понедељак, 30. новембар 2015.

ДАБОГДА ТЕ
УЗЕЛО
У РЕФЕРЕНДУМ

У петосатном јединству у Републици Српској, најбоље је прошао Сазап, Савез За Промјене, пробосански изнуђени конгломераторијум за компормисе, складбе и саране.
Добио је легитимацију Борца За Републику Српску.
А нису урадили ништа.
Њихова заслуга, у узвику да је Девети Јануар Дан Републике Српске, има исто значење као и мој одлазак на Душанићеву незавршену архитектуру, уз змајевски узвик Ово Је Прњавор.
Додик није добро одиграо.
На питањим апсолутно српским не треба инсистирати на формалном јединству.
Треба их пустити да се сами пеку на ватри, да се окрећу, па ако не умију, и да загоре.
Овако, ово је њима дошло ко Кец На Једанест.
Умјесто смијешног Србовања у Борби Против Криминала и Корупције, они су изашли да се бусају у Прса Српска.
Добит за Сазап је и идеја о Референдуму о одлуци Уставног Судабих.
Тај Референдум је потпуно непотребан јер сва јавност и сва политичка артикулација мисли да одлуку не треба поштовати. Због тога не треба трошити Референдум.
То може само послужити тој Сазаповштини да послије нариче како је Власт још једном слагала Српски Народ за Референдум и како је то стоти референдум који је најављен а није одржан.
Захтјев да се у року од 16 недјеља промијени Закон о Уставном Судубих и избаце Судије Странци Усранци, нереалан је.
На том саставу Суда укопаће се Сарајево, Охаер и Унитарна Међународна Заједница, бранећи Дејтонски Споразум од промјењивости и Српских напада на њега.
У Уставу нема процедуре за елиминацију тих Судија Странаца. Наводи се само да се могу бирати и на други начин осим да их именије неки леват из Бриселске Европе.
Тај састав Уставног Судабих, очито је, конципиран је да би могао учествовати у антисрпским промјенама Устава БиХ, односно Дејтонског Споразума.
Те снаге нису ишчезле.
И у наредним недјељама ће се откривати, једна по једна.
Сазап је издејствовао оно што је њима најважније. И њиховим Пробосанским Газдама и Газијама.
Да се не напуштају заједничке институције.
Дабоме. Кад се каже Заједничке Институције, они мисле на своје гузице.
Постоји, међутим читав низ других мјеста која се могу напустити. Она најниже рангирана. Па се пењати степеницу по степеницу, овисно о развоју ситуације.
Ти кораци су се требали договорити на Часу Српског Јединсва, умјесто Референдма и 16 недјеља.
Власт, Додик и Коалиција СНСДНСП, требала је Сазаповце навести на читав низ опструкционих мјера у тим Заједничким Органима. Блокирање функционисања многих недејетонских институција посве је реална категорија. Буџетски рестрикти, такође.
То би били кораци који би Сазап, његове дијелове, осим Иванића, извлачили из загрљаја Бакира и Босне и тако их, светроје, слабили у корист Републике Српске.
Овако, појачава се референдумска конфузија, Дан Републике Српске остаје како је и био, Петосатно Јединство неће спријечити Сазап да криминализује Додика и Власт а тиме и Републику Српску, Сарајевска Пробосанска Синија није у опасности.
Али јесте у опасности Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ. Док се буде бавило Даном Републике и његовм Референдумом, овај, далеко важнији, биће у петом неплану. А ако се Референдум Дана Републике одржи, Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ ће морати да се пребацује у сљедећу годину.
Растегло се ко формирање Радне Групе.

И то је још једна добит Сарајевског Сазапа.