ЕСДЕЕС ЈЕ УБИО

АРТИКУЛАЦИЈСКУ

ДЕМОКРАТИЈУ

У СРПСКОЈ

Есдеес је, након бројних Историјских Шанси, само једна Историјска Транша.

Да је Есдеес избјегао Пробосанску Црну Траку, коју су му набацили Бакир и теоретичари са Факултета Политичких Наука у Сарајеву, гдје ће ускоро, као Клинтонова у Приштини, осванути бронзана биста Младена Босића, мудрог корака и небеског погледа, и у Заједничким Институцијама се борио за Републику Српску, као што се, у оквиру Сазапа, бори за Бакирову Босну, данас би, годину пред Опште Изборе, на сцени политичке артикулације Српске, опанци и обојци посве друкчије изгледали.

Тако је шансу искористио СНСД, објавом о Референдуму, 2006е.

Овако, СНСД је опет искористио Референдум против Политичких Будала.

Додик је, одустајањем од Референдума 2018е, дао Есдеесу и Сазапу пола године Трлабабалана.

Они ће то користити као своје политичке поене, не схватајући да улијећу у замку.

Јер је то порука Бирачима да су против Самосталности Српске.

Цвијетин Миливојевић каже да Додик, тиме, шаље поруку САД.

Ма, каквој САД. То је порука Бирачима у Српској, о Есдеесу. И Есдеесу у Сарајеву, о њиховој политичкој плиткоћи.

Шта може Есдеес да учини у овој ситуацији.

Не може ништа.

Осим да Шаровић објави како је ЕУ дозволила превоз Босанског Меса преко територије ЕУ.

Да сам Стратег СНСД, ја ни у сљедећем мандату не бих улазио у Заједничке Институције. Пошто Есдеес, Педепе не сматрам национално релевантним фактором, тај посао феноменално ради против себе.

Али бих кандидовао националне јастребове у ПС и Дом Народа.

ИСКУСТВА

И ДОМЕТИ

РЕФЕРЕНДУМА

У РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ

● Референдум у Републици Српској, одржан унаточ свему и скоро против свих у окружењу, па и Вучића, осим Русије и прећутне подршке Кине, први је прави суштински мирнодопски Референдум Овдје, на овом подручју, окренут унутрашњим питањима, неусмјерен против било кога и неусмјерен ка било каквом рушењу.

● Референдум о Дану Републике најмање је био референдум на ту тему. То је велики успон на Врх Права Народа. Права Нације да о својим питањима може да каже шта мисли. Референдум Српска је успон на Монт Еверест Демократије. Сада може да се пење когод жели.

● Референдум није имао, у политичком смислу, ужарену атмосферу иза и испред себе. Без обзира што су се многи, од дроњавог Сефера Халиловића па до ПИК-а, упињали да окриве Србе и Српску, и тако створе атмосферу кривца, забране, рушилаштва, казне и санкција.

То је зато што је политичка клима у Српској ушла у мирне воде. Након Избора 2014е, пропалих уличних покушаја у Федерацији па и у Републици Српској, и након очигледног схватања од стране Јавности Српске да је Криминализација само празна Мајданска Пушка, Политичко Мнијење је прихватило стабилан и процедуралан напредак. Узело је у обзир чињеницу да су овдје избори сваке двије године и да се, ако је то потребно и ако постоје квалификоване политичке снаге, стање на власти лако може промијенити.

Та мирноћа и процедуралност осјећа се и у овогодишњој кампањи за Локалне Изборе.

Стога излазност није екстремна.

● На излазност је, поред опште политичке атмосфере, утицала и дјелатност Савеза За Промјене, њихова млитава игра око Референдума, у којој су добро пазили на Свећетиристране а и пазили да не буду декларисани издајници те да не буду никако радикалнији и испред Додика.

● За Референдум су агитаторски, на терену, што се тиче страначких организација, радиле само структуре СНСД. Али ни оне нису радиле пуном паром.

Сви други су апстинирали уз оправдање да је то изборна корист СНСД. Што је потпуно аматерско схватање политичких процеса, избора и колективне свијести. И нетачно. Већ за СНСД мањкаво ако не и штетно.

Стога је одзив мањи него што би било логично. Логична би излазност била 70%.

Многи бирач није изашао на Референдум јер је схватио, након дјеловања Опозције и Сазапа, да тиме подржава СНСД или Власт. Или није изашао јер је мислио да ће тиме окрњити своје, од раније изјашњено, противљење Власти, Режиму, Криминалцима на Власти и слично.

● За Референдум је у Јавности и на терену агитовао само Милорад Додик. Што је недопустиво. И што је посљедица његове усамљености у СНСД, остављености и огољености још од прије овог мандата.

То су знали Сазапоиди па су и нападали Референдум из тог заклона. Стварајући климу да је то Референдум Милорада Додика. Да он ризикује, да ов увлачи Српску у неповратни тунел, да је води у изолацију и санкције итд.

● Овом излазношћу, Бирачи и Јавност Српске су поручили само једну ствар. Поред оне Јеби се, Бакире.

Поручили су да су оваква питања, питања Националног Јединства, Националне Стратегије, Националног Интереса, питања Српства, Самосталности и Опстанка, ствар Институција Републике Српске а не једног Лидера. Једног Инокосника.

АКО

РЕПУБЛИКА

СРПСКА

ОДУСТАНЕ

ОД РЕФЕРЕНДУМА,

ИСПАШЋЕ ПИЧКА

То више, дакле, није политичка категорија. То није Право Народа. То је питање Политичког Карактера. То је питање Националног Достојанства.

Сви они који су против Референдума, било зато што су против Есенесдеа или зато што су за Унитарни Сарај Чадор, управо и желе да Република Српска постане то из Наслова.

Треба само поредати оне који су против, од Амамбице Кормак, до оних, у Србији, који нису способни сачувати ни празну ЗСО на Косову, јер Косово више нико и не помиње, па видјети да је то синхронизован, конзистентан, што би рекла Амамбица, систем потчињавања, обезвређивања делегитимисања, Републике Српске.

То би био још један снажан корак у њеном обезвређивању.

Медији који су деценија противсрпски, Сарај Чадорлије, Интелектуалитаријум Миљацке и Арапске Илиџе, Издајници из Сазапа, а нарочито из Босић Чадора, Уставосудобранитељи са Башчаршије, већ данима стварају пресију о излазу по коме ће Уставни суд прихватити захтјев Републике Српске а то ће онда значити да се све враћа на почетак, као да Одлуке о неуставности Дана Републике није ни било.

У исту гарантуру спада и Иванићево измишљање имена за Девети Јануар, за наредних педесет година.

Када се све то тако догоди, како желе лажни љубитељи Републике Српске, остаје почетак. А то је Апелација Бакира Изетбеговића.

То и јесте главнипроблем. Господо и другови Кретени.

Одакле право једном Бакиру, једном Бошњаку, једном муслиману, да пред Уставним Судом, који нема надлежности за то, покреће питање Дана Републике који обиљежава дан и прије него што се догодио Дејтон и настала БиХ.

Ако Република Српска одустане од Референдума, то ће право трајно уручити Бакиру, и свим будућим Бакирима у руке.

Онда ћемо их питати, у врло блиском будућем времену, не само можемо ли да пишемо и зовемо се Република Српска, већ можемо ли да пишемо и рачунамо да смо Срби.

Референдум треба схватити као Национални Сигнал о Српском Постојању. О праву Српске на Постојање.

Република Српска није питање једне амбасадае или добре воље Уставног Суда да нешто прихвати и врати на почетак.

РЕФЕРЕНДУМ

О ПОСТОЈАЊУ

Расправе, диктати, дивљаштва и перверзије о Референдуму у Републици Српској, у дугом низу година, нарочито у овом времену када се чује пјесма Ој, другови, јел вам жао, жао, Референдум нам се примакао, показале су приличну количину претполитичког стања колективитета у Насеобини али и у Републици Српској.

Показале су и непојамну количину неслуха за Демократију, Колективитет и Људска Права. Коликогод то биле вјештачке синтагме, као парцијални опијуми за Народ.

Међународна Заједница је показала да свим својим ангажманом, свим својим подршкама, свим својим уплитањима, жели само силу, диктатуру и протекторат.

Србија је показала да је, као и у осталим историјама Распада СФРЈ, прагматично ситношићарџијска.

Дабоме да од других не треба очекивати да Референдум схвате као филозофску, цивилизацијску и егзистенцијалистичку категорију која припада времену. Без обзира да ли у њему има људи или је то предљудско доба.

Битно је како ми, Република Српска, Срби Овдје, схватамо Референдум.

То није национална или државна, издајна или отаџбинска раздјелница.

То је раздјелница схватања Времена.

Онај ко је у Републици Српској против Референдума, није издајник. Он треба да се запита, не зашто живи у Републици Српској, већ зашто уопште живи.

При томе није битно о чему је Референдум. И са којим питањем је.

Референдум је, овдје, на недовршеним, разореним, експерименталним, садомазохистичким територијама, Егзистенцијално Питање. Питање Опстанка.

Ријеч Опстанак ми је, при томе, некако краткотрајнија од појма Егзистенцијализам. Једнократнија. Опстанеш једном. А шта послије. Опстанак се мора претворити у трајну категорију.  И Референдуми су кораци тога.

Нису само Ратови алати Опстанка. И Опстанак је његов алат. Па, сљедствено, и Референдум.

Актуелни Референдум Српска јесте о једном дану. А у ствари је и о осталих 364 дана.

Референдум је јавка о постојању. То је одговор на Самоупит о себи. Референдум никада није, и не смије бити, одговор на туђе питање. На прозивку.

Референдум је биљег колективитета.

Он је потврда о постојању Института Колективитета. Државе. Устава. Парламентаризма.

Веома је битно прихватити Референдум као јавку и знак. Друге јавке су Рат. Жртвовање Мира. Олуја. Јасеновац.

Референдум Српска је, стога, за ову Територију недовршености, диктатуре, принуде, протектрата, надцивилизацијска категорија.

И није случајно што су, послије распада Југославије, Срби у Српској први посегнули за њим.

При томе не треба тражити да то неко призна и цијени.

Јер. Самим нападима на Референдум Српска, поништава се Српска. Што је и био један од циљева Распада СФРЈ. И прије него што је Српска настала.

Егзистенцијалистичка Филозофија Срба треба да схвати да је овдје сваки Референдум битнији од његовог питања. Чак и од сувог статистичког резултата.

Референдум није само трентуни Контралажиранипопис. Није одговор на писмено Уставног Суда.

Референдум Српска надвременска је градња.

Стога ми је призмено да помињем неку сесију ПИК-а, сутра у Сарају, која ће, кобива, да расправља о Референдуму Српска.

СТРАХ

ОД

РЕФЕРЕНДУМА

Видим, Србијански Спинотичари ваљају данас како је Вучић рекао Додику, отприлике, Дошао сам ти на Дан Републике али цена за то је да одустанеш од Референдума.

Моји Извори Блиски кажу да је Додик рекао За две године, најдаље, молићеш ме да Референдум буде што пре.

Ивица Дачић, који је то слушао са стране, и мало из низине, рекао је, у себи, Ако тада буде на власти.

Санџачки дневни лист који излази у Београду, Данас, на насловној страни, туче, све уз заједничку фотографију Додика и Вучића, наслов Београд чврсто уз Републику Српску али против Рефрендума.

То су Данасовци и њихови Суфлер Новци значајно армирали, цементирли и челиковали, Вучићеву патичну реченицу Српска никада неће бити усамљена, што је нова политичка категорија у односима између Држава и Србаља.

Из чега закључујем да Данасовци, и њихови Суфлер Новци, шаљу поруку прије Вучићу него Додику.

Вучићу се казује да се ово некако и толерисало, што је отишао у Бањалуку, нешто као Казалиште код Колинде или Скеч.ба код Бакира у Сребреници.

Али му се поручује Даље нећеш моћи, буши, ха ха ха, буши.

Уз несрећу, и Путин се латио Референдума и објашњења.

Што је велика храброст након што је Соња Би Серко рекла исто што и Данас.

Путин, у одговору неком њемачком листу, пита Како вам није требао Референдум на Косову (даље су моје ријечи) а серете о Криму који је имао Референдум за присаједињење Русији. Дакле, не за Независну Државу као што је Косово испроглашавано од међународног шљама и неправа.

Кад Путин говори о Криму, Реферндуму и Косову, будите сигурни да говори и о Републици Српској.

Сарајево, пак, ћути.

Чека, као и увијек, да неко други обави посао за њих. Да бомбардује Србе и Српску.

Сарајево се, дабоме, не плаши Референдума због цјелине Насеобине БиХ. Већ се плаши због тога што ће то значити дефинитивно изборено право на одлучивање, на став, на самосталну политику Републике Српске.

Право на Самосталност.

Стога се од Референдума не смије одустати.

Јер. Тешко ће се склопити овомандатне повољне силнице и у сљедећем.

Мислим на.

·        Повољност политике србијанског окретања Сарајеву, што је много боље него кад га је Милошевић шиљио само преко Дрине, на Пале, Есдеес и Српску. И имао моћ над нама. Над њима.

·        Слабо Сарајево. Унитаризам отвара каверну за каверном.

·        КУЛН, Инцко и Охаер.

·        Издајничка, пробосанска, безконцептна Опозиција у Српској.

·        Положај Русије на Блистоку и у Украјини а дефанзива Америке и Берлина.

ДАБОГДА ТЕ

УЗЕЛО

У РЕФЕРЕНДУМ

У петосатном јединству у Републици Српској, најбоље је прошао Сазап, Савез За Промјене, пробосански изнуђени конгломераторијум за компормисе, складбе и саране.

Добио је легитимацију Борца За Републику Српску.

А нису урадили ништа.

Њихова заслуга, у узвику да је Девети Јануар Дан Републике Српске, има исто значење као и мој одлазак на Душанићеву незавршену архитектуру, уз змајевски узвик Ово Је Прњавор.

Додик није добро одиграо.

На питањим апсолутно српским не треба инсистирати на формалном јединству.

Треба их пустити да се сами пеку на ватри, да се окрећу, па ако не умију, и да загоре.

Овако, ово је њима дошло ко Кец На Једанест.

Умјесто смијешног Србовања у Борби Против Криминала и Корупције, они су изашли да се бусају у Прса Српска.

Добит за Сазап је и идеја о Референдуму о одлуци Уставног Судабих.

Тај Референдум је потпуно непотребан јер сва јавност и сва политичка артикулација мисли да одлуку не треба поштовати. Због тога не треба трошити Референдум.

То може само послужити тој Сазаповштини да послије нариче како је Власт још једном слагала Српски Народ за Референдум и како је то стоти референдум који је најављен а није одржан.

Захтјев да се у року од 16 недјеља промијени Закон о Уставном Судубих и избаце Судије Странци Усранци, нереалан је.

На том саставу Суда укопаће се Сарајево, Охаер и Унитарна Међународна Заједница, бранећи Дејтонски Споразум од промјењивости и Српских напада на њега.

У Уставу нема процедуре за елиминацију тих Судија Странаца. Наводи се само да се могу бирати и на други начин осим да их именије неки леват из Бриселске Европе.

Тај састав Уставног Судабих, очито је, конципиран је да би могао учествовати у антисрпским промјенама Устава БиХ, односно Дејтонског Споразума.

Те снаге нису ишчезле.

И у наредним недјељама ће се откривати, једна по једна.

Сазап је издејствовао оно што је њима најважније. И њиховим Пробосанским Газдама и Газијама.

Да се не напуштају заједничке институције.

Дабоме. Кад се каже Заједничке Институције, они мисле на своје гузице.

Постоји, међутим читав низ других мјеста која се могу напустити. Она најниже рангирана. Па се пењати степеницу по степеницу, овисно о развоју ситуације.

Ти кораци су се требали договорити на Часу Српског Јединсва, умјесто Референдма и 16 недјеља.

Власт, Додик и Коалиција СНСДНСП, требала је Сазаповце навести на читав низ опструкционих мјера у тим Заједничким Органима. Блокирање функционисања многих недејетонских институција посве је реална категорија. Буџетски рестрикти, такође.

То би били кораци који би Сазап, његове дијелове, осим Иванића, извлачили из загрљаја Бакира и Босне и тако их, светроје, слабили у корист Републике Српске.

Овако, појачава се референдумска конфузија, Дан Републике Српске остаје како је и био, Петосатно Јединство неће спријечити Сазап да криминализује Додика и Власт а тиме и Републику Српску, Сарајевска Пробосанска Синија није у опасности.

Али јесте у опасности Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ. Док се буде бавило Даном Републике и његовм Референдумом, овај, далеко важнији, биће у петом неплану. А ако се Референдум Дана Републике одржи, Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ ће морати да се пребацује у сљедећу годину.

Растегло се ко формирање Радне Групе.

И то је још једна добит Сарајевског Сазапа.

ПРОТИВ

РЕФЕРЕНДУМА

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

САДА СУ КОЊЕВОДЦИ

И ТРЕЋЕПОЗИВЦИ

Михајло Михајлица, то је зато што се он нервира кад ми не знамо да је он Миланко, коначно пронашао Новину за коју је он Величина. Од које је већи.

Раскрилио се данас испод заглавља Ослобођења ко Кина испод Монголије. Ко некад Бранко Микулић. Предсједник Це Ка Ес Ка Бе и Ха.

А и бирократизовани наслов му је такав.

Референдум је пријетња миру у БиХ.

Једна друга сарајска новина, која је за Ослобођење заиста Новина, Аваз, објављује велики текст на исту тему. Извјесни Тоби Фогел, спољнополитички аналитичар из Брисела, каже да Само удружена реакција САД и ЕУ може зауставити Додика у Боб Стази Референдум.

Тако велике двије будале на два различита пола.

Непревазиђено.

Референдум није пријетња Миру у БиХ. Сама БиХ је пријетња Миру. Само њено постојање. Зато је и остављена да постоји. Јер је фини регулатор сукоба и затишја. На цијелом Балкану.

Михајлица се додворава Сарају и Америчкој Амбасади. И, преко новина, јавља Босићу и Иванићу да је он још увијек на положају.

А овај Фогел, спољнополитички аналитичар, како су га, ради важности, а и ћелав је, титулисали, што је исто и као да су рекли да сере поред рупе на чучавцу, даје спољнополитичке анализе за по двјеста еура.

Америка и ЕУ не могу да се удруже ни код издувних гасова а камо ли око Додика и Референдума.

Некидан је Обама тражио од ЦИА да му покаже на глобусу гдје се тачно припрема тај Референдум.

ЦИА увела четверобригадни систем. И опет јој је требало три дана и двије ноћи да обиљежи Републику Српску.

Истовремено се јавио 99. Круг Скелета, сарај асоцијација. Они су саопштили да је Референдум усмјерен на рушење темеља БиХ.

Све ово не говорим да би те три појединачне и индивидуалне сподобе зајебавао, мада уживам у томе, већ због тога што се Референдумом у Републици Српској баве углавном Коњеводци и Трећепозивци.

А то су они који се мобилишу кад си све битке изгубио.

Референдум је озбиљна ствар јер нико паметан неће да се бави њиме. Нема аргумената.

Само будале мисле да имају аргументе за све.

РЕФЕРЕНДУМ ЈЕ

ПОЛИТИЧКА

ФИЛОЗОФИЈА,

ТО НИСУ

САРАЈЕВСКЕ

ПОЛИТИКАЛИЈЕ

Сарајско, Инцково, Српскоопозиционо и Амбасадно шарање по Референдуму у Српској, дио је великог пројекта банализовања Политике, банализовања Политичких Одлука, банализовања Националног Питања и Банализовања Српске и Срба у БиХ.

Без обзира да ли се у том пројекту користе Инцкове Лажи Уједињеним Нацијама или АмАмб Игноранција, или сарајска медијска трулеж, или неуставност Референдума јер је тема Држава и тобожња њена надлежност, ништа од тога не може јаловином прекрити суштину Референдума.

Референдум је повратак у Демократију.

Овдје, на Балкану, у свему што се догађало у повијесној историји, никад се није питао Народ. Нација.

Зато је сада то проблем.

А није био проблем двонационални Референдум, пред Рат, против једне Нације, Српске.

Проблем је, у ствари, исти.

Јер је Референдум Српски.

Распад Југославије, сви Ратови Браства & Јединства, а и потоње, није уприличен да би Хрватска, или Словенија, добила неовисност. Не треба се нитко заносити. А ни да би настала свијетла трипут мулти БиХ.

Уприличен је да би се СФРЈ простор очистио од Срба и да би се Срби свели на ту Шумадију, Београд и јужније. Да би се лакше створиле мале управљиве државице, државуљци.

Борба против Референдума је борба против Срба.

Референдум, пак, неће ништа ријешити. Јер Референдум не доноси конкретне одлуке. Нити ће их омогућити након изјашњавања. Сваком је јасно да се конкренте одлуке доносе у институцијама и процедурама.

Али Сарајунима, Сарајевским Унитаристима није јасно. Стога и траже да Охаер, или неко, ухапси Додика или поништи одлуку о Референдуму.

Референдум је једно од начела Политичке Филозофије. Нешто као Битак и Вријеме. Нема Битка ако нема Времена. Али има Времена и ако нема Битка. Само је празно.

Референдум је Битак Српског Времена. Знак да Српска овдје постоји и омогућује га.

Онемогућавање Референдума, онемогућавање је Републике Српске.

Нажалост, Власт и Политика, у Републици Српској, нису и не умију то да, пријемчиво објасне. Нити умију да објасне да су Суд и Тужилаштво наметнуте и недејтонске, сарајевске туторске категорије против Срба.

Политика је, у својој суштини, исто као и Гологузи Ријалити.

Сви знају шта је гола гузица. Али им је сваки дан мораш показивати.

Суштинска важност Референдума је Глас о Постојању. Глас о Праву на Одлуку. Глас о Самосталности Републике Српске као Циљу Опстанка.

ИЗ БРИСЕЛА

КАД ТИ СТИГНУ

ВИЈЕСТИ,

НА КОРАК СИ

ДО НЕСВИЈЕСТИ

Република Српска је у великој опасности у Реформи Правосуђа и Структуралном Дијалогу који је интензивиран након одлука о Референдуму.

Референдум са питањем о прихватању и неприхватању наметнутих одлука Високог Представника у БиХ треба провести, без обзира на токове бриселског састанка јетрва.

Треба водити рачуна да из Брисела, откако је почела Балканска Трагедија Распада, а нарчито откако је почео Сукоб Америке са Русијом, до посљедњег Европљанина, увијек стижу лажи.

Ради се само о томе са колико ће се одушевљења и наивности, оне овдје прихватити и ширити.

Вијест да ће се у Реформи Правосуђа у БиХ, након одлуке Републике Српске о Референдуму, прихватити Нацрт Републике Српске, чиста је лаж.

Суд и Тужилаштво БиХ је питање живота и смрти Сарајева и Државе.тзв.БиХ.

На основу те варке могуће је само даље учвршћивање Државног Суда и Државног Тужилаштва и Државног ВСТС. Формирањем неких унутрашњих сегмената и привидном реорганизацијом, број Државних Институција се повећава а могућност њиховог укидања се смањује.

Уосталом, чим Независне Новине опширно пишу о томе, подвала за Српску је већ пројектована.

Потребно је само одиграти представу.

Суд и Тужилаштво БиХ су недејтонске наметнуте институције које Република Српска никад није прихватила на начин прописан у Дејтонском Споразуму.

И то је кључна чињеница у свему.

БиХ нема надлежности над том сфером.

И чак кад би Српска прихватила све то, као Страна, веома је тешко уклопити те институције у политички систем уопште.

Он није пројектован за такву заједничку надлежност.

Он није пројектован за Јединствену Државу.

Бриселу и Сарајеву битно је само да се Референдум одложи.

То је нови потоп Додика и нова побједа Државе.

А у бесконачним расправама Сарајево ће изаћи на корист пошто је све од међунардне заједнице на страни Сарајевских Унитариста.

Стога Референдум треба одржати, са великом излазношћу, па макар се ништа не промијенило. То остаје капитална чињеница за будућност Срба Овдје и Републике Српске.

ОПАСНОСТИ

И ОЗБИЉНОСТИ

РЕФЕРЕНДУМА

1.

Нисам сигуран колико општа јавност схвата проблем Суда и Тужилаштва БиХ, које су неуставне, недејтонске и неспоразумне категорије. Колико разумије шта су надлежности БиХ, како је дошло до многих недејтонских и неуставних категорија. УИО. СИПА, Гранична Полиција. РАК, БХРТ. Да ли зна да је то било под притиском и пријетњама.

2.

У кратком року, до Референдума, ако ће бити почетком септембра, то је немогуће објаснити. А политичка атмосфера није тако усијана да би Референдум о било чему изазвао велико занимање. Веома је тешко, ако не и немогуће, организовати кампању за Референдум у том кратком љетном времену.

3.

За успјех Референдума потребна је веома квалитетна страначка организација владајуће коалиције. Коју владајућа коалиција нема.

4.

У Народној Скупштини Републике Српске потребно је више пажње посветити објашњавању свих суштинских питања због којих је Референдум организован, постреферендумским корацима и посљедицама. А мање борби против Опозиције. Опозицији треба само рећи да није за Републику Српску.

5.

Људи се боје да ће Референдум изазвати рат.

6.

Нико не износи ставове о Референдуму осим Додика. То умањује значај тог политичког процеса. Јер се гарнитура Додик – Референдум лако побија. Много лакше него СНСД – Референдум. Сада се види колико је било наивно ући у процес огољавања Додика у оквиру Есенесдеа. Оставши сам, са кабинетизованим полуструктурама, страначким портпаролашењем као привидом и органима странке који нису формирани, Додик је изложен подсмијеху типа Још Један Додиков Референдум.

7.

Не смију се допустити пропусти и погрешке из Првог Референдума. Када је дошла Ештоновка. Па заглетовала ствар неким сомнабулним Структуралним Дијалогом.

8.

Потребно је већ сада имати разрађен ред корака послије Референдума. А Јавности предочити оно што се може предочити.

9.

Треба имати предвиђања о излазности. Политичка клима, и клима уопште, не иду на руку великој излазности.

10.

Треба имати на уму опасности мале излазности и великог процента Не. То ће довести до масовног потцјењивања резултата Референдума. И до политичког депресирања Додика и СНСД. Чиме Додик ставља на берзин силазни графикон, прије свега, Есенесде.

11.

Референдум мора да има озбиљне конкретне посљедице корисне по Републику Српску и видљиве за широку Јавност. Ако их нема и не буду видљиве и разумљиве, Есенесде ће изгбити локалне изборе. Ко Грчка буџет.