СЕНКЕ

ПРИЗНАЊА

НАД БАЛКАНОМ

Колико је Бакир Изетбеговић храбрији од Шпаније, оног Четника Рахоја и Краља Шпаније и свих потчињених Шпанија.

Мртволадно каже да ће БиХ признати Косово а Шпанија, и сви поменути, не смију ни да писну о томе.

Добро. Разумијем да ме нисте разумјели.

Мислио сам да кажем Колико је Бакир глупљи.

За Политику.

А то је насљедно.

Таки му је био и Бабо Алија.

За БиХ Жртвовао Мир.

Бакир, сада, за БиХ жртвује Признање Косово.

А онда наступа Вучић.

Исто Бакиров Класић. За Политику.

Да сам ја рекао Да Република Српска треба да буде независна, завршио бих у Хагу.

Кад ниси за оних Сто, нећеш ни за Једну.

А да ниси Бакиров Класић, рекао би то за Српску.

Ну. Треба имати Сто Муда а не Једно.

Тако Сенке Признања Круже Балканом.

Један би хтио да буде јебан а да уђе у Историју.

Други би хтио да јебе а да му не уђе.

Трећи би да држи свијећу а да не буде јебан кад она изгори.

Четврти још није ни сазнао шта се, ни гдје, одвија, ни ко је гори а ко ће бити доли.

Као крајња инвентура, могу да кажем да једино Република Српска, на Балкану, води неку смислену Националну и Државну Политику.

Ови остали, како је воде, остаће и без Јебалишта, и без Свијеће и без Јебаца.