ПОЛИТИКА

КАО ПРЕДСТАВА,

ИНАУГУРАЦИЈА

КАО КРАЈ

Александар Вучић, као ималац Животињског Нагона Опстанка, што је на Балкану обавезно потребна особина Политичара лидерског формата, и као ималац Животињског Погона, најмање подсвјесно зна да сваки практични Срби, чим те види на почетку, у себи, крене пјесму Растанак се примакао.

А Вучићев Минули Почетак је тако обиман и осебујан да је тешко прогнозирати да на сљедећим изборима може поштено да побиједи.

Барем, поштено као на овим, предсједничким.

Стога Вучић и прави Представу од ове Побједе. И још ће је правити.

Јер, за крај нико не може да јамчи.

То што у Србији нема истинске политички артикулисане Опозиције, јаких опозиционих Странака, то му није никаква гаранција. Но је сумрачна чињеница.

Најлакше, најполитичкије и најдемократскије, паднеш кад имаш здраву Опозицију.

Цијела Повест Постјугословенске Србије, празна је Политичка Представа.

Да оставим по страни Сви Срби у једној Држави. Јер то није Политика. То је Сифилис пристигао у мозак.

Али. Српски Милошевићевски Национализам са онаквом гарнитуром Политичара, на које се и сам Господ Бог крсти лијевом. Пети Октобар. Сабља. Убиство Ђинђића. Тадић. Победа Војводе над Хашким Тривијалом. Николић. И, сада, Инаугуација.

Све Представа до Представе.

Очито је да је Србија Нација, о Земљи је тешко говорити, која се оспособила да кроз Повест иде нако.

Добро је на то утицало петсто година под Турцима. Нити су се Турци пуно бринули што су доле Срби, нити су се Срби пуно бринули што су Турци горе. Над њима. То се увукло у Вјеру. А Вјера је генетски код нације.

Па су се Цркве дизале у брдима, неприступачне Турцима. Који нису имали елана да гањају Србе изван сокака, друмова и ћаршије. И, тако, Петстогодина.

Србија, спава, спава, спава, као Кумровец и они сви из Крлежине пјесме.

Србија саму себе не занима.

И то је њена дуга и болна суштина.

Стога су Лдери одсвакле, само не из Србије.

Овај Црнгорац, онај из Шамца, овај из Бугојна.

Мада са Бугојном нема никакве везе. Али то значи да са Србијом има још мање.

Александар Вучић не разумије Србију.

Да разумије, не би никад од себе, и од Србије, будалу правио.

То што Србија може да те трпи, не значи да прихвата и Политичко Будаласање.

У шта, неоспорно спада цијела Вучићева епоха. Од ППВ до данашњег историјског дана и Инаугурације. На којој ће се појавити и Вебер.

Све те Представе, а нарочито Инаугурација, нису у складу са Стварношћу Србије.

Многима је Инаугурација само још једна прилика за понижење Србије.

Иако Вучић у својој извитопереној представи о Политици, а нарочито о себи, мисли да је то потврда о Регионалном Олимпу, Пијемонту и Сили.

Озбиљни Национални Послови раде се много тише и у много мањим количинама.

Зато је вријеме да почнемо да се опраштамо од Вучића.