недеља, 12. новембар 2017.

КОЛИКИ УД
ИМА
СРПСКИ
РОБИН ХУД

Лидер који у Бриселу, у присуству оне чотраве Талијанке, добро што је чотрава али јој је коса и неопрана, с ногу, на столу Чајне Кухиње, потпише неки Бриселски Папир, или Споразум, и који нико никад, у толикој његовој историјности, није видио, нема легитимитет да говори о пријетњама Србији, о томе како неће дати да Србији раде оно што раде околним земљама и како не може прихватити ствари које ће од њега, или од Србије, тражити у вези Републике Српске.
Говорим о Александру Вучићу.
Човјеку кога су изабрали Избори.
Не занимају ме околне земље. Занима ме Република Српска.
Само ћу рећи да су све те околне земље избориле, стекле или добиле Независност. Осим Србије. Србији је остала Независност.
Та чињеница је директно утицала на селексију Политичара. Као и хибрида у Земун Пољу.
С тим што у Земун Пољу, вјероватно напредују, па им је све већи, све дебљи и све чвршћи. А код Србијанских Лидера је све тањи, све шувељивији, све мањи. Све чаорци.
Стога Србија, данас, нема Националне Лидере.
Кад је требало, они су били будале.
Пошто су се избудаласали, они који су први схватили да су пичке, препаковали су се и ушли у историју, у интеграције, у пријатељство са Бакиром и Рамом. И под сукњу Бриселу. Могеринки.
А ако јој је и под сукњом као што јој је коса, онда Јебига.
Вучић је, за Ало, ало, за Ало, Сунце Ти Јебем Жежено, изјавио да ће од Србије тражити нешто што она не може прихватити, у вези са Републиком Српском.
Пошто се Србија увијек крије иза Вучића, то значи да ће тражити од њега.
Вучић, полако, заборавља Косово, и почиње да користи Српску, као свој нови Политички Полигон.
Прво. Шта Србија има са Републиком Српском. Кад у Дејтону све пише.
Друго. Како то да је Србија задужена за Српску а Хрватска није за Херцег Босну.
Треће. Србија нема кредибилитет да се сада курчи одбраном Српске јер није Мрстом Прднула када су је Високи Представници сакатили, противдејтонски, противуставно и међународно противправно.
Четврто. Ако ти на првом мјесту није Српска, већ увијек Целовитост Босне и Херцеговине, прођи нас се тим Аутопутем према Сарајеву.
Упозоравао сам.
Сад се види колико је опасно приближавати се Додику.
Додик то не види јер све што ради ради да би учврстио свој положај. То је, дарвиновски уреду. Али, господин Дарвин није знао какви ће Срби данас бити у Србији. На њеном челу.
Вучић, блискост са Додиком користи да себи даје важност. Да Странцима Усранцима пошаље поруку. Да им нуди да нешто уради око Републике Српске.
А кад постигне ту важност, нагузиће и Додика и Српску.
Јер, човек држи реч ко крава балегу, која се најела росне детелине па се заобадала.
Зато је важно да Додик пази шта да ради. Да се одмакне од Вучића.
А да Српска има гарнитуру Лидера Рационалног Национализма.
Рационални Национализам би равноправно третирао опасности и од туђина и од свога.