недеља, 2. октобар 2016.

НИЗАК ИЗБОРНИ ПРАГ
ПОНИШТАВА
НЕПОСРЕДНО
БИРАЊЕ
НАЧЕЛНИКА

У земљи изборног законодавства скрпљеног од аматеризма и калкулантности Странаца Усранаца, и сирове а неартикулисане жеље за неразумљивом  демократијом, туземних Абориџина, није могуће добити Локалну Власт која ће бити ефикасна и дејствујућа по демократској већинској вољи бирача.
Како се до тога дошло.
● Низак изборни праг омогућава свакоме да учествује на изборима и добије једно или два одборничка мјеста. У БиХ је данас на позорници 451 субјект. Од чега су 102 странке, 103 коалиције, 171 независни кандидат...
● Постоји практична разлика између непосредног бирања начелника и скоро диригованог бирања оборника.
● Широка могућност кандидовања ослабила је Велике Политичке Странке. Њима је много теже са, нпр, 10 одборника скочити на 12 него некој приручној, једнократној странци узети једно или два мјеста.
● Велике Политичке Странке сву енергију бацају на побједу кандидата за начелника. Јер се то рачуна као пораз или побједа. Не остаје им енергије за одборнике и листе.
● Броја кандидата за одборнике, за 31 мјесто, нпр, 35 кандидата, умјесто да се ограничи на број раније освојених одборника помножен са 1,7, нпр, расипа и уситњава гласове што доводи до конгломератизације изабране скупштине у којој је подршка начелнику прескупа.
У свему томе је глас за Начелника прескуп а глас за Одборника прејевтин. Сутрадан, након избора, начелничко мјесто је вишеструко обезвријеђено а одборничко вишеструко поскупљено.

Усљед свега тога, Начелник или Градоначелник не може остварити свој програм. Он је увијек у служби плаћеног компромиса, увијек је у опасности да не може добити подршку за своју одлуку или да ће изгубити већину. Па, чак, ићи и на опозив.
Све то чини ситуацију и власт неефикасном.
Ефикасност и успјех власти, у ствари, никога не занима. Чак ни самога Начелника. О одборницима, оним који улазе, и сигурно пролазе, из интереса, да и не говорим.
Тако изборни систем поништава већинску вољу бирача код избора једног или другог јаког кандидата.
Бирачи узалуд иду на изборе.
Тај неефикасни систем локалне власти одговара Странцима Усранцима. Они, потом, могу да формирају приручне ентитетске коалиције и на неефикасној локалној власти граде Савезе за промјене, промаје и промашаје.
Потребно је затворити листе, или ићи без одборничких листа, па након избора нека Странке попуњавају своја добијена мјеста, и током мандата их мијењају. И драстично подићи изборни праг. На 10% најмање.
У супротном, трошимо непосредне изборе за начелника, трошимо Бираче, слаби њихова воља и излазност, трошимо Начелнике, што отвара апетите и жеље и потпуно неспособних, за кандидовањем и позориштарењем.

Тако долазимо до апсурда да је локална власт неефикаснија од републичке. Мада су све предности на њеној страни.