НАПАДИ

НА ВЛАДИКУ ГРИГОРИЈА

ЗНАК СУ

ОКУПИРАНЕ

СПЦ

Јер су неки њени дијелови остали политички непокорени.

С тим што овдје Православну Цркву у Херцеговини не треба гледати само као садашњег Владику Григорија. Већ почети од Владике Атанасија и узети у обзир континуитет.

Недавни избори и постављења у СПЦ показали су одређени мозаик који је прилично синхронизован са политички потлаченим Врхом СПЦ.

Али то не значи да ће напади на Патријарха Иринеја престати. Они ће се наставити, као технологија држања у подгријаној тави.

СПЦ има дугу традицију Политичке Потлачености. Још у Социјализму. За то их не треба кривити јер се том Соцреализму, у његовим најбољим данима, није могло одупријети. Али им треба замјерити. Јер ни такав Социјализам није забрањивао славе, крштења, црквену проповијед. Довољно је било да на сваком том догађају буде један Удбаш. А ви радите свој посао.

Уосталом. Ја сам крштен педесет друге.

СПЦ у својим одредишним потпорњима има правило да поштује Власт. Што је на неки начин и коректно. Ми не учествујемо у том процесу, ви преузимате кривицу пред собом и пред другима које поштујете. Ми то уважавамо са стране.

Опасно је када Власт, као сада у Србији, крене даље од тога. Црква нема инструменте за ту политичку борбу. Као што власт не умије да кади.

Властима је сада лакше него у Социјализму. И СПЦ је попримила неке гљивце општедруштвених кретања. И много је рањивија него у Социјализму. А Власт много јеноличнија и безочнија.

Извјесни БНебојша Вукановић, један од израслијих Шукаловаца на нашој, и Сарајској, Јавној Сцени, већ мјесецима напада на Владику Григорија.

Јуче, прекјуче, обзнанио је да је послао писмо Патријарху Иринеју са приједлогом да смијени Господина Дурића, јер он не признаје да је Григорије Владика нити да је Владика Григорије. Он је, Вукартоломеј, имао и приједлоге ко би требао да наслиједи Григорија.

Писмо је, каже Слободној Босни, послао Патријарху, Синоду и свим Владикама.

Поред тога што се кандидодаво за Градоначелника Требиња, ово је његов, Вукановићев још већи узлет на ранг листи Шукаловаца.

А то се може објаснити само његовом употребом од стране неких фактора.

Неколико их је у игри.

Власт Србије. Службаштво. СПЦ.

Најизгледнија је нека комбинација. Из три у један, два за један.

Углавном. Почело је са оптужбама како Григорије истјерује Србе из неког собичка у Дубровнику. Па је дошло до напада на Патријарха. То му је вјероватно била опомена. Гдје га је Вукановић оквалификовао као недостојног. Па сад, од Недостојника, тражи да смијени Григорија. Или барем Владику.

Власт Србије не може пријећи преко неких Црквених Мишљења у Херцеговини. То је квалификује за кајасисту над Вукановићем.

Службинчад увијек ради за сваког помало. И за сваког имају исти обраћај. Тако је, Шефе. Што значи да спектар може да буде од блаћења СПЦ, за рачун Запада, до чишћења терена за Политичке Одлуке, за рачун Власти.

Сумњиво је да Слободна Босна, Старо Службоношче, даје простор Вукановићу.

Као и то да је нападе на Григорија, годинама водио Васковић, шаљући га у Америку и извикивањем губитака мјеста на која Григорије није био кандидован нити се кандидовао.

Григорија сада, јавно, нема ко да брани.

Али је јасно да има подршку Свештенства и Вјерништва у цијелом свом подручју.

Да не би остао утисак да све знам а ништа не кажем рећи ћу да Тема, Циљ и Фронт, није Владика Григорије.

Већ Косово.

Познато је да Атанасије и Григорије имају угаони, српски и караулски став о Косову. Као о Колијевци. Можеш да идеш Преко Земље Србије али не можеш да Одеш Са Косова и Метохије. И да га даш. Да га се одрекнеш. И да тај став нису изљуљали у некој келији мрачног и гладног самостана у пећинама, већ у садејству са Свештенством и Вјерништвом Старе Херцеговине. Српске Херцеговине.

Ту је и, као много мањи циљ, одвајање Григорија од Додика, од Власти Српске, боље речено. Или одвајање Додика од Григорија.

Дакле. Власт Србије Косову спрема још једно, крајње Зло.

Зато дивља мали мали међед херцеговачког камењара. Зато добија право, да се, као неко кога гони Суд, као преносника шугавих сувариних пара, или као идеолога отмица, обраћа цијелом Столу Српске Православне Цркве.

То није никакав корак у небо Вукановића.

То је само знак да је СПЦ толико подишла Властима у Србији.