МЛАДЕН ИВАНИЋ

ЈЕ НАЈПОГУБНИЈИ

И НАЈПОДМУКЛИЈИ

ПОЛИТИЧАР

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Шаровић је директор Тузланског Аеродрома и Крава без вимена. Мектић је Авлијска Луда, пошто у Сарају још није пронађен Двор. Црнадак је Чувар Представништава Српске у мандатном периоду. Босић је Паришка Собарица хотела Пробосниа.

Али, Иванић.

Минули Рад Младена Иванића, трасиран продајом Банака Републике Српске, путем јавног поклањања, предајом Пореза Српске једном сарајевском рачуну, довођење Полиције Српске пред капитулацију, продајом важних привредних ресурса Криминалцима... у овом мандату успјешно се надограђује.

Он је у Власт на нивоу БиХ увео Савез За Промјене коме су бирачи Српске дали мање гласова. Само зато да би ослабио и подијелио Републику Српску.

Министри из Савјета Министара, које је Иванић увео у Власт на нивоу БиХ, гласали су за Закон да Срби буду затварани за негирање Геноцида.

То је директна посљедица његове предизборне оптужбе СНСД-а да стално производи сукобе са Федерацијом и Сарајевом. И његове најављене искусне компромисерске политике. А, у ствари, политике потчињавања Српске Сарајеву.

Јер је, касније, ту своју искусну компромисовштину модификовао у политику заобилажења питања око којих се не слажемо.

Што у практичној политици значи одустајање од Става Српске.

Тако је извикао да се не слажемо око Геноцида па да о томе и не причамо.

Умјесто да каже да није био Геноцид.

Сада је отишао у Нато, као вођа делегације БиХ и извикао наду да ће та БиХ до краја године активирати МАП.

Не слажемо се око књижења војне имовине па нећемо сад о томе.

Али идемо у НАТО.

Мада о чланству БиХ у НАТО није било говора.

То је најчистије кување жабе и замазивање очију Јавности.

Република Српска би се око НАТО и ЕУ морала, кроз институције, одређеније поставити. Заузети дугорочније ставове. Које би, онда, Политичке Пичке морале у тим институцијама поништавати. Ако желе да промијене политику.

Овако, важна питања препуштамо Тихим Проституткама.