2678.

ИЗБОРИ,

СВАКО МОЖЕ

ДА ИЗГУБИ АЛИ

НЕ МОЖЕ СВАКО

ДА ПОБИЈЕДИ

Кад је година избора, чим се оглођу плећке, погоре свећке и прогледају висибабе, почну Срби о изборима. Све знају. Јавља се и Шуша и Буша. И туђинци. И Курц. И Курцлеуша. А Филе, онај са ликом Роберта Редфорда из Дрмакљановаца, разглашава Чули смо гласове с улица. Сунце Ти Јебем, ко да се ради о некој епопеји. Треба га у песнике. Нови Бриселски Миљковић. Да ли ће Филе умети да се чеше по гузици као што смо ми умели да палимо по улици.

Анализатори су узели у обзир све, од Курилских отока до Гаврила Принципа. И све је јасно.

Једино, изгледа, Пепевеу није баш све јасно. Први Александар, Вучић, изјавио је да може и да изгуби на пријевременим изборима о којима је сам, уз велике, дуге и болне трудове, одлучио.

Разумијем да је театраланост дио Вучићевог политичког бића. Позерија.

Али.  Пошто је ППВ прошао Шешка и Мишка, у политичком животу, треба га узети и озбиљно.

Сви који знају све о изборима у Републици Српској, неће ни да размишљају о Вучићу. Јер ће он побиједити, убити, утаманити. А онда ППВ каже да се не зна, да може да изгуби.

Коликогод ми били талентовани за политику и изборе, много талентованији него за селектора фубалске репрезентације бивше Југе, коликогод ово подручје, и слична, топлија, јужнија, тужнија и ружнија, било препуно политичког нагона, који је поред сексуалног, малиганског и крвавог, један од најснажнијих, треба бити опрезан.

Јер. Никад се не узме све у обзир. А то значи највећи дио.

Сви су знали да ће Тадић побиједити Тому. Кад је све прошло неки серуцкају, Знали смо али нисмо хтјели да кажемо.

Након избора, сјећам се, чеше се иза ува Тадић, Како сам изгубио а чеше се, иза ува, Тома, Како сам победио.

Одлука колективитета о изборима резултат је неразмрсивог сплета дуготрајних, цјеломандатних, појединачних и групних рационалних и ирационалних, свјесних и подсвјесних, разложних и безразложних, малих, невидљивих и непописивих одлука.

Та одлука, одлука јавности и бирачког тијела, дуго се упреда, као некадашњи бродски конопци, са сто страна у дугом, не баш расвијетљеном тунелу, да би на крају препознали главну политичку нит.

А тад је, и за губитнике и за добитнике, касно.

Ствари се, ипак, могу дугорочно пратити. Кад би постојала енергија, воља и нешто пара.

Читање с лица учесника великих и већих политичких скупова, напримјер. Реакције на интернет. Не реакције на интернету јер су још увијек све то плаћени коментари уског броја. Анализа Свакодневних Фокус Група, као што су тезга на којој се пробавају ракије, приградски аутобус, сеоска слава, мања свадба, душевна бол неке локалне страначке организације.

Онда би, врли зналац, неки, имао увид у трендове. Куд се креће лађа бирачка.

С напоменом Кад спознаш трендове, непријатељ је дубоко продро. Томан, Еп о политичком непријатељству.

На упредање бирачког конопца могу да утичу и велики екстерни, инострани фактори. Као што је Путин, Меркел и Америка. Могу и Тунел, Аутопут и Мост. Али. Тешко је мјерљиво. А лако је варљиво.

Ја, дабоме, знам, шта ће бити. Кад су у питању избори у Србији. Побиједиће или изгубити Мишковић.

Знам и за наше али нећу да се излажем.

А оно у наслову.

То није ништа лично.

Избори су као и фудбал. Свако може да да гол. А само двојица могу да га приме.