понедељак, 11. јануар 2016.

СТРАХ
ОД
РЕФЕРЕНДУМА

Видим, Србијански Спинотичари ваљају данас како је Вучић рекао Додику, отприлике, Дошао сам ти на Дан Републике али цена за то је да одустанеш од Референдума.
Моји Извори Блиски кажу да је Додик рекао За две године, најдаље, молићеш ме да Референдум буде што пре.
Ивица Дачић, који је то слушао са стране, и мало из низине, рекао је, у себи, Ако тада буде на власти.
Санџачки дневни лист који излази у Београду, Данас, на насловној страни, туче, све уз заједничку фотографију Додика и Вучића, наслов Београд чврсто уз Републику Српску али против Рефрендума.
То су Данасовци и њихови Суфлер Новци значајно армирали, цементирли и челиковали, Вучићеву патичну реченицу Српска никада неће бити усамљена, што је нова политичка категорија у односима између Држава и Србаља.
Из чега закључујем да Данасовци, и њихови Суфлер Новци, шаљу поруку прије Вучићу него Додику.
Вучићу се казује да се ово некако и толерисало, што је отишао у Бањалуку, нешто као Казалиште код Колинде или Скеч.ба код Бакира у Сребреници.
Али му се поручује Даље нећеш моћи, буши, ха ха ха, буши.
Уз несрећу, и Путин се латио Референдума и објашњења.
Што је велика храброст након што је Соња Би Серко рекла исто што и Данас.
Путин, у одговору неком њемачком листу, пита Како вам није требао Референдум на Косову (даље су моје ријечи) а серете о Криму који је имао Референдум за присаједињење Русији. Дакле, не за Независну Државу као што је Косово испроглашавано од међународног шљама и неправа.
Кад Путин говори о Криму, Реферндуму и Косову, будите сигурни да говори и о Републици Српској.
Сарајево, пак, ћути.
Чека, као и увијек, да неко други обави посао за њих. Да бомбардује Србе и Српску.
Сарајево се, дабоме, не плаши Референдума због цјелине Насеобине БиХ. Већ се плаши због тога што ће то значити дефинитивно изборено право на одлучивање, на став, на самосталну политику Републике Српске.
Право на Самосталност.
Стога се од Референдума не смије одустати.
Јер. Тешко ће се склопити овомандатне повољне силнице и у сљедећем.
Мислим на.
·        Повољност политике србијанског окретања Сарајеву, што је много боље него кад га је Милошевић шиљио само преко Дрине, на Пале, Есдеес и Српску. И имао моћ над нама. Над њима.
·        Слабо Сарајево. Унитаризам отвара каверну за каверном.
·        КУЛН, Инцко и Охаер.
·        Издајничка, пробосанска, безконцептна Опозиција у Српској.
·        Положај Русије на Блистоку и у Украјини а дефанзива Америке и Берлина.