ОДЛАЗАК

МЛАДЕНА ИВАНИЋА,

ОДЛАЗАК ЈЕ

ЈЕДНЕ НЕПОСТОЈЕЋЕ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

А ако избор руководства Представничког Дома, од СНСД, ХДЗ и СДА, наговјештава и такву структуру већине, већине коју ће сачињавати страначки изборни побједници из Три Нације, онда је то навјештај једне реалније, дејтонскије, троножне, тронационалне БиХ.

Истина, Младена Иванића је наслиједио Жељко Комшић, нови Члан који не представља никог.

То ће коштати Бошњачку Политичку Позицију. У Федерацији, прије свега.

Као што је улазак Младена Иванића, коштао Српску Демократску Странку. Распада и губитка 50.000 гласова.

Младен Иванић је био вишедеценијски покушај да се од Републике Српске начини Овца Јаловица.

Он је политички феномен јер је на тај начин толико дуго опстајао на МЕС БиХ.

Зато је тако и завршио.

Није прошао у Дом Народа.

Одлазак Политичара је увијек Казна.

Или зато што је нешто урадио.

Или зато што је нешто погрешно урадио.

Само је за Младена Иванића, Награда. Јер није урадио ништа.

МЛАДЕН ИВАНИЋ

ОДАВНО

У БРИТАНСКОЈ ЗАМЦИ

А САД ЈЕ УПАО

И У ДОДИКОВУ

Јебем вас глупе. Вас из Опозиције.

Гори сте од од Хусе који је ћетрнест пута налетио на Хасину ћакију, оклизнувши се на кору од банане.

Тако вас Додик, сваких Избора ишчакија.

Да од вас не остану ни Фатине Димије.

Ну.

То може јер Опозиција, Есдеес и Педепе, немају никакав Политички Програм.

Никакву Политичку Идеју за Републику Српску.

Педепе и природно нема.

Јер је формиран да у БиХ потиче и развија Демократски Прогрес и буде она Шлауф Паткица која држи Младена Иванића на површни.

Есдеес нема јер је упао у замку Пробосанства.

Ко Ђуро који је 47. отишао у Четнике.

Па, Есдеес, сада исказује своје присарајске српске комплексе.

Напустили Бањалуку а Сарајевска Ћаршија их не прима.

Озбиљно.

Није јасно шта је Младен Иванић желио да постигне овим данашњим обраћањем Медијима.

Осим што је био приморан да сакрива Британце који роваре по БиХ. А то им није први пут. Њихово Министарство одбране, односно Министар, то и не крије.

И не видим разлога да се Иванић сада прави Енглез.

Тражећи да неко упре прстом у те стручњаке.

Или у Плаћене Медије.

А при томе, избјегава да помене Вучића и разговоре о томе с њим, штоје типична Младеновштина у Политици.

Иванићу би боље било да сједи смиром, као и сваки пут до сада.

А ако британски стручни пријатељи, Америчка Амбасада, Сорошијанци, муслимански гласачи, Плаћени Медији... обаве посао, обаве.

А ако не, не може се рачунати да је Иванић изгубио јер није ни играо, није се ни борио, ни са чим пред Додика и није изашао.

Младен Иванић је најочиледнији доказ мијешања Енглеза у БиХ, у Изборе и у Политичку сцену Републике Српске. Он и његова Партија.

Захваљујући њима, постоји и он и ПДП.

Умјесто да тражи од Додика да обиљежи Енглезе, које ће, како тврди, он, Иванић одмах протјерати из БиХ, што је тврдња за неку стенд ап комедију а не за озбиљног Члана Предсједништва, могао је Медијима да објасни шта је у Великој Британији радио шест мјесеци док је Додик био Предсједник Прве своје Владе.

Босна и Херцеговина је полигон многих тајних служби. БиХ је тако и настала, тако и опстаје.

Британци, Енглези, чак и кад не би имали свој интерес, не могу себи дозволити луксуз да нису присутни.

Али, према мојим сазнањима, са Младеном Иванићем више немају стрпљења.

Стога је ово његов очајнички покушај да се одржи у лавору.

РЕТУШИРАЊЕ

МЛАДЕНА

ИВАНИЋА

Младен Иванић је још као мали исказивао жељу да се на Изборима бори против Додика.

Због тога је отац улагао велике напоре да заврши школу. Послије су му, кад је син одрастао до Хајнекена, помогли и Инглези.

Сарајево, које муслиманима хоће да изабере и Хрвата и Србина у Предсједништво БиХ, већ јутрос је кренуло у опсежну акцију ретуширања, фотошопирања и нијансирања Младена Иванића.

Засад су упрелги Тању Топић и Ивану Марић.

Тања Топић је стара унитаристичка Штифтунгерица а Ивана Марић је Свезнадарка за коју ме чуди да још нема своју емисију Астро типа.

Углавном. Иванић је Националист као и Додик.

Само што је Додик сепаратист, сецесионист и криминалац.

Очекујем да се, до октобара, Младена Иванића слика на Скендерији, са ножем у зубима.

Видјећемо да ли је то озбиљан тренд или Сарај Медији имају мањка идеја и консултаната.

Ну.

Младен Иванић није никакав Националист.

Он је Политичар из категорије Пливајућег Пужа.

Политички Фолер у којег је уложено много, странци прије свега, а који је дао несразмјерно мало.

Република Срска је у њега уложила веома мало а добила је судбоносно много. Добила је то да јој је Младен Иванић узео Порезе и дао Сарајеву. Да јој је распрдао Банке будзашто.

Није Националаист ни по политици коју је, на почетку мандата, поново промовисао као оригинално своју. Политику Компромиса, Незамјерања, турања под тепих.

Та политика је доживјела крах и понижена од стране Бакир Чадор Сараја.

У толикој мјери да је чак и углађени Еурочовић, попиздио.

Младен Иванић није Националист Српске јер је директно и јавно спријечио да у Заједничким Органима, Савјету Министара, буду они који су изгубили Изборе у Српској. А не буду они који су побиједили на Изборима у Српској.

Младен Иванић је погазио Политичку Вољу Већине Бирача у Републици Српској.

Он је Српској наметнуо Мектића, Турској шаровића а Бијелом Свјету Црнатка.

Младен Иванић је Го Курац.

Он Сарајеву даје по реду.

Даје и Додик. Кад види да иза гујице нема Зида.

Али, Младен Иванић никад неће знати кад треба дати, кад мора а кад је нешто добро за Републику Српску.

Зато ретуширање Младена Иванића у Националисту изгледа као преправљање Старог Свата у Свастику.

Наивни и српскомрзилачки Сарај Медији, уљепшавају Иванића али тако као да ће Бирачи Федерације гласати за њега.

Само је мало ћетник.

МЛАДЕН ИВАНИЋ,

НАЈПРОМАШЕНИЈА

СРПСКА ПОЛИТИЧКА

ИНВЕСТЦИЈА

ПОСТДЕЈТОНА

Не само зато што је основао наручени и пројектовани му ПДП, квазиинтелектуалну Партију лажног прогреса, и тако обмануо људе да има прогресивне намјере, сузбио Српску Демократску Странку, тада, одвео је под димије Бакиру Изетбеговићу, послије, чиме је онемогућио Алтернативну Артикулацију у Српској, а Есенесдеу отворио пут веће ширине него што му је потребан.

Већ што је ујаловио мјесто Српског Члана Предсједништа, ујаловио Есдеес, трајно јој одстранио Српска Муда и потрошио Четири Године Српске, омогућујући Бакиру, ЈГО, да цијели мандати лита по Српској, све до отворене пријетње Ратом.

Младен Иванић се четири године у Предсједништву само гријао код шпорета.

А могао је барем јебат козу, везану испред.

Ја бих за четири године толико испровоцирао турке да би повукли милион потеза који би значили да оваква БиХ не може опстати.

Ну.

Иванић, у интервјуу за Дојче Веле каже да гарантује да БиХ може постати симпатичан модни тренд у Европи.

Риједак је Српски Будалаш који то може да изјави.

Али његов главни промашај, исказан у том Интервјуу а и иначе, није то. Већ.

● Његова вјера у јачање повјерења међу људима. Као Полититички Програм.

Повјерење Међу Људима никада у Босни и Херцеговини, том простору, није постојало нити ће постојати.

Босна и Херцеговина је велика заблаћена Ћумуруша. Која је своје људе угљенисала. Само још по неким затурима они тињају.

Људи у БиХ су црни и угљенисани од Мржње.

Инсистирати на Помирењу, значи Србе даље чинити наивним и препуштати их Ћумуруши на судбу.

За Људе БиХ, најбоље је развијати Мирно Неповјерење.

● Одлагање тема око којих се не слажемо. То је, такође, стара Иванићева политичка жабокречина.

Одлагање тема око којих се не слажемо, а не слажемо се ни око једне, ни најмање и најбезначајније, вода је на млин муслимана, Бошњака, Сарај Чадора.

Јер одложено вријеме ради за њих.

Вријеме увијек ради против Срба. Кадгод су чекали, ћутили и уздали се у суживот.

● Иванић је против Референдума о Самосталности. Јер то не би подржао нико, па ни Србија.

Србија не подржава ни своју Самосталност.

Други нико никад и нигдје неће подржати Референдум.

Нема Референдума о Самосталности који ће бити подржан и који ће је донијети.

Али. Референдум је важан Политички Корак. Важан угаоник у Политичкој и Националној Свијести.

У те три тачке сажета је сва погубност Иванића као Српској подметнутог Политичког Пројекта.

МЛАДЕН ИВАНИЋ

ЈЕ НАЈПОГУБНИЈИ

И НАЈПОДМУКЛИЈИ

ПОЛИТИЧАР

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Шаровић је директор Тузланског Аеродрома и Крава без вимена. Мектић је Авлијска Луда, пошто у Сарају још није пронађен Двор. Црнадак је Чувар Представништава Српске у мандатном периоду. Босић је Паришка Собарица хотела Пробосниа.

Али, Иванић.

Минули Рад Младена Иванића, трасиран продајом Банака Републике Српске, путем јавног поклањања, предајом Пореза Српске једном сарајевском рачуну, довођење Полиције Српске пред капитулацију, продајом важних привредних ресурса Криминалцима... у овом мандату успјешно се надограђује.

Он је у Власт на нивоу БиХ увео Савез За Промјене коме су бирачи Српске дали мање гласова. Само зато да би ослабио и подијелио Републику Српску.

Министри из Савјета Министара, које је Иванић увео у Власт на нивоу БиХ, гласали су за Закон да Срби буду затварани за негирање Геноцида.

То је директна посљедица његове предизборне оптужбе СНСД-а да стално производи сукобе са Федерацијом и Сарајевом. И његове најављене искусне компромисерске политике. А, у ствари, политике потчињавања Српске Сарајеву.

Јер је, касније, ту своју искусну компромисовштину модификовао у политику заобилажења питања око којих се не слажемо.

Што у практичној политици значи одустајање од Става Српске.

Тако је извикао да се не слажемо око Геноцида па да о томе и не причамо.

Умјесто да каже да није био Геноцид.

Сада је отишао у Нато, као вођа делегације БиХ и извикао наду да ће та БиХ до краја године активирати МАП.

Не слажемо се око књижења војне имовине па нећемо сад о томе.

Али идемо у НАТО.

Мада о чланству БиХ у НАТО није било говора.

То је најчистије кување жабе и замазивање очију Јавности.

Република Српска би се око НАТО и ЕУ морала, кроз институције, одређеније поставити. Заузети дугорочније ставове. Које би, онда, Политичке Пичке морале у тим институцијама поништавати. Ако желе да промијене политику.

Овако, важна питања препуштамо Тихим Проституткама.

МАГЛЕН ИВАНИЋ,

ЛАЖНИ ГОЛИ ЦАР

АНТИПОПУЛИЗМА

Најдуговјечнији а за Српску најпогубнији, продавач Магле, Маглен Иванић, у неком свом Новогодишњем Интервјуу изнио је, приликом гадљивости према Популизму, своју поносну тезу као је побиједио за Члана Предсједништва кандидата иза којег је стајао Популизам.

Што било тачно само у случају да је његова, тадашња ПДП, имала 200.000 чланова.

Овако, он је, рецимо, добио све гласове Педепеа и још само два популистичка гласа.

Један Есдеесов и један Противесенесдеовски.

Бошњачке Гласове нећу да рачунам. Ради Мултиелектизма.

Оба та недостајућа гласа за Маглена Иванића, популистичка су.

Јер су оба из популистичког антидодиковског и антиесенесдеовског контигента.

Слабост тих гласова није у том антизму.

Већ у томе што они Иванића не обавезују. Нити га могу обавезати. То су масовни гласови Против.

А Глас, да би био обавезујући, мора да буде глас За.

Маглен Иванић се тако и понаша.

Не ради ништа, за Републику Српску, јер нема обавезу.

У том интервјуу, међутим, он помиње успјехе као што су цијене лијекова и идеја о два рачуна за Педеве.

Идеја која је настала два дана прије него што је Ева дала пичке Адаму.

Маглен, дакле, ради посао за који је непопулистички изабран. Не мијеша се ни у шта.

Осим што настоји да Николића приведе Сарајеву. А то је увијек и рад против Републике Српске.

Успут обавља и друге задатке.

Приближава се Бањалуци, Додику, како би, ако добије налог, и ако се покаже потреба, 2018е, овдје, чисто политички, не популистички, добио позицију. Кандидатуру за Предсједника Српске. Или Премијера. О чему, каже у Новогодишњем Интервјуу, не размишља.

Маглен Иванић је Расим Љајић Републике Српске.

Али много опаснији.

Јер, показала је то 2014а, може да буде ховеркрафт изборног инжењеринга и манипулација Јавношћу и Бирачима. А сам не може ништа да уради.

Такав Антипопулиста је најопаснији.

Јер ће све урадити по налогу својих ментора.

МЛАДЕН ИВАНИЋ,

ВЕЛИКИ ПОЛИТИЧАР

ЗА ИЗВОЗ У ТУРСКУ

Шалим се.

Дабоме да није Велики Политчар.

Али јесте Велики Нагузичар.

Јер је већ двапут нагузио Српску Демократску Странку. И опет ће, ако буде среће.

Није Велики Политичар јер се још бори против рајка васића.

И јер је славодобитно наступио у одори и оклопу Српског Члана Предсједништва БиХ. Чије се једино српство огледало у томе да ће спријечити СНСД да уђе у заједничке органе, Савјет Минстара и то.

Након двије године мандата, Иванић опет преузима Осам Мјесеци.

Случајно или не, том приликом је отишао у Лондон да се састане са министром иностраних дјела и недјела Велике Британије и Брегзита, лондонском верзијом Тасовца.

Ја, пак, мнијем, да је отишао да реферише, положи рачуне и добије задатаке за контролни из општетехничког образовања и домаћинства.

И након те двије године, шта, квалитетно, о представљању Републике Српске у Бакир Чадору, у име изабраних и у име намјештених, може да каже Младен Иванић. Као свој допринос положају Републике Српске, доприосу њеној Дејтонској Самосталности и Будућности Опстанка.

Може да каже мало више него што то може да учини Никшићев СДП.

Он је набројао двије ствари.

● Извоз меса у Турску

● Смањење Цијена Лијекова.

Ну.

Изовз меса ће мало користити Српској. Турска не прима крметину. То је турско – турски извоз. И њега би било да су у Предсједништву БиХ, и у Савјету Министара, и препелице умјесто Срба.

Смањење Цијена Лијекова, узмимо да је то готова ствар, само је још једна функција Унитарне БиХ. Узимање оног што је надлежност Републике Српске.

При томе Иванић указује колико је СНСД за десет година дао надлежности Српске. Што Бирачи Седам Пута, на Седам Избора, нису успјели да увиде и схвате.

Заброваљајући да је он, када је дао Један Рачун ПДВ, Сарајеву дао највећу дизелку на свијету која је за собом, по сили закона и концепта, повукла чудеса и чудеса надлежности Српске. Дејтонских чистокрвних надлежности.

За то се иде на Суд. То је Велеиздаја.

А када је, СНСД 2006е, од Чавића добио мандат за састав Владе Републике Српске, био сам свједок, тад је Иванић Додику, поводом Реформе Полиције, рекао Нек ти је бог на помоћи. Тако добро су водили Реформу Полиције.

То је та борба за промјене, за турско месо и то.

Углавном, отишао је рајко васић а Иванић и даље сере.

Узгред, Иванић је поред Ам Амбасаде, Копање, пришљамчених СНСД мајкуна и феудалаца, Лагумџије... био је један од најватренијих бораца за моју елиминацију.

ИВАНИЋ

НАСТАВЉА

И УБРЗАВА

СРБОХОД

Младен Иванић, Члан Предсједништва БиХ испред Савеза За Промјене и бошњачких усмјерених и диригованих бирача, све је одлучнији да се трансформише у Српског Члана Предсједништва.

СЧП, СТЈ.

Ну.

Није само то.

На сцени је, у цијелој деценији, невиђена политичка трансформација, не само Младена Иванића лично, него и уопште, на политичкој сцени у Насеобини.

Политички домети Младена Иванића су Један Еуро. У микрополитици. И Један ПДВ Рачун, у макрополитици.

У Српској Политици није имао никакве домете а није се трудио ни да их достигне јер се нигдје није задржавао довољно времена.

Младен Иванић је неознојени политичар.

Стога је веома чудна његова трансформација. Из њежног Викторијиног Анђела у Марију Шерифовић.

Пројект, који је почео одступањем са мјеста Предсједника ПДП, наставио се јуче у Политици. Као најзначајнијем српском, не само ћириличном, медију. Чије поруке читају сви чопори, од Скотова, до Ботова.

Из тог великог интервјуа, којег је добро урадио мој друг Младен Кременовић, који и иначе веома добро ради за Политику из Бањалуке и Српске, мени се чини важним кроз сљедећи катастар синтагми и ставова.

► Задржи ли се код бошњачких политичара политика „ми имамо право да кажемо све што хоћемо и оно што ми мислимо да је исправно“, ту нема комоције и живота за све у БиХ.

Та бошњачка политика је предратна. Њом су прошли кроз Рат, њом су дочекали Дејтон и њоме се возе до данданас. Иванић је, као и многи други, морао раније да се задњом ногом итне на то.

► Ако се не вратимо на политику компормиса и уважавања различитих интереса... Та политика никада није била на сцени у БиХ. Увијек је била Наметнута Политика Штетовања Срба и Српске.

С тим се мора раскрстити. Немамо се на шта вратити.

► Кључ опстанка БиХ држе Бошњаци.

Иванић наставља да главну улогу даје Сарајеву. Да Републику Српску чини зависном од Државног Сарајева и Бошњака. И због тога ми је и даље веома сумњив и упитан.

То је могло да пије воде да су Бошњаци, њихово политичко и вјерско вођство, као најбројнији народ, са највећом обавезом, одмах послије рата то и показали и повели ту политику Компромиса Интереса Свих.

Опстанак БиХ више не зависи од Бошњака.

Он зависи од покоравања Срба, окупације Српске. Ако не покоре и не окупирају, нема Босне и Херцеговине. Отишла Српска, не отишла.

► Прекршен је принцип договарања који смо усвојили.

Тај принцип никад није ни усвојен. То што су Иванићу друга двојица Чланова П рекли Јест, Капетане, никако није могло да значи да се Латину и Чадорашу може вјеровати. Иванић је себи лагао а Српској подастро илузију о својој Договорној, Компромисној Величини.

► Није донесена ни једна штетна одлука за Републику Српску. Мисли на свој досадашњи мандат. То, једноставно, није тачно и нећу да трошим тастатуру око тога.

► Ствари неће ићи како су ишле. На многим одлукама Предсједништва БиХ ћу затегнути ствари. Треба сачекати па видјети шта ће бити од тих пријетњи. Јер то не личи на Иванића.

► У неким елементима у СЗП би ствари морале бити јасније. Задовољан сам како ме прати моја Партија – ПДП. Иванић први пут раздваја ПДП од осталих у СЗП. И критикује СЗП, Босића и СДС, за благост у односу на Кавазовића и на Попис. Он потврђује оно што сам писао раније а сада ми показује да се примиче Додику.

► Показало се да смо Додик и ја око Пописа имали готово идентичне ставове. Јесте ли некад чули такву врсту оптужби од мене (питање је било о Лоповима). И морам рећи да сам задовољан задњим састанцима са Додиком. Иванић се овдје, већ, поравнава са Додиком.

► Једина права демократија и политичка битка унутар БиХ јесте она која постоји унутар српског народа. Ово је, у оквирима БиХ и његовог радног мјеста, неоспорно расистичка изјава. Али је мени битна као огроман одмак од политике и дијагностике Савеза За Промјене, односно Младена Босића и Есдееса. Који су стално износили тезе да Српска води политику сукоба и да није угрожена. Иванић сада сугерише да је угрожена.

Даклем.

Сада више на сцени није само одвајање Иванића од Сазапа, већ и одвајање Педепеа од Сазапа.

Сада више на сцени није само изненадна љутња на Превару у Предсједништву, већ потпуно приближавање и поравнавање са Додиком.

Сада је нешто изгледнија намјера Младена Иванића.

Могуће је да он, 2018е, циља на мјесто Предсједника Републике Српске. У чему су могуће двије варијанте. Да је то већ пактирано са Дидиком у условима када је Додик због неке политичке рачунице, властите, то прихватио или морао да прихвати. Или да је то потајни пројект заузимања тог мјеста са рачуном да ће се СНСД у наредне двије године даље девастирати и изгубити моћ да изабере свог Предсједника.

Углавном, циљ који сам већ детектовао, да Иванић жели да србовањем заузме водеће мјесто, истисне Додика, или га привуче к себи и тако га неутралише, остаје ми као реалан.

Као што је реална чињеница да на Савез За Промјене нико више не рачна озбиљно. Чак ни Чавић.

Погубно је само да, након двије године, Сарајево ради свој посао, била Српска заступљена у Сарајеву, не била.

Иванић је схватио, само не може то тако да каже, да је и он свеједно у Предсјендиштву. Био, не био.

То је највећа погубност тог Сазаповског Унитавантуризма и Пробосанства. Гори си од Потурице. Кад не представљаш Српску а представљаш себе, своје странке које немају власт у Српској и представљаш магловито јарамско Пробосанство.

ИВАНИЋ

НАПУСТИО

САВЕЗ ЗА

ПРОМЈЕНЕ

Зато је Младен Босић Пробосић у дубокој илегали.

Мада то, засад, не значи да Пробосанска српска политика јењава.

Колико је Босић, и оно што је остало од Есдееса под њим, цијели Сазап и Боранија Бореновић, недорасла великим Сарајевским Сплеткама, показује њихова ћутња. Не само у преломним јавним будалаштинама већ и у трендовима отвореног насртања на Републику Српску.

Највећи дио узрока такве дубоке ћутње налази се у њиховој политичкој неспособности. Један дио се налази у наложеној и програмираној глувоћи и нијемоћи. Тако да то постаје Глуво – Нијема Коалиција.

Али. Мали дио отпада и на најновији тренд којим је кренуо Младен Иванић.

Након Иванићевих осам офанзива на медије, по два инервјуа дневно, у слојевима, од медијске крошње до коријења, одласка у Београд, код Вучића, што је за Сазап незамисливо, јер су га, наложено и програмирано, испљували као и медије му, након изнешеног наизглед искреног потпуног разочарења у Сарајево и Компромис, након пријетњи у заокрет и немогућност даљег договорања са Сарајевом, односно у Предсједништву, данас је дошао шлаг на торту.

У свом Бањалучком Кабинету, Члан Предсједништва је примио Предсједника Републике Српске.

То је порука:

► Политичком Сарајеву, укључујући и пратеће службе.

► Порука Савезу За Промјене у којој Иванић игра и улогу банкарске рејтинг агенције им.

► Порука Београду, Вучићу, са домаћег а не са сарајевског терена.

Доклегод Иванић, са Додиком, или обрнуто, не повуче један драстичан конкретан потез против БиХ, остављам отвореном анализу да се ради о подмуклом, програмираном и злонамјерном покушају приближавања Додику, СНСД-у, опкољавања, увлачења и наговарања на Вучићизацију у бескрвном антинационалном компромисерству, тако драгом и милом Бриселу и Америчкој Амбасади.

Ну.

Ако је све још отворено, много отвореније него што је јасније, потпуно је јасно да је Иванић напустио Савез За Промјене. И да је својом укупном дјелатношћу у задњих десет дана, односно од Парк Протеста, саопштимо им:

► Нисте за велика дјела. Ваш домет је бити против Додика. Ваша Политика нема Политике. Ваша ефикасност у борби против Криминала Режима једнака је успјеху ваше борбе против Криминала Панаме.

► Савез За Промјене био је потребан само као општи миље на коме би се послије избора појавио он, Иванић и млитави унезвијерени компромисер Тадић. Иванић је требао да буде Вучић а Тадић да буде Николић. Једно је прошло, друго није. Тиме је Миљејчић постао непотребан.

► Моји ментори траже да нађем јаче играче од вас. Вас из Сазапа, што, нарочито, укључује Босића.

► Игра, којој ви нисте дорасли, почела је и прије. Мојом предајом Педепријестола Бореновићу. Даље ће вам, ако платите, објаснити рајко васић.

Тако се у БиХ, и на српској страни, родио нови Жељко Комшић. У лику Младена Босића и Сазапа. Нова Тета Виолета. Политичка Снаша.

Шта је остало Босићу и Сазапу:

► Само Бакир. Али он не жели да их ни види а камо ли да их прими па да размијене мишљења о актуленој политичкој, економској и противсрпској ситуацији.

► БНТВ. Која се неће много трзати око њих ако им банкарски, финансијски, рејтинг стално пада.

► Понеки Странац Усранац, који ће с њима, успут, нешто поразговарати.

Свеусвему.

Тужна политичка сторија о српској наивности пред смрдљивим Сарајевом и бљештавим Бриселом. Сага о невиђеној манипулацији једном странком која се декларише као Српска Демократска. Басна о страначким лидерима који помисле, па то и јавно обзнане, да имају Мисију.

МИСТЕР 1€

И 15 БГ.

БАЧЕНИХ

ГОДИНА.

Младен Иванић је тих 15 бачених година Републике Српске.

Њему су оне, нажалост, чиста добит.

Јер. Ни један лидер у краткој историји Републике Српске а и цијелог постјугословенског згаришта, није имао такав третман и његу, у политичком смислу, какву је имао Младен Иванић. Са тако малих приносом и добити.

·        Савез за Мир и прогрес кандидовао га је на изборима, одмах послије рата.

·        Биљана Плавшић му је дала мандат за састав Владе Републике Српске, прије Додика, којег је он, изволијевајући немогуће, вратио, као сеоска млада просце.

·        Основана му је Партија Демократског прогреса. У коју су похрлили сви они који су се сматрали паметнијим, образованијим и важнијим од оних који иду у сланинасти Есдеес или у сељачки Есенесде.

·        Дата му је Влада иако је, у односу на Есдеес, његов Педепе био миноран.

·        Есенесде га је позвао у коалицију иако му Педепе није требао. Коју је он, касније, по наредби странаца, напустио. И тако, дефитивно, лимитирао раст Педепеа.

·        Сада је изабран у Предсједништво БиХ, иако га његова странка, ни изблиза, не би могла изабрати на то мјесто. Изабран је претежно гласовима Есдееса и Диригованих Муслимана. Томе је помогло и кандидовање, из СНСД, Жељке Цвијановић, која, као почетник, није могла да се носи са Старим Лињатором и подршком коју је имао изван Есдеес и Педепе.

И данас, након петнаест година тог пута има образа да напусти мјесто Предсједника Педепеа, да паметује са мјеста Члана П и да држи јавности предавања пуна лажи и обмана.

Учинио је то у Интервјуу Пресу

Коликогод је новинар покушавао да буде децидан у питањима, и реално провокативан, Иванић је остајао љигаво маскиран политичким лојем.

·        Без трептаја каже да је дошао на чело Владе ради економије а онда ју је, након двије године, напаустио и отишао да буде министар иностраних послова у СМ.

·        И данас од те своје економије оправдава Унитарни Босански Рачун ПДВ. А то је највећа пљачка Републике Српске.

·        И данас оправдава продају Кристал Банке за 1 еуро и баца прашину у очи да је требало и Бобар банку продати тако. Без обзира што то ни нису чак ни крушке и јабуке банке и што његов разлог продаје нема везе са овим временом и сломом ББ.

·        Лаже о томе да је Ешдаун хтио да га уништи па је зато суђен за паре на пању из којих је финансиран Педепе. Иванић је инглески ђак и све је то један блеровски спин.

·        Бијег са мјеста Предсједника Владе, као и сада са мјеста Предсједника Педепеа, правда тадашњим недостатком Срба у дипломатији БиХ па се он жртвовао, као рођени Србин и најрођенији дипломата, да подигне углед тог српског живља у свијету. А углед му је био такав да га је Онај Терзић смијенуо садпасад.

·        Мртво љигаво Иванић каже Ми из Савеза за промјене. Нити је он Промјена, нити је он за Промјене, нити се може убројати у Ми.

·        Мртво нереално каже да је друштво у Републици Српској подијељено. То, ако није политички дилетантизам, јесте сијање безизлаза. Нетачно је да је друштво подијељено јер су на сцени потпуно непопларне политичке опције. Једна српска и једна из ћошка а не супротна њој. Једна је опција Прво Република Српска. Друга опција је Сарајево као Политички и Економски Центар над Српском. То нису подијељене и супротстављене позиције. Ова друга позиција није позиција никога из Републике Српске. То је нечија туђа опција. За Републику Српску то је позиција Издаје а не Алтернативе.

Дакле, од свега, након тих деценију и по, штетвала је Политичка Артикулација Републике Српске, штетовао је Педепе, осиромашен је Страначки Мозаик Републике Српске, по други пут је оживљен Есдеес, конгломераторијум који не може да се васпостави као Политичка Странка и да понуди квалитетну другачију Политичку Опцију.

А то је опасно и због чињенице да Педепе силазећи са сцене, тај цијели простор оставља таквм Есдеесу.