ И МАРКА.
АЛИ ЈЕ БИЛАНС КОСОВСКИ.

 
Убио Србију.
Пети Октобар је вјешто искориштено стање Колективне Свијести. Након Ратова, који људима у Србији нису били јасни, нису били потребни и у којима нико није знао шта хоће а камоли шта је Српски Национални Интерес, накупила се горчина, незадовољство, песимизам и бесперспектива.
Једноставно је било довољно понудити пјесму, Свиће рујна зора. Умјесто, Још не свиће...
Опозиција је и тада била никаква. Као и данас у Србији.
Разлика је само у томе да је Запад искористио све полуге, које има и данас, за организовање масовног незадовољства. Данас, то неће да учини, јер чува Вучића који ће им дати и оно што не траже.
Нешто слично се догодило Черчилу, који је након Рата изгубио. На Изборима.
Ђорђе Вукадиновић каже: Да је биланс 5. октобра био бољи не би се вратили они који су тада били поражени - само што су у међувремену променили рухо и обрнули ћурак.
Ја, пак, мислим, да је из Петог Октобра извучен максимум за Србију.
Србија је у Педти Октобар уведена из 4. марта.
Није из Четвртог Октобра.
То није био природан слијед. Природан слијед би био да је Милошевић и његова Странка, односно Странке, побијеђен на Изборима, од квалитетне националне опције која своју позицију гради годинама.
Ну.
То је био један јалови и немушти Конгломераторијум, у коме је било све оно што је Србију и довело до Слобе.
Само се и Слоби и Србији подвалило то да треба срушити Слобу и да ће сваког дана да свањивају по три Рујне Зоре.
Чињеница да се Социјалисти вуку до данас, најбоља је за анализу ефеката било каквог Петог Октобра.
Нација Држава Друштво, не живи од мандата до мандата. Сутра ујутро, након Избора, нико се нов није родио. А нико од јучерашњих, није укопан.
НДД Сфера је живи преплет неколико генерација, неколико деценија, неколико политичких и интересних слојева.
Њих не могу да расплету једни Избори. Нити једна Револуција. Њих ни Рат не може да одвоји и прекине.
Ти токови се законито преносе даље у укупан живот Нације Државе Друштва.
Временом, неки слојеви и сегменти одумиру и нестају а други настају. Али то не иде тако очигледно да би се могло детектовати и опредметити, одмах, на Изборима.
Стога, сваки Пети Октобар, од лењиновог па даље и убудуће, изводи и реализује Копилад.
Људи којима се за оца не зна а мајка им је умотана у екстерне хаље Запада или Финансијерских Територијалиста. Који су, данас, премрежили Србију.
Прича о Рушењу Режима, добро је паковање али лажно. Јер су сви који га руше, допринијели његовом стварању.
Режим има више бабица него сво здравство у некој Држави.
Онај ко не може на Изборима да побиједи, а хоће на Улици да побиједи, он побјеђује своју Земљу.
Србију није побиједило Западно Бомбардовање.
Србија је побиједила сама себе.