уторак, 05. мај 2015.

ПРЕДСЈЕДНИЧКЕ
КАМПАЊЕ
У ЕСДЕЕСУ

Тешко је, на основу благосазнанија, рећи колико је кандидатура Мићића, за Предсједника Есдееса, можда манипулатура која има за циљ да ојача Босића за предстојећа времена, истјера на чистац оне на које се не може рачунати и даље ауторитаризује Есдеес јер је тако лакше користити Странку за унутаристичку употребу.
Али је неоспорна чињеница да је Есдеес примијенио праксу Више Предсједничких Кандидата.
Не знам каква је страначка процедура за то и колико је поштована. Нити да и уоште постоји.
Извикивање у јавности о подршци ових или оних одбора странке, или њиховог броја, не мора значити да је кандидатура Мићића процедурална.
Есенесде уопште нема процедуру за кандидовање Предсједника.
Па су изјаве, прије Сабора, типа нико не смије да буде противкандидат Додику, бацање прашине у маглу.
Неко ко лоше мисли Странци и Организацији Есенесдеа, могао је да иде да лобира по одборима и да добије јавну подршку.
Али то, прво, није статутарно утемељено, друго то разара странку и оставља посљедице.
Велика Политичка Странка мора да схвати да је њен Статут исто што и Устав државе у којој врши или се бори за власт.
Она је обавезнија да поштује Статут више него што се
Поштује Устав. Јер Устав дерогирају сви, од Охаера до Брисела.
Статут мора да регулише сва животна, практична, егзистенцијална питања Велике Политичке Странке. Програмска и политичка регилише Програм.
У Статуту мора да буде прописано како се неко кандидује за Предсједника, али и за одборника.
Извикивање, добошарење, по општинским одборима, увијек носи опасност феудално-менаџерског инфилтрирања. Увијек носи опасност погодби и, каснијег, враћања зајма.
Критеријуми за кандидовање Предсједника Странке су једнако битни и као критеријуми за одборнике, начелнике и посланике.
Кроз те критеријуме и спектар кандидата, Странка се представља члановима, бирачима и јавности.
Странка која то нема у Статуту запутила се путем апсолутизације.
Тим путем се запутио и Босић.
Стога и има ситуацију у странци какву има.
Стога и изјављује да је нудио Мићићу да се ни један од њих не кандидује.
Умјесто процедуралне, погодбена унутарстраначка демократија.
У ствари, апсолутистички страх. Како не смије на утакмицу за Предсједника Српске, тако не смије ни на унутарстраначку утакмицу.

Штагод буде, кандидатурални процеси у Есдеесу одразиће се и унутарстраначки али и унутарсрпскијански.