уторак, 2. септембар 2014.

ОДВОЈИТЕ СЕ ВИ,
МАЛО, ОД ВУЧИЋА.
ПА СЕ ПРИПОЈИТЕ
СРБИЈИ.

У Србији воле да се баве Српском. На непродуктиван начин. Скоро на Кнински Начин. Одувек је тако било. А и са ове стране се припомагало. Увек има будалаша који би да од Републике Српске направе Малу Крсну. Без Лајковац.
Да припоје територију Републике Српске и да се тако омасте оним за шта су гинули само овдашњи људи.
Тако су сада Двери изашле са идејом пријемног испита за све, од Цркве до Јавности, на коме ће се они изјаснити да ли су за отцепљење и присаједињење. Јер је дошло време.
Како се Београд снашао у распаду Југославије, и спашавању Срба, нећеш се ћери удати за сретника. Иако ти шеици одају под прозором.
Самосталност Републике Српске је дуг процес. Спор. Пипав. Ризичан. Зависи од сто Пичака Матерних. Али ни мало не зависи од Београда. Збигњев само чека да се Београд упетља па да му Нану Нанину.
Београд ни помоћи не може. Треба да буде сретан да Збигњев, или Збигњевка, не затражи да уведе санкције Српској.
У тренутку кад Шиптари убијају српске жандарме, по шумама и горама европске Србије, неозбиљно је покретати овакву идеју из Београда.
Република Српска мора да чека да Босна и Херцеговина презрије. Да сама отпадне. Да се распадне. Она је једина воћка дивљака која ће прије да се распадне него да отпадне. Јер нема од чега да отпадне. Није везана низашта. Она само виси. Мора да сачека да Унитарна Босна, настала девастацијом Дејтонског Споразума и локалног устава, иструне.
Једна грешка је довољна да се убрза процес унитаризације.
Раздвајање и распад БиХ треба препустити Сарајеву. То они најбоље раде. Лагумџија, Изетбеговић. Њихов Суд и Њихово Тужилаштво.
Јебенамсе за Сарајево. Нек се Фердинанд вози крај Миљацке докле оће. Срби имају времена.
А припајање Србији јесте политичка формула која није реална. Није потребна. И није добра за националну стратегију.
Не морам да објашњавам да се ради о различитим погледима на историју. О различитим интересима. О различитим испољавањима националног идентитета.
Непотребна је јер је боље имати двије Српске државе него једну.
Није добра за националну стратегију јер би се дакав наводни добитак прескупо платио. Србија би га платила.

А Српска не би добила ништа.