понедељак, 22. август 2016.

РЕФЕРЕНДУМ
О ПОСТОЈАЊУ

Расправе, диктати, дивљаштва и перверзије о Референдуму у Републици Српској, у дугом низу година, нарочито у овом времену када се чује пјесма Ој, другови, јел вам жао, жао, Референдум нам се примакао, показале су приличну количину претполитичког стања колективитета у Насеобини али и у Републици Српској.
Показале су и непојамну количину неслуха за Демократију, Колективитет и Људска Права. Коликогод то биле вјештачке синтагме, као парцијални опијуми за Народ.
Међународна Заједница је показала да свим својим ангажманом, свим својим подршкама, свим својим уплитањима, жели само силу, диктатуру и протекторат.
Србија је показала да је, као и у осталим историјама Распада СФРЈ, прагматично ситношићарџијска.
Дабоме да од других не треба очекивати да Референдум схвате као филозофску, цивилизацијску и егзистенцијалистичку категорију која припада времену. Без обзира да ли у њему има људи или је то предљудско доба.
Битно је како ми, Република Српска, Срби Овдје, схватамо Референдум.
То није национална или државна, издајна или отаџбинска раздјелница.
То је раздјелница схватања Времена.
Онај ко је у Републици Српској против Референдума, није издајник. Он треба да се запита, не зашто живи у Републици Српској, већ зашто уопште живи.
При томе није битно о чему је Референдум. И са којим питањем је.
Референдум је, овдје, на недовршеним, разореним, експерименталним, садомазохистичким територијама, Егзистенцијално Питање. Питање Опстанка.
Ријеч Опстанак ми је, при томе, некако краткотрајнија од појма Егзистенцијализам. Једнократнија. Опстанеш једном. А шта послије. Опстанак се мора претворити у трајну категорију.  И Референдуми су кораци тога.
Нису само Ратови алати Опстанка. И Опстанак је његов алат. Па, сљедствено, и Референдум.
Актуелни Референдум Српска јесте о једном дану. А у ствари је и о осталих 364 дана.
Референдум је јавка о постојању. То је одговор на Самоупит о себи. Референдум никада није, и не смије бити, одговор на туђе питање. На прозивку.
Референдум је биљег колективитета.
Он је потврда о постојању Института Колективитета. Државе. Устава. Парламентаризма.
Веома је битно прихватити Референдум као јавку и знак. Друге јавке су Рат. Жртвовање Мира. Олуја. Јасеновац.
Референдум Српска је, стога, за ову Територију недовршености, диктатуре, принуде, протектрата, надцивилизацијска категорија.
И није случајно што су, послије распада Југославије, Срби у Српској први посегнули за њим.
При томе не треба тражити да то неко призна и цијени.
Јер. Самим нападима на Референдум Српска, поништава се Српска. Што је и био један од циљева Распада СФРЈ. И прије него што је Српска настала.
Егзистенцијалистичка Филозофија Срба треба да схвати да је овдје сваки Референдум битнији од његовог питања. Чак и од сувог статистичког резултата.
Референдум није само трентуни Контралажиранипопис. Није одговор на писмено Уставног Суда.
Референдум Српска надвременска је градња.

Стога ми је призмено да помињем неку сесију ПИК-а, сутра у Сарају, која ће, кобива, да расправља о Референдуму Српска.